20. oktobar
~ Најдаље -се "отишло са кам-
ПОШТАРИНА ПЛА.ЋЕНА У ГОТОВУ
ви —————=_:“ “
БРОЈ 95 ГОД.
а И ЕТ |]
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
Да Мач Ра
У у .. " – Г, у - 5 |. К с ј · # | а
ЕЛ
деј ну деј
–
оеј=- ФТН · БЕОГРАД, 27 СЕПТЕМБАР 1946 _ ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23.003 и. 20-443
~" РАДА
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУЈ
грешан
· ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН
РЕЧИ ГЕНЕРАЛИСИМУСА
СТАЉИНА ОДЛУЧНИ ПРИЛОГ МИРУ
а би се схватила изванЈГ редна важност одговора
генералисимуса Стаљина на питања енглеског новинара, Александра Верта, потребно је имати на уму целокупну политичку ситуацију у свету у току последњих месеци, јер свих седам питања улазе непосредно у језгро најосетљивијих међународних проблема,
На свако од постављених пи. тања с генералисимус Стаљин одговорио је тако јасно и одређено, да је његов став оставио врло дубок утисак и н"зазвао огроман одјек широм целога света,
Од завршетка рата ушло 'е већ било у обичај да приликом свакога састанка савезничких државника реакционарна штам. па вападних сила подигне галаму претсказујући неотклоњиве неспоразуме и блиске 0штре сукобе између англо-а меричких држава Ф једне и Совјетскога Савеза са друге стране. Тако је та штампа про. рицала неуспех и потпун разлаз и конференцији У Потсдаму, и оној у Сан-Франциску, и Скупштини Организације Уједињени нација и свима 3аседањима Савета безбедности и Савета министара спољних послова. Мако су се ова претсказања редовно показивала неумесна, иста игра наставља ла се упорно, увек по истом плану и са истим методама.
пањом таквога смера," вапочетом уочи састанка Конференције мира у Паризу. Органи америчких магната штампе воде ово врзино коло, али за њи. ма није далеко заостала ни реакционарна штампа других земаља, нарочито Енглеске и Француске,
У мање-више завијеном 0блику та штампа тврди да исмеђу Совјетскога Савеза и 34падних сила не може доћи до споразума и да се свет већ налази у опасности од новога рата. Да би то доказала истиче како Совјетски Савез тобож води империјалистичку политику; како жели да искористи Немачку против западних држава; како политику комунистичких | странака Западне Европе диктује Москва; како се Совјети плаше капиталистичког заокружавања и томе слично,
Свакоме пажљивоме посматрачу јасно је да се овом кам· пањом иде на то да се створи напета атмосфера и узрујаност У свету, У томе се донекле и успело, У Америци су алармантне вести недавно биле Узеле толике размере, да су неКи листови Херстовог труста већ били почели јавно препоРручивати употребу атомске бомбе,
Ове "смутње изазвале су 0озбиљну забринутост народних маса у свима земљама, нарочито у Америци где је кампаЊа најбезобзирнија. Добронамерни политичари схватили су да је крајње време учинити
крај овој опасној игри. Нажа-,
лост став који су делегације западних сила на. Конференцији мира заузеле такав је, као да оне више воде рачуна о изазивачкој кампањи смутљиваца него о расположењу својих народа.
Услед свега тога У Сједињеним Државама јавио се читав покрет против изазивача нових спорова и“ против „атомске дипломатије“, Говор министра
аласа, у коме је он отворено иступио против званичне америчке политике, и његова оставка јасно показује незадовољство и у самој владајућој
. демократској странци, У Великој Британији знатан део претставника владине, лабуристичке странке оштро критикује званичну Бевинову _ политику.
У Француској је Леон Блум остао у мањела на конгресу своје сопствене странке углавном због антисовјетске и анти-
_ развој и повољнији обрт,
комунистичке политике коју води. Е
Питања која је генералисимусу Стаљину поставио Александар Верт очевидно су имала за циљ да покажу ко је у праву: они који размахују ратним страшилом или они који проповедају споразум, и мир.
_ Генералисимус Стаљин стао је одлучно на страну мира:
„ја не верујем у стварну опасност новога рата“, рекао је он у самоме почетку одгоцора на прво питање енглескога новинара, Затим је врло Јасно п убедљиво објаснио какви су циљеви оних који данас галаме о „новоме рату“. Они би желели једним махом да постигну троструки резултат. У спољној политици мисле да ће, плашећи свет ратом, лакше извући веће уступке. У унутрашњој политици циљ им је да ратном опасношћу оправдају продужење ратних буџета и одлагање демобилизације, која би повећала незапосленост,
У осталим својим одговорима генералисимус Стаљин очевидно је показао неоснованост свих тврђења којима се иде за тим да се докаже како споразум између великих са-
везничких сила није остварљив. О „капиталистичком — окру-
жењу“ Совјетског Савеза рекао је да оно није могуће, чак ако га Сједињене Државе и Велика Британија желе, што он не тврди. у
О искоришћавању Немачке против Западне Европе казао је да је то искључено, јер би аначило отступање Совјетског
Савеза од својих основних нач“
ционалних интереса,
Тврђење да Москва диктује политику комунистичких партија Западне Европе генералисимус Стаљин назвао је апсурдним и потсетио да је оно позајмљено из пропалог Хитлеровог и Гебелсовог арсенала. На питање да ли верује У могућност пријатељске и трајне сарадње између Совјетског Савеза и западних демократи“ ја генералисимус Стаљин одговорио је одлучно;
„Безусловно верујем“.
Потврдио је затим да сматра да би хитна евакуација свих америчких трупа из Кине претстављала животну непходност за будући мир, па је онда о атомској бомби рекао поред осталог:
„Атомске бомбе намењенесу |
за застрашивање људи слабих нерава, али оне не могу да одлуче судбину рата, јер атомске бомбе никако нису довољне за ову сврху“.
Као закључак свих одговора генералисимуса Стаљина могу се узети речи којима је завршио одговор на прво Вертово питање:
„Треба строго разликовати галаму 0 „новом рату“ која се сада диже и стварну опасност „новога рата“ која да. нас не постоји“.
Сталожени и мирни, али У исто време одлучни и неумитни одговори генералисимуса Совјетскога Савеза на забринуто постављена питања британскога новинара деловали су као хладни туш преко усијаних глава оних, ко су се заваравали мишљу да ће, галамећи о новоме рату И пла. шећи свет ратним страшилом, извући велике користи за своје себичне интересе.
Речи генералисимуса Стаљина велики су догађај У току садашњих међународних разговора и свакако ће имати
дубоког утицаја на њихов
Оне су повратиле спокојство многим добронамерним људи. ма, које је галама смутљиваца била узнемирила и улиле нову храброст милионима људи ко ји се широм целога света боре за мир и напредак.
Мих. С. ПЕТРОВИЋ , и
у
пе ниан ет
,
ПОЗДРАВЉАЈУЋИ ПРЕТСТВАНИКЕ
ЈЛОЈПС
поред страховања. грађевинских предузимача да ће
сезона бити слаба и да ће остати без послова, у
Београду се развила жива грађевинска делатност, тако да данас у граду постоји више од 1.200 градилишта, Оживљавање грађевинске делатности дошло је као нужна последица старања народних власти да власници зграда дођу до потребних кредита како би поправили своје оштећене зграде, у
Како државна предузећа тако и приватни грађевински предузимачи _ дошли су на овај начин до посла, Треба подвући чињеницу да су ми државна и приватна предузећа на лицитацијама за преузимање послова била потпуно равноправна.
Али, приватни грађевински предузимачи у овогодишњој сезони нису оправдали потпуно поверење које им је указано од стране народних власти, Већина њих није схватила правилно такмичење са државним погледу снижења цена и солидног извођења грађевинских радова. Многи предузимачи почели су да користе своја стара искуства из бивше Југославије, чиме су штетили не само сопственицима грађевина, већ у великој мери и држави, Штетан рад грађевинских предузимача увидели су органи Одељења рада, уз помоћ синдикалних организација, откривајући постепено разне злоупотребе које су предузимачи починили, Данас може да се наброји читав низ тих злоупотреба,
Многи од приватних предузимача отступали.су од усло= ва лицитације, од датих описа појединих радова, па су или употребљавали лошији материјал, или су сасвим Изоостављали извесне радове. Типичан пример су радови молерско фарбарског предузећа Кристифора Пецића на грађевини Земаљског завода за социјално осигурање у Београду. Овај предузимач није извршио ни молерске ни фарбарске радове према примљеним обавезама, Оваквим свом јдрмоам он је нанео држави штету, а за себе је остварно незаконито већу зараду једноставним изостављањем читавог низа радова, које је био дужан да изврши,
Ништа није мања форма злоупотребе предузимача у погледу радничких надница, Ове злоупотребе су тројаке: радницима се не исплаћује на време њихова зарада, а послодавац се служи радничким новцем, Овакву злоупотребу вршно је предузимач М. Живић, против кога су досада пет радника поднели тужбу народним властима. ·Четворици од њих, на интервенцију Одељења рада, платио је наднице накнадно, док је једна тужба још нерешена,
Друга врста злоупотребе са радничким надницама јесте плаћање мањих надница од оних које су прописане Уредбом о надницама и. платама. Послодавци ово постижу не обичним давањем мањих надница, већ продужењем радног времена, при чему прековремени рад не плаћају повише-
ње наднице за 50 од сто, већ исплаћују редовну надницу,
Предузимачи најчешће немају одобрење Одељења рада за прековремени рад на својим градњама,
Трећа, најчешћа форма изигравања Уредбе о надницама.
и платама, састоји се у томе што предузимачи плаћају наднице изнад Уредбом предвиђеног износа. Ово повећање зарада послодавци никако не врше на рачун своје
а
СЕДМОГА РЕЈОНА, КОЈИ ЈЕ ДО БИО ПРЕЛАЗНУ АВГУСТОВСКОМ МЕЂУРЕЈОНСКОМ ТАКМИЧЕЊУ, ПРЕТСЕДНИК ГРАДСКОГ ОДБОРА НАРОДНОГ ФРОНТА КИРИЛО САВИЋ, ПОЗИВА ОСТАЛЕ-РЕЈОНЕ НА ДАЉЕ ТАКМИЧАРСКЕ НАПОРЕ
"У нит и у
пробе трођевннских продузимочи
предузећима у'
уске санкције, да те санкције
"Слободне" . трибине „малих“ народа
ЗАСТАВИЦУ У
ари
#%, предвиђенх.добити него само на рачун преузетог посла, употребом лешијег материјала и неизвођењем послова по свим детиљама који се налазе у опису радова. Послодавци прикривају уха плаћају веће наднице од оних које је Уредба прописала, пријављујући филијали Земаљског за« вода за социјално осигурање своје раднике са надницом по Уредби, а вишак наднице, који се стварно исплаћује радницима, прећуткују чиме директно штете државу.
Још једна форма наношења штете држави јесте непријављивање акордне зараде, Акордни радници се обично означују као обични надничари, па се као такви и социјално осигуравају. Међутим, свима је познато да акорданти зарађују више него обични надничари.
Поводећи се за што већом зарадом послодавци изигравају Завод за социјално осигурање тиме што често мењају раднике на радилиштима., Они узимају раднике на трничетири дана, отпуштајући их и не пријављују их Заводу за социјално осигурање. Оваквих примера има много
Карактеристични су случајеви предузимача Ристе АранЊеловића, који је плаћао своје раднике изнад Уредбох прописаних цена, а пријављивао их по платном _ списку | као да их плаћа по нормираним ценама. Исти предузимач није пријављивао зараде својих акорданата, водећи их | као обичне надничаре, Предузимач Кристифор Пецић плаћао је раднике по 30 динара на сат, означавајући у платном списку да их плаћи по 19 динара. Он је такође врло често мењао раднике, не пријављујући их, Комисија му | је на градилишту затекла пет радника непријављених филијали Завода за сонијално осигурање,
Међу остале злоуповтребе спада и самовољно продужење радног времена, бесправно отпуштање радника н недостатак свакодневног списка упослених радника. Па овај начин, послодавци не штете само раднике и Завод за социјално осигурање, већ директно и државу, јер не плаћају порезу на своје реалне дохотке.
Ове злоупотребе и неправилности од стране грађевинских предузимача нису само појединачни случајеви, већ се појављују врло често, Мскуство органа Одељења рада показује да се са сигурношћу могу утврдити и друге злоупотребе чим се установи само једна. од њих,
' Случај предузимача Стевана Новакова је особит, Он је признао да је плаћао квалификоване раднике по 25 ди нара, а неквалификоване по 12—15 динара. Он то чак није крио ни од филијале Завода за социјално осигурање ни од пореских власти. |
Природно је да према овим послодавцима, који су се огрешили о законе, треба, да се примене примерне законтреба да буду што оштрије и да делују као превентивна мера од понављања оваквих случајева, | .
Искуства стечена у току ове грађевинске сезоне користи. | ће. Одељењу рада, филијали Завода за социјално осигурање и пореским властима у продужетку ове и у наредној грађевинској сезони. Она: ће помоћи, да се. број злоупо- | треба предузимача сведе на минимум,
Живислав ЂОРЂЕВИЋ |
МР Иви Ј
А овем об
Непријатељима нема места у Фронту
рганизација Народног
фронта још у почетку
рада на обнови, одмах по ослобођењу, примила је у своје редове све људе који су симпатисали Народноослободилачки покрет, увршћујући их у своје редове. При томе је воћство Народног фронта показало велику широкогрудост, пруживши могућност и људима чија прошлост није била баш беспрекорна, да своје погрешке искупе радом у Фронту, радом за опште добро, радом за своју земљу. Велики број тих људи примљених У Фронт и поред неисправног, става према Народноослободи• лачком покрету у доба окупације, пришао је Фронту са искреним покајањем и са жарком жељом да надокнади оно што у доба страдања наших народа под фашистичком Чизмом није урадио. Али, постоји и један део таквих људи, срећом не велики, који је улазак у Фронт искористио да би прикрио своју неисправност, да би се сакрио иза леђа Фронта
Случај ·сБогомира – Богића, адвоката и бившег претседника Шесте радничко - намештеничке набављачке задруге, који је н пре рата био бојкотован од напредних људи због свог политичког шпекулисања може да послужи као најбољи пример како изгледају и под каквом се маском крију непријатељи Народног фронта. Адвокат Богић за време свог заробљеништва у Немачкој доспео је чак до казненог логора. То му је могло да послужи, како је он мислио, као добар политички капитал, Ту је Богић отлочео своју разбијачку, демагошку политику и, тамо иза жица, постаје пропо_ведник _ разних измишљених лажи. Говорио је о томе да Источног фронта нема, да: су Немци _ природни _ савезници Совјетског Савеза. Таквим лажима уносио је забуну и кривотворење у време док се на Источном фронту водила велика битка за слободу свих народа Европе. То његово фразерство открило га је брзо, те је У логору био бојкотован од свих и остао потпуно усамљен (са једним јединим следбеником). Такав је Богић у заробљеништву. У слободној земљи, у Београду који је почео да се диже из рушевина у незадрживоме полету народних маса на изградњи своје земље, сваком грађанину дате су широке мог гућности за рехабилитацију. Али вук длаку мења — али не и ћуд! Богић, као претседник задруге, уноси у своју задругу жандармске методе према намештеницима, терорише шегрте, гони их да му свршавају приватне послове, свађа се и грди све редом, камион кори. сти за себе, узима робу која му не следује, ћовећава сам себи плату и, једном речју, господари у задрузи, као да је то његова прћија.
Разбијачку политику, коју је Богомир Богић отпочео још У
заробљеништву, наставио је он ·
_н по повратку у Београд, не
само као претседник Шесте радничко-набављачке задруге, већ и као члан Извршног одбора Фронта Петог рејона, уносећи немир у, редове фронтоваца. Поред Богића, изразитог по“ литичког непријатеља Фронта, _ из редова фронтоваца Петог рејона искључено је још неколико људи који због свог рада и понашања не заслужују да носе часно име фронто“ ваца. Такав је Едмунд Кумерт који пије, изазива нереде и туче и самим тим није достојан да буде фронтовац; Христина Јовановић која. јавно напада Фронт и народну власт, Маринко Ковачевић стаклорезац, и Аранђел Јотић из дана у дан сервирају антифронтовске пароле и иступају против стату“ та и програма Фронта.
Овакви случајеви уче нас да фронтовци морају чвршће да збију своје редове, морају са највећом будношћу да прате рад својих организација и да без милости чисте овакве људе који су се увукли у организацију Фронта са намером да је ослабе, подрију њене темеље и смање ударну снагу Народног фронта,
В, ПАСКАЉЕВИЋ