20. oktobar

СТРАНА 2 =

„та убија

углод Зиводи

_ 30 социјално осигурање“

Поводом чланка друга Грге Јанкеса под горњим насловом штам« паног у броју 96 нашега листа од 4 овог месеца, достављен нам је из Завода један самокритички осврт на пословање око исплате дечјег до. датка, којега у целости доносимо.

ради потпуног обавештења, ј својих осигураника, а и остале читалачке публике, филијала Земаљског завода за социјално осигурање у Београду сматра потребним да пружи јавности детаљније податке 0 пословању око исплате дечјег додатка, ___Тачно је да се ово послова» " ње није правилно одвијало, те _ да осигураници социјалног осигурања оправдано протесту"ЈУ, што не добијају додатак за своју децу благовремено,

Разлог за ово је, без сумње, а то што ово пословање, при-

_ ликом спровођења у живот одредбе, да се сваком осигуравику уз прописане услове има исплаћивати. преко установа

социјалног осигурања и дечји додатак који износи месечно 175 динара, није било правилно срганизовано, тако да се касније, када се број корисника, нагло и знатно повећао, филијала нашла пред једним вели-

. ким и несређеним пословањем. У оваквој ситуацији, а будући да су свакодневно пристизали све нови и нови захтеви, не само да се имало сређивати и ажурирати старо пословање и то само путем потпуне реорга. низације, већ се морао свршавати „и новоприспели посао,

" што је још више отежало стање овог пословања. Да се ово спроведе, и поред пуног залагања филијале 'мора проћи и становити период времена, те ради тога и има оправданих приговора од стране осигура.

· ника.

Међутим, то није једина потешкоћа која стоји пред филијалом. Поред осталих, треба, напоменути да велики број

"'- предузећа није на време достављао пријавне листе о упо-

слењу својих намештеника, та-

ко да филијала немајући члан. ство није била у могућности благовремено установити коме ' осигуранику и: за које време „отрипцада овај додатак, Није је"Кедан случај да поједина, предуврсвећа нису послала пријавне ждисте за 2—8 месца, те се морала тражити интервенција, виших и надзорних органа, како би се ова приморала, на благовремно и тачно вршење својих обавеза према осигурању. Даље треба истаћи и то да велики број осигураника није уз свој захтев достављао и потребне законом прописане до. казе на основу којих се установљава његово право и врши исплата. Овде, исто тако треба, истаћи да је велика потешкоћа произилазила и из чињени. це. да већина предузећа, која, су вршила, исплату дечјег додатка својим радницима и намештеницима, није се држала, озаконом прописаних услова, те је вршила исплату лицима, ко. „ја на додатак немају право, а сем тога захтев за повраћај исплаћених износа достављала, са великим закашњењем, која, износе по неколико месеци, а - има и таквих која ни до данас ' нису уопште послала ни један | обрачун,

Сви ови моменти карактери"шу. услове под којима, се ово 2 "пословање одвијало, јер се ради тога стварала огромна и непотребна преписка, интервенције, пожурке, што је још више повећавало не само те: _» шкоће на овом пословању већ ~ и администрацију и њен ала-

:! рат,

Што се тиче исплате овог _ додатка путем поште, треба, истаћи да је филијала увела, ово како ради техничке немо: гућности да се у неколико дана изврши исплата преко бла. гајне тако и из разлога да. 0: сигураници не долазе чаку филијалу на благајну и на тај начин губе у времену, што није интерес нити њихов нити предузећа. Овај систем је већ уведен потпуно на подручју Народне Републике Словеније и Хрватске и дао је добре ре. зултате, јер су тамошње поште са више. еластичности вршиле уручење овог додатка и самим члановима породица овлаштеника, тако да са те стране ни“ је било приговора. Ради тога, је и ова филијала увела овај

• '

У 1945 тодини издато је грађанима Београда за шест ме сеци 47.401 пар обуће, а у 1946

години У истом року издато Је

Њ 124.223 пара обуће

начин, а осигураник је имао слободу избора, хоће ли прима.

20 ОКТОБАР 4 ние

ПРОБЛЕМ ИЗГРАДЊЕ МАСОВНИХ СТАНОВА

Какав би тип станбених зграда био најпогоднији

ти преко места становања или.

упослења. Пошто овај систем није потпуно задовољио, фи: лијала је принуђена. да, испла-

ту организује по правилу пре. .

ко места упослења, чиме би се избегле све досадање потешкоће, .

"У вези пак са досадањим " начином организације и исплате овог додатка, те имајући у виду све тешкоће а с њима у вези и незадовољство осигура ника, размотрено је питање ис"плате преко предузећа, тако да би сва, предузећа, приликом исплате зараде исплаћивала и дечји додатак, а установе осигурања вршиле би само накнаду исплаћених износа, У овом смислу биће донета одлука што пре и провести.у живот. На тај начин, филијала сматра, да ће ово пословање бити добро организовано и. исплата, · бити увек благовремена, те ће отпасти, поред осталог, и сви приговори: осигураника,

Милорад ЂОРЂЕВИЋ

Зашто немамо довољно прибора ___за одела

ињеница. је да многи

грађани, пре неколико месеци: купили

штоф за одело или капут, нису |

ни до данас добили одговарајући прибор и тако им је ку. пљени штоф остао неискори-

шћен. Увођењем И-Р карти,

ситуација, се није много изменила. Истина је, да је продаја, штофова, постала такорећи сло. бодна, пошто сваки. ималац И-Р карте може без ·икаквих формалности да купи штоф, али, за куповину прибора потребан је бон који се прилично тешко добија,

Узрок томе треба тражити у недостатку извесних сировина, које су потребне за израду појединих делова прибора (нпр. пластике). Наша предузећа, су у могућности да. произведу по-

"ставе и "преко потребна иколи- -:

чине, али, што 'се тиче тих де-

лова, за које недостају. сиро-,

вине, осећаће се и даље извесна оскудица. По предвиђеном

плану у скорој будућности Бео- ·

град ће бити снабдевен за, 15 од сто од оне количине прибо_ра, која је потребна, за штофове, који се већ налазе у рад-

њама, и оне, који ће у току ове .

године бити пуштени у продају. Како се скоро са сигурношћу може очекивати да се неће у току ове године продати целокупан штоф из радњи, мо·же. се рећи да, ће потребе за прибором углавном бити задовољене, Плаћање воде

треба да буде

сразмерно броју ·_ станара

Београду постоји наре-

ђење по коме се утрошак воде плаћа на следећи · начин: једну трећину суме целокупног "утрошка воде У читавој згради плаћа сам кућевласник, а две' трећине плаћају станари (укључивши и власников стан) сразмерно према 'висини кирије.

Овакав начин. наплаћивања утрошка · воде није најбоље могуће решење, јер је скоро редован случај да породица од два до три одрасла нлана плаћа исту суму као и породица од четири, шест и више чланова са малом децом, а станују у једнаким становима и плаћају једнаку закупнину. Логично је да се У становима са мањим бројем станара · троши мање воде, без обзира на „закупнину. ;

Да ли је овакво решење правилно» Разуме се да није, јер онај ко више троши треба и више'да плаћа, у

Сматрам да би било пра" вилније да се оне две тре-

· ћине своте Коју плаћају ста_нари, поделе према броју ли_ца која станују у појединим становима,

Данас када се иде за Ти да се све грешке исправљају, сматрам да се не сме дозволити да и даље постоји једна оваква одредба, у којој пра “ ведност и правичност не и грају улогу, а о социјалности и да се не говори. Осим тога, не треба дозволити да једни

троше више воде на рачун |. других. а

"+: Ђорђе ПЕТРОВИЋ

који су још

ваки народ живи и ста-

нује на свој начин. То зависи од многобројних фактора: климе, економских им социјалних услова, навика итд. Стога, је немогуће усвојити један систем који би важио за све народе и сва поднебља. Тако, на пример, код нас, где лети владају често тропске жеге, Не могу се усвојити они 0громни прозори савремене-архитектуре, нити, због великих снегова, равни кровови, односно терасе. Затим, док су пре рата само имућни људи могли _да станују у својим сопственим кућама, или вилама, док је сиротиња становала под кирију, и то врло скупу, у нехигијенским становима, а настој„Ник. готово. по правилу, у ни"ском и влажном подруму, преправљеном у стан.

Данас, када је народна власт онемогућила експлоатацију човека по човеку, наша је дужност да пружимо радној маси јевтине, удобне и хигијенске станове. Како решити овај „велики с социјални – проблем 7 Једна зграда треба да одговара овим условима: 1) да је солидна, 2) да је удобна, 3) да је економична, и 4) да је лепа.

У овом, послератном времену, најважнији је економски у-

слов. Због тога, су се, у послед- ·

ње време, архитекте свих земаља бациле на решавање проблема, т.зв. минимума станбених простора. Установили су као минимум за спаваћу собу око 3,60 квадратних метара, за, кухињу око 3,40 квадратних метара, итд. С обзиром на наше социјалне, економске и техвичке услове, а нарочито на наш начин становања, овај се проблем за нас још не поставља. Онда, кад зграде за колективно и масовно становање буду имале централно грејање, гас и електрицитет и евентуално заједничке ресторане као у

Совјетском Савезу, биће и за нас овај проблем актуелан. Дотле, ми ћемо и даље за станове од једне и две собе и кухиње морати да пројектујемо кухиње од минимум 6,50—9 квадратних метара, јер то су кухињетрпезарије, а спаваће собе од минимум 12—14 квадратних метара. Свести површину спаваћих соба на, свега, 3,60 квадратних метара за један кревет или на 6,80 квадратних метара за два кревета, као што препоручују присталице минималних површина, сматрамо да, је

уогиште неисправно. У таквим „ћелијама за становање" нити има довољно ваздуха ни места, за најпотребнији намештај, а

пеихолошко дејство је као да се човек налази у апсани, као да, ће се угушити. Што се тиче кухиња, од 3,40 квадратних метара, у њима се нНеби могло ручавати, већ само кувати. По-

вршине кухиња и спаваћих соба треба утврдити с обзиром на минимум потребног намештаја и принципе грађевинске хигијене. Тако исто треба утврдити минимум потребних просторија. За ове мале станове од једне или две собе и кухиње могло би се предложити: 1) улаз (антре) као изолацију стана од спољног света, (хладноће, ларме и провале) и као простор где се, пре но што“ ве гуђе у стан, остављају ствари; 2) соба са два кревета, ормаром, столом и ноћним сточићима; 3) кухиња са штедњаком, ормаром и столом за ручавање; 4) остава и 5) купатило или туш. За станове веће од две собе требало би додати и трпезарију, која би служила, у исто време, као свакодневна соба и соба за пријем.

Проблем масовног. подизања, ових малих станова је један од горућих проблема данашњице. Стога архитекте треба на време да спремају планове са комплетним елаборатима, како би се одмах идућег пролећа, могло отпочети са изградњом тих станова. Тај велики и социјално толико важан посао треба израдити плански. Пре свега, треба с класифицирати станове да би се утврдили рационални типови“ станбених зграда и установа. Затим треба утврдити основне карактерне црте сваког типа куће и у“ слове под којима се има пројектовати, Треба такође реши“ ти и економски проблем (коштање и рентабилност). С тим у вези поставља, се проблем типизираног намештаја и елемената зграде. Свуда треба, да, је исти намештај, иста врата, исти прозори, исто загревање, укратко свуда применити индустриске производе, јер у томе лежи закон економије,

| проблеми требало би да буду решени учешћем свих наших архитеката, чиме би се пружила помоћ народним властима, Било би најбоље

“Сви ови

па затим на конференцијама, детаљно утврдити све елементе ових масовних зграда и, најзад, приступити изради елабората.

расписати конкурс,

М. Б.

БОЖЈА КАЗНА |

„Тако смо, на пример, чули да је Ватикан искључио из цркве судије који су судили Степинцу. Ја вас питам да ли се можда сећате да је Ватикан искључио из католичке цркве макар једног јединог гестаповца!“ и у :

—————

Кардељ

| , — Нека запамте кад су седрзнули да дирају у непогрешиве!

. обавезно бављење гром у средњим

25 ОКТОБАР 1946

1 ПОВОДА; Дени

ГАРАНТ РАЗВОЈА _ ФИСКУЛТУРНОГ ПОКРЕТА

оквиру предизборне агитације У свим бео градским фискултурним дру“ штвима одржавају се конфе-

Ренције на којима се јасно: и

недвосмислено показује _ да фискултурници желе и раде за победу Народног фронта Ср. бије на изборима 10 новембра. Они то чине не само као ода-

"ни родољубиви грађани, већ и

зато што су се Једино захваљујући победи Народног фронта У рату и миру могли створити услови за стварање данашњег фискултурног покрета, који обухвата најшире слојеве народа. А победа На. родног фронта Србије на #зборима биће гаранција да ће се из дана у дан стварати све повољнији услови за. упражњавање спорта и фискултуре, да ће се подизати све нови и нови терени, игралишта, фискултурни домови и базени за пливање, да ће спортски реквизити допрети у најзабаченије село. њ Поред задатка да обухвати свакога грађанина који же“ ли да се бави фискултуром и који хоће у оквиру овог по. крета да помаже обнову 'наше земље, фискултурни покрет има још неколико облика и задатака: аматеризам је, основ покрета и уједно битна“ разлика од старога спорта, Данас се не може трпети никакав рад који није апсолутно аматерски, јер се једино на овај начин фискултура може омасовити и постати народна, Циљ је да се свакоме пружи. могућност да се бави свим спортовима. Спортови се деле „на скупе и јевтине, а у бу: дућности та ће се разлика, и у пракси отклонити. Стара Југославија, као. и доба. оку. пације, оставили су нам у на. слеђе спортисте који, ма. ла постижу добре резултате, „често имају погрешне појмове о задацима и суштини данашњег фискултурног покрета. Васпитање тах чланова У духу новог фискултурног покрета. је важан задатак који стоји пред нашим друштвима ил коме „се ' поклања пуна пажња; Један ол' основних задатака фискул-

· турног покрета је и подизање

народног здравља. ·

У свакој од ових делатно“ сти постигнути су. за-тодину и по дана рада. врло добри резултати. То се најбоље: види по огромном учешћу“ грађана и омладине у фискул“ турним. манифестацијама: » У Београду. У пролећњем кросу узело је учешћа око 10.000 фискултурника из Београда, од којих се већина није ло та. да бавила ни једном граном фискултуре; Том приликом от“ кривен је велики број талена• та, који су већ у овој сезони постигли завидне резултате. На прослави 1 маја узело је учешћа око 2500 фискултурни“ ка. За ЗРЕН се такмичи око 7000 _ такмичара/ Такмичење средњошколских актива окупило је досада 239 мушких“ ни 102 женске екипе са укупно 2300 такмичара. Овако крупни резултати постигнути су. само захваљујући помоћи и сарадњи народних власти и масовних организација. Без такве помоћи сви напори фискултур. ника били би узалудни,. чак илузорни,

На свим конференцијама се истиче брига и помоћ коју „на-

„родне власти указују фискул-

тури, Извршни народни одбор

„доделио је за. потребе Бео-.

града, између осталог, милион

"динара за спортске реквизите друштвима и активима, дао је пола милиона, динара: за оправ-

ку игралишта „Авала“ и фис-

"културног дома у Петом рејо-

ну, 200 хиљада за оправку-те• рена итд. а за потребе „Градског центра ЗРЕНА“ одређена је месечна помоћ од 25.000 динара. Поред овога, Народни фронт Београда доделио је помоћ од 60.000 динара, а појеДини синдикални савези дају сталну месечну помоћ, Тако је

„фд „Металац“ једном прили-

ком добио од. свог савеза 400 хиљада динара. Фискултурници уживају повластице за вожњу · железницом, уведено је фискулту“ с школама, :0снован је Институт за фискултуру и Комитет за фискултуИри Претседништву владе Ј. Маршал Тито, обраћа-

_Јући се омладини, рекао је да

СУ њени задаци“ да учи, да се кроз. фискултуру _ очеличи и најзад тако оснажена да помогне обнову. Ова уска повезаност фискултурног покрета са Пародним фронтом показује да је фискултурни покрет само део народног покрета, и

„да политички припада Народ“

ном фронту, СИА