20. oktobar

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ

љ - та пиаи

БРОЈ 93 ГОД. П

РЕЦИ

НЕДЕ, ОНИ ЛИСТ НАРОДНОГ СРРОНТА БЕОГРАДА

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

ЊЕ

и још речитији говор

Политичко - територи-

јалној комисији за Ита-

лију југословенски делегат др Алеш Беблер дао је образложење става наше владе и наших народа по питању оних чисто словенских покрајина, као што су Каналска Долина, Бенешка Словенија, Горица, Коридор и Тржић са околином, које, по такозваној „француској линији“, треба да буду предате и остављене и даље на милост и немилост италијанским империјалистима. Када је наш делегат завршио први део свог излагања, очекивало се да ће се, као и обично, отворити дискусија, тим пре што сва ова питања улазе у склоп најважнијег и најтежег проблема којим се бави Конференција мира — проблема Трста и Јулиске Крајине. Међутим, познати „заштитници малих народа“, патентирани – „демократи“ западног кова, који су толико речи потрошили на Конференцији око процедуре и око одбране дојучерашњих нападача, нису сматрали за потребно да даду било какву изјаву о аргументацији нашег делегата, Они су једноставно ћутали.

Кад не би постојали разлози који говоре супротно, могло би се, можда, рећи и за ово ћутање да претставља, према оној народној, — знак одобравања. Но, зар би оваква претпоставка могла бити тачна, рецимо, за јужноафричку делегацију која се не задовољава

ни „француском линијом, не.

_то.-тражи даље проширење „слободне територије _ Трста, и то на рачун Југославије» Зар би ова претпоставка могла, даље, бити тачна за бразилијанску делегацију која на Конференцији мира отворено иступа као адвокат италијанског империјализма и ради тога одлучно подржава провидан предлог де Гасперија да се ре. шење питања Трста одложи за ' годину данар Зар би ова прет_ поставка, најзад, могла уопште бити тачна за све оне делегације, укључујући ту и енглеску и америчку, које од о тварања Конференције, од првога Њеног дана па све до да нас, доследно иду линијом разбијања фронта демократије У свету, линијом одбране захтева и интереса бивших агресорских земаља и стварања нових огњишта сукоба и неми. ра на Балкану и У Европи2

Ћутање, које долази као од говор једној савезничкој 3емљи, првобдрцу из ослободи“ лачког рата, и то као одговор на њену доследну борбу за праведан и трајни мир, на њену борбу за демократски начин решавања _ свих међународних питања и спорова, према нашем мишљењу, има и те како важан значај и смисао, ма да се то, на први поглед, можда, не би могло рећи, Тај се значај огледа, прво, у томе што ово ћутање, наочиглед демократског _ јавног _ мнења читавог света, јасно. разголићу. је сву беспринципијелност ста-

| ва оних лажних бранилаца де“ моуџратије на Конференцији ми. ра који, у име демократске фразе, покушавају да учврсте своје властите империјалистичке позиције; и друго, значај овог ћутања се огледаиу томе, што оно на речит начин показује немоћ западних силаи њихових трабаната да гвоздену логику и истинитост аргуч ментације југословенског деле« гата побију било каквим про“ тив-аргументом, него све своје наде везују за политику над. гласавања и натурања своје воље, :

Али, ако су на Конференци“ ји мира непријатељи међународне сарадње у мање-више прикривеној форми, под ма. ском „бриге“ за мир и демократију, разним маневрима, па и организованим ћутањем, покушали др омету остварење демократских захтева и тежњи ратом измучених народа Европе и света, завијајући при том У разне обланде своје праве намере, то су, преко гослодина Бернса у Штутгарту, јасно и гласно, и без великог завијања, изнели какви су уствари

прави циљеви њихове садашње политике.

Према Потсдамском — споразуму силе антихитлеровске коалиције примиле су на себе читав низ обавеза које се односе на Немачку и на њен послератни статус, Положај Немачке и поступак према њој, после њене безусловне капитулације и у периоду реконструкције и обнове Европе, прилично су јасно прецизирани и одређени појединим члановима тог уговора. Потпуно разоружање и демилитаризација, децентрализација привреде и њено преоријентисање на мирнодопску производњу, кон. трола савезника над целокупним економским животом Немачке, извршење репарационих обавеза, уништење – нацистичке странке и њених организација и установа, кажњавање ратних злочинаца, чишћење свих установа и предузећа од нациста, указивање пуне помоћи и подршке демократским снагама немачког народа, то су обавезе које су сви савезници солидарно примили на себе према Потсдамском споразуму. Било би депласирано – освртати се овде на све оно што западни савезници, противно примљеним _ обавезама, нису досад испунили, а што су морали већ да учине, ако писани уговори нису празно слово на папиру. Те чињенице су светској јавности већ довољно познате. Несумњиво, господин Бернс, и поред свих вештих дипломатских формулација, није мо. гад да избегне да у свом говору не изнесе прави став америчких, а то ће рећи и енглеских, владајућих кругова у погледу поновног обнављања и васкрсавања немачког империјализма. Формално, он се у свом излагању стално позивао на Потсдамски споразум, али суштина свих његових ставова стоји У директној опреци са самим духом овог историског акта. Господин Бернс, Као и сви они кругови чије он интересе брани и У чије је име и јавно иступио у Штутгарту, а то се провлачи као црвена нит кроз цело његово излагање — не жели да се према побеђеној Немачкој поступа у духу већ постигнутих одлука и споразума.

„Амерички народ Хоће мир“ — рекао је г. Бернс у своме говору, и то је једино у његовом излагању што би сви мирољубиви народи могли да потпишу, Питање је само: какав мирр Да ли прави, демо“ кратски и трајни мир, или неку нову варијацију Версаља2 Одговор на ово питање нам даје сам г. Бернс кад вели да је амерички народ „одавно престао да говори о томе да ли услови о миру за Немачку треба да буду оштри или благи“, „Ово није никада било главно питање“ — узвикнуо је патетично г. Бернс, додавши да ће се Америка „супротставити оштрим и осветничким мерама које би могле да тај мир сруше,“

Кад се по основном, принци, пијелном питању, као што је питање карактера мир и буду. ћих „односа према једној побеђеној 'империјалистичкој сили, постави овако, онда је јасно какви све закључци могу из овога да следе, Полазећи са овог становишта, сасвим је разумљиво зашто је господин Бернс, обраћајући се потајно не немачком народу него немачкој _ финансиској олигархији, затражио да се отпочне са обновом немачке привреде и њеном централизацијом, са стварањем Уједињених држава Немачке и тачним одређивањем њихових граница које би, узгред буди речено, требало опет да се некако повуку на штету словенских народа.

Тежња да се васкрсне стара, версајска тактика према Немачкој, изражена У злогла сној политици „равнотеже сила“, која је, између осталог, условила поновно јачање немачког империјализма после првог светског рата, избија из сваке реченице г, Бернса, По

БЕОГРАД, 13 СЕПТЕМБАР 1946

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003и 20-443

Коментар из Нирнберга

Г. Бернс се у свом говору залаже за обнову Немачке,

' —тобамев_

— Можемо бити мирни. Док Немачка има овакве пријатеље У инострансту, наше дело неће пропасти.

свим основним тачкама Потс-

дамског споразума амерички министар спољних послова Ни. је нашао друге речи осим речи које изражавају, мање или више отворено, тежњу за ревидирањем или чак и потпуним брисањем оног по чему је већ постигнута пуна сагласност. То важи и за репарације и демилитаризацију које према његовом мишљењу треба да буду извршене „до границе које ће омогућити немачкој индустрији „да одржи своју производњу . То важи и за источне границе Немачке које, ма да су одређене у Потсдаму, треба поново да буду узете у разматрање од стране будуће конференције мира. Коментаришући _ говор г. Бернса, дипломатски дописник Рајтера · Силвен- Манжо. отворено пише да овај говор има непосредан значај „за садашњу ситуацију у политичкој игри великих сила“, а затим – под-

_ влачи да је циљ овог говора

да да „смернице дугорочној америчкој политици према Немачкој у циљу, прво, да се

припреми тле за спајање америчке и британске зоне“ и, друго, да се „немачком народу даду извесне наде у конструктивну будућност“,

Што се тиче немачког народа, свим искреним присталицама мира у свету је јасно да је његова судбина била последња брига г. Бернса и да под појмом „немачки народ“ гГ. Бернс очигледно подразумева немачке капиталисте и финансијере који и дан-дањи у западној зони држе сву привреду у својим рукама, благодарећи успешним интервенцијама својих америчких и енглеских колега.

Став који је г. Бернс јавно изложио у Штутгарту више је него опасан по мир. Ма да није» дошао неочекивано "и ма да претставља само логичан наставак свих већ познатих

' маневара на Мировној конфе-

ренцији, противу њега се треба и мора борити сваки онај коме искрено лежи на срцу будућа судбина Европе и човечанства, СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.

Ка Је дуван ле опала тавбне посто

Насупрот општим напорима да се до зиме обнови и подигне што већи број станова у Београду, није, нажалост, редак случај да се о не. оштећеним станбеним зградама, не води довољно рачуна, тако да се ове нагло руинирају. Није потребно нарочито доказива. ти колико је ово штетно са, општег гледишта, јер је, најзад, ипак много лакше исправну зграду одржавати у реду, него је оправљати кад је већ сасвим упропашћена или подизати пот. пуно нову. Против немарности у овом погледу треба, се енер. гично борити, као противу саботаже у раду на обнови земље. До рата, изградња и одржавање станова, били су потпуно препуштени _ кућевласницима, који су водили бригу о згра. дама, обештећујући се за свој труд високим киријама. По ослобођењу, народне власти су снизиле кирије на 50% њихове предратне висине — што је још увек довољно да се из кирија покрије амортизација, зграда и трошкови њиховог редовног одржавања. На тај начин је пружена, знатна по. моћ станарима, који су се налазили у тешкој економској ситуацији. Кућевласницима-дужницима, пружена, је помоћ отписивањем 9/10 њихових предратних дугова.

Међутим, немајући високе предратне зараде, многи кућевласници су од својих имања

„дигли руке“ и пустили их да

пропадају. Они су се трудили да, из имања извуку што више користи, избегавајући свакил чак и најмањи и најпотребнији расход. Не само код оправки ратом оштећених станова, који захтевају веће трошкове, већ

Пример рђавог пословања у предузећу „Браћа Голднер“

д правилног рада инду“

стриских предузећа зави-

си и правилно снабдевање маса индустриским производима. Народне власти посветиле су због тога овом питању велику пажњу и досада су постигнути видни успеси То се најбоље види по радњама пу-“ ним индустриске робе,

Међутим, постоји предузеће које у обнови није учинило ништа. То је предузеће „Браћа Голднер“ из Раковице. Предузеће је, да би могло да ради пуним замахом, добило зајам од- Индустриске банке Југославије у висини од МИЛИОН и по динара. Тиме су омогу“ ћени сви услови за рад. Поред овога један од власника, инжењер Лео Голднер, постављен је најпре за помоћника управника а затим и за управника; Емил Голднер је директор предузећа, а Ђура Голднер је такође у управи преду“ зећа, Очекивало се да ће они, као власници, уз помоћ датих им кредита, уложити пуно напора У раду, да би оправдали указано им поверење,

Али, кредит није правилно искоришћен, Предузеће не само што није унапређено већ је доведено у безизлазну финансиску ситуацију, тако да данас његова дуговања износе три милиона и 400 хиљада динара. Од ове суме 410,984 динара отпада на неплаћено социјално осигурање радника. Предузеће није платило чак ни за потрошену струју и данас постоји могућност да му се струја укине, Плате радника не исплаћују се на време. На име порезе предузеће дугује око 200 хиљада динара. У управи предузећа осећа се општа дезорганизација. Норме нису успостављене. Управа не набавља потребни материјал тако да поруџбине још од маја. месеца нису испоручене. Погонски лист у предузеће уопште није уведен чиме је онемогућена контрола режије _ предузећа при производњи. Роба није прокњижена од месеца јануара од 1946 године,“

Насупрот оваквом раду управе предузећа радници су дали пуне напоре у послу. У првомајском такмичењу проглашена су три ударника а 24 награђена. Ливница је при Ттоме испунила задатак за 100 од сто са уштедом кокса за 20 од сто.

Синдикална подружница осудила је рад инжењера Леа Голднера, управника предузећа, утврдивши да је он и као помоћник управитеља и као управитељ водио предузеће на своју руку а при томе се трудио да разбије јединство син• дикалне организације сејући међусобну мржњу међу радницима. Радници су тражили да се испита рад Леа Голднера и он више није управник предузећа. Њиме сада управља један од сувласника и опуномоћених _ власника __ Емил

Голднер, који је досада вршио дужност директора,

" Међутим, и поред тога што је смењен управник предузећа

ти његово пословање предато

контролним органима, тешко је могуће да предузеће у ова» квом стању (у које су га довели власници) крене напред, јер ради са свега тридесет процената свога радног капацитета. Овоме треба додати и чињеницу да је предузеће презадужено и да нема изгледа да ће моћи своја дуговања да плати. Због овога за рад управе предузећа „Браће Голднер“ треба да се више заинтересују надлежни органи јер побољшање рада и правилно пословање у предузећу захтевају интереси наше привреде а такође и интереси радника

предузећа. М. БОШКОВИЋ

Тежак болесник

Рајтер јавља да је маршал Трациани спроведен из затвора у болницу у Напуљу. Претрес по олтужбама за сарадњу са Немцима два пута је одлаган због његове болести

— Њихова екселенција мора хитно да се разболи, јер се опет предвиђа понављање претреса,

„уствари дела,

и код одржавања, зграда у највећем броју случајева, кућевласници су се показали потпуно неактивни. Овакав став многих кућевласника, мора се осудити, јер се станбене зграде не могу посматрати само као извор 38раде (данас сваки способан човек треба, радом да, обезбеђује своју егзистенцију!). Општи је интерес да се станови 0прављају и одржавају,

Кућевласници дакле треба. да схвате да им право својине над њиховим зградама намеће и дужности, које морају да испуњавају, јер је то општи ин. терес. У том смислу је и кућни ред, прописан од стране Из. вршног народног одбора, града, Београда 3 јула 1946 г., обавезао кућевласнике да о свом трошку морају извршити све оправке које су проузроковане редовном употребом — зграде (на пр. квар водоводне инста. лације, оправка степеништа, крова, и сл.). Да би се ове оправке олакшале, кућевласници могу код Државне хипотекарне банке да добију кредит на, дуги рок, са, свега 3% годишње камате. Ако кућевласник неће да изврши потребну о. правку, њу треба да изврше сами станари, одбијајући од кирије учињене трошкове. Да, не би станари ово право злоупотребљавали и вршили непотребне оправке — којих се У данашњој оскудици грађевинског материјала и радне снаге морамо да уздржимо станари су дужни да, потребну оправку пријаве станкбеном отсеку свога рејона и од њега, прибаве потребну сагласност,

Кућни ред предвиђа такође да станари морају о свом трошку да, изврше све оправке које нису проузроковане редовном употребом стана, већ кривицом самих станара (на, пример код разбијања прозорског стакла, запушавања — чесме, клозета и сл.. Ако станари ову оправку не изврше у року од 3 дана, кућевласник има, права да оправку изврши на терет станара. Нарочито су чести кварови водоводних инсталадција, који могу да. проузрокују непотребну велику потрошњу воде,

Све кварове који су настали услед рата или уопште неке више силе, дужан је такође да. оправи кућевласник о свом трошку. Да би му се ово олакшало, у могућности је да код Државне · хипотекарне банке подигне потребан зајам, са 3% камате. Ако кућевласник ову оправку неће да изврши, то треба да учине сами станари уз претходну пријаву Одбору за, обавезну оправку ратом оштећених станова, -

Као (што се види, Законода. вац је јасно и правично одредио права и дужности куће. власника и станара, око коришћења и одржавања, станова, ЈЏто се ова права и дужности понекад не извршују како треба, кривица је на, грађанству — у првом реду на кућевласницима, — који не схватају да. су прекршаји у одржавању станбених зграда у данашње доба, обнове и изградње земље саботаже, Ово питање може се релативно ла. ко решити, ако се сами грађани заузму у његовом решавању. То свакако треба, учинити што пре, да не би током јесе. ни и зиме настала даља, оште. ћења и упропашћења станбе. них зграда, М зграде под државном управом, и поред свих побољшања, још увек се често не одржавају у исправном стању. У овим случајевима, на, пр. вом месту треба, предузети кораке да се ситуација. побољша, јер је у питању упропашћавање државне имовине,

Сматрамо да би било потреб. но, у појединим тежим случајевима, приступити кажњавању криваца — конфискацијом и. мовине или казнама предви.ђеним за случајеве саботаже, јер је општи интерес да се станбене зграде оправљају и одржавају у усправном стању,