20. oktobar
%
СТРАНА 2 ст --____--_________________н______ 20 ОКТОБАР.
два до три метра. даље од лежишта на које ће-бити постав, љена. Лица су напрегнута, мишице напете, пажња сконцентрисана, Један неопрезан |покрет, мала непажња, и неколико месеци рада биће бачено у воду. То знају сви.
Снажан и одлучан глас из микрофона,
— Четворка стој, тројка и петица вирај...
Људи са „четворке" затежу кочницу. Мишићи се опуштају. Узима се предах за нови напор... Командни мост
Високо на лебдећој конструк. цији која се поставља на стубове, пред микрофоном стоји човек у униформи капетана, брода. Танас нос, уске, одлучне усне, оштре продорне очи: присебност. То су одлике калетана, Јосипа Ђураковића У вашој земљи без Ђураковића, било би тешко извести овако велику градњу мостова.
Одјекивао је његов сигуран и заповеднички глас са врха лука у покрету и при градњи новосадској, и Код градње савског, па и данас на Панчевачком мосту. Посада реморкера који држи шлепове, особље на 14 „алата" код шлепова, сваки радник на мосту добро познаје Њураковићев хладан и чврст глас. М покоравају му се, јер држати 14 чекрка и ре"моркер у сталној напрегнутој пажњи, управљати покретом 0огромне конструкције на сантиметре тачно и сигурно, и погред тога што од најмање. погрешног покрета зависи судбина целога.-лука, бити по два» десет до тридесет сати напрегнуте пажње, ето то може "Ђураковић, Његов највећи успех "било је превожење велике конструкције тешке 2700 тона.
::И поред ниске воде, и поред мрака, (радило се ноћу) и лоред невремена — конструкци. ја је без икакве штете постављена. на стубове.
Поглед му лута лево и де-
гено по конструкцији која је једним делом већ између сту"бова. — Десетка Бирај, тројка стој, четворка вирај!..,
Генерал - лајтнант Головко, руководилац радова на мосту, тлава и душа радилишта, тапшје капетана по рамену.
5 = "'БЂураковић је професор У своме: послу... професор!
„Сибирјак' палал в' Југославни" Тим речима изражава генерал.лајтнант Головко, задовољство што ради;у Југославији.
Свакодневно, по бури и невремену, генерал Головко обилази своје радилиште, разговара. са свима, од радника, до инжењера, размишља и доноси закључке, Завршним радовима, "руководи сам, Дуж покретне конструкције одмереним, тешким корацима, креће се гене-
урал.
конструкције
Над судбином бди капетан Ђураковић
Четворица са „четворке“, Тројица од њих су ударници
и
х
Родила га је сибирска степа, одгајио га Совјетски Савез, А. ли је много воде протекло Дунавом док „Сибирац није доспео у Југославију"
Данас је то човек средњих година, просед на слепоочницама, округлих избочених јагодица, риђих бркова, Иза ведрог и снажног погледа плавих очију, осенчених малим, испупченим подочњацима, крије се одлучност и истрајност.
фашистички угњетач рушио је и бежао. У стопу за њим кретале су се инжењерске јединице генерал-лајтнанта Головка, Непријатељ је рушио, генерал Головко и његови људи градили су. То је био њихов начин борбе, Немци су калитулирали али је генерал-инже“ њер наставио борбу. Градило се... Мостови у Бечу и Будимпешти. МИ најзад Панчевачки мост,
— Спибирјак папал в' Југо славии,..
а ље
Руководилац радова на Панчевачком' мосту тенерал-лајтнант Головко
Широко, добродушно и задовољно смеши се генерал. — Југословенски радници спо,
гро радв. Празнују сваку неде-
љу и празник, рекао му је
неко.
Ђила је то лаж. Југословенски радник показао је да може да ради, али је пре тога, било потребно да рад осети као нешто своје, као рад за себе. И осетио је...
Свакога дана долазио је генерал и разговарао са људима, запосленим на градњи. Као са себи равнима. И рад је напредовао. Брже и боље, то је мој прин. цип у раду, рекао је генерал.
А. херојски подвизи здружених југословенских и совјетских радника свакодневно су расли. Питање плата више се не поставља, „Треба саградити мост, наш мост, преко ' нашег Дунава". Свако је имао само ту мисао, М нижу се прековремени сати. Преко двадесет и седам сати без престанка, преко тридесет сати, преко четрдесет сати, два дана и две ноћи...
— Када је проглашена Ре. публика, то се осетило,,. у
Још: снажније су почели. да |
лупају чекићи по џин-нитнама.
моста, веселије је одјекивала |-. песма са радилишта. На, време. се више није обраћала пажња, |
Од радника до инжењера, сви.
громан број похваљених, слабих није било, а
— Иди да се одмориш, товоре руководиоци раднику, ко.
али
| ји је тридесетак сати радио без " престанка. у ВИ
— Ја остајем, Наш мост мо-
"ра што пре бити готов. Мост је постао: „налзи. Успех |
је био осигуран.
— Говорило се да југословенски радници неће моћи да достигну совјетске норме. Ја сам видео: југословенски радници достижу наше норме, каже генерал-лајтнант Головко,
Са најузвишенијег места кон струкције посматрао је он свакодневно наше људе, гледао склапање пријатељства између совјетских радника и Југословена, гледао и руководио огромним подизањем наших стручних кадрова, Заволео је
„нашег радног човека,
— Било је тешкоћа: ветрови, кише, слаби алати, низак во. достај, али све то није поколебало генерала. Радници, техничари и инжењери следили су његов пример.
Поставили смо себи задатак да завршимо мост и завршићемо га.
Сутра ће протутњати мостом први воз. Генерал гледа, са, високе конструкције,
— Украсили смо Дунав. Југословенски Дунав, Слободан Дунав. Дунав ових радника жуљевитих руку. '
А. испод конструкције шуме таласи. Дунав поздравља, своје победиоце. Дунав је наш. Не његовим обалама, рађали су се, на, његовим водама живели си. нови наших народа, његовим водама бродили су наши, сада опљачкани, бродови и носили наше жито, нашу летину сабрану у зноју.
Дунав, који је стотинама, година, освајан, за који је про. ливена река крви наших најбољих синова, тај Дунав који је урастао у наше тло и постао жила с"куцавица привредног живота Републике, наш је.
Гвоздени мост простро се преко реке као део огромне, гвоздене руке, пружене Великом брату.
А. грабљивцима можемо довикнемо:;
— Дрзнеш ли у нас, чућеш
громове! Б. ВУЧКОВИЋ
да,
икада и ни за какве изборе Београд, главни град ФНРЈ и Народне Републике Србије, није имао такву агитацију; мље. Јединствена особеност Београда, херојског у борби за
ослобођење народа Југослави-'
је, непоколебљивог такмичара у изградњи земље је, да је он постао најтипичнији град братства и јединства свих наших народа. 1
И није случајно, нити је необична симболика, што се на
"дан Велике октобарске рево-
луције у Београду сусрећу два воза, који доносе благо народа у Београд. Наше привредно жариште Титов угљени басен повезан је Омладинском пругом са свим железничким артеријама У земљи. Пругу је градило 62.000 чланова Народне омладине Југославије уз припомоћ иностраних радних бригада и завршило је 22 дана пре одређеног рока. Шеснаест београдских радних бригада, састављених од
, 4.000 омладинаца, за време жар
ких, летњих дана надснагом омладинаца градили су трасу, постављали шлипере И шине да би испунили обавезе дате својој земљи. Бановићки угаљ моћи ће да се транспортује и у најудаљеније индустриске центре. Омладинска пруга постаће пруга црног блага, Други воз, натоварен пшеницом, долази из Баната преко Панчевачког моста, Даноноћним нНапорним залагањима
550 радника, од којих је сва.
ки осми ударник, поставили су последњи лук моста преко Ду-
_нава, == други живац привреде
Београда и Србије. Помоћ ве-
ликих градитеља стручних рад- |
ника Совјетског Савеза крунисана је заједничким напором, јер ће размена привредних бо-
| татстава између братских сло-
венских земаља и осталих е-
| вропских земаља бити јача пресу се такмичили У напорима, |
Седамдесет и два ударника. О- |
ко овог моста. Београд ће по-
стати привредни центар наше. „земље. Лукови моста надвили
су се над широки Дунав и причврстили се за његове обале; Као снажно заривени прсти
рудара у сводове окна и зе-
мљорадника. у црницу који будно- прате и на своје водене путеве. И знају да њихова тр-
— агитацију великим. . делима обнове и изградње зе-
„Дату обавезу смо испунили.
103 ЈЕ ПОШАО НАШОМ ПРУГОМ...
· зарези
,
~
(О "9 је пејсаж босанских планина: Падине стрме и вододерина _ окомити. Стране покривене шумом, а дрвеће, ожежено раним мразевима, пламти јарко неранџастим и црвеним лишћем. Све је то под небом чудно љубичастим и под облацима ниским, из којих је до касно у ноћ ромињала упорна киша.
То је средина у којој је створено, љубављу и оданошћу, вољом и упорношњћу,
крајњим залагањем и пркосом,
Београд пред изборе
товина мора бити слободна и независна од експлоататорских жеља неких империјалистичких грабљиваца. %
Грађани Београда дочекују ова два воза у рашчишћавању и грађењу свога града. Радници удвостручују производњу. Учитељи и остали културни радници описмењују и последњег аналфабету. Са таквим грандиозним замахом грађани Београда увршћују се
"у ред са осталим радницима
>
целе наше земље у обнови и изградњи земље. Београд агитује пред изборе добровољним радним часовима које поклања обнови земље.
Гласови које ће Београд дати на изборе 10 новембра јесу нове Омладинске пруге, нови мостови, канали, подигнуте школе, сазидане творнице. Они су потпуно довршење зграде Народне Републике и збијање снага Народног фронта, која ће се са још већим полетом бацити на довршење изградње земље. Они ће бити потврда истине, да перспектива будућности наше земље зависи од перспективе развоја Народног фронта. 3
А грађани Београда верују једино у успехе: за које је маршал Тито рекао на прошленедељном збору у Београду:
„МИ ЋЕМО УСПЈЕТИ У НАШИМ | ЗАМИСЛИМА. УСПЈЕЋЕМО ДА СЕ ИЗВРШЕ НАШИ ПЛАНОВИ. УСПЈЕЋЕМО ЗАТО ЈЕР ЈЕ НАШ НАРОД:: ТАКАВ. УСПЈЕЋЕМО ЗАТО ШТО: ИМАМО: ТАКВУ ОМЛАДИНУ КАКВУ РИЈЕТКО КОЈИ НАРОД НА СВИЈЕТУ ИМА УСПЈЕЋЕМО ЗАТО Што ИМАМО НАШЕ СЕЉАШТВО КОЈЕ ВЕЋ ДАНАС ИМА ВИСОКУ ПОЛИТИЧКУ
СВИЈЕСТ, УСПЈЕЋЕМО ЗА'ТО. ШТО ИМАМО УДАРНИЧ-
КО" РАДНИШТВО КОЈЕ СВАКОДНЕВНО | ПОКАЗУЈЕ СВЕ
НОВИЈЕ И НОВИЈЕ ПРИМЈЕРЕ ХЕРОИЗМА У ИЗГРАДЊИ
И: РАДУ У ФАБРИКАМА, УСПЈЕЋЕМО ЗАТО ШТО И. МАМО ТАКАВ НАРОДНИ ФРОНТ, ШТО ИМАМО ТАКАВ ДИВАН НАРОД НА КОЈЕГ МОЖЕ БИТИ СВАКИ ПОЈЕДИНИ ГРАЂАНИН ПОНОСАН ПРЕД ·, ЧИТАВИМ _ СВИЈЕтом“, "писмо ИЗ БАНОВИЋА
Дочек првога воза из Бановшћа на станици у Живиницама
велико дело Титове омладине, Пруга Брчко—Бановићи.
Сва у мирису свеже сасечене _боровине, дирљиво примитивно али и присно као и све што омладина ствара, уздиже се трибина. У њеном подножју, на шинама, вагонет је, пун угља. Два символа на његовом су прочељу: амблем Народне омладине и петокрака. Они су допуна паролама, пуним борбених усклика и завета.
А ту, на новим трачицама, који се пружају и губе иза окуке, под белом перјаницом дима, у облацима паре, чека локомотива. За њом су вагони. Они ће понети угаљ, који омладинци убацују.
Пред трибином, ца, вагона, локомотиве, свула: омладинке и омладинци. Ово је "њихова. свечаност и. све
око трачи-
„што се; одиграва са њима је оуо-вези., али далеко је круп“ :
није и силније оно што се дешава у њима. У овоме моменту они своје дело, мушки из-
борено, предају народу, домовини, Титу,
Сретали смо их по целој земљи. И у Београду. По скуповима, предавањима, на спортским игралиштима. Свуда. Јер има их много. Шесде-
сет идве хиљаде пари руку радило је међу овим планинама. У очима им је израз ведар и чврст, и на левој срани прси“ Ду значка. Мала, црнкаста, метална. И ко није тражио мали,
знак, у облику заставице, познао их је. Довољно је да погледаш лице, чело,
очи... Јер они су то. Изградили су пругу, а пруга је изградила њих, Дошли су неуки, али жилаве воље, упорности и затегнутих мишићних тетива. Дошли су да се заложе, ла савладају и победе. И, успели су.
Светлих очију стоје овде, један до другог. Исто као што су стајали кад су стигли. Али друго је у њима. Дошли су са жељом, а данас имају — победу. Дошли су са заносом, а данас имају — искуство. Драгоцено искуство, слично искуству бораца за слободу. Они данас знају да је прави пут: ићи за одређеним циљем, упорно, смишљено, истрајно. А та тековина, стечена у младим годинама, у времену зрелости ствара велика дела.
Стоје, ето, ту, а чита им се на лицима: не може им се ништа отети. Чврсто верују они. Верујемо и ми, што их гледамо. Ко сумња у ову омладину, не треба. ничему да ве фује, Ко сумња гледајући сјај очију и израз лица, нека погледа оно што су створили. Јер ко не разуме срцем поглед, разумеће погледом њихова дела.
У недоглед — протеже се пруга. Њихова. „Омладинска.“ Легендарно је оно што су савладали, али ово пред нама није легенда. То је победа. Победа јачег и достојнијег.
Овде се природа упорно опирала руци човековој. Жилаво и подмукло. Сиктад је тврд камен под ударцима челика, урлао је раздиран минама, цвилео под бушилицама. Тешко су .лежале дебеле наслаге хумуса: стотине, хиљаде, стотине Хиљада кубика. Тврдоглаво су пробијале и извирале воде. Жегло. је сунце,
-палило са зенита, падале ки-
ше, стропоштавале се бујице. А онда су се, с вечери, при-
· бригада:
8 НОВЕМБАР. 1746
крадали мразеви, јутром се по= влачиле магле и-лоптао крупан влажан снег.
А они — Радили су: На сунцу, на жези, на киши, мразу, снегу. Невреме им је кварило, а они су, још упорније, настављали. · ;
Они су савлађивали природу — а она је калила њих.
И сад, ето: стоје једко према другом.
Ударници ће се попети У путнички вагон, поседаће по угљу, биће их свуда на возу, у заставама и зелснилу. Све• тле се трачнице, нижу се прагови, беле се пропусти, И сви ми, овде сакупљени, стојимо неми, А груди су нам уске. за откуцаје срџа.
Два човека, присно везана овом тековином читавога народа::рудар и омладинац-ударник, затегли су; танку 'за-= ставицу-. пред — локомотивом.
„Сви су се-сјатили, јер моменат
је свечан. Чекало се на њега.
Сањало- се о њему. Радило се
за њега, : Глава до главе. Резак гор=
ски ветар игра праменови+
ма косе, повезачама девојака. Шушти црвено, суво лишће и отискује се с грана. Лубоко јечи гора на ветру. Шум иде кроз брегове, Падају облаци ниско, на превоје,
Одједном: звижлук и пре кинута трака лелуја се у зраку. Облаци паре обавијају локомотиву. Лагани ритам почи= ње, Остаје украшена трибина, остају вагонети, што су ловезли угаљ. Мали пропланак је пун опалог лишћа и отисака хиљада стопала.
Е А тамо, напред, · деведесет је километара пруге. То су напори 62 хиљаде омладинаца и омладинки 'и 1.900 чланова страних... радних. омладинских
Ударници су на прозорима, Стоје озбиљна, лица, а у грлу им трепери радост и очи им се муте. За њима је прва е-
"тапа, савладана, завршена. Ни-
је им се отела, Успели су.
Ритам · прве: железнице на прузи расипа се зраком. Ритам победе и радости. Ритам који обећава нове обавезе и нова остварења. Топло је око срца. Одједном са омладинских трачнице откидају и, ношени ветром, залазе под стрехе. у самљених кућа, дрвеног крова. Истрчавају жене, ' деца. '"Излазе старци. Машу, кличу.
А пруга. се простире..
Дођите ви што сумњате, -Дођите. Погледајте. Опипајте, Ето, — то је пропуст за воду. Саграђен је песмом и знојем. упорношћу и вољом. И тај насип и тај мост. А ово што се неодољиво разлеже и простире, то је песма. То: је омладинска песма, радосна, победна. Они су изградили пру“ гу и себе, и градиће и даље ин изградиће нашу нову државу, и ново друштво у њој. :
даљини жагори прва станица. Шаренило. Сакупљен свет. Заставе, транспаренти, поклови,
Звижди локомотива на Омладинској прузи и полако се успорава ритам њеног кретања пред светлим очима мноштва, од којих је многи још никад нису видели,
Пружен је зрак светлости У исконску таму овог дела Бо-
"ене, Отворен је видик Банови-
ћима и читавом низу места, а руднички базен „Тито“ приступачан је нашој младој 'индустрији. : ' Јулија ЛУЧЕВ,