20. oktobar
„ОШТАРИНА ПЛА.ЋЕНА У ГОТОВУ
—————
: Ри
БРОЈ 92 ГОД и
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
БЕОГРАД, 6 СЕПТЕМБАР 1946
0,"
уза ЕН Ба ВН МИП ЧИН И на а та и Ар мо ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23.003 и 20-443
—__ Јединство иперијалиста 10 питању разгоаничоња
између Југославије и Италије
територијална Италију – отпочела је са расматрањем најважнијег проблема Мировне конференције — проблема италијанско-југословенске — границе. Интересовање за трећи и четврти члан пројекта ми“ ровно“ уговора, који говоре о
Политичко | + комисија за
овом разграничењу, природно, прилично је велико Стицајем прилика, односно
смишљеним и упорним одупи.рањем од стране западних савезника да се праведним југословенским захтевима, услед
посебних рачуна, изиђе У СУ“.
срет, питање Трста и Јулиске Крајине постало је главни Камен спотицања у свим досада“ шњим покушајима да се дође до једног задовољавајућег решења, На питању Трста и Јулиске Крајине, шта више, мобилисале су се све оне назад. не снаге у свету које на сваки начин настоје да се у добрим међусавезничким односима, изграђеним у току рата, створе озбиљне пукотине. Тако је проблем Трста и Јулиске Крајине од обичног и, ако се тако може рећи, уобичајеног пограничног питања, „нормалног“ за послератне односе између победника и побеђеног, постао проблем светских размера и обима, око којег се данас води права битка на терену међународне политике, ,
То што проблем Трста и Ју лиске Крајине данас изгледа нарочито компликован долази отуда што је и читава међународна ситуација веома компликована и што се, са извесне добропознате стране, на"рочито хоће, жели и настоји да се спорови овакве врсте не решавају на прост, једноставан и принципијелан вачин, него уз разноразне, унапред смишљене, маневре и компликације. . а.
Питање Трста и Јулиске Крајине било би већ одавно р2гшено да сдуговлачење и отезање његовог коначног и праведног решења није у интересу извесних _ империјатлистичких сила које теже да успоставе своје господство у свету. Зато се данас, уместо дефинитивног решења у корист Југославије, која једина има сва законска права на ове раније јој отргнуте територије, измишљају свакојаке теорије и свакојаки предлози и пројекти који немају за циљ да учврсте мир, него да створе ново жариште будућих сукоба и ратова у овом делу света.
У једном тренутку, али са: мо у једном, у току целог 0 вог слора и ломљења копаља, изгледало је да ће се поћи правилним и једино могућим путем, чији би крајњи резул“ тат било дефинитивно обезбеђење мира у будућим итало југословенским односима. Наду на овакав исход дала је позната одлука Савета министара, донега у септембру 1945 У Лондону, према којсј је Ре чено, да ће се приликом ре“ шавања пограничног спора и“ змеђу Југославије и Италије поћи од етничког привципа, О. вај приндип је оберучке прихватила наша земља, јер у и ме њега, на крају крајева, У војује за остварење својих ве. Ковних _ националних _ права.
Међутим, у току једне године дана, много што-шта се проМенило на међународном плану, Америчка и енглеска влада, у чијој спољној политици све више преовлађују скоро искључиви утицаји Волстрита и лондонског Ситија, отпочеле су широку офанзиву за обезбеђење _ својих „интересних сфера“ и својих империјалистичких позиција у свету. У 1945 години тек започета и на“ говештена, ова офанзива је дошла до свог пуног размаха у разним споровима и сукоби. ма У свим деловима света, да у наше дане, на Мировној конференцији, добије свој коначни облик у виду борбе противу јединства великих сила-по“ бедница из ослобслилачког рзта. Природно је, да је негативан и штетан став англо-аме“ ричких сила и њихових деле: гација на Конфернцији (о делегацијама 1ахових трабаната да и „неговоримо), да су
покушаји _ разједињавања по. бедника из рата, који су по ни, зу питања од великог значаја заузимали _ сасвим _— супротне ставове, изазивали радост ита. лијанских империјалиста, и не. само радост, него и извесну, нажалост, прилично реалну, наду да ће ипак успети да сачувају, истина нешто окрњене али у довољној мери јаке за будуће планове, позиције италијанског империјализма.
У свом последњем _ говору, одржаном на седници Политичко-територијалне – комисије, наш делегат, др Алеш Беблер је аргументовано доказао како су се ставови италијанских империјалиста мењали, и њихови апетити повећавали, у оној сразмери у којој су западне силе, газећи безобзирно етнички принцип, настојале да Југославији оспоре њена законита права, Уосталом, после уступања неоспорно словенских територија, као што су Бенешка Словенија, Каналска Долина, Тржић са околином, Горица са једним делом горичке области и Коридор који вештачку творевину, такозвану „слободну територију Трста“ на силу бога хоће да повеже са Италијом, јасно је било да се италијански империјалисти и њихови пријатељи неће на
„томе зауставити.
Док је на пленарној седници де Гаспери, бранећи италијанску тезу, углавном пледирао за усвајање схватања о тобожњем „италијанству“ Трста и Јулиске Крајине, позивајући се, узгред, и на чисто сентименталне разлоге, као што су „вапај“-и- „крик-- бола Метар. ских Италијана“ који теже Ууједињењу „с мајком Италијом“, дотле Бономи, један од твораца Рапала, отворено и безочно брани рапалски уговор, називајући га „пријатељским начином“ решавања италијанско-југословенске границе, Узгред, и онако успут, прелази преко „жалосног периода фашизма са којим је срећом коначно завршено“, наглашава јући, ваљда за утеху жртвама либералне и фашистичке Италије у Трсту и Јулиској Крајини, и безбројним жртвама италијанских окупатора У Југославији, да је Мталија 1915 године пружила „братску помоћ“ Србима.
Бономи, некадашњи творац и садашњи адвокат Рапала, 0вог с најизразитијег примера диктата великих сила према једној малој земљи, није се задовољио, међутим, само адвоцирањем у корист васкрсавања и повампиравања рапалске авети — чији се, уосталом, трагови јасно налазе у сада. шњим предлозима о разграничењу _ енглеске, америчке и француске владе, — него је навео још читав низ изразито империјалистичких аргумената,
Наглашавајући изненадну „бригу“ _ Италије о будућем благостању Трста, Бономи и
последњи италијански меморандум траже од Мировне кон; ференције да се додели Италији читава долина Соче у име тога што би, ради везе између "Трста и Аустрије, требало да Италијани кроз њу изграде предилску железницу! Исто тако, ради „благостања“ Трста, Италијани морају да контролишу _хидро-електричне централе и друге уређаје у долини Соче. Меморандум иде још и даље и тражи да се тршћанска „слободна територија“ прошири на југ и обухвати западни и јужни део Истре, да се Трсту обезбеде" рударске концесије у Истри за 99 година, да се успостави слободна држава Ријека, аутономија Задра, итд. :
Разоткривајући _ империјали. стичку суштину Бономијевих „економских аргумената, др Беблер је нагласио да овакав став „практички значи да Италија већ врши економске припреме за ново лоробљавање Јулиске Крајине , да се сви говори о предилској жељезници, ако уопште имају икаквог значаја, своде на то да Италија тражи за себе стратешке позиције за припремање буду“ ће агресије.
У пр о риа а
ћи у Меда кој "та а С.
ИИ%ћ Гоћаемаслопећа трга у кон догот, ртета ВедаиПоуотв ређебћоди. –
7П5САМЗК] ЗАТТУ
Сгатуса" Коћвеа Виле Пеутије савће
ска, | «ђето ко роде _
гославије и Италије
Италијанска експанзионистичка политика најновијим и отвореним . иступима њених претставника _ на — Мировној конференцији добила је, на тај начин, све добропознате одли. ке предратног империјализма либералне и фашистичке Италије. Предлози и аргументација, у име, којих у Паризу иступају политичари кова једног де Гасперија или Бономија, јасно указују на пут којим је данас пошла званична Италија, али и на праву суштину и прави значај подршке коју овакви политичари уживају од реакционарних кругова на западу. Пишући о Бономијевом иступању на седници Политичко-територијалње комисије, агенција Франс-прес, не без ра. злога, тронуто подвлачи да су италијански _ предлози _ „већ били познати“, али их је „Бономи изнео дипломатски и одмерено, што је дирнуло, како изгледа, извесне делегате.
Дирљива _ солидарност перијалиста јасна је
имданас "Мин | МА Меудћим | |
му ру| Ми
5 у а.
И Ида ) Фен! а Илу а ата Еве 0 | заћи !| 4 од и ОРЉЕ гице | Рре лема ЧИ "
Руаргове
сваком објективном посматрачу, и њу не треба нарочито подвлачити и наглашавати, Она се, у различитим формама, манифестује и на Мировној конференцији, и то је оно што засад још спречава брзо и праведно решавање многих међународних проблема, Међутим, никаква, привремена и силом наметнута, решења, буду водила рачуна о етничком принципу, не могу остати и неће бити трајна. Никакви измишљени разлози о некаквој „етничкој равнотежи“, који иду за тим да нашој херојској земљи отргну њене територије а дојучерашњем агресору пруже нове прилике да сам, или заједно с другима, организује базу за нове нападачке походе, — никакве смицалице и притисци неће натерати нашу владу и наш народ да прихвате нову неправду, Уступке које смо досад, ради доказа наше мирољубивост, учинили последњи су уступци. Т. М.
/
макар и прилика која не
ЈРМ пе +
УРБАНИСТИЧКИ ПРОБЛЕМИ
СМРТ ФАШИЗМУ = СЛОБОДА НАРОДУ!
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
БЕОГРАДА
и
Питање ГРОДИЛИШТО
Зи подизиње стинбених ЗГРАДИ
(С) потадациа грађевинска ' сезона искоришћава се првенствено за обнову ратом оштећених станова, а тек у не: знатним размерама и за поди: зање нових станбених зграда. С обзиром да је грађевинска сезона у пуном јеку, немамо још дефинитивних резултата, али судећи по онима досада постигнутим, можемо рећи да је на овом послу постигнут приличан успех, Радови се изводе тако интензивно да је искоришћен. скоро пун технички капацитет, тј: да је у обнови станова ангажован максимум расположиве радне снаге, материјала и техничко ~ упрвног апарата. Стално побољшање техничких услова ставља у изглед да ће се у идућој грађевинској сезони, сем обнове мзлог броја преосталих оштећених станова, моћи приступити и масовној изградњи нових станбених зграда. У таквој си“ туацији, поред осталих припремних радова, потребно је благовремено решити и пита: ње градилишта за ове станове.
Каква су станбена градилишта у Београду Основна с карактеристика У
предратној изградњи Београда била је отсуство сваког плана.
Станбена политика у старој Југославији била је потпуно препуштена приватној инци-
јативи. Власти не само да нису штитиле интересе широких радних слојева, нити су предузимале неке кораке противу шпекулације са становима, већ су разним мерама (јевтиним кредитом, пореским олакшиџама, законским одредбама-итд.) ову шпекулацију помагале и омогућавале кућевласницима да на рачун станара остварују високе профите. Тако је станбена изградња у Београду пре рата била оријентисана, такорећи искључиво према интере“ сима приватног капитала,
Нагли развитак Београда и“ зазвао је велики порст у цена“ ма градилишта. Нарочито у центру града, скок цена је био тако велики да је достигао фантастичне размере и омогу“ ћио разне шпекулације вели: ког стила. Последица скупоће
градилишта била је с једне стране та, да су се улице и градилишта у центру рела-
тивно све више стешњавали, а с друге, да се град нагло ширио, према даљим јевтинијим теренима, остављајући у цен тру скупа неизграђена гради“ лишта, често са чатрљама још из турског времена: Овакав развој користио је малом броју шпекуланата, а штетио већини становника,
Изградња улица, канализације, водовода, електричне и саобраћајне мреже у далеким предграђима оптерећивала је општински буџет, односно рад“
ИСПОД МИРЕ СТО ЂАВОЛА ВИРЕ 222
у | аи ниУНА
|ТРААА | 1
ПО 0, 2.
#Се
не слојеве грађана: Сем тога, ови су губили време и новац, долазећи из далеких предграђа свакодневно на посао. Ра“ зуме се да су сиромашни ста: новници – периферије прибављали минималне терене, тако да су и некада пространа градилишта на периферији данас
највећим делом _ сасвим усит“ њена. Због »штедње«, малог саобраћаја и ниских кућа, изграђене су сасвим узане улице. Паркови су били »непотребни«. Шта се десило са центром» Уместо да се улице и градилишта шире у сразмери са повећањем _ саобраћаја и висине зграда они су остали исти, као У доба кнеза Милоша кад су куће биле приземне, а коњи и воловска кола главна прево“ зна средства. Да би се максимално искористило скупо зем“ љиште, улице се нису проши“ ривале — или се нису проши“ ривале довољно — а на старим градилиштима ницале су вишеспратне _ зграде, претва“ рајући некада простране београдске баште и дворишта У мрачне и загушљиве »бунаре«, За паркове и игралишта, разу“ ме се, није било места.
Приватно власништво, одноч сно шпекулација која се иза
њега скривала, стављена је изнад општих интереса, Сама својина над неким градили-
штем, формалним најчешће још пре првог светског рата, јер је Београд стара варош, омогућавала је његовом сопственику да на свом терену гради шта хоће, односно оно што ће му донети највећу зараду. Тако су у Београду ницале разне накараде од зграда — излом“ љеног облика, косе према у: лици, уског лица а бескрајно издужене, праве архитектонске карикатуре,“
Како решити проблем гради“ лишта
Ми данас у Београду имамо само незнатан број већих не: изграђених терена у ужем и ширем центру града: С друге стране, постоји велики број неизграђених »рупа« у самом центру, које би требало попунити. Међутим, неизграђени терени у центру најчешће су неправилног облика и недо“ вољно пространи, да би одго“ варали – потребама — модерне станбене изградње. С обзиром да ће за исправљање тешких грешака из прошлости бити потребно доста времена и материјалних жртава, сматрамо, принципијелно, да питање плопуњавања »рупа« у центру треба ставити у други план, решавајући – најопрезније само оправдане хитне случајеве.
За масовну изградњу станова пак — која ће вероватно отпочети већ током идуће године — морају се наћи што бли“ жи неизграђени терени који су довољно пространи да омогу“ ће масовно грађење модерних станова, са свима преимућстви“ ма данашње технике.
Да би се питање станбених градилишта правилно решило — а то је један од основних услова за правилну изградњу Београда — биће неопходно потребно · да се У појединим случајевима изврши експропри: јација, апропријација или комасација градилишта тј. одузи“ мање, спајање или поновна де“ оба земљишта, разуме се уз одговарајућу накнаду. Из тих разлога, и за правилни развој станбене изграње — Београда, било би потребно да се што пре донесу одговарајући законски прописи,
Без ових мера немогуће је отклонити претерану исцепканост градилишта у Београду, која претставља непремостиву препреку за правилну масовну изградњу модерних станова У Београду, Без ових мера, немогуће је правилно решити питање градилишта, нити остварити пуну заштиту општих ин“ тереса при будућој изградњи Београда:
[1 СТЕФАНОВИЋ