20. oktobar

СТРАНА 2

ЗА УСПЕШНО РЕШЕЊЕ

Предузећа треба | да граде станове

СТАНБЕНЕ КРИЗЕ

за своје намештенике

рој становника Београда нагло се повећава. Судећи по картама за снабдевање, изгледа да Београд већ данас има преко 320.000 становника. Вероватно да ће у будућности овај прилив бити све већи и већи, с обзиром на

развитак Београда, — као ад-, ФНР.

министративног _ центра Југославије и НР Србије, као највећег трговачког и све већег произвођачког центра у земљи, М поред свих напора који су учињени ради обнове ратом оштећених и изградње нових станова, с обзиром на велики прилив новог становништва, станбена криза се неће моћи отклонити ни лако, ни брзо. Разуме се, да је најефикасније средство за ублажење станбене кризе — изградња нових станова,

Како организовати . изградњу станова

Досадашње искуство, нардчито код оправке ратом оштећених станова, показало је да приватан сектор није расположен да се ангажује у станбеној изградњи, Данашња скупо. ћа претставља за" њега непремостиву тешкоћу, јер чини „нерентабилним“ капитале уложе« не у станбене новоградње.

Задружни сектор, који уосталом У области станбене привреде још није ни изграђен, исто тако сам по себи не може да реши проблем рентабилитета, докле год се коштање грађевинских радова не спусти на предратни ниво.

За грађевинску делатност под данашњим условима једино је способан државни сектор, који најлакше решава питање кредита и питање рентабилитета, али који, исто тако, мо. ра да се бори са знатним објективним тешкоћама. Иако се ситуација стално поправља и У погледу цена (у току 1946 пад цена износи око 35%) и у по гледу количина грађевинског материјала, услед обимности предузетих радова на обнови још увек се осећа извесна о"скудица. Такође недостаје радна снага, нарочито квалификована, Најзад, један од најтежих "проблема је и проблем органи“ зације и надзора грађевинских радова, јер се и У архитектима и инжењерима — због великог броја радова — такође - оскудева.

Најважнију улогу у изградњи нових станова одиграће бесум-

„ње Извршни народни одоор града Београда. Поред обимних радова на оправци Олизу 1.000 _ оштећених _ станбених зграда, са око – 2.500 станова које је ИНО организовао пре“ ко Одбора за оправку оштећених станбених зграда и чи се завршетак предвиђа за 1946 "т, ИНО је отпочео са грађе. "њем око 300 потпуно нових станова, У току 1947 г. ИНО ће приступити масовном грађењу малих станова — колико год то финансиске и техничке могућ“ ности буду дозвољавале, Чак и у случају најповољнијих прилика, ИНО би током 1947 г. могао да сагради највише 3.000 малих станова. Колико би ово био велики напор, најбоље се уочава из упоређења са изградњом у рекордној предратној 1939 години — кад је у Београду укупно саграђено 3.060 ста“ нова под неупоредиво повољ, нијим финансиским и техничким околностима, Међутим, чак и у случају да се овај, макси- мални програм оствари, стан„бена криза се неће ублажити. - Већ данас, у Станбеном одељењу ИНО-а постоји око 30.000 нерешених молби за. станове.

У таквој ситуацији, неопходно је потребно да и државна

предузећа, установе и надле_штва помогну Извршном 0Дбору у изградњи станова. По угледу на поједина надлештва и предузећа, који су већ у то• ку 1946 г. од Одбора за оправку станова преузели поједине оштећене зграде и оспособили их за своје пословне просторије и за станове својих службеника, и друге установе И предузећа треба да размотре потребе својих службеника за становима и могућности за њихову изградњу, те да током 1947 помогну да се у Београду сагради што већи број станова. ' ·

Помоћ предузећа и установа може да буде веома корисна. Пре свега „велики број преду“ зећа располаже стручњацима који би надзором над радовима, а евентуално И непосред“ ном организацијом изградње, могли да реше једно од најте жих питања са којима се бори ИНО Даље, добровољним радом самих радника и наме“ штеника може се постићи знатно појевтињење радова, а сем тога се помаже У решавању И другог важног питања — пита. ња радне снаге, Шта више, У'

гледајући се на Совјетски Савез, где грађани добровољним радом сами обнављају знатан део порушених станова, у већим предузећима могли би се организовати и стручни курсеви, на којима би се намеште' ници оспособљавади и за стручне радове. Најзад, и у финансиском погледу, потребно је растеретити ИНО, који нема довољно средстава да задовољи велику потребу за изградњом нових станова. |

Било би дакле потребно да већа предузећа и установе У Београду размотре питање из градње станова за своје службенике, те да у програм својих радова за 1947 г., каои у своје финансиске планове, унесу по могућству и. изградњу извесног броја службеничких станова, На тај би се. начин пружила најефикаснија помоћ

звршном одбору у изградњи станова и што бржем отклањању данашње станбене кризе у Београду.

Ово питање треба хитно размотрити, не само ради уношења одговарајућих ставова У радне и финансиске планове за 1947 г., већ и да би се благовремено предузели потребни кораци, ради обезбеђења градилишта, грађевинског материјала, радне снаге, израде планова зграда итд.

Душан СТЕФАНОВИЋ

НАЈБОЉИ ОМЛАДИНЦИ ПОСТАЈУ РУКОВОДИОЦИ

Поводом избора омладинсних руководстава у Београду

осле _ састанка, Главног одбора Народне

омладине Србије, отпочеле су“

припреме за изборе омладин.ских руководстава у Београду. У свим активима Народне омладине спроведена је евиденција чланова, предизборне конференције су у току, а у многим активима су већ спроведени и избори.

Све то говори да се данас организације Народне омладине у Београду налазе. пред једним великим задатком, чије спровођење захтева од' свих чланова и руководилаца На. родне омладине најозбиљније прилажење послу. Секретарија,ти рејонских одбора и руководства, основних организација, у предизборним припремама и спровођењу самих избора, углавном су тако и пришли, али и поред тога, у понеким организацијама учињени су извесни пропусти, који се у даљем раду на, спровођењу избора не би смели поновити. Тако, на пример, у активу Народне омладине штампарије „Култура" „на изборе није дошло 6 омладинаца зато што су сеу то време налазили на раду, руководство актива, које је знало за то, уместо да је заказало конференцију у друго време, или пак замолило старије раднике да за време трајања конференције замене 0младинце, сложило се да се

Пленума,

избори одрже ми без тих омладинаца. " Извештајима с секретаријата, актива о раду организације, који се подносе на конференцији приликом избора треба посветити посебну пажњу. Показало се да секретаријати дају кратке и веома штуре извештаје из којих се не може добити ни приближна слика о раду једнога актива. То долази отуда што се код скоро свих секретаријата, актива, створило мишљење да та тачка дневног реда није значајна,

и да се извештај даје тек ре-.

да ради, а не зато што је потребно_ да секретаријат пред читавим активом поднесе извештај о свом раду.

Многи секретаријати актива, нису схватили значај популаризације и тумачења, избора омладини, па су олако и при-. шли читавом том послу. Тако је, на пример, на конференцији на Чукарици, члан секретаријата актива Народне омладине, не припремивши се, многе ствари нејасно, па чак и неправилно објашњавао. И ако је у упутствима за изборе, које је прописао Главни одбор Народне омладине Србије јасно написано да кандидациони одбор не може сам себе кандидовати, он је у своме излагању рекао супротно. Такве и сличне појаве несо„лидности и неодговорности у

раду говоре да му поједини наши руководиоци, и поред свих упутстава, несавесно прилазе. Правилно спровести изборе

значи допринети _ учвршћењу е родне _ омла.

| па ЕМ 20 ОКТОБАР неверна ината 13 СЕПТЕМБАР. 1946 | | |

ирајуни јој за руководиоце најбоље омладинце омогућити да задатке, као што је рад на обнови земље, васпитању и културном и, просветном _издизању омладине У потпуности спроведе. Зато је потребно да се не само исправе досад учињене грешке, већ и да, се не допусти да се ни 0оне, ни грешке сличне њима, појаве у осталим активима, Народне омладине.

И поред горе наведених грешака, у свим нашим организа. цијама заинтересованост омлаине за изборе је велика. Одушевљење и озбиљност са којим не самб поједини чланови већ читави активи Народне омладине прилазе – изборима, најбоља је гаранција да ће они код Нас бити један корак даље у учвршћењу наше организације и да ће у РрукоБодства Народне омладине бити изабрани они омладинци и 0омладинке, који су својим досадањим радом, пожртвовањем и способнашћу заслужили да носе име руководиоца с Народне омладине.

Злоупотреба

у трошаринској служби

У раду најсложеније и најосетљивије · службе

ино:.а — Градској трошарини, још увек има неправилности. Упркос свих мера које су предузете да се ова служба, ослободи старих неправилности у раду и спроведе строжија и озбиљнија контрола Над поступцима њених органа, још увек се појављују неправилности које смањују и материјалне приходе ИНО-а и штете угледу наше народне власти.

Срећко Миљковић, старешина трошаринске станице на главној железничкој станици, показивао се пред старешинама увек ревностан на служби и исправан, а према особљу исувише строг, па је за сваку малу грашку достављао _реферате противу њих да би ови били кажњавани или отпушта. ни из службе. Све ово радио је Миљковић врло смишљено да би једног дана, када стекне поверење, могао да направи малверзације које би му побољшале „тешко материјално стање“, — пошто је имао месечну плату свега, 4000 дина.ра, Он је ступио у везу са службеником једне фирме, коју је пре тога тужио за неправилан рад, и понудио му да фирму ослободи трошарине у износу од 73.000 динара, 3за извесну робу која се налазила У Београду, а помоћу лажних доку-мената да потврде како је роба _ извезена (из Београда.

Срећко Миљковић је имао за, овај „посао“ да добије. 40.000 динара, Пре неколико дана, он је овом службенику упутио поверљиво писмо у коме каже: „Дођи у посластичарницу У Пашићеву улицу тачно у 12 сати и донеси новац па ће све бити у реду. Дођи тачно на, време да не би чекао.“ Међутим, органи народне власти, пратећи ову прљаву работу, у“ хватили су Миљковића на, делу пријема новца. Поред ово. га, Миљковић је као старешина узео од благајника Троша» ринске станице на реверс 700 комада службених формулара, да би их сам продавао па, је од наплаћених 3500 динара, 3000 динара дао својој жени да се проведе на, мору.

„Овај најновији догађај иза звао је оправдано огорчење и међу самим трошаринским службеницима, који су веровали да, су из своје средине искључили непоштене људе којима, је стара, Југославија давала, уточиште у трошаринској служби. Последњи случај треба најстрожије казнити, јер је они по тежини највећи, а нарочито треба, узети у обир да га, је извршио један старешина с станице који је према својим потчињенима био немилосрдан, стварајући лукаво себи поверење да би га после прљаво

злоупотребио. Владета ЗАГОРАЦ

КАКО ПОСТАВИТИ МРЕЖУ ДОПИСНИКА

Јујегиси во је један од врло важних сектора рада – наших масовних организација. У великим ак, цијама и кампањама које су спровођене, нарочито у првомајском такмичењу синдиката и – претконгресном такмичењу очладине дописничка служба одиграла је значајну улогу, Много“ бројни дописи омогућили су нашој штампи да правилно прати кампање, да указује па грешке и недостатке, и да, бележећи и популаришући успехе, помогне масовним организацијама у развијању ни уздизању – такмичар“ ског полета.

Најчешћа појава у досадашњем организовању дописништва било је са. мо формално успостављање овога сектора. Када се вршило организовање дописничких мрежа, у уличним одборима Фронта, АФЖ-а, Народне омладине и у синдикалним полружницама врло се мало водило рачуна о томе да ли задужени дописник заиста има смисла и воље за ту дужност. Заду-“ живало се ради тога да се задовољи форма, да се има макар и на папиру одређени број задужења.

Број правилно задужених дописни ка, дописника који су са пуно воље и разумевања испуњавали свој задатак — није био велики. Начин на који је спровођен рад на уздизању дописника и развијању дописништва није се показао као најподеснији, У културно просветним одсљењима при градским одборима масовних организација Тостојао је руководилац допиоништва. Он је биоу вези са рејонским руко. водиоцем дописништва који је опет био у рејонском културно просветном одељењу. Рејонски руководилац сази, вао је редовне или повремене састанке свих дописника на којима су да“

НАЈЗАА...

За Републику Бугарску гласало је 92,72 од сто свих У писаних бирача

А (“а ~ - с у

~ МС ју ~ .. ~: сом УМУ Ри са Зае“ УДА

— Ево, браћо, и ја бацих на ђубриште последње што нас је делило!

. Када свака

Реорганизација дописничке службе

ване директиве, указивано на извесне недостатке и; што је било најважније, примани дописи који су потом слати градским руководиоцима штампе да их они расподељују листовима.

Због непрестане промене дописника рејонски руководилац није могао да има тачан увид над радом сваког појединог дописника нити се на рејони. ма могло спровести систематско уздизање дописника, ситематско помагање сваком појединцу. А последица то, га је било да и они дописници који су се залагали, који су се трудили да истуне свој задатак нису слали дописе који би могли бити штампани. Многи од дописа, уместо да третира“ ју проблеме својих улица, насеља, подружнице, школе, ралионице, бави. ли су се питањима општег значаја, на пример: о задацима синдиката уоп-, ште, о улози жене у друштву, 0 раду | омладине уопште или су чак расправконференцији, репарацијама и другим крупним проблемима што је уствари било мањеј или више невешто препричавање чланака из централне штампе. У

љали о Париској

„Већина акција које су масовне орга, , низације _ Београда спроводиле пре; међуградског _ такмичења, биле — су спровођене од сваке организације по- , себно., Дописничка служба била је такође у свакој организацији посебно организована, То је било потпуно у складу једно с другим. Међутим сада, масовна организација развија и води такмичење у оквиру такмичења Народног фронта и када је такмичење преко такмичарских одбора обједињено, показује се да је по. требно и дописништво у извесној мери објединити,

Отсек за агитацију и штампу, при Градском одбору Н. фронта формирао је одељак за дописништво У који је ушао по један претставник Н. фрон.та, АФЖ са, Н, омладине и синдиката. Формирање таквих одељака спроводи сен при рејонским отсецима за агитацију и штампу, Сваки одељак на рејону преузеће на себе да руководи целокупном дописничком мрежом масовних организација. Унутар одељка треба да се изврши правилна распо. дела рада како се они не би претворили у претставничка тела, него би би“ ли заиста руководећа радна тела. Чла. нови одељака организују на по једном или два насеља, што зависи од њихове о величине и броја на рејону, дописничку службу о ангажујући себи као помоћнике највредније и најса. весније дописнике без обзира којој они масовној организацији припадају. А ранију праксу да се дописи примају углавном само на састанцима дописника целог рејона, треба _ заменити сталним примањем, Тај посао може се организовати путем дежурства чланова одељка сваког или сваког другог хана. Онај који дежура прегледа до» писе и одмах, истог дана, доставља их Градском одељку а овај, такође преко овог дежурног, одмах доставља пистовима,

Да ли овако обједињавање дописничке службе значи потпуно укидање досада створених _ дописничких мрежа и да ли ће због окавквог рада по. једине масовне организације — остати без својих дописникарћ Не. Дописници омладине и даље ће остати дописни. ци омладине, и даље ће писати О сво, јим проблемима и о раду својих организација, Дописници АФЖ-а и да. ље ће писати о раду жена, 0 њиховим напорима и успесима. А то исто важи и за дописнике синдикалних по. дружница. Када се укаже — потреба, када поједина организација води извесну кампању „која је специфично њена, тада ће претставник те органи-

вације „у ·рејонском · одељку, закази.

вати састанке свих дописника те организације на рејону и давати им

_ директиве н упутства.

М, ЈЕШИЋ

тата

калдрма, бољег изгледа града и реда, не значи да на најпрометнијим ма треба стоје гомиле цигала и камења и ла ометају саобраћај. У име реда вити неред, то не треба да буд начин рада.

ва. Па ипак, на многим крајевима ограда, оне још увек »украшавају« дове и парола не захтева много труда бало би му енергично приступити, е. ном, темељно, бар у том смислу, ТР

ба уредити наш град, ј

гле читавом граду изводе се тра« ђевински радови и поправља се

20 диггтодиа. ОРЛА. '

Непоштовање градске хигијене и својих суграђана

јутарња несавесне

вакодневна Београду:

истресају простирке са подова, преко прозора и

# 6 слика у домаћице

на главе прола, аника, што журе на своје свакодневне послове, МИ ова грађанка, жена професора Петровића, У Влајковићевој улици, _ свакодневно, савесно, про.

готова несрећа! ј

У ;

балкона,

сипа прашину са подова свога стана, на грађане који пролазе. То је један од многих случајева отсуства смисла за заједницу н ред.

Мало неопрезности — И

есецима већ прети опасност грач ђанима да се, услед мале не“

опрезности, омакну у неограђено граг дилиште на углу Краља Милана и Бе• оградске улице. писала 0 овој вратоломији«, али, нажалост, нико није хтео да чује и да огради овај простор.

Штампа је узалуд

Гомиле камења и цигала на најпрометнијим местима

ет

врше се поправке у ПИЉУ Алн 10

недељама и месецима

— праг. с наш

+ Једном темељно.

пароле махо« ђе“ Зи“ заостал!

н трег Јед“

таре, давно — актуелне, скидале су сеу неколико

ограде. Скидање