20. oktobar
_ Била је то нека
< им хрватских игара.
ДА СЕ НЕ СТАНЕ НА ПОЛА ПУТА...
У СЕПТЕМБРУ ТРЕБА ДА _ ПОЧНУ НАШИ _ ПРОСВЕТНИ ТЕЧАЈЕВИ
Потреба: за вишим просвет. ним течајевима, на којима би оћисмењеви људи могли доби“ ти знање из најосновнијих области природних наука, земљописа, граматике и рачуна веома је велика. Течајеви такве врсте одржавани су У про. шлој школској години и на њи. ма је било обухваћено 688 људи. Међутим, тај број по казује колико ови течајеви нису били масовни и због чега би Требало више просветне те чајеве и боље организовати и успешније агитовати о знача» ју. самих. течајева..
Пестоји велики који немају пуну основну шкоду или су недовољно писмени. Навишим просветним течајевима треба обухватити полу“ писмене људе и оне с несигурним знањима, треба _обу“ хватити и све оне који су до» сада завршили аналфадетске течајеве. Само број течајаца са аналфабетских курсева из про, шле сезоне износи 1919, не рачунајући и грађане који су још раније завршили аналфабетски течај. Према овоме се види да 6и виши просветни течајеви могли бити масовно посећени,
Али да би се успело у томе, потребно је обратити више па' жње агитацији и правилно из" вршити попис ЉУДИ, који би хтели да слушају више про“ есветне течајеве, За овај посао
број људи
"како би се углавном.
треба да се ангажују све анти. фашистичке организације, да
треко предавања, „објашњава .
ња и тумачења о значају ви-
ших просветних течајева, до-
кажу великом броју људи ко.
лике користи могу они имати
од оваквих курсева. Врло често
наше масовне организације су. олако схватале овакве задатке, . поред,
свршавале их 'узгред,,
других послова, М сматрале су
да је то довољно, Зато, да би.
се објаснио значај учења које
" тђеба да захвати целу нашу зе. мљу, у тумачење треба унети. много бриге, такта и снала' |
жљивости. А то је важан и ве» лики задатак који се поставља пред активисте,
Требало би. да синдикалне подружнице поведу рачуна по радионицама, фабрикама и пре. лузећима, да се агитацијом У" беди сваки намештених коме је потребан виши просветни курс. Исто тако и сви активисти по насељима треба да се. прихвате овога задатка што брже, свршио попис до септембра, када ће и отпочети с радом виши про светни течајеви по свим рејо. нима.
(Од успешне агитације ипо
списа утоку августа зависи ко:
лико ће масовно учествовати грађани на вишим пресветним течајевима у Београду,
УОЧИ ПР ОСЛАВЕ
СВЕТОЗАР МАРНОВИЋ У БЕОГРАДСНОЈ ГИМНАЗИЈИ
Када је 1860 године дошао Светозар Марковић у Београд да продужи школовање У седмаразредној гимназији, духовни живот у гимназији је био много развијенији него У Кра.
| гујевцу, одакле је он дошао. „Несумњиво да је то морало "утицати на, Светозара, Марко-
У то времв у римнавији проесори су били духовни госпоДари над својим ученицима, прави схоластичари, уносили у своје општење са ђацима бруталност и малтретирање, које је ишло до мучења. Ка. сније Светозар Марковић 0 свему томе пише У чланку „Како су нас васпитавали“.
У таквој тешкој атмосфери Светозар Марковић је сачувао свежину духа и чврстину.
На другој страни, код ђака, се развија велико одушевљење за поезију, реторику, појављује се стотина, стихотвораца, литерарне дружине постају књижевне вежбаонице, ничу књижевни листови који се плаве Ђачким радовима. 'Ремантичарски покрет седам. десетих година захвата, дубо. ко наше интелектуалце, а понајвише ђаке. Та књижевна зађаза прешла је са лицеја на
„потпало ' дринавске“
. Сандову,
: Васић, песник,
У таквој ситуацији која је завладала У београдској гимназији, када се писале песме о вину и љубави, Светозар Марковић је успео да сачува, у себи критичност. Када наме-
"рава ' да драматизује „Чича.
Томину колибу“, он-је- далеко напреднији од свих, ' :'- „“'
5 бнетозар Марковић ма свом
чиколовању у гимназији чита,
· стално, позајмљује књиге из „Народне библиотеке, и како он ·
читао је све што му је под руку“ Он чита, часописе · Жлумадинка“, „Поси „ Седмице“, а Ла Фонтена, Жорж Евжена Сија, Александра Дима, Шилера и Шек_ спира. Али навикнувши се на авантуристичке романе, он не-
каже,
од књига
ма стрпљења да чита, Дикенса,
и Текерија.
За време школовања, у гим-.
назији, другови Марковића, су били Владимир Владан Ђорђевић, Лазар Докић, касније професор Велике школе и На-. стас Петровић, писац француско-српског речника, У учењу Светозар Марковић је био један од најбољих ђока. Године 1863 Светозар Марковић је
· свршио гимназију са, општом
гимназију. У којој је учио Светозар Марковић. _ оценом 5,
Хор и фолнлорна група „Абрашевић“
на летњој позорници
Прошле недеље на киши Трећег рејона културно штво »Абрашевиће · појавило се са својом фолклорном екипом њ хором. врста генералне поласка за Македонију.
Програм фолклорне _ групе је са-
сфављеи углавном од српских "кола, затим од стилизованих македонских
пробе уосчи
и“ унграности читаве екипе, фолклорна трупа »Абрашевића је израсла У. јединствену групу, која је успела да савлада огромно богатство материјала наших кола, Поред — тога, у разноликости игара, често у играма које су нарочито сличне као срп. ска кола, група је умела да изабере увек главне моменте и фигуре " да их убедљиво и уметнички истакне. Са оваквим одликама фолклорна екипа >Абрашевиће успеће да _ претстави наш фолклор У Македонији, а ујед“ но и да истакне са колико брижљи“ вости (се читава трупа _ прихватила рада на играма Македоније м друтих народа Југославије. =
Хор Абрашевића је лепом техни“ кби и великим гласовним богатствим ма дао низ песама, међу којима и песму >Мосте од Логара, У којој је хебр показао највише склада. .
Екипа »Абрашевиће, која је отпу“ февала за Македонију, репрезентатив“ до ће претстављати рад друштва, 3 уједно ће допринети још више учвр“ шћењу братских односа с македонским народом. |
Али и Поред много проблема које гје екипа »Абрашевића кавладала У своме раду И постигла веће _ успехе сиетд многе друге _ СКИЛе | постоји фбш низ питања о чему, руковедство _ »Абрашевиће _ треба _ Да поведе ра, чуна. Е
Пре _ мгре појединих фолклорних
; ррућа, било би врло потребно дати
| увек обавештење; коментар о колу;
преми
РЦ
летњој позорДру ,
По селидној при. ·
· да“ 1941;
· ма дижу већ · скоро ће на ОВИМ рушевинама
||| рејона
где је створено м како „је „поникло. Многа кола, која се одликују број“ ношћу играча, потребно | је изводити са више склада м стилизовано их о“ брађивати. Можда би било потребно да фолклорне екипе, као и екипа »А4 брашевић«, у <80м даљем раду ин“ вентивније прилазе обрађивању срп, ских кела мн да уз помоћ стручњака м балет-мајстора стварају нов начин тумачења и изнађу у српском фолкло, ру још много > дивних фигура и слоч женијих музичких тактова која _ до данас нису истакнути, _ Та треба да постане и нова форма рада СВИХ фолклорних група У Београду“
аи
На рушевинама дижу се школе
И предња зграда Коларчевог универзитета и суседна зграда Београдског универзитета, обе упаљене од Немаца када их је при повлачењу обузео немоћан бес, оправљају се сада, да по“ ново послуже својој племени-
тој намени,
Друга мушка београдска гим. назија, коју су срушиле већ прве бомбе бачене мучки У седам часова изјутра 6 апритакође се поправља. добронамерни грађа“
Вредни и доо рејона раскрчили су
ни Другог те рушевине, са својим радницима и шегрти. зид за зидом. У-
опет бити школа, у.којој ће жуборити весели ђачки жагор,
Светозара, ,
а сада мајстори ,
~
ОИ метност данас није своји. У на повлашћених, већ сопственост целог народа.
- „Ва сваку озбиљну уметничку | ље и свести наших уметника.
тприредбу неопходан је клавир.
Са посеше наших уметника местима“ ТУ. и' У офанзиве.
у иво "| аи
ЈА
им 5
| До |
Страла: Гроб Саве Ковачевића брдо >Крековос
увајмо нлавире које им амо
| у
= -
МА
= | иу Ба В е
Е- 4
|
Ката
12. (аи ТЕ у
"вез веће пажње и чувања,
_ клавира биће онемогућен пра-
Многе наше. народне органи-
дације имају У својим просто-
ријама сопствене клавире; а.
већи број клавира је додељен, „појединим организацијама, Ме-
ђутим, ми који учествујемо У ·
· уметничким екипама, више смо пута били У врло тешком по"дожају, јер смо на. местима, "рде је требало одржати концерт, наилазили на клавире. у. невероватно запуштеном стасњу. Клавири су потпуно ра8 звани са: поквареним пе
а у Ммноги-. ма се море прашине, моља "пик “ ~ 5 | ""Греба. окренути пажњу чу-
варима. „просторија Фронта и =
фабрика, У“ јима има клави-, ра, да ми јанас немамо ни једну фабрику клавира и да ћемо морати дуже време да се служимо оним клавирима које сада имамо. Зато их треба чувати, Клавире не треба, премештати често са једног Места на друго, треба их чи. стити и држати затворене, а преко лета стављати У клавире нафталин или неко друго средство, које ће да, спречи размножавање инсеката, у њему. наду 'у
оца
_умукнуо ву стихови, = "врабац«, певане су аозног је ар
| чак.и зјеж« на фронту;
вилан развој музичке културе у народу, и поред добре в0-
Зато, чувајмо клавире које сада имамо, моје АЛ. "БУТАКОВ
мо
1177 НОВЕ КЊИГЕ
Јежева“ бибпиотена
у најцрњим данима грата, између офанзива, _ надмоћнога непријатеља, није међу партизанима смех. · Павали, су се шаљи“ онај чувени „Партизански
колу. шале, изла-
најкрвавијих
југим
; Ја. ср је 6 + борац носио у своме срцу ведрину и
светле! дане. Смех је подизао
"дух, смех је бодрио на борбу.
~
. жевног
У Изишла је прва књига Уу' овој сери
Уци кСвети магарац и друге приче« од
Бранка Ћопића; који. је овом збирком доказао. да је спектар његовог књи“ стварања веома разнобојан,
„ али-да су му све боје лепе; почевши
столица«,
од песме која мами сузе, па до приче која зацењује. ;
Као даље књиге, спрема >Јеж« чуве ни роман Иљфа и Петрова »Дванаест
шаљивих песама«, приче Марка Твена, Катајева, Чапека, Домановића, Нуши“
ћа' и друге наше и стране хумористе “>
и сатиричаре. 6
Свака је књига лепо илустрована,
укусно опремљена, а по цени: присту- .
пачна:
„Непријатељи на београдској позорници
Редитељ Раша Плаовић са
Максим Горки написао је „Непријатеље“ 1906 године од"мах после грађанске револуције 1905 године, У овој драми штрини УОЧИ империјалистич" борба која избија у својој 9" штрини у очи империјалистичкога рата, када се трађанска " класа У царској Русији грчевито "држала својих позиција. Дра» "ма се одликује изванредним богатствима типова, _психоло“ _ тијом и драматичношћу, тако да је њено извођење везано с великим напорима, „Непријате» љи“, иако су„написани 1906 го. дине, извођени су тек после ок: _ тобарске револуције. ! · _ „Непријатеље“ постављају „ових дана-на београдској по · зорници редитељи Плаовић и Клајн! “4 м 454 ~, 1 · УУ разговору С Рашом Плаовићем сазнајемо да су деведе. сет дана радили „редитељски. о.
члановима. позоришта „на првој, проби „Непри јатеља“ )
(
"ци, Редитељи
( св ес. од Горнога
велики и обилан рад режисери су били инспирисани величином песничкога дела и његовим значајем у односу на данашње великим напорима. „Непријатеобрађиваће се“на потпуно нов начин који до данас није познат на београдској позорни“ су изградили планекњигу _ са психолошким детаљима сваке улоге и У то' ме су били руковођени системом Стануславског. Нарочита је новина и за глумце и за режисере пут којим се пошло у тумачењу улога.
Дело је врло тешко за извођење, те су управа, глумци и
„ редитељи врло савесно уложи“
" брађујући само дело, За овакав,
· варајући оквир, -великој
ли све уметничке и материјал“ не способности да: дају одго• дра“ ми који заслужује велики социјални песник Максим Горки. Рад на: припремању драме упе
пријатељи“ је почео и обећава
успеха, „и Ала одавао 2
~
__-20 ОКТОБАР
2. папа ве ње
| скер,
затим „антологију. »Змајевих ,
| Ласкерова мајсторска
"титула -
Дугогодишњи светски првак др "Лакоји је шампионат. 1894 до 1921 године, на необичан на чин је дошао до мајсторске титуле. На савезном турниру 1869 "у Вреслави имао је за противнике старије играче од себе мса „далеко више рутине. У Дроле јој чију судбоносној за пр. во место и титулу мајстора, Ласкер је у борби са. главним кокурентом изгубио _ пешака, што је требало да одлучи; Његов партнер са слободним пешаком морао је у завршници не миновно' да победи. Партија је била - прекинута и: кад “је идућег дана продужена, погрешно је постављена позиција без тога одлучујућег пешака. Ово нико није приметно, Благодарећи погрешно постављеном положају Ла. скер је добио ову партију, а тиме и титулу "мајстора. Касније је, анализи рајући изгубљену партију, његов противник видео шта је рађено. Рекла. мирао је и' тражио да се поновно игра "наставак и стави онај - слободни пешак на таблу: Међутиму пр. ендашњим правилима; та касна рекламација чије могла бити уважена, Тако се, сре. ћа насмешила дру Ласкеру већ у прБИМ данима шаховске каријере. Нема сумње да би се“ Ласкер, с обзиром на своју снагу у: шаху, већ идуће го дине пробио у мајсторе, али је ова ке његов пут ка светском првенству усозан. .
· Занимљив случај десио се у партији др Трифуновић — Кениг на турнирусу- Рогашкој Слатини 1937" године. Трифуновић је ванредно : водио отварање, надиграо. противника и дошасо У добивен положај. Међутим он тада још ни приближно није био прешизан у игри Жао данас. Начинио је изненада грубу грешку и упропастио дебивену позицију. Ипак је м) даље давао отпор, те је У одређено време партија прекинута. Пред наставак Кениг је у победничком | одушевљењу сам узео да успостави положај на та. бли. Одједном је нестало, његовог победничког _ осмеха. с Запрвенео сен
«
држао од'
светски првак д.р Ласкер ној московској карикатури)
А ' ј
почео ла, Клати леву ногу испод сто. едице као шеталицу на часовнику, што е код њега увек био знак да је подожај критичан. Смешак је сада прешао на лице његовог партнера. Дуго и дуго је Кениг размишљао. Грашке зноја појавиле су се на његовом лићу. Одједном се тргао, загледао коверат на коме је био забележен Положај у прекиду и" Из свег гласа викнуо вођу турвира, мајстора Владимира Вуковића: — Ја протестујем! Ово није положај из прекида! — Вођа турнира се изненадио:, — Како да то није положај; Па ви сте сами по. стављали фигуре! — Тада се умешао и др Трифуновић: — Тачно је да положај није исправно постављен. Међутим наместио га је сам Кениг, али ма своју штету. Ставио је пешаке за један ред ниже, после чега уместо да" добива, он. губњ Шале ради то сам прећутао „и пустио противника да бе озноји. Не мислим да настављам На гру, већ предајем партију, мако про“ тивник није заслужио да је добије.
пити
КО ЋЕ ПОБЕДИТИ У ГРО-
НИНГЕНУ Пала је одлука да се у ЈУНУ •1947 одигра у холандском _ морском
купалишту Нордвијку турнир осмори-– це најбољих светских мајстора. Учествоваће четворица великих мајстора СССР-а, два Американца, бивши свет. ски првак др Еве, затим један мајстор који се буде нарочито истакао било на турниру у Гронингену било на турниру у Прагу, који ће се одиграти у октобру ове године, „Одлазак бившег светског првака др Евеа у Москву као и споразум у Винтертуру ућодили су пуним плодом. Резултат тога је да петорица великих совјетских мајстора учествују на интернационалном турниру У Гронинге“ иу 3 у Влади ји, · Тон осу Ботвиник, - Смислов, Котов, Фиор- и Болеславски. бирај турвире ћентрајатићеве · до 6 "сеп. утембра и има укупно“ двадесет учесника. Играју; ји Југословен др. Видмар, Чех Котнауер, Американци Денкер, и Х. Штајнер, Канађанин Јановски, Ар. гентинци Гвимар и Најдорф, Франџузи Тартаковер и Берпштајн, Швеђани " Штолш и Лундин, Швајџарац Кристо“ фел, Мађар Сабо, бивши светски пр“ вак др Еве и Белгијанац 0' Кели, О. чекује се да ће се главна борба 80-
дити између Ботвиника и Бвеа, али изненађења са друге стране нису искључена,
КОЛИКО ПУТА СЕ МОЖЕ
НУДИТИ РЕМИ
На неким турнирима _ уноси | правилник да играч У току само једаред може. свом противнику
с У
понудити реми. Ако предлог не буде усвојен, исти играч нема више права. да даље чини понуде. Ко није упућен у турнирски живот, можда ће се чу дити овој одредби, умесна, Понеки играч,
али је она потпу~
но када дође
Хоризонтално:
1)' шуштање, ружа (тур; 2) свеза, |
река: У Србији; скраћеница ва једну омладинску организацију, свеза; 3) показна заменица, Мера. за површину, прозорско стакло, прекоревање, под“ земни свет, мера за запремину, титула нижих тур. . ских чиновника, део зграде, река У СССР, лична заменица; 5) улога, сродничка линија, варош у Румунији, нацрт; 6) матор, земљиште које при. пада једној општини, река у Францу“ ској, река у Црној Гори; 7) велика морска риба, планина у Тесалији, временски отсек, врста коже, гњев; 8) два различита сугласника, лична ваме. ница, бугарско име, вредност ствари изражена у новцу, предлог, лична 34меница; 9) предлог, стид,
мушки глас, Вертикално:
1) планина у, Босни, хранљива мате. "
рија; 2) предлог, чуло. вида, фудбал-
ска јединица, предлог; 3) лична заме-,
нашег хемнА
ница, прибор за рад, иницијали министра спољних _ послова; 4) ска: ознака за баријум, мера за шину, злато (франц); 5) врста ког папагаја, лична заменица; 6) слово, орган Народног фронта је, запрежни прибор; т) свеза, совјет. ска обавештајна агенција; 8) сугла-
вели-
партије |
место у Србији; 4) стара“
срж саго-, = палме, предлог; 10) необувен, дубоки
повр-_
грчко Срби.,
у слабију позицију, почиње свога партнера да обасипа понудама ремија и да му на тај начин смета у игри. Због тога је у више махова било ни ипцидената. Познат је случај са јед“ ног некадашњег мајсторског турнира, када је један мајстор другоме "равно четрнаест пута понудио реми и ма крају заиста успео да се и поред пешака мање извуче из "слабије ситуације, те да одржи нерешен резултат;
Проблем број 21 НЕОБИЧАН _ ЗАВРШЕТАК ПАРТИЈЕ
ЈЕДНЕ
Шах, тућности, У партијама често пута даје
као игра неограничених мо“ занимљиве обрте и завршетке. "Због тота ин у добивеној позицији треба се чувати изненађења. Класични пример за то пружа партија Блок — Фелдер-“
хоф са једног холандског турнира.
За белог је“ најједноставније да про. дужи са 1. 24—85. Међутим, осећају» ћи се сигурним _ победником, он је извео још једну краљицу, после чега је наступила катастрофа:
1) ат-аврт 47—5 #12) КМћ5 се2— 3) е3: 4 ТаЗ: А3 лан.
сник, предлог, узвик; 9) ведар и росположен; 10) свеза, м сугласник И самогласник; 11) удар; 12) предлог, грчко слово, узвик; 13) лирска поХвална _ песма, _ варошица у северној Далмацији; 14) једна скраћеница, лежиште умрлог пре сахране, првак, 15) места у Француској; женско име; 15) „предлог, иницијали једног хрватског песника, два сугласника; 17) иницијали знаменитог срлског песника, остр„во у Јадранском Мору, река у Сибиру; 18) предлог, река У Босни, танка провидна материја којим се покрива лице, свеза; 19) место у Далмацији, једна скраћеница.
- РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА
; онтално: у ЕП, степа, том, кап; 3) лан, вој, ге, 396; : 5) вуна, мрс; 6) ехо, МИ 7) бла, пи, нашу 8) мра, Дуга, 50) ова уран, алт, „лов; 10) ИНО,
Буг, Сењ; 2) Кох,
нула, Кун; 4)
2А2у ално: б ) н, и; 2) БК (Едвард Кардељ), 06; 3) пол, Ило; 4) хан, ера; 5) с, нове.
ла, |; 6) т ош, јуха, ро; 7) Бон, но дан; 8) пруга, пун, к; 9) а, тле, тигар; 10) боа, М. Р. (Милан Ракић),
ала; 11) ум, ЗРЕН, Т, В,. (Тодор Вујасиновић); 12) г, Космај, а; 18) куб, шал; 14) сан, коб; 15) еп, 80; 16) њ Р.
Е | 12 1819