20. oktobar

5 ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

| тролизборној кампање.

поведимо одлучнију борбу и против остатака шпекуланата

или 30 за 3 а У Га Ра ен идеји мита БЕОГРАД, 25 ОКТОБАР 1946

срвРОНТА Б

БРОЈ 99 ГОД. П ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.

Самозвани браниоци

ред нама је крупан и зна-

чајан посао: десетог но-

вембра биће избори за Уставотворну скупштину НР Србије. То су први потпуно слободни избори за Уставотворну скупштину Србије. Овим изборима и доношењем Устава српски. народ даје нове прилоге изградњи народне власти, даје нове прилоге у борб и за демократију, за обнову и изградњу своје земље, Српски народ овим изборима остварује на најидеалнији начин сво"је вековне тежње за уређење и изградњу своје земље. То је остварење оних идеала за које“ су се бориле и гинуле десетине и стотине хиљада српскога народа кроз историју и у народноослободилачкој борби. Овим изборима треба да се оформи оно што је извојевано у народноослободилачкој борби, треба да се учврсти оно што је кроз: две године после | ослобођења У напорима свих

трудбеника наше земље пости-

гнуто. у обнови н изградњи

| земље, "Разумљиво је да због тога | влада огроман интерес за ове

изборе, Разумљива је тежња свих поштених људи да ови избори буду што свечанији, да то буде даљи корак за учвршћење братства и јединства наших народа, да то буде даље јачање угледа наше земље у иностранству. То је нови Ударац по агентима иностраних империјалиста, који по налогу својих наредбодаваца покуша. вају да у нашој земљи стварају тешкоће у обнови и изградњи земље, "Радници, намештеници, занатлије, сељаци, наша народна интелигенција уједињени у На. родном фронту, свесни значаја своје Уставотворне скулштине, излазе на ове изборе "фачи него икад досада. Никада још досада наш народ ни“ је био тако јединствен, никада још нису биле народне снаге тако. збијене као што су данас у Народном фронту. Ова снага народа толико је ошаму“ тила. остатке реакције У нашој земљи, да ниједан озбиљан покушај нису могли да учине за излажење на изборе. Они не могу да истакну своје листе, Данас више не могу рачунати са необавештеношћу бирача, јер су резултати обнове и #изградње наше земље, јер је пут којим нас води Народни фронт толико исправан и јасан да то не виде и неће да виде само непријатељи нашега народа.

ни покушавају да нанесу пакости, да учине оно што су је дино у стању, да праве сплетке и покушавају заводити на криви пут, Народни фронт је потпуно јединствен У погледу истицања својих кандидата за ове изборе. Кандидати Народ“ ног фронта су најугледнији и најзаслужнији синови нашега народа, То су они људи који су својим радом допринели огромним победама нашега на рода У ослободилачкој борби и на обнови и изградњи наше земље, Наш народ је поносан што је, могао да истакне ова-

Тито, Александар Ранковић, Благоје Нешковић и други кандидати Народног фронта. :10беда је Народног фронта што на ове изборе истиче једин“ ствене _ кандидате _ Народног

с НИ рт

већ

Као и увек, тако и данас 0"

кве кандидате као што је друг

та више листа и што је дотукао остатке реакције да. не могу да се појаве са противфронтовском листом. Треба истаћи да непријатељи нашега народа нису остали скрштених руку. Они, пошто не могу да истакну своју листу, гледају да унесу дискусије и размимоилажења у редове Народног фронта. Није случај да су се појавили самозвани браниоци радничке класе. Они иступају са истим аргументима на Првом, на Трећем и осталим рејонима Београда. Они тврде да међу предложеним кандидатима Народног фронта нема довољно радника. Када је указано да је радничка класа, уједињена у Народном фронту са читавим народом, најбоље претстављена са предложеним кандидатима, да међу предложеним кан-

редничке класе

дидатима има довољан број радника и да ће сви кандидати Народног фронта достојно бранити интересе радничке класе, као и читавог нашег народа и да су интереси радничке класе истоветни интересима народа и државе, они иступају са другим аргументима: да су предложени кандидати превише заузети, да би требало у Скупштину Србије да уђу нови људи који нису у Савезној скупштини. Ако су најбољи синови наших народа ушли у Савезну скупштину зато што су најбољи, како се може замислити да не уђу у Уставотворну скупштину Србије» Даље „чудна“ је појава да су се бивши трговци и слични њима толико забринули за радничку класу када је позната ствар да се никада раније нису брину-

ли за интересе радничке класе. Најбоље заступљени интереси радничке класе биће ако се овакви људи не брину о интересима радничке класе, Радничка класа уједињена у Народном фронту са осталим делом нашег народа брани своје интересе преко Народног фронта и она је најбоље заштићена јединством свих народних снага, како у погледу изградње и обнове наше земље, тако

и у погледу борбе за коначну ликвидацију агената и шпијуна иностраних реакционарних кругова у нашој земљи. Рад“ _ничка класа Београда заложи“ ће се да отстрани утицај ових агената на све поштене људе, и да онемогући да праве смутње у јединственим редовима Народног фронта.

Грга ЈАНКЕС

“

аш систем бирачког права

прилог проширењу и развитку демократије у свету

(Оз што у основи као бит“ но карактерише изборне системе западних демократија, односно њихово бирачко право, то је ненародна форма и садржина њихових избор“ них закона, вешто срачуната на искључење најширих народних слојева из политичког живота земље. Развијајући тезу да бирачко право није право функција коју не може поседовати _ сваки _ грађанин и полазећи од ове ненарод“ не поставке, многи- изборни. 38" кони на западу предвиђају низ ограничења бирачког права. Тако је скоро у свим западним демократијама омладина од 18 до 21 године живота лишена права гласа, а у појединим

земљама ова се забрана пење,

до 23 године (Шведска) и 25 го дина (Данска). Условљавање би рачког права сталним боравком у једном месту од два месеца до две године (САД У Францу“ ској шест месеци) спада такође у смишљено ограничавање бирачког права, уперено противу

сезонских радника. У МНОГИМ

земљама западне хемисфере ли“ шени су бирачког права они који служе војску (у великом делу јужно · америчких држава) и то обично »нижи чинови«, војници и морнари тј они који су обично преставници раднога света У САД бирачко право војника је У толикој мери. ком“ пликовано разним формално“ стима, које спречавају стварну могућност _гласања,. да је ово право америчких војника поста“ ло илузорно. Имовинско стање бирача је такође један од услова да се има ово основно политичко право у појединим др" жавама на западу: Тако у појединим државама САД лица која примају помоћ због сирома“ штва су искључена из бирачких спискова, Уз ово, бирачко право појединих држава условље“ но је и писменошћу и познавањем устава од стране бирача.

Ово се нарочито тражи у појединим америчким федералним државама где су црнци У већини. Тзв. »дажбински цензус« У појединим земљама је такође један од винова ограничавања бирачког права Ту се тражи да бирач има да положи изве" сну суму да би био уведен У (бирачки списак, Ова првенствено управљена противу сиромашних и незапослених“ У Енглеској, Колевци грађанске

демократије, бирачко право је

дан-данас привилегија богатих

и »учених«, тде имућни и уче“ ни имају по два гласа, Власни“ ци индустриских И трговачких предузећа и њихове жене (чак и њихове жене) могу да бирају и у месту боравка и у месту где им се налазе пословне просто“ рије, фабрике, предузећа и др. Сем овога у Енглеској постоје специјални универзитетски 0крузи за лица која имају универзитетске дипломе. Ова лица имају право да бирају ну ме. сту боравка и на универзитету. Очигледно је да је ова повла> стица резервисана У већини случајева за синове имућнијих родитеља, Поред ових ограничавања бирачког права најширих народ“ них слојева, у западним демо“ кратијама су познати и други начини изигравања воље народа. Сам процес избора уређен је тако да се њиме изиграва интерес широких народних слојева у корист мањине, Тако су, на пример 1928 г- У Француској спровођени избори на којима су изабрани кандидати добили У: купно 4,830.000 гласова, а број гласова који нису добили ни једног преставника односно по“ сланика износио је око 6,000-000 гласова: 1982 г. број првих из носио“ је 5,245:000, а других 6,315.000 гласова, Најкарактеристичнији систем за изигравање воље народа је систем ТЗВ. »изборне геометрије«, где се изборни окрузи прекрајају У корист ове или оне владајуће клике, Колико у прошлој годи“"

„Па нека их нека, нек' лају...“

мера је

ни (1945) ми смо били сведоци оваквог једног изигравања воље народа У Француској _за кантонске окружне изборе Ко: мунистичка партија Француске добила је у првом гласању 3,830.000 гласова, док је социјалистичка партија добила 3 милиона #700-000 гласова. Па ипак, благодарећи овој »демократској изборној геометрији«, Комуни: стичка партија је добила 483 места мање од социјалистичке партије 7

Сем овога ограничавања активног бирачког права, у неким државама запада постоји огра ничавање и пасивног бирачког права. Тако се у Енглеској и данас од посланичког кандидата захтева да обавезно уплати 750 фунти стерлинга по данашњем курсу 30.000 динара) као залогу која се не враћа ако за кандидата није гласала 1/8 од укупног броја предатих гласо“ ва,

Скоро у свим државама на 3ападу посланик изабран у срезу или округу не одговара својим бирачима већ »нацији«, То ће рећи да бирачи немају готово никакве контроле над својим посланицама и не могу да их опозову.

Међутим права, истинска демократија, по својој структури динамична и прогресивна, не познаје у своме систему бирачког права ни једно од ових многобројних ограничавања и изигравања народне воље. њеном систему бирачког права до крајњих консеквенци изражава се суверенитет народа. Њу као битно карактерише учешће најширих народних слојева У изборима. Омладина од 18 година, војници армије, грађани без обзира на: националну припадност, на пол, вероисповест, образовање, место боравка, содијално порекло, имовно стање — сви они имају право да бирају или да буду бирани.

В, БАТАВЕЉИЋ

фронта, што нема унутар Фрон- нон. клике колко у прошлој том ________ мм

. гаретама.

пекулација и црна берза Ш су неминовне појаве У

сваком послератном перноду. То зло налази нарочито повољно тле у капиталистички _ развијеним _— земљама. Због тога ове појаве и данас тешко притискују широке народне слојеве у већини европских земаља. Код нас је шпекулација била узела великог маха само у првим данима после ослобођења, Не може се ипак тврдити да је то зло код нас потпуно искорењено. Разним административним и економским мерама народне, власти су умногоме сузбиле разорну делатност шпекуланата И црноберзијанаца, али се они ипак с времена на време појављају и унесу пометњу на нашем тржишту. Баш ових дана се понова примећује делатност тих елемената, Народна власт, државне и задружне организације, потпомогнуте по-

трошачким масама, морају би-.

ти увек будне и спремне да тим махинацијама доскоче.

У досадашњем раду народне власти су за сређивање прилика на тржишту и отклањање шпекулације предузимале, углавном, две врсте мера:

1.) Административне мере: доношење и примена одговарајућих прописа и наредаба, хватање и кажњавање преступника, нормирање цена, одузимање права на рад несавесним трговцима, строга административна контрола извршења постојећих наређења итд.

2.) Економске мере: интервенција државних и задружних предузећа за снабдевање која су, откупљујући робу директно од произвођача доносила исту на тржиште и продавала је уз минималну награду за то посредовање, уклањање сувишног броја посредника, свођење трошкова посредовања на најмању могућу меру ИТД.

Ефикасна примена ових мера зависи умногоме од потрошачких маса које треба да помогну народним властима У тим настојањима, Јасно је да административне мере неће. имати никаквог успеха ако не буде постојала контрола извршења тих мера а контрола малобројних државних органа неће бити довољна без добровољне контроле најширих народних маса. Задружна и трговачка предузећа, пак, неће моћи успешно да интервенишу на тржишту ако не буду У могућности да од произвођача набаве довољне количине намирница. Не може се рећи да народна власт није имала до сада помоћи и у једном и у другом методу борбе против црне берзе. Масовне демонстрације против шпекуланата У мају и јуну 1945 године, раскринкавање _ црноберзијанаца на разним конференцијама и народним скуповима, претстављало је велику помоћ народној власти, која је тако била у могућности да открије непријатеља и да против њега предузме потребне мере. Није изостала ни помоћ произвођача пољопривредних производа, који су у пословним везама са државним и задружним организацијама нашли свој интерес, који су у тим организацијама добили поштене купце и с њима ступили у коректне трговачке односе лишене елемената лукавства и подвале.

Али. извесне појаве које су се ових дана могле запазити на београдским пијацама довољан су доказ да се још осећа разорна делатност шпекуланата као и да постоји велики број потрошача који према њима нису заузели исправан став. Навешћемо само неке примере за једно и друго:

Од пре извесног времена у Београду се осећа оскудица У кромпиру, пасуљу и луку. Та оскудица се осећа упркос чињеници да државне и задружне организације баш у овом времену увозе несразмерно веће количине од оних које су раније увозиле а још много веће од оних количина које су у одговарајућем периоду биле увежене у прошлој години.

. Објашњење лежи у томе што

су приватни трговци, пиљари, бар у већем броју, нагло повукли робу са својих тезги.

Они нису обуставили рад. На,

терену они откупљују те намирнице али их не пуштају у продају него их вешто сакривају ин чекају да им цена порасте. Скоро редовно они те намернице откупе и оставе код произвођача како би избегли контролу власти и народа.

Узећемо даље пример са циМи смо окружени

земљама у којима се осећа

страховита оскудица у дувану. Ето добре прилике шпекулантима за масну зараду. Тиме се објашњава што у београдским трафикама некад нема довољно цигарета и ако се у продају пуштају количине које би морале подмирити потребе свих пушача када не би било тајних канала за извоз у Иностранство. Али најбољи је пример са грожђем. Пре извесног времена, и то баш у јеку бербе, 0сетио се недостатак грожђа на пијацама. Оно што су задружна и државна предузећа као редовно увозила, наједанпут је било недовољно. На приватним тезгама грожђа уопште није било. У чему је стварг — Трошарина на грожђе за кљук, за вино је много већа од трошарине на грожђе за јело, Ту о колност су шпекуланти искаристили на тај начин што је грожђе за јело ишло у кљук. Само разлика на трошарини давала је добру зараду #" јед“ нима и другима, држава је била оштећена, потрошачи су о стали без грожђа а шпекуланти су зарадили паре.

Није претерано рећи да су шпекуланти разних врста, повезани заједничким интересима, створили извесан фронт противу потрошача и њиховог џепа, Није важно да ли је тај споразум изричит или прећутан, али он фактички постоји, Постојање таквог фронта на страни шпекуланата неминовно изискује формирање фронта потрошача за одбрану својих материјалних интереса, Међутим уместо да се потрошачи организују против шпекуланата, да прогласе бојкот, да од њих не купују, да их хватају и проказују властима, они својом нервозом праве још већу збрку на тржишту и тиме уместо помоћи стварају још већу сметњу народној власти. Под утицајем намерно лансираних гласова о оскудици ти потрошачи плаћају робу по сваку цену. Сем тога они настоје да се за дужи период времена снабдеју 13 оних количина коју су намењене дневној потреби , грађана. То ствара још већи поремећај и неравнотежу У снабдевању и неминовно доводи до дугих редова пред државним и зажним продавницама,

У својој борби против шпекуланата, у своме настојању да потрошачке масе осигурају најнужнијим количинама животних намирница, народне власти морају имати помоћ свих потрошача, а у првом реду добрих фронтоваца. Мора се на фронт шпекуланата одговорити бојкотом и контролом. Та контрола мора да буде општа. У тој борби мора се издржати. Досадашње искуство У снабдевању даје право народној власти да такву помоћ од њих 0 чекује. Свака куповина од шпекуланата, на црној берзи, претставља преступ према сопствеНИМ интересима, Свако нагомир лавање резерви из количина које се дају за свакодневну пдтрошњу, претставља исти такав преступ,

Пре рата, У капиталистичкој привреди, потрошач је био препуштен на милост ин немилост шпекуланту. Данас је карактеристично да се потрошачи све више обраћају државним и задружним организацијама уместо црној берзи. Потребно је само још више свести о зашти» ти својих интереса и више самодисциплине. Кад се домаћица врати са пијаце с празном торбом нема право да свој, гнев управља према задру“ жним и државним организаци. јама већ према онима који су то скривили,

'Државна и задружна предузећа морају још боље организовати борбу против шпекулације и црне берзе. Морају бити способна да свакој махинацији доскоче, Не смеју дозволити да их шпекуланти изненаде. Још више се мора сузбити тенденција за постизањем велике добити. Међусобна конкуренција се мора потпуно искључити, Само смишљеном и потпуном сарадњом народне власти са државним ни задружним организацијама, само пуном контролом шпекуланата како од стране државних органа тако и широких народних маса, само иИстрајним радом у томе смислу искоренићемо и последње остатке шпекулације и црне берзе. Покажимо успехе ну томе смислу у овој предизборној кампањи.

Јакша БОГДАНОВИЋ, помоћник министра за трговину и снабдевање НР Србије

ош