20. oktobar

= Па добро, хоћеш ли ми дати телеграм» = Не, Код мене нема вересије, Ни прошли платио.

о - -

Чист свпкоме веросије НИКОМО

Месни одбор у Ердевику наредио је писмоноши Јовану Берићу да у име награде за разношење наплаћује по 1 динар од сваког писма. Ко нема динар, не добија писмо, ма колико оно било хитно,

дАСТ СВАМОМЕ |] не Јоме МУ

пут ми ниси

ИСПРАВЉАЈ МО ОДНОСЕ

Неисправно држање Гранаповог продавца према награђеном. ударнику

|] авно је Вукашин Џелетовић, који је одликован орденом рада, бавећи се послом У Народном одбору Четвртог рејона, затражио и добио ударничку карту са допунским следовањима, Са њом је отишао у „Гранапову“ продавницу, број 32, где се издају следовања. Међутим, чим је продавац погледао карту, рекао је:

Прво пропало.,

Вукашин Џелетовић је скренуо пажњу продавцу да на карти јасно стоји, оверено потписом и печатом, да је у важности за три месеца од дана издавања,

— То за мене не важи, одковорио је продавац и спаковао је Џелетовићу оно што је хтео,

После неколико дана, бавећи се поново послом у Наролном одбору, запитао је Џелетовић зашто се издају карте на којима пише да трају три месеца, а то за трговце не важи.

— Све што пише на карти, важи за продавницу „Грана на“, која издаје за ударнике и она мора да изда оно што тамо пише, одговорено му је У рејону.

Поново је Вукашин Џелетовић отишао У „Гранапову“ про-

следовање вам је

У Нушићевеј улици, преко пута градског ресторана „Београд“, Налази се посла. стичарница „Зора". Љубазност власника, пулт остављају изглед благостања у предузећу. Међутим, ако се завири мало у однос сопствевика према радницима, добија се други утисак.

Сопственик Драги Јовановић има радњу од 1937 године. Већ од тада он држи занатске ученике, од којих се, по његовим речима, само има штете, али „треба обезбедити кадар млађих мајстора".

У оно време власти нису водиле рачуна о поступку према, занатским ученицима, а „напредни“ сопственик посластичарнице „Зора" бринуо се да му шегрти не остану неизгра.ђени, Зато је за њих добављао социјалистичку литературу, о6јашњавао им путеве и циљеве

" крваве борбе радничке класе

и стајао друштвено повезан са извесним бројем изграђених 60раца радничке борбе. Међутим, камуфлирви том напредном маском, он јете мсте шегрте највулгарније експловтисао. Давао им је стан у подруму, поред постројења за централно ложење, оптерећивао их је послом „од јутра до сутра“, а његова жена Бисерка, доприносила _ је тој експлоатацији нагонећи шегрте да тресу тепихе, цепају и носе дрва, глан. цају паркет и обављају остале домаће послове — све У циљу стручног оспособљавања. Данас радионица, Драгог Јовановића није у подруму, али шегрт ипак ради 14 часова

дневно, мако су народне вла- |

и добро снабдевен

давницу по прво следовање, али овога пута је и сам посло• вођа рекао да то одобрење не важи. Кад му је скренута пажња да је у рејону речено да следовање треба да се изда, проверио је то, разговарајући са рејоном телефоном, и најзад решио да га изда, уверавајући читаво време да је то неправилно.

Револтиран овим одуговлачењем Џелетовић је рекао да је такав начин рада бирократски, — Ви сте дрски, узвикнуо је продавац раднику који је одликован Орденом рада.

Читав поступак продавца остављао је утисак, као да даје нешто по својој вољи и милости, као да од њега искључи“ во зависи хоће ли истакнути радник добити своје следовање. »

Колико је ово неправилно, не треба подвлачити. Крајње је време да се правилно поста. ве односи, Један одликовани ударник не само што заслужује да му се хитно изиђе у сусрет, већ и да му се укаже ду“ жно поштовање, као једном од најжаслужнијих у напорима за обнову и подизање земље.

Р, Д. 0.

ЕКО ЛЛОАТАТОР ПОД МАСКОМ НАПРЕДНОГ

ЧОВЕКА

сти одредиле занатским уче. ницима овмочасовно радно време, са жељом да, се изграде и културно и физички,

И сам сам био шегрт код 0вог послодавца и овом критиком нисам у стању да повра» тим своје изгубљено здравље; плућа, а донекле и очи, јер сам спавао у испарењу кокса и влаге, а радио у мраку 18 часова. Међутим, жеља, ми је да се данашњи шегрт заштити од прековременог рада, да не би прошао као ја, |

Захваљујући овом „напред. ном" експлоататору, ја вероватно нећу дочекати да се истребе сви инсекти, али се на. дам да неће дуго нагризати интересе народа и његове радничке класе. __Ђура ЂУРИЋ

ТРЕБА СПРОВЕСТИ КОНТРОЛУ НАД ПСИМА

Кале је Деса Стојадиновић пролазила _ Браничевском улицом, из фризерске радње До. бривоја. Добрића, искочио је један велики пас и угризао је за ногу. Она је, узбуђено, упита ла власника, радње чије је псето. Он никако није хтео да јој каже, али на њено велико инсистирање добацио јој је:

— Псето је американско..,

Пошто се у близини налази америчка војна мисија он је свакако имао намеру да кривицу за ујед пребаци на, псето из Мисије, јер је на крају промрмљао; У

— Па шта му можеш 7

Није то једини случај. То св дешава сваког дана у ра-

ПО ШТУЈМО ЗНАЧАЈНЕ СТАРИНЕ

Треба ли да пропадне „Доситејев лицеј“

због неактивности Станбеног · одељења ИНО

|Е предратне, ненародне државе Југославије нису поклањали довољну пажњу оним малобројним старинама, које су се биле задржале у Београду.

У том погледу ишло се дотле, да је зграда у којој се У своје време налазила Велика школа (такозвани Лицеј Доситеја Обрадовића) издавана приватним лицима за становање, чак за отварање неколико старинских радњи.

Данашњи одговорни одмах су из основе заузели другојачији став по том питању: ДОнета је одлука да се све затечене старине сачувају од даљег пропадања, а уз то им се, уколико је то могућно, поврати њихов ранији, првобитни изглед, и да се употребе у такве сврхе, које би одговарале ЊИХОВОМ историском обележју.

У оквиру тих настојања затражено је више пута да Станбено одељење ИНО-а пронађе потребне просторије у које би се преселила лица која „сада станују у згради бившег „Доситејевог · лицеја“. Међутим, Станбено одељење ИНО-а и после више захтева У том смислу, а у времену од године да“ на, одговорило је да оно није

али плата

било у стању да пронађе такве просторије, нити ће то бити у стању да учини у догледном времену. А у захтевима увек је наглашавано да је зграда о којеј је реч склона паду и да је потребно најхитније предузети оправке да би се сачувала од потпуног пропадања. Сви ми знамо колика је И каква је оскудица у становима у Београду. Али ипак Нико од нас не може да схвати

да се сије Могло пронаћи не колико просторија у целом Београду, када је у питању таква несумњива потреба: сачувати такву реткост као што је зграда у којој је била Ве“ лика школа, једна од свега неколико њих које потичу из првог устанка, а уз то су од. тако великог културно-историског значаја. ; Ј. М.

НАШИ НЕ ДОСТАЦИ

Београд без уличних сатова

увишно би било говорити

о важности коју за пословни свет Београда имају улични сатови. За време ослобођења Београда већина уличних сатова била је оштећена, па су их одговорни уклонили. Веровало се, да су сатови уклоњени да би се поправили. Но до данас је прошло више од годину и по дана и прометне раскрснице Београда још

добио још нешто што ће регулисати у многоме послове толиких људи, који немају својих сатова, а журећи, послом, по граду, треба да регулишу своје скретање према ПОСлоБним обавезама. Стеван ЋИПРОВИЋ

Булдозери помањжу рад грађана Првог рејона

сУ 0:

На радилишту четвртог насеља у Бранковој улици

зним улицама. И мене је пре

две недеље зауставио један

4! Вел ље о|'

ЊВ

грађанин из Св. Саве улице и питао за газду једног великог пса који је ујео његово дете претходног дана,

Без ебзира на то чије је псето, требало би већ једном повести рачуна о тим лепо однегованим псима, који излете из неког дворишта или радње и насрћу на малу децу и грађане, Већ више пута сам у дневним листовима читала, наредбе о псима који се држе у граду. Они морају бити или везани или морају носити корпе. Требало би да власти предузму што оштрије казне за непридржавање ових наредби, а псе, за које се утврди да су некога ујели на улици, треба, да упуте у кафилерију.

Драгица МИКИНЧИЋ

Ж ,

КАД СЕ ТРАМВАЈЏИЈЕ ТАКМИЧЕ... Г 71 ред трамвајским станицама

увек је гужва. Кад дође трамвај сви се безобзирно гу-

рају, не водећи нНикаквог ра.чуна њи о реду, ви о старима и немоћнима.

Пре неко вече чекала сам, са своје двоје мале деце, ше"стицу код Студентског дома.

Била сам међу првима. Иза мене: једна будућа мајка, Док је трамвај дошао накупило се доста света и сви смо чекали у лепом реду. Али кад је требало ући у кола настало је опште гурање; последњи су потискивали оне предње, гурало се и викало и, наравно, ја са својом децом и она другарица, иза мене „остале смо последње. Али боље икад него никад! Главно је да се попнемо. У том тренутку кондуктер викну: „Полази! и на нашу примедбу да има још места у трамвају, довикну нам:

„Мећемо ваљда ту сто година стајати, Имамо такмичење!“ |,

"И тако у име наопако схваћеног појма такмичења, оста-

досмо ми да чекамо идућ.

"трамвај. ~

Ми видимо огромне резултате који се постижу баш такми. чењем. Али кад се такмичење

погрешно примењује на трам-

вајским линијама остају без превозних средстава баш они

којима су она најпотребнија.

Пелагија СУПИЋ

жХ Мала млекара велики и редови радничком | насељу Четвротг

рејона, у улици Господарђа Ву. чића не постоји ни једна млекара, која би могла задовољити потребе грађанства у четвртом насељу. По. следица тога је, да људи који су доста заузети немају могућности да одлазе до удаљене млекаре сва. кога дана због чегал наседају шпекулантима, који препродају млеко лошијег квалитета по много већој цени, Уколико би се приступило отва. рању млекаре у четвртом насељу Четвртог рејона испунила би се

једна од великих потреба станов. ника. а У Колико не, ишло би се на руку препродавцима скупљет

млека и лошег квалитета Вера ПЕТРАНОВИЋ, студ. х Ђубриште у центру Земуна центру Земуна налази се Масариков трг који служи као кванташка пијаша и на коме се, поред осталог, налазе и 'установе _ Градског одбора (Пријавно одељење при Отсеку унутрашњих послова и Отсек унутрашњих послова). Сваки би човек могао да помисли да тај трг спада међу уређеније тргове града Земуна. Међутим би се непријатно изненадио, пошто се насред трга налази гомила ђубришта која се не истоварује ноћу или кришом, већ јавно и усред дана. Ово не служи ни најмање на част

грађанима Првог насеља а понајмање |

уличном одбору тога блока, па би улични одбор Масариковог трга требало да настоји да то ђубре што пре нестане са трга, јер ће тиме у великој мери допринети – лепшем изгледу града. Иван ЧУЧКОВИЋ

увек су без сатова, Потребно би било да све сатови, оштећени за време рата, оправе или нови _ поставе, како би град

и то се дешава на нашој пошти,

ЈЕ јула купио саџ извесне ситнице, у Вред. ности 600 динара, да пошаљеџ мајци у унутрашњост, прилнком њеног шездесет и трећгг рођендана. Да би ствари сти-

. гле што пре и сигурније спа-

ковао сам их у један пакетић н у виду препорученог писма предао на шалтеру поште „Бе. оград 1“, радујући се што ћу изненадити мајку. Истовремено сам написао и писмо и ба. цио га.

Међутим, после једанаест дана, добио сам писмо од мајке у коме ме извештава да је писмо примила, али пакет није. Одмах сам отишао на рекламациони шалтер број 4, написао сам рекламацију и предао таксу од 6 и по динара.

Позвали су ме после недељу дана. Обрадовао сам се;

600 + 3459" 6 50 =

сигурно је пакетић пронађен. Уствари, били су потребни тачни подаци о становању мо“ је мајке, што сам, узгред буди речено, већ навео у рекламацији. Прошло је још десет дана кад сам поштом добно позив, Поново "обрадован пожурио сам на шалтер број 4.

— Знате, друже, тамо ми је речено, пакет није могао бити пронађен и Дирекција је решила да вам, као накнаду, исплати 50 динара..

Мислио сам да је шала, па сам се насмејао. Али девојка на шалтеру није се шалила, Поднела ми је чисти комад хартије и једну стару призна ницу за углед.

Шта сам могаор

Написао сам да сам „на име надокнаде за изгубљени пакет примио 50 динара“.

Дао сам ту „признаницу“ | очекивао сам да ми се исплати макар тих 50 динара, да бих покрио трошкове око пошта. рине (31,50) и за рекламацију, (6,50),

Међутим, другарица са шалљ тера је изјавила:

— Па, друже, можете да |. дете... А кад добијем од Д!рекције налог на основу ове ваше признанице, позваћу Вас да вам исплатим..,

Ето, н то се дешава на Н4 шој пошти... У времену борбе против бирократије, у време. ну такмичења...

Дао сам 600 динара за садржину пакета, дао сам 31,50 ди. нар за поштарину, дао сам 6, 0 динара за рекламацију, Дао сам признаницу да сам при мио 50 динара, дао сам потврду о предаји пакета (мој једи“ ни доказ)... Осим тога, 3607. туђе грешке нашетао сам (е беспредметно неколико пута и сад још треба да чекам „Да ми пошаљу позив за пријем

50 динара. Треба ли то да буду обли ци нашега радар М. ТРПКОВИЋ

БИРОКРАТСКИ ХОД НАШЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ

рески народни суд У Врш.

цу упутио је 21 августа један акт предузећу „Замко У Београду, којим позива Мило рада Стајића, бившег службе“ ника тог предузећа, да дође суд, ради претреса, на дан

септембра. После 17 дана лутања позив уместо да стигне У Мр

зеће, стигао је у Срески Другог рејона, што је још ве обичније ако се узме у 06370

: да се предузеће „Замко“ нале' зи у Петом рејону.

Пошто се двадесет дана 92 марао у фијоци овога суда, 10: зив је поштом –отпремљен 2: предузеће „Замко“, где и „срећно стигао после дугог, напорног пута“ 30 септембра

Међутим, од дана претрес већ је прошло пола месеша.

Како на позиву СТОЈИ и, приступите под теретом зако“' ских последица...“ било . нимљиво знати на кога се 5. носи примена ових „законски“ последица“, — да ли на у

" званог Милорада Стајића ил на оне који рукују поштом Народном среском СУДУ гог рејона за град Београу

Виктор КОСТРОМИЋ