20. oktobar
Х %
СТРАНА 8 .___“ БРОЈ 92,
/ о И р А Да
ГОДИНА 1
о -
га 110име, ЦИТАТЕЉКЕ
Домаћице знате ли
- да _је с0
одлично _ средство за испирање грла и свих оболелих
слузокожа. На литар кључале воде треба ставити јед. ну кашичицу _ кухињске соли;
да со. помешана са соком од лимуна чисти мрље од рђе;
да су со и сирће одлична мешавина за уклањање кречног талога из боца, бокала, па ни емајлираних судова.
да со у кухињи треба употребља. вати у овим сразмерама; на један ли-
тар течности за чорбе — 5 грама; за кувана теста, пиринач, пасуљ — 10 грама; за поврћа 7 грама; за рибе 15 грама.
да БИКАРБОНА СОДА бе,, ли, зубе; не треба је употребљавати чешће но два пута недељно;
да против ми.
риса зноја можете употребити соду бикарбону као пудер, а преко тога талк;
да је за прање осетљивих тканина,
нарочито свила, чистих и вештачких, добро на литар млаке воде додати 2—5 грама бикарбоне соде;
да би опрали и одмастили сунђере треба их потопити један сат у млаку волу којој смо додали 20—25 грама бикарбоне соде, Испрати их треба у
много чисте воде;
да ако ставите на врх ножа бикарбоне соде у млеко које кувате, оно вам се неће згрушати;
да би вам зелено поврће — грашак, боранија, спанаћ, кељ — задржало лепу боју, додајте у воду у којој се кува 4—5 грама бикарбоне соде на
литар, и немојте суд да поклопите. да КРИСТАЛНА
= СОДА поправља твр| де воде, Као што је
београдска. За умиРИСТАЋ вање _ треба ставити СОЛА 2—3 гр. соде на ли. о тар воде;
за прање масне косе добро је ставити неколико кристала соде у врућу воду; за масну кожу добро је додати при купању у каду 300 грама — кристалне
соде;
да је кристална сода одлична, кад се умерено употребљава, за | рубља. Она га не нагриза, него само
раствара масну прљавштину; да са 100 грама кристалне соде на литар вруће воде можете – темељито
опрати флаше од зејтина, парфема нли ма какве масне течности;
да предмете од лима и од цинк. плеха треба прати у врућој води са кристал-содом, а после истрљати фаним песком.
· детопис
Сб
6 ептембра 1688 Аустријаваи 0свопут Београд и држали га 18 октобра
јили први под својом 1690.
— 1840 основан на Лицеју.
— 1850 почео курс Артиљериске школе — оснивање Војне академије. — 1904 конгрес југословенских Књижевника и уметника,
ж
влашћу до
Правни факултет
7 септембра 1906 прве поподневне ! претставе за ђаке у београдском Народном позоришту.
— 1938 освећење Државне ковнице за израду металног новца.
— 1940 отварање јесењег сајма;
— 1944 стрељање родољуба у Бео. граду.
»
8 септембра 1888 прослава. стогодишњице рођења Вука Ст. Караџића.
— 1907 приказана први пут у Народном позоришту >Свадба Кречинског«, комад од Сухово Кобилина.
— 1932 пуштена у саобраћај трамвајска пруга Кнежев споменик — Дедиње. . , 9 септембра 1852 отварање – прве Берзе,
— 1904 отварање Војног музеја у
Горњем граду.
— 1928 изложба слика Саве Шумановића. — 1945 отварање Дечјег дома »Саша и Тамара« на Дедињу.
. ,
10 септембра 1888 основано Професорско друшто.
— 1915 бомбардовање Аустријанаца, — 1908 освећење камена темељца Сеизмелошког завода на Таш. Мај. дану.
— 1933 освећење Инжењерског, дома. — 1938 прослава четрдесетогодишњице од покретања »Радничких новина«, првог радничког листа у Србији.
камена темељца
11 септембра 1852 освећење камена темељца Народног позоришта на Зе.
леном Венцу. —. 1938 отпочеле Девете балканске
лакоатлетске игре, — 1944 стрељање родољуба у Београду. у —_ 1945 допутовали су у Београд Борис Горбатов, совјетски, књижевник и Татјана Окуњевска, совјетска умет.
ница. .
Ф
19 септембра 1840 уписало се на прву годину Права у Лицеју девет уче“ ника.
Уредништво и администрација „20 октобра
Са оплистил С СПЉОРИПНАЕтСА =
еталци су одувек били о-
душевљени спортисти,
волели су све спортске дисциплине, а највише футбал и бокс, После напорног рада они су одлазили на спортске терене или у боксерске сале и тамо вежбали с много оду“ шевљења и љубави према спорту.
Није то случај да су многи наши истакнути спортисти још пре рата били по занимању радници металске струке. Они су били расејани по разним друштвима и поред неколико покушаја није им успело, услед разних тешкоћа на које су наилазили, да се окупе у једно друштво и да га уврсте међу најбоље у држави.
Радничка омладина пре рата није имала могућности да се развија правилно, а због своје борбености и напредних идеја често је прогањана од ненародних режима. Металци су предњачили у борбености, истрајности и пожртвовању. Зато су наилазили на највеће тешкоће и многе препреке.
После ослобођења металци су добили своје друштво
Тек после ослобођења, под потпуно измењеним условима, остварене су многе тежње металских радника. Њихова борба није била узалудна, Између осталог добили су и своје фискултурно друштво.
„Металац“ је основан непосредно после ослобођења Бео-
ит
Футбалски тим.
града, У доба када су се из Срема још чули топовски ПУЦњи, У Београду су се још јасно видели трагови борбе и немачке окупације, Рушевине су закрчивале улице, трамваји још нису радили, многа предузећа и фабрике биле су затворене.
Покварене машине чекале су на оправку, нове делове за моторе требало је направити, на сваком кораку осећала се потреба за вредним рукама металских радника, МИ они су се латили посла. Несебично и пожртвовано, с великим одушевљењем, свесни тешких задатг. ка који их очекују на обнови тешко настрадале домовине.
Металци су радили ударнич“ ки. У фабрикама, по радионицама, по кућама. Свуда су били потребни и свуда су стизали, А у кратким часовима олмора остварили су своју давнашњу жељу — основали су своје фискултурно друштво. Иницијативу су дали Божо Јеремић и Душан Ћорковић, Они су окупили око себе прве фискултурнике-металце и по, четком 1945 године осповали ФД „Металац“,
Скроман почетак
Почело се скромно, 2 минималним средствима. Ново друштво није наследило опрему ниједног клуба и зато су тешкоће, услед недостатка реквизита, биле врло велике. Али металци су позндти као упорви борци, жилави и истрајни. Брзо су организовали своје друштво и одмах у по. четку поставили га на здраве основе, нанлазећи на потпору — организација металске струке.
>Црвена звезда«, вије формирана,
која је била радобила је ривала.
То се ускоро показало на утакмицама између ова два друштва, Сусрет »Металац« — »Црвена звезда« добио је ускоро значај београдског дербија.
Металски радници _ прихватили су своје фискултурно друштво с много љубави и то му је обезбедило правилан развој. С подршком синдиката и својих многобројних чланова, ФД »Металац« брзо је стао па своје ноге и његов развој кренуо је брзим корацима.
Металци-футбалери
То је друштво металаца, али не само по имену, већ стварно и по струци својих чланова. »Металац« није само име једног фискултурног друштва. У његовом футбалском — тиму заиста игра отромна већина играча металаца по струци,
Голман Попадић је прецизан механичар, који је у доба када је рат још трајао израдио хиљаде инструмената за митраљезе. Гаша Филиповић, по жртвовани бек, по занимању је елек. тро-заваривач. Кроз његове руке прошле су стотине хидрауличкних дизалица одмах после ослобођења 560 града.
Дрсера има највише. То су Минда Јовановић, бек Јованић, Михаиловић и Панић, Металобрусач је Паја Величковић, а Жика Јовановић бравар,
Али нису само футбалери металци по струци. М чланови других секција су металци. Лакоатлетичар Тимотије“ вић, познати дугопругаш, мотоциклисти Чабраја, Милош _ Милинковић и Сава _ Павловић, _ затим _ бициклиста Чавић, сви су они металци, А сви
чланови боксерске секције и секције пинг-_понга такође су. металци, »Металаца је анста прави прет-
ставник металске струке.
Скоро три хиљаде чланова
Још одмах после оснивања »>Металаце' је почео да се развија испуња. вајући све прописе нашег новог фи-
„Металца“, члан Савезне футбалске лиге
скултурног покрета, То је права масовна фискултурна организација, која има 2.996 активних чланова и чланица, Сви они вежбају у разним спортским _ дисциплинама. >Металац«, наиме, има пуно разних секција. Поред футбалске још: 7- мотоциклистичку, лакоатлетску, 6бициклистичку, пинг„понг, кошарке, боксерску и шаховску.
Све секције су веома активне, одржавају редовно тренинге и утакмице, а у својим редовима окупљају највише омладину металске струке,
Занимљиво је да се број чланова стално повећава и то тако брзо да ће у најскоријем времену »Металаце по броју чланства и активних вежба. ча бити заиста једно од најмоћнијих фискултурних друштава,
18 тимова боре се за друштвено првенство
>Металаце са својим футбалским тимом учествује у такмичењу за држав.но првенство. Али ово друштво има још 18 футбалских Тимова! И то добро организованих, тимова с младим, талентованим футбалерима, ~
»Металац« има осамнаест актива по већим индустријским фабрикама и предузећима у Београду и његовој најбли. жој околини, Сваки актив има свој футбалски тим и још неколико секци-
ја, које су врло активне,
Недавно је раслисано _ првенство друштва у футбалу, пинг-понгу и шаху, У футбалском такмичењу учествују 18 актива. Утакмице се одржавају преко недеље на игралишту »Авала«,
= _ Др Трифуновић
Звање Дафе а счва иду ЦРВ Да а ва ма. —Нреаша ЗРШИАИ и Влајковићева 8 у Београду. Штампарско предузеће Народног фронта Србије, Одговорви уредник Душан Будимировић, Чек, рачун 62.317, Поштанска фах 53 % ни
Сандић
Игра се по дуплом бод систему. Победник добија назив првака ФД »Металца«,., .
Одушевљене присталице
Кад футбалски тим »Металца« одлази из Београда, онда се свака његова игра очекује с највећим интересовањем у редовима његових присталица. Прошле недеље, например, кад је »Металаце« гостовао у Скопљу, где је играо против првака Македоније за првенство државе у оквиру такмиче ња савезне лиге, пред просторијама душтва окупила се предвече велика маса света, Било је ту неколико стотина металских радника. Многи су право са посла дошли да чују резул-
тат из Скопља. А кад је јављено да је >Металац« победио са 2:11 настало је право весеље.
Ретко Које друштво има тако верне и одушевљене присталице као »Металац«, који је успео да се развије у право масовно фискултурно друштво.
Биланс плодног рада
Једва је протекло годину ипо дана од оснивања „Металца“, а биланс рада је врло плодан. Почело се ни из чега, без опрг.ме и реквизита, с неколико одушевљених младих фискултурника, а данас је „Металац“ члан савезне футбалске лиге, има пуно напредних секција и хиљаде активних чланова.
Друштво ужива потпору Месног одбора металаца и секргтаријата синдиката металаца за Србију, као и Централног савеза металаца за Југославију. Одговорни руководиоци испољују пуно разумевања за развој фискултуре у редовима омладине металске струке и схватају колико су велике користи које спорт пружа радничкој омладини,
На спортском пољу „Металац“ је такође постигао врло лепе и заслужене успехе. У футбалском првенству Београ. да освојио је прво место, испред „Црвене звезде“. У такмичењу за футбалско првенство Србије био је трећи, али је победио у квалификационом турниру за улазак у лигу, одигравши за кратко време врло напорне и тешке утакмице. Сем тога „Металац“ је забележио неколико изврсних интернационалних победа. Тукао је репрезентацију Темишвара са 9:1, „Електру“ са 5:0, ЧФР са
У својим редовима „Металац“ има истакнуте спортисте: Минду Јовановића и Сандића, у футбалском тиму, др. Трифуновића и Недељковића у шаховској секцији, Богосављевића и Чабрају у мотоциклистичкој секцији, Бору Живановића
у боксерској итд. ·
У такмичењу савезне лиге, после прва два кола, „Металац“ није изгубио ниједан бод.
Према. овим резултатима и форми коју испољује на почетку првенства, јасно је да ће „Металац“ у државном првенству играти врло значајну Улогу, :
"6 СЕПТЕМБАР 1946 ГОДИНЕ
пи налити таин! , нај , фр ——–——————
Како је један дечко спасао град од непријатеља
У старо време, пре много стотина година, око свакога града дизале су се куле и зи' дине. Па када би био рат, 3атвориле би се гвоздене капије, а грађани се наоружали и бранили своје домове, Зидови око града били су високи и стрми. Ако би непријатељи покушали да се пењу уза зидове, нападнути грађани бацали су на њих одозго камење и сипали врућу воду или кључало уље. Често су непријатељи ипак успевали да се попну уза зид или да пробију капију, Али то их је увек морало стати много жртава, много мртвих и рањених, те су се градови освајали на много лакши начин: опсадом. у Опсада је кад непријатељска војска опколи са свих страна град, не да никоме да уђе и нешто унесе и — чека.
Они у граду једу, сваког дана све мање и брашна, и месо и остале хране. Најзад остану без _ ичега, Издрже дан-два
гладни, издрже и десет, али не
могу више, Једва се на ногама
држе, и најзад се предају на
милост и немилост непријатељу. =“
Био тако један велики и богат град, па наишла нека пљач. кашка војска, којој је било свеједно да ли ће да опљачка овај или онај град, главно да у њему има доста блага. Затворили грађани капије на свом граду и наоружали се. Непријатељ, међутим, није хтео ни да напада град него га је само добро опсео. Пролазили су дани, пролази“ ле ннедеље, а непријатељ и даље држао град под опсадом. Почело је да нестаје хране. Народ је гладовао.
Непријатељи под зидинама знали су да опседнути град не. ма више хране и сваког часа очекивали његову предају. Тада се један малишан, дечко од девет година, јави војсково-
ђи који је бранио град и каза
+
Два мала ребуса
му:
Када читаш напољу...
Свако ко чита напољу, ван собе, треба да пази да му пада светлост право на књигу или новине.
Особито је штетно за очи шетати испод дрвећа и читати, јер тада на словима трепере светлости и сенке. Не ваља ни када се седи испод грана кроз које пр · ја местимично светлост во једнако осветљује Кадгод облаци не покривају сунце, треба увек, ако читаш напољу, да држиш новине или књигу у потпуном хладу.
Чика-доктор ,
Чаробне речи
Има неких речи које се у шали зову чаробне. То су оне које исто гласе, па макар се читале с лева на десно или с десна на лево. То су, на пример: 606, топ, потоп, ратар, певен.
Али има, и читавих чаробних реченица! Ево засада три такве реченице (а ви, децо, ако нађете још коју сличну, пишите »20 октобру«, па _ ћемо објавити):
Аћима тла Мића.
Уг, учо, камо мак очугу.
Отеше риђи решето,
Загонетка
Дању спавам, тако хоћу, А ноћ само кад осетим, Већ сам будан. Живим ноћу, Нисам птица, али летим.
— Ја ћу спасти наш град!
Сви су се насмејали. Али кад је шврћа испричао шта је он смислио и показао шта уџе, свису се уозбиљили, а војсково: ђа је рекао:
— Ако заиста спасеш град, бићеш у нашој војсци одмах капетан.
То исто јутро, привуку се непријатељске претстраже под
зидове да прислушкују, Алџ колико су се изненадили кад су
чули како мучу нека говеда, како белеје јагањци, свиње грокћу, пилићи пијучу, неки
петао закукуриче, а гуске гачу,
Запрепашћени, отрчали су они својим старешинама и јавили им:
— Они у граду добили су од. некуда хране! Већ две недеље је прошло откада се из града не чује кукурекање, две неде. ље већ како је све замукло, Заклали су били и последњег свог петла, А јутрос, изненада, чули смо и говеда, и овце, и свиње и живину. Мора бити да су они преконоћ кришом до. вукли у град много хране,
Непријатељске старешине би. ле су ван себе од гнева. Из. губили су толико времена, и баш кад су се надали доброј пљачки, видели су да треба још толико да чекају, а можда још више опет узалуд. Јер ко зна какав су начин измислили они У опседнутом граду да им се храна дотура кришом.
Напусте зато непријатељи оп. саду, и крену даље, тражећи неки други град. Радосно су гледали грађани са својих зи. дова како се удаљује непријатељска војска.
И одмах су послали у оближ. ње село да им се донесе храна. Јер они нису имали међу својим зидовима ни мрве хлеба, ни комадића меса, А што су мукала говеда, гроктале свиње, пијукали пилићи и блејале овце, то је све правио онај домишљати дечак који се понудио да спасе град. Привукао се био поред зида, па гроктао, мукао, кукурекао, кокодакао, длијукао, векетао и блејао и све изводио тако вешто да су сви морали веровати да су то одиста свиње, краве и волови, петлови, кокошке и пилићи, јарци и овце.
И сада када се све срећно свршило, позвао га је војсковођа, наградио га и узео у војску као најмлађег капетана,
ж Е
Вешта вештина
Да ли си покушао кадгод да пишеш левом рукомр Јеси, У меш и да се потпишешр Од: лично! Али покушај да узмеш две писаљке, једну у леву, дру: гу у десну руку, па да левом пишеш име, а десном презиме, Сумњам да ћеш моћи.
Наше две руке су као две сестре рођене, које се толико слажу да не могу да раде јед“ на једно, а друга друго, првој насупрот.
_ Покушај, на пример, да с десном руком милујеш по тр' буху, а левом да се лупкаш по
коси. То је такође доста тешко,
А да се и ноге врло добро слажу с рукама, ево ти једног доказа:
Окрећи једну руку по 883 духу, а у исто време једно“ ногом прави круг по земље Покушај онда да руком окре ћеш у супротном правцу, а 19 гом да и даље у истом правиу правиш кругове, То још теже да ћеш моћи..,