20. oktobar
_ СТРАНА 2
АУФТ- РАВОТА
~ Вицеадмир ал и бивши министар П. Аргир опулис и П. Кувелис пишу да | границе Велике Грчке треба да иду од Јадранског Мора код Скадра, северно од Скопља до Црног Мора,
+
деновца.
— Запушите брзо ону рупу, Ваша Екселенцијо, па ћемо ваљда надувати Грчку до Мла-
газдовања у овим службама, 0могућен је, с једне стране, њи.
. хов пуни развој и максимално ангажовање У обнови града, а с друге, постизање рентабили“ тета у пословању.
Напоредо са овим, Извршни народни одбор пришао је и стварању нових привредних предузећа. У првом реду ИНО је основао Градско народно предузеће за снабдевање Београда у циљу побољшања снабдевања грађанства животним намирницама, као и ради интервенције за — снижавање цена, Потреба за оснивањем о. ваквог предузећа наметала се с обзиром на чињеницу да су набављачко-потрошачке – задруге биле тек у повоју, а приватни сектор није ништа доприносио за олакшање ситуације у снаб. девању намирницама и снижењу цена.
Развијање пословања Град“ ског народног предузећа „Гранап-а“ кретало се прилично брзо, како У смислу повећања
количина довезене робе на бео-.
градско тржиште, тако и у сми. слу снабдевања тржишта све разноврснијим производима. Општи привредни полет и по дизање индустриске производ“ ње омогућио је да „Гранап“ у све већим количинама снабдева Београд и индустриским производима, Почетком 1946 године, због све већег темпа и ширине развијања пословања „Гранап“-а, ИНО је издвојио из њега и формирао као само“ стална привредна предузећа са самосталном организацијом Градско текстилно предузеће, Градско предузеће за огрев и Градско млекарство.
· Преоријентисање служби појединих одељења Извршног на. родног одбора У смислу њиховог функционисања као при“ вредних предузећа по начели“ ма привредног газдовања није било без тешкоћа. Било је при“ лично неумешности а и инертности Код руководећих органа новоформираних предузећа да организацију свога пословања подесе према новим задацима који су им постављени, тако да су понека остала са истим типом организације какву су има. ла као службе у бившој _општини (са отсецима и сл.. Тре ба даље напоменути тешкоће које долазе услед недостатка стручног квалификованог 0собља, отсуства службе планира“ ња, организације службе књи-“ говодства и сл. Најзад, специјално су велике тешкоће око набавке средстава и материја. ла неопходног за обнову теже оштећених објеката и инвентара ових предузећа,
Не мањи проблеми и тешкоће морали су се" савладати приликом оснивања нових трго» вачких предузећа, која су, пре свега, била без искуства, без организације, кадрова, откупног апарата у унутрашњости и тел. 12 1 ' Међутим, и'поред свих тих тешкоћа, може се рећи да су привредна предузећа Извршног
оу СУБОТУ ИЗЛАЗИ НОВИ 56 БРОЈ ИЛУ.. СТРОВАНОГ ЛИСТА
.«
(ЕС
_ ЦЕНА БРОЈУ 6 ДИН. | , + ·
22»
"ОГБ, Комунално
народног одбора до сада углавном успешно решавала постављене им задатке.
Преглед постигнутих успеха
Из неколико података најбо. ље ће се видети резултати досадашњег рада предузећа ИНоО-а.
Тако је, на пример, Белсап, располажући по ослобођењу са свега 14 трамвајских кола, Успео да за релативно кратко време, упркос оскудици у материјалу, оправком оштећених кола, повећа свој возни парк на 64 кола укупно (према 171 кола пре рата), Бољом организацијом и већим залагањем особља, Белсап је успео да оствари максимално искоришћење расположивог парка, тако да просечан дневни превоз са 1 колима износи данас 2591 путник, према свега 1052 пре рата. Оправка оштећених кола знатно је убрзана. Тако је ове године, за првих 7 месеци, оправљено 26 кола, према 36 у целој 1945 години. Треба напоменути и да се генерална репаратура кола данас остварује просечно двапут брже но пре рата, кад је ситуација у погледу материјала и радне снаге била неупоредиво боља.
Створено делимично од некадашње _ Техничке дирекције грађевинско предузеће брзо је прерасло У наше највеће грађевинско предузеће. Оно је ове године пре. узело укупно 572 рада, у вредности преко 340 милиона динара према 46 радова у вредности 7 милиона у 1945 години, Комграп обавља данас највећи број грађевинских радова У Београду и упошљава преко једне трећине грађевинских радника. Интервенција Комграпа умногом је допринела да цене грађевинских радова опадну у току 1946 г. за преко 25%,
Градско предузеће' за огрев успело је да већ у првој половини ове године премаши за 100% укупан. увоз дрвета из 1945 г, и за 60% укупан увоз угља, Тако је, умногоме, реше. но питање снабдевања Београда огревом, а при том је остварено просечно снижење цена за око 30%.
Градско млекарство је увезло. ове године преко 5 милиона литара млека и за читавих 57% _ остварило — снабдевање Београда млеком и млечним производима, Захваљујући нај. више његовим напорима, оства. рено је снабдевање Београда довољним количинама млека.
Гранап нам показује огроман пораст у обиму свога послова: ња. Мако је из његовог пословања изузет текстил, гвожђе, огрев и млеко, а сем тога су цене животним намирницама знатно снижене, Гранап је у првој половини ове године остварио обрт од око 500 мили“ она динара, према 636 милиона У целој 1945 години, Ове цифре најбоље показују да је Гранап не само одиграо главну улогу У снабдевању · Београда. животним намирницама одмах по ослобођењу, већ да ће он ту Улогу задржати и даље разви. Јати и у будућности,
Прекомерна зарада није циљ градских привредних предузећа
Треба нарочито имати у виду да Извршни одбор, ствара= јући привредна предузећа, ниЈе имао за циљ остварење вели. ких профита, него је пре свега ишао за тим да преко њих, ко. лико је највише могуће, утиче
у
на смањење цена предметима масовне потрошње, а такође и услугама које та предузећа чине грађанима Београда.
Код појединих, специјално трговачких предузећа, појављивале су се повремено и тежње за прекомерном зарадом, за рентабилношћу по сваку це. ну. У таквим случајевима ИНО је, углавном, благовремено ин. тервенисао и сузбијао те штетне тенденције, тако да данаси ова предузећа служе као инструмент спровођења политике народних власти у Београду — политика снабдевања Београда по најнижим могућим ценама, Добит привредних пре. дузећа ИНО-а, према успеху у пословању и према постигнутом укупном обрту, је минимална. У погледу смањења цена, Из. вршни одбор је преко својих предузећа постигао прилично успеха. Тако је Белсап, и по-
=ред много мањег броја кола но
што их је имао пре рата, и поред великих издатака које је имао на обнови свога возног парка, почетком ове године смањио цене возним картама за 20% и тиме дошао на пред» ратну цену. Цена воде пре рата била је трипут већа од цене електричне енергије, чији је утрошак главна _ ставка У расходима Београдског водловода. Данас је та цена процентуално ипак мања, а сем тога Бевод не наплаћује знатне количине воде које се троше за прање улица и других потреба града, које би иначе ИНО морао да подмири из свога буџета. Позната је интервенција на тржишту градских трговачких предузећа, због које Београд има цене животних намир: ница ниже него највећи број места у унутрашњости, иако су она далеко ближа снабдевачу. У том погледу, по организованости снабдевања и по ниским ценама, ма да је то у великој мери заслуга и задружних и других организација, Београд може да послужи као пример многим градовима у земљи, Током ове године Извршни одбор је организовао 12 нових привредних предузећа, од којих су 4 занатска. Формирањем ових занатских предузећа и 0о6новом извесног броја занатских предузећа конфискованих од народних непријатеља, ИНО отпочиње да се активније ба: ви питањем производних предузећа, а нарочито занатских. Ова интервенција је-у Београ“
"ду потребна, с обзиром на све "веће потребе Београда у занат.
ским услугама с једне стране, а с друге, с обзиром на потре-. бу интервенције државних предузећа ради смањења цена 34натским услугама, које су и поред постојања занатских 34друга, још увек исувише високе, Извршни народни одбор по. клањаће и убудуће велику пажњу развијању комуналног газдинства, с једне стране у тежњи да, што је могуће већи део расхода, покрије приходима својих привредних предузећа и на тај начин смањи висину дажбина и намета које иначе грађани морају да поднесу, а с друге стране, да би добром и широком организацијом мреже комуналних предузећа, дакле јачањем и учвршћењем држав. ног сектора, У општем интересу постао регулатор привредне активности на своме подручју.
ФР. М. СТАНИЋ
ТЕЖАК Ж ИВОТ, НАШЕЋ НАРОДА ПОД ТУВИНОМ
28
_ Последице импоријилистичко ПОЛИТИКЕ Грчке у Јетејској Микодоници
ко бисмо у једном члана ку само сумарно хтели да прикажемо последице империјалистичке политике грчких властодржаца у Јегејској Македонији, ми морамо ипак да захватимо поли. тичку, културну и економску страну живота нашег народа у Јегејској Македонији да, бисмо само донекле указали колико су те последице биле свестрано тешке.
Једним погледом на карту Балканског Џолуострва лако се може констатовати да је Македонија једна географска, и природна целина. Сва у амфитеатралном изгледу, заграђена са истока, запада и севера високим планинама, природно је нагнута према Јегејском Мору. Сви сливови река, гравитирају Јегејском Мору. Унутар тих граница у облику шаховске табле, македонска, поља су испресецана лако проходним планинама са ши. роким билима.
На таквој географски једин._ ственој територији населили су се македонски Славени још у М1 веку, сачињавајући поред остатака староседелаца, 'Грачана и Илира, компактну славенску масу. И Солун, ин. филтрирањем мирним путем током времена је добио славенски етнички карактер. Грка је
у том добу било само у Солу- |
ву и неким утврђеним градовима дуж обале Јегејског Мо. ра.
Оваква етничка хармонија, одржава се у Македонији до Х]М века, дд инвазије Турака, на Балканско Полуострво. Али, након ове инвазије и петвековног ропства, под Турцима, Македонци остају у апсолутној већини у Јегејској Маке_ донији на почетку ХХ столећа, што је видно из следеће статистике научника Крнчова, која се сматра за најтачнију статистику, јер базира на, личном попису и проверавању научника: Македонаца 365.506. Турака, 242.147, Грка, 225.000 и осталих народности 144.509. Као што се из овога види, Грци су по реду тек трећа етничка група у Јегејској Македонији на почетку нашега столе_ ћа. Још речитија је слика, ако се наведе да у то доба Маке._ донци имају већину у 16 од 21 области, у једној области су подједнаки са Грцима, а само у четири области Грци имају већину и то у периферним деловима, Македоније (Кожани, Халкидик, Жиљаковска, и Правишка, област), дакле јужно од линије Грамос—Солун —Орфански Залив. Што се тиче Солуна, у то доба Грци имају у њему свега 13%, становништва, док су Јевреји са_ чињавали 50% становништва, а остало су били Македонци, Турци и Јермени,
У другој половини Х]ЈХ века, посредством цркве, а нарочито након формирања грчке државе, империјалистички апетити младе грчке буржоазије уперени су према Македонији и у план стварања Велике Грчке борба за Македонију претставља основну тачку ње_ ног програма. У тој борби за задовољење својих прохтева, а, често као инструмент много већих ванбалканских сила, она, није бирала средства и на све могуће начине настојала је да, измени етнички карактер Ма кедоније, као главну препреку на путу њеног присвајања. Касније, те тежње грчких вла_ стодржаца изукрштале су се са сличним тежњама, осталих империјалистичких државица на Балкану, тако да се млади револуционарни покрет, који се тада рађа у Македонији, још у свом зачетку налази не дамо пред Задатком тешке борбе са турском империјом, већ и са околним грабљивим управљачима суседних земаља, који'су почели уплитати своје прсте у судбину македонског народа. Несумњиво је да су најдоследнији и најупор-
нији у тој завојевачкој поли.“
тици били грчки управљачи. О' томе довољно сведоче њихова недела извршена у балканском рату, након првог Светског рата и ово што се данас дешава. О томе довољно сведоче око 270.000 емиграната у Бугарској и Америци, који су изгубивши домове и и. мања неки преко 80, а неки преко 20 година ван своје домовине; Као основна нит кроз те ра. зне фазе такве политике грчких властодржаца избија, тежња за денационализовањем и истребљењем нашег становништва у Јегејској Македони_ тљји. Та тежња, је константна, за, последње четири деценије, а поједине фазе те денациона-
1913 година, када је 80.000 Македонаца морало да пребегне преко границе, затим 1923 година, после Лозанског уговора, када је око 10.000 напустило своје домове, да би уступили своја имања, дошљацима из Мале Азије или садашњих 20.000 избеглица, — само су доказ невероватне свирепости код «спровођења, те и та-
„ кве империјалистичке полити-
ке.
Ударањем граница посред Македоније, њеним распарчавањем у 1912 и 1918 г. разбијено је природно економско јединство Македоније и у доба, када је у њу продирао капитализам, када се ослободила, вековних феудалних окова, место незадрживог економског полета наступила је све типичнија привредна декаденција. Од некада привредно цватућих градова, — Битоља, Струмице, Лерина, Крушева, поста.ли су гранични градови, изгубивши сав свој економски значај. Унутрашња размена, која је била, необично жива, између појединих крајева, осакаћена, је, а трговица преко јегејских пристаништа, на првом месту преко Солуна, спла.снула, је тако да је Солун, место живог трговачког центра, јужног дела Балкана, постао перифериска лука Грчке, без икаквог залеђа,
Један од тешких грехова, грчких управљача јесте преоријентација привреде Јегејске Македоније са производње индустриских култура на производњу цереалија. У доба реорганизације пољопривреде, од рационалног произвођења, индустриских биљака, које има. ју одличних услова за произ_ водњу и развој, становништво је због аутархичних тенденција грчких влада морало прећи на нерационалну обраду цереалија, чији је принос неколико, пута мањи од приноса, индустриских биљака, Тако је
Јегејска Маедонија, сведена на,
земљу житарица, лиферанта, хране. за Грчку, а одузета јој је свака могућност већег економског' просперитета. Као резултат такве политике нагло је опао стандард живота становништва, а привреда остала, на, једном примитивном намет.нутом путу.
Разуме се, да су ове последице дошле до изражаја и у осталим деловима Македоније, и оне је данас успешно уклањају у Вардарској Македонији, која је у оквиру Југосла_ вије добила први пут могућност да развије своје привредне могућности, што .је једино било могуће у оваквој Југославији, са оваквом економско-друштвеном садржином.
На културном пољу отсуство Јегејске Македоније у слободном националном развитку, који има Вардарска Македонија, у новој Федеративној Југославији, претставља тежак губитак. Јегејска Македонија је дала Гоце Делчева, центри Илинденског устанка су били У Јегејској Македонији, песник Смирненски и многи други израсли су из тих крајева.
А. у току овога рата изра су храбри борци и команд ти македонских јединица кој су у сарадњи са, грчким бор, цима дали крупан прилог бор, би против окупатора,
У току овога рата наш ну, роду ј егтејској Македонији не, обично је правилно схватц своју улогу у борби проти фашизма и искрено сеприкљу. чио борби грчког народа з слободу, борећи се при ту између осталог и за остваре, ње свог права на самоопреде. љење. Џрви пут после 1913 године, у току овога, рата, наџ народ у Јегејској Македонији, рушећи границе које је окупа. тор поставио, дошао је у до. тицај са својом браћом у Вар, дарској Македонији и удђу. жио снаге у борби против осва. јача.
Том својом борбом, у којој је с обзиром на садашње бројно стање нашег становништва, у Јегејској Македонији дао ве. лики број бораца (30.700), сте, као је право да У складус принципима ради којих се во. дио овај праведни рат, дође до остварења свог надионал. ног идеала, прикључења својој браћи у слободној Југо, славији.
Међутим, не само да до тога није дошло, већ је наш народ и демократске масе Грчке и поред вођене херојске борбе, у. след интервенције – страних трупа и помоћи које су ов пружиле среакционарним мо нархо-фашистичким елементи. ма да се дочепају власти, пад у тежак положај, Вал избегли, да, који већ износи 20.000, о. пет је-протекао преко границе, и ми видимо како Грчка Цал. дариса "ни најмање није ко. ракнула напред од Грчке Ме, таксаса или његових претход. ника. Као да није било рата у коме су народи дали све од се бе у борби баш против оваквих режима и оваквих властодр. жаца.
Какав је данас положај на. шег становништва у Јегејској Македонији, најречитије Нам доказује говор секретара, Ко. мунистичке партије Грчке 3» хармијадеса, који је објављен у листу „Ризоспастис“ од 14 % прила 1946 године, у коме он објашњава зашто је оволики терор уперен баш против Ма. кедонаца и шта данашњи вла. ошци хоће тиме да по. Он овако набраја ци. љеве данашњег режима, у Грч. кој: 1) да се истреби физички македонски елеменат, 2) да се скрши снажа народно-демо. кратски дух, 3) да се посеје мржња међу Грцима и Маке. донцима, 4) да се подржавају непрекидно затегнути односи између Грчке и балканских славенских народних републи. ка,
Код овако постављених ци. љева грчких управљача, нама је јасно да је режим у Грчкој пун опасности и нових тешких последица по нашу браћу У Јегејској Македонији и 2 претставља, осим тога, нај озбиљнију опасност по мир ва Балкану и безбедност свих Н%рода, који након овог тешког рата теже праведном миру.
|
РЕДАК ЗВЕР
: Бискуп. Рожман припада интернационалној мрачној реакцији, изјавио је Ђорђе Јакшетић у Љубљани,
з — М ето, пресветли им непо крешиви, ти грешници узете ;
ми суде човечанским законима нако је наш народ одавно лизације и истребљења, — |дио да од попа не може бити човек.
угвр. 4