20. oktobar
СТРАНА 2
сније ће се свакако поставити потреба за једном мрежом у скотрачне железнице са мотор. ном вучом вагонета натоваре-
них прикупљеним _ плодовима или за разношење материјала, ђубрива, алата, огрева итд., по: требних на томе великом добру. Могућност подизања склади. шта-хладњача
Макиш има и даљу могућност, даље преимућство за ра. звој и успешно коришћење повртарства. То је могућност лаког подизања савршених скла. дишта за чување доспелог по: врћа. Између Чукарице и Жаркова, на дужини од скоро три километра, протежу се дуж пу. та и пруге стрмо усечене па: дине у којима би се веома лако могли прокопати лагуми, подземна складишта, најсавршенија за чување поврћа и во. ћа у свежем стању. Ако се касније вештачким хлађењем буду створиле модерне хладњаче, онда би таква складишта могла задовољити и највеће про: хтеве и непредвиђене потребе.
Прокопавање складишта У виду пећина или, лагума не би био тежак посао, јер је терен од кречног камена веома лако обрадив.
Везе са Београдом су какве се само пожелети могу. Пут са источне стране целом дужином Макишког Поља, други пут са западне стране, опет целом ду“ жином поља, поред Саве; же лезничка пруга и, најзад, речни саобраћај Савом. Заиста, ништа савршеније не би се могло замижити.
Инвестиције
За остварење овога замашног плана поставиће се питање нов. чаних средстава која треба у ложити. Несумњиво да ће за почетак бити потребно веће улагање, али с обзиром на користи које се безусловно могу очекивати, улог ма колико велики био свакако ће се брже исплатити но што се обично може рачунати. Не треба губи ти из вида да се, под оваквим условима, питање сувишне производње и губитка плодова не може поставити. Цела количина која би претекла по задо. вољењу потрошачких потреба може се делом чувати, делом упућивати на суседна тржишта, делом извозити а остатак прерађивати. Читава мала фабрика за конзервирање поврћа и воћа могла би се запослити од вишкова плодова са Макиша. Узмимо само гајење јагода на једном делу овога – простора.
Познато је да код добре обраде и повољних услова јагоде дају изванредне бербе. Патли Џан исто Тако даје одличне приносе (до 100.000 кг на 1 ха). Количине које не би утрошила дневна тражња на тржиштима Београда могле би се даље превозити, а целокупни вишак прерадити, тако да ништа не иде у штету, Само под условом потпуног искоришћавања жетвених приноса може се говорити о рационалном газдин“ ству.
Ми смо пре рата увозили из иностранства раног поврћа у вредности око 15 милиона динара годишње, Ако би се оволика свота ставила на расположење за почетак развијања повртарства у Макишу, то би било довољно да се већ идуће године осети благотворно дејство овога подухвата.
М. К. ИВАНОВИЋ
ИЗГРАДЊА 1
р Поздрављам вас и честитам вам велики успех који сте постигли у име наше влаСрбије. де Народне Републике
вам, јер ваши напори у току ова четири ме-
Претседник Владе Народне Републике Србије Благоје Нешковић говори на свечаности поводом
ЕЈ . ГА ОБА чтоли 20 онтОве пананн == мети еницниенненнннениннвне 4 ОКТОБАР 1946, _
СА БЕОГРАДСКИХ УЛИЦА ПОТПУНО ЋЕ НЕСТАТИ БЕСПРИЗОРНИХ
ОТВАРАЊЕ НОВИХ ДОМОВА ЗА БЕСПРИЗОРНЕ
еспризорност је појава.
чије проузроковаче тре-
ба тражити у економској и социјалној структури друштва. У капиталистичким земљама она је стална и неиз. лечива појава која се у време и после ратова шири необичном брзином.
Треба, забележити“ чињеницу да се после рата, број беспризорних у нашој земљи, а специјално у Београду, није попео онолико колико се то могло да очекује, али народне власти су и поред тога одмах схватиле свој задатак у решавању овог питања приступивши озбиљној и ефикасној борби против ширења беспризорности. Отварањем дечјих домова, обданишта, ђачких мензи, летовалишта и низом других мера, ширење беспризорности је спречено а тиме је омогућена и успешна, борба за сузбијање овог, од бивше Југославије наслеђеног, друштвеног зла.
Побољшање животног стандарда родитеља такође се одразило у смањењу броја беспризорне деце, што потврђује да, је беспризорност имала ко-
рена у предратној, нездравој економској структури нашег друштва.
Свим предузетим мерама постигло се да, је број беспризорне деце данас, по ослобођењу, далеко мањи него у предратној Југославији.
Београдски беспризорни су углавном деца моралзо угрожених родитеља. Ради њиховог лечења морало се приступити затвореној заштити, као једној од мера. за ликвидацију беспризорности,
Данас се беспризорни ретко срећу по улицама а по затворима их уопште нема, јер су смештени у домовима. Беспризорних ће ускоро потпуно нестати са улица, јер је у току организација већег броја домова за беспризорне.
Министарство просвете организовало је курсеве у којима се спрема васпитачки кадар за поправку сбеспризорне деце, министарства индустрије и пољопривреде примила, су се задатка да организују радионице и баште по домовима и дају стручне руководиоце за њих, а Министарство социјалне политике обезбедиће финансиска, средства за домове.
За сада у Београду постоји само једно прихватилиште за
беспризорну децу. То је Дом!
за васпитање младежи у улици Краљевића Марка. У њему може да се смести 75 деце. До конца новембра биће отворена, још два дома, (један за мушку и један за женску децу) који ће такође да служе као прихва. тилишта за децу која се налазе под истрагом. Боравак у овим домовима биће само привремен ин неће трајати дуже од три месеца, за које време Бе лекари и васпитачи моћи да установе стручну дизгнозу сваког појединог случаја. Одатле ће деца, бити враћена родитељима или ће се упућивати у Дом за, беспризорну децу у Неготину. | Прихватни дом за мушку децу, који је у припреми, биће смештен у досадашњем Дому руских стараца и старица на
Честитам
Вождовцу, а за женску децу У центру Београда. Оба, дома, моћи ће да приме по седамдесеторо деце. Домови имају одвојене зграде за становање, раднионице и амбуланту у којој ће деца пре уласка бити стручно прегледана. Особље у амбуланти чине здравствени стручњаци (лекари), психијатри и педагози - васпитачи,
Радионице ће бити снабдевене алатима свих врста занатских делатности
Школа, ван круга Дома, употпуниће основна, знања, питомаца. За. просторије још једног дома моћи ће, по завршетку радова на панчевачком мосту, да се употреби зграда на „Џиониру". То ће бити четврти дом Београда, за, беспризорну децу.
Тежи случајеви беспризорности биће после тромесечног испитивања у прихватном дому упућивани у стални дом бес= призорних у Неготину, који има пољопривредно-индустриски карактер ин све услове за ефикасно преваспитавање беспризорних. Велику тешкоћу при ствара» њу домова претстављао је недостатак стручног васпитачког
Да је на пасју...
Неки политичари 3 ападних
америчка спољна политика мора убудуће »да се спроВОДИ Са агресивних позиција«,
— Мистер Вандерберг, неопходно је одмах ударити на Сов-
јетски Савез! — То бих и ја хтео, народу!
али покушајте да то докажете нашем
кадра. Због тога је Министарство просвете Србије организовало курс, који посећују учите. љи са три до пет година успешне учитељске службе. Овај курс трајаће три месеца и на њему ће слушаоци добита зна„ ња из наставног и васпитног рада са беспризорном децом, методике рада са беспризорнима, психологије здравог м 60лесног детета, знања, из психопатологије, анатомије и физиологије, упознати нервни систем и чула каси начине организовања домова. Овај курс посећује 28 учитеља и учитељица из Србије и петоро из Босне, По завршеном ' течају сви ови учитељи биће распоређени као васпитачи - стручњаци по домовима ва, беспризорну децу.
Влада Народне Републике Србије предузела је све мере за спречавање и лечење беспризорности, Чињенице говоре
· да ће беспризорност постепено
али сигурно ишчезавати из наших градова. , Беспризорна. деца одлазиће у домове одакле ће се враћати као корисни чланови друштва.
Б. ВУЧКОВИЋ
сила сматрају да се
Чему служи попис станова
1 осле припрема које су трајале више месеци, прешло " се прављењу картотеке станова у Београду. Овога пута, користећи се искуствима пређашњих пописа, створен је замашан план који је истовремено врло лако спроводљив. То показује и чињеница да је резултат пописа у насељу „Маринкова Бара“ био најбољи, што значи да сваки грађанин мбже, ако хоће, тачно да испуни све формуларе.
Међутим, не треба схватити да ће се овим путем решити станбено питање. Циљ овога пописа је да се добије тачан
завршетка радова на Посавском каналу,
преглед данашњег стања и да се на основу тога израде реални планови за будуће решавање тог питања. Од успеха овог пописа умногоме зависи и успех решавања – станбеног проблема.
Поред овога, попис ће омогућити стварање разних статистика, као на пример: броја грађана по годиштима, колико је староседелаца у Београду а колико дошљака, одакле су и када дошли, какво им је занимање. Ови подаци су врло драгоцени за наше стручњаке и научнике, нарочито – социологе. другарице, су највећи радови које смо у оквиру наше Народне Републике Србије предузели, односно које је наша народна омладина преузела и завршила. За нас ових осам до де-
Дефиле бригаде састављене од бригадира треће смене која одлази на Омладинску пругу
Циљеви окупације Немачке
току расправљања немач.
ког проблема на Пари:
ској конференцији четворице министара, а, исто тако и у коментарима који су се тим поводом појавили, обелоданила се једна тенденција карактеристична за извесне енглеско“ немачке кругове. Они теже да се избегне расправљање немачког проблема у целини. Покушавају да одвоје питање демилитаризације Немачке од ог: штих проблема окупационе политике, да заобиђу питање репарација итд, ИТЛ. Међутим,
та су питања органски међу“ собно повезана иу потпуном је разилажењу са најосновни“ јом логиком тврђење — ово је само један пример — да амерички пројекат уговора о де милитаризаџији Немачке треба
независно од оку“
разматрати пационе политике пошто тај У говор, каже се, „само тежи да онемогући ла Немачка понова постане опасност за мир.
Али на који се начин може остварити та тежња ако се избегава не само извршење, већ и сама израда конкретног плана ликвидације немачког војнопривредног потенцијала, ако се игнорише питање реконструк“ није немачког политичког живота на темељима демократи“ је2 Немогућно је гајити наду да Немачка „не постане понова опасност за мир“, ако, обуставивши извршење утврђених репарационих испорука и де“ монтирање немачких војних предузећа, америчка војна ад министрација дозвољава највевим немачким монополима, као што су И, Г. Фарбениндустри, Труст челика итд. да И даље држе у својим рукама полуге немачке индустрије2
Немачки се проблем не може разматрати изван домена оку: пационе политике савезничких држава, јер је окупација сама по себи остварена у циљу да се тај проблем реши У ДУХУ осигурања мира и светске безбедности. Ни енглеско-америчке, ни совјетске, ни француске трупе не налазе се у Немачкој властитог задовољства ради. Савезничке државе прогласиле су циљеве, због којих се спроводи окупација, у одлукама Кримске и Берлинске конференције и ти су циљеви познати целом свету. У одлукама Кримске конференције, у одељку „Окупација Немачке и контрола над њом“, речено је: „Наш је неотстрањиви циљ уништење немачког _милитаризма и нацизма и стварање гарантије да Немачка никад више неће бити у стању да наруши мир целога света.“
У одлукама обеју конференција, а нарочито исцрпно У одлукама Берлинске конференције, означени су исто тако конкретни задаци окупације. Само ако ти задаци буду претходно решени, моћи ће се остварити коначни циљ — да се Немачка, од агресивне државе, у сталном ставу угрожавања мира, претвори у миро љубиву демократску земљу. Ти конкретни задаци такође су Познати целом свету: потпуно разоружање и демилитаризација Немачке, децентрализација немачке привреде и њено преоријентисање за производ“ њу намењену мирнодопској потрошњи; строга контроја савезничких држава над немачким економским животом; из вршење плана репарација; уништење нацистичке странке и
дефилује
вет милиона колико је држава добила радом несумњиво да значе велики допринов
за обнову и изградњу наше земље. (Из говора др Благоја Нешковића о младкицима)
свих њених организација и у. станова, свих нацистичких закона, привилегија и ограниче. ња; кажњавање ратних злочи. наца; чишћење установа и пре. дузећа од нациста на одговор. ним положајима; развијање и потпомагање немачке демокра. тије и указивање подршке демократским снагама Немачке у извршењу задатка преоријентисања економског и политичког живота- а исто тако — и у преваспитавању немачког народа у духу демократије,
То су циљеви окупације, 0ни су наведени У званичним документима и имају да се из вршују. Изван њихова извр. шења не може се обезбедити да Немачка „не постане понова опасност за мир“. Беспредметно је објављивати принципе ако се ти принципи не из. вршују, Разумљива је стога истрајност, с КОјОМ је совјетска влада у више махова пред. лагала да се изврши проверавање; како се на делу извршу-, ју циљеви, проглашени и забележени у одлукама Берлинске конференције. Како је, на при. мер, спроведена у живот одлу. ка о разоружању немачких о. ружаних снага и о ликвидаци- | ји свих осталих војничких и полувојничких организација Немачке» Познато је да у совјетској зони нема никаквих не. мачких оружаних снага. Познато је исто тако дау енглеској зони оружане немачке формације постоје потпуно легално и да се дискусија води само о њиховом броју и намени. Мо. же ли се говорити о увођењу система контроле која би мо. трила на то да Немачка не успостави своје оружане снаге кад оне још нису потпуно ра. зоружане, другим речима кад није извршен први, основ. ни задатак окупације2
Знатан број најистакнутијих нациста и сада руководи у 34. падним зонама радом појединих груписаних индустриских грана и заузима положаје ру: ководилаца у предузећима. То сведочи да се у извесним прав. цима још није ни приступило извршењу циљева окупације. Рано је стога говорити о мо гућности престанка савезничке окупације, јер се претходно мора остварити оно ради чега је у Немачкој уведен окупа. циони режим. РЈ
Ако се још има у виду и та да је говор господина Бернса у Немачкој, послужио као потстрек да недотучене снаге фа.
шизма у англоамеричкој оку“ пационој зони дигну смелије главе, — онда ће свакоме би.
ти јасно зашто се од стране Совјетског Савеза инсистира на испуњавању циљева окупације Немачке.
„Не сме се заборавити, речено је у изјави В. М. Моло“ това о америчком пројекту У“ говора о демилитаризацији Не. мачке, — да пребивање сгвезничких и совјетских трупа У Немачкој има три циља: први, обезбеђење и довршење војног и економског разоружања Не мачке; друго, обезбеђење де мократизације режима У Не. мачкој; и, треће, обезбеђење репарационих испорука.“
Пре него што би се могло приступити разговорима о ли квидацији окупације и расправљању немачког проблема неза“ висно од практичне политике окупационих власти, треба из вршити та три задатка.
Р. БОРИСОВА
а
САВСКИХ КАНАЛА — ВЕЛИКО ДЕЛО ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ
сеца нису били узалудни. Ви сте не само за» вршили преузете обавезе на време, већ сте и · пре времена завршили огромне радове, Радови које сте ви отпочели и завршили, другови и
вашим