20. oktobar
~ ачишћавању“ рушевина,
ПАРУ ке је а пл к
1 + | Арт . Ри к Фја је
27 СЕПТЕМБАР 1946 ====
Јанча пау тата Београде
у месецу авзусту
ок је у јулу месецу било 14 прилично _ недостатака
како у организацији самог посла тако и у широком обухватању народа, данас, износећи резултате рада у августу можемо да. констатујемо да се од јула ситуација изменила на боље. Покренути су сви сектори рада, који су били запостављени пред техничким радовима. Ојачао је културно-просветни рад, бројнији су били одласци на село и организованија је била помоћ народним властима,
Производња
У августу месецу имамо мно-
го прегледнији рад наших месних одбора него што је то био случај у ранијим месецима. Према извештају добијеном од Месног синдикалног већа, радници су углавном извршили план постављен од стране државе. _ Радници текстилних фабрика су премашили производни план са 22,60% а производне трошкове су смањили за 15,380/,. 820// радника запослених У текстилној индустрији ради по нормама.
Месни одбор металаца је 0о-
стварио у августу свој план за 88,530/) док је у јулу за 87,30/;. Под нормом ради 890/) радника. Радници „Мораве“ пребацили су производни план за 450/) коришћењем _ помоћних апарата и тиме за 220/) снизили производне трошкове,
_ Месни одбор речне пловидбе испунио је план производње за 103,980/) и смањио производне трошкове за 10,10/. Са нормом раде 250/) радника,
Месни одбор лрводељаца ислунио је производни план са 490// и смањио производне трошкове са 100/0.
Месни одбор исхране испунио је производни план са 144,030/) а смањио производне трошкове за 6,50/,.
Месни одбор комуналаца испунио је производни план са 97,019/ и смањио производне трошкове за 0,60/0.
Уређење града
У радовима на уређењу града окупљено је око 50.000 људи. У августу се почело ралити на новим пословима на ракоји раније нису били започети. Овде су дати највећи резултати јер је рашчишћено 9943 мз рушевина (од тога је Четврти рејон рашчистио 2258 м;, а Други рејон 1805 м»>). Насуто је улица са шутом 13.544 мз) од чега је Шести рејон насуо 3530, а Други рејон 2949). Калдрмисано је 11874 м2 улица од којих је 10590 учињено на Шестом рејону. 12397 м. бетонских и земљаних Даркова, а 9516 мз на земљаним радовима, У радовима на уређењу града истиче се Шести рејон како по ефекту рада тако и по броју радних часова који су дати. У августу су постигнути успеси у начину организовања и вођења радова у чему се нарочито истиче Седми рејон,
Помоћ народним властима
У августу је било 56 зборова које су одржавали претставници народних власти са бирачима и на њима је учествовало око 9.000 грађана, Саветници народне власти чији се број У овоме месецу повећао за 300 У многим рејонима претстављаЈУ озбиљну помоћ раду органа власти, У пописима на социјално-здравственом пољу учествовало је око 814 жена, Жене су посећивале домове и обданишта, донеле 900 кг поврћа и воћа, 1000 књижица, скувале 2000 кг парадајза, 1320 жена
_ Учествовало је на шивењу и Крпљењу, а 287 пута су извеле децу на ручак или у биоскоп. Одржано је 674 саветовања са мајкама и 8 предавања из медицине на којима је присуство вало ко 500 жена, '
У пописима је учествовао велики број грађана. Само на попису станова радило је 8994 учесника, Захваљујући помоћи масовних _ организација про сечно је за овај месец уплаћено око 150/, порезе.
У сабирним акцијама сакупљено је 10938 кг текстилних отпадака (Други рејон 1929). Сакупљено је хартије 13700 кг а гвожђа 47912 кг (од тога Земун 9600, Први рејон 8724 и Други рејон 12933 кг.),
Културно-просветни рад
У току месеца августа извршен је коначан попис неписмених, Акција на сузбијању неписмености после летње неактивности започела је тако да ме у августу отворено 17 теча» јева са 268 посетилаца и 13
У група са 145 посетилаца, У 0воме се нарочито истакао ДРУ-
5 Ти рејон. који је организовао 2 . | ЕЛ :
Очишћено је.
8 течајева са 153 полазника и основао један просветни течај — и Четврти рејон, који је на првом месту по броју организованих група. Ове цифре су још увек мале, али када се узме у обзир да је то почетак планске акције која
треба у јесен да се спроведе,
мпого значе. Просветних течајева организовано је свега 2 са 32 полазника што је свакако недовољна, јер ови течајеви треба да одиграју велику улогу у подизању општег културног живота народа. Основано је 89 стручних течајева са 2954 полазн=ха. Један део ових течајева организовао је АФЖ, н то течајеве кројења, домаћинства и хигијене,. док су ови течајеви Углавном организовани по фабрикама за стручно _ подизање — радника. Течајеви руског језика све се више распростиру тако да је за разлику од јула Када је било обухваћено 207 полазника У РЕРИУ, број обухваћених био 706.
Рад народних универзитета и број предавања повећао се знатно у месецу августу тако да је одржано 361 предавање према 274 у јулу. Највећи број предавања и квалитативно најбољих организовао је Трећи рејон (17 са 7420 посетилаца). Ниво културно - уметничких приредби подигао се и поред тога што је број од 97 у јулу скочио на 132 у августу. Највећи број приредаба дао је Трећи рејон, У августу месецу организовано је 248 колективних посета културним установама са 14107 учесника, У нашим библиотекама повећан је број књига за 6855 у чему се нарочито истакао Седми рејон који је набавио 1274 књиге,
У организацији културно-уметничког рада истакао се Трећи рејон организујући два помоћна центра Дома културе У Новом Београду и Јатаган Мали и Шести рејон који је створио читаоницу на Вождовцу и тиме учинио да књига буде приступачнија. Нису подигнуте летње позорнице у Четвртом, Петом и Седмом рејону, док је Шести рејон то једини постигао.
то се тиче фискултуре веза рејонских одбора Фронта са фискултурним активима није. много поправљена, У. августу месецу пријавило се за ЗРЕН 2127 (по рејонима 825 у синдикатима 1302) фискултур-
ника.
Помоћ селима
_ Сталних радних екипа било је у августу 77 и оне су учиниле 98 посета селима. Укупан број чланова и група које су учествовале у раду износи 2818 што значи три пута више него у месецу јулу. Број радних часова је 32.834 — два пута више него у јулу. За овај месец успеле су екипе да обиђу скоро половину Округа бео. градског. Ефекат рада екипа је следећи: оправљено је 23.260 металних предмета, извршено је 6427 лекарских прегледа, окрпљено је 4110 пари одеће, окрпљено 4949 пари обуће, извршено 1637 столарских радова. Ефекат рада У августу је два пута већи него у јулу, |
Послато је 6877 књига, брошура и часописа за село и извршено 762 претплате за „Сељачку борбу“ и 138 на друге листове, џ
Док је у јулу месецу било група које су неорганизовано одлазиле у августу су све групе биле укључене и повезане са Народним фронтом рејона. Први и Четврти рејон је формирао своје групе јер их У јулу нису ни имали,
На иницијативу АФЖ-а Трећег рејона отпочело је формирање екипа за брање кукуруза. Формирано их је око 30 са по 20 чланова.
ниво сасе
ТРЕБА УЧИНИТИ КРАЈ НЕОДГОВОРНИМ ПРО. ПУСТИМА
Киија Орсњи сонцонрета
поново је подбацила због слабе организације
[--]РЕ две недеље Народни фронт Београда организовао је масовни одлазак грађа. на на добровољно брање сундокрета на државном имању у близини Бежаније. Око 400 грађана је са песмом и заставама пошло да ради. Али, организација посла, је била слаба. Грађани нису претходно били упућени у погао, није се имало довољно врећа, недостајало је ножева за сечу сунцокрета; услед слабе организације посла, вршалица, је прекинула са радом за извесно време, итд. О томе је „20 октобар" у прошлом броју писао и указао на све те грешке.
Међутим, организатори масовног одласка грађана, на исти терен, са истим задатком, који је био и прошле недеље, изгледа да се нису користили искуством претходне акције. Иначе, како би се могло десити да се у току овога рада, по. јаве исти они недостаци који су били и приликом првог одласка у Бежанију. МИ овога пута пошло се о песмом и заставама. Пошло је око хиљаду грађана. Али, и овога пута се испоставило да грађани (који су први пут дошли на, брање) нису упућени у посао, да, нема, довољно ножева, да нема довољно врећа. М овога, пута морала је вршалица да, прекине с радом, јер није било довољно материјала, док се на неколико стотина, метара, од ње налазило на брању око хиљаду људи.
Ко је крив за тог Грађани Београда, свакао не. Они су и овај пут, као и увек досад, показали добру вољу за рад. Али, и овога пута, као и прошле недеље, показало се да организација акције није довољно озбиљно и савесно спремљена.
Месни одбор Крњешевада, 0бавезао се да ће послати 30
кола, а послао је свега 3; Ни-
је никакво оправдање кад од: борници кажу да су обавезни да преносе циглу за, Шиманов_ це. Тада се није требало примити тога, да се 30 кола, пошаље за брање сунцокрета.
Директну организацију рада, на терену преузео је Срески одбор Фронта Земуна. Поред одговорности за горње недостатке, он је учинио и пропуст јер није поделио терен на део. нице, како би се поједини рејони могли међузобно такмичи. ти. Осим тога, он није послао довољан број руковалаца радова да упуте грађане у посао на, самом терену, кад су рејонске фронтовске организације. у Београду то пропустиле да учине, Као и прошли пут, и овај пут одржана, је конференција, и то тек пошто се изгубило неколико драгоцених часова, рада, и одмах је посао кренуо бо. ље. Значи, са мало више воље и залагања, акција је могла потпуно да, успе.
Данас се више не ради само о једном случају да је узлед слабости организације масовна акција само делимично успела. Данас имамо за собом неколико таквих случајева. Више не може бити говора, о неискуству и објективним тешкоћама. Реч је о неопростивим пропустима организатора тих акција. МИ томе је потребно стати на пут. Треба, отсада, да се пронађе кривац и да он сноси пуне последице за неуспех масовних акција и непотребно шиканирање грађана.
Модерни јаничари
Упркос нашим тражењ има још ни до данас нису западни савезници вратили децу, коју су усташе са бом одвели, ,..
со-
20 ОКТОБАР == шине
. фикасна контрола, дакле баш
"о Др са
— Ако не променимо локомотиву, одосмо у амбис.
_ Вратолеомна вожња _
и 5" '
|
—_ ДУЖНОСТ ЈЕ ЗАКУПАЦА ДА УРЕДНО ОДРЖАВАЈУ СТАНОВЕ
нашој штампи истицано је више пута да треба посветити већу пажњу уредном одржавању станова и да несавесности које се у том погледу чине треба примерно кажњавати, јер оне у данашње време општих напора за ублажење станбене кризе претстав. љају једну врсту саботаже 06нове земље. Најчешће су изношени примери несавесног одношења кућевласника према њиховим зградама. Они су У појединим случајевима — изгубивши предратне високе ренте — дигли руке од својих кућа, и пустили их да пропадају, иако би их са незнатним трошковима могли да доведу У потпуно исправно стање. Међутим, није редак случај да сами станари несавесном употребом изнајмљених станова доводе до њиховог упропашћавања. Потребно је против ове појаве предузети исто тако 0штре мере као и код несавесности од стране кућевласника, јер се у оба случаја ради, у крајњој линији, о саботажи. Има већ класичних примера несавесности при коришћењу станбених просторија, пао: држање свиња на балкон;, па ну купатилу, цепање дрврфу стану, неоправљање р)цених спољних прозора, р' , уање и запушавање клозетских шоља, упропашћивање паркета, зидова, врата и прозора; најзад, нарочито су честе несавесности у употреби водоводних инсталација: истрошене гумице се не замењују, већ вода стално отиче (што онемогућава снабдевање водом појединих виших зона Београда); летос, за време појава несташице воде, остављене отворене славине изазивале су читаве поплаве и велика оштећења станова...
Најчешћи узрок овим појавама је — несавесност закупаца. Но има често и „ината“ према кућевласнику, према настојнику, или, код подељених станова, према сустанару. Нарочито често долази до 340штравања односа према кућевласницима, Сећајући се предратне експлоатације, а и навикнути да У газди' гледају непријатеља, поједини станари сматрају да треба да им се усвете“ _— упропашћивањем или немарним одржавањем њихових станова. Треба ли доказивати неправилност и кратковидост оваквог ставар Пре све. га, наш Устав поштује приватну својину и ограничава је само уколико дође у сукоб са општим интересима. Према томе, станари су дужни да чу: вају изнајмљене станове, који су туђа својина, а њима дати само на употребу. Даље, у данашње време станбене кризе, уредно. одржавање станова претставља важан општи интерес; према томе несавесности станара У том погледу претстављају не само повреду при. ватног, већ и јавног интереса, У крајњој линији, У народној држави, у којој власт држе најшири народни слојеви и где се |целокупна политика — У кључујући и станбену политику — оријентише према интересима радних маса, оваквим поступцима станари шкоде сво. јим сопственим интересима... Ове појаве нарочито су честе код државних зграда, где још није организована довољно е-
тамо где би требало да буде највише савесности и свести. Став нашег законодавца по овим питањима био је савршено правилан, Он је прописао одредбе против неправилности како од стране кућевласника, тако и од стране станара, И
једни и други, поред права која имају из узајамног закупног односа, иМају и дужности, које треба и морају да испуњавају. У једном од прошлих бројева писали смо, углавном, о дужностима кућевласника у погледу оправљања и одржавања њихових станбених зграда; овде смо желели да истакнемо потребу да и станари са своје стране испуњавају своје обавезе, Може се рећи да од њиховог става највише зависи хоће ли се станови правилно користити, тако да се не штете више но што је неопходно, и да ли ће тим доприносити олакшавању станбене кризе или не, Њима је законодавац данас дао у руке моћно оружје — законске прописе — противу несавесности од стране кућевласника; они се тим оружјем треба да послуже кад се овакве несавесности појаве. Међутим, исто тако, постоје законски прописи противу не-
савесности од “стране закупа- -
ца; њих -треба такође применити, да би се станови сачували од непотребног руинирања. Закон о располагању стан-
беним просторијама и кућни ред предвидели су санкције и против неуредних закупаца: У случајевима тежих прекршаја — отказ стана и принудно исељење; у лакшим случајевима — на пример код оштећења проузрокованог непажњом станара — накнада причињене штете и довођење стана у првобитно стање. Исто тако, У случају неплаћања кирије, предвиђен је отказ закупа и исељавање из стана, ,
Е Напори наших народних власти крунишу се успехом на сваком _ кораку, захваљујући првенствено подршки најширих народних маса, Потребно је да и у овом случају дође до изражаја свест грађана о потреби чувања станбених просторија. Ако то пак понекад не би био случај — нарочито ако би било и злонамерних поступака — потребно је предузети одговарајуће мере и применити, законске одредбе, јер то захтева не само приватан интерес кућевласника, већ и општи интерес.
Душан СТЕФАНОВИЋ
ОМЛАДИНСКА ПРУГА — ВЕЛИКА ШКОЛА ОМЛАДИНЕ
Београдске бригаде
стекле су велика искуства
еоградска омладина оба-
везала се на Трећем конгресу да ће на Омладинску пругу послати 3500 омладинаца, Она је ту своју обавезу испунила. Шеснаест бригада уложило је пуно труда и напора и дало велики допринос да се пруга и пре времена заврши. Чињеница је да је од 16 бригада 5 проглашено ударним, једна двапут похваљена, а све остале похваљене, најречитије показује успех 6београдских омладинаца на Омладинској прузи, Кад се томе дода и то да су бригаде највећим делом биле састављене од средњошколске и студентске омладине, која није научила на тешке физичке радове, усепх је још већи, Резултати десет средњошколских бригада, (пошто о студентским бригадама још нема коначног резултата), одлични су. Избачено је 78.152 кубна метара, очишћено хумуса 49,331 квадратна метра, ископано 2.235 пањева, направљено шкарпе 25.040 ква: дратних метара, избачено воде 80.500 литара, пренето 1752 комада шина, истоварено 4500 литара бензина, направљено 817 кубних метара бетона, пребачено 36.500 килограма цемента итд. '
То су резултати које је београдска омладина дала као свој удео у изградњи Омладинске пруге. Они су најважнији. Али, скоро исто тако важно је и то шта је београдска омладина добила од рада на прузи,
На свакодневном раду, уз заједничку контролу свих омладинаца, вршило се проверавање кадрова. Фразерима није било место у бригади, Афирмирали су се и многи нови омладинци, искалили се нови руководиоци, Нове форме физичког рада и колективни живот проширили су видике омладинаца, дали су им нова драгоцена животна искуства и развили код њих осећање солидарности, Омладинци су осетили тежину, али и лепоту стваралаштва“ физичког рала.
Несумњиво је да је у току,
| |
рада било и недостатака, нарочито у почетку. Недостатака је било како у организацији самога рада на терену тако и у културно-просветном раду и осталим врстама рада бригаде. Једна од тешкоћа је била, и мењање форми рада на терену. Тако, на пример, Трећа београдска ударна бригада, после сјајног успеха на раду с колицима, прелази на рад са „вагонетима, где постиже далеКо слабије резултате, Бригадири су савладали и овај начин рада, али зато је требало да прође више дана.
Питање културно-просветног рада није најправилније решено. У неким бригадама културно-просветни рад је био врло слаб. Разлог томе треба тражити, У првом реду, у неуспелим формама рада, Тако, на пример, одржано је предавање у трећој бригади о књижевном језику, на којем су присуствовали истовремено београдски средњошколци и Сло. венци, који не разумеју српски језик, и Травничани, који су скоро аналфабете, Ту се није могао пронаћи заједнички ниво за предавање и разумљиво је да је то предавање било врло досадно. Таквих и сличних примера било је доста,
Поред овога, београдски омладинци упознали су се са омладином осталих крајева Ју. гославије, Бивши непознати такмаци у претконгресном такмичењу, сада су један поред другога продужили такмичење још интензивније, Београд“ ска омладина упознала се и са омладином страних земаља, То су све огромне користи које је београдска Фмладина до“ била на Омладинској прузи.
Бригадири су завршили свој рад на прузи, Али, они треба та своја искуства и радни елан да пренесу и на осталу 6еоградску омладину. Они треба и даље у сваком активу, у школи, на раду и масовним акциЈама да •буду треба да је члан Народне омладине Југославије,
Е: . Стојан МИХАЈЛОВИЋ ,
>
СТРАНА 3
пример какаво