20. oktobar
8 НОВЕМБАР 1946
ЗАДОВОЉЕЊЕ ЈЕДНЕ ПОТРЕБЕ БОЛЕСНИХ ГРАЂАНА
ПОЧЕТАК РАДА ДИЈЕТАЛНОГ РЕСТОРАНА
«један врло акутан проблем у обезбеђивању исхране становништва Београда је проблем оних грађана, који из било којих разлога морају да се хране дијеталном храном. Овај се проблем нарочито оштро поставља код самаца и свих оних који су приморани да, се хране по кафанама и мензама.
Градско угоститељско предузеће недавно је отворило дијетални ресторан У простори“ јама бивше кафане „Атина“ на Теразијама. На тај начин се озбиљно приступило решавању овог проблема, Али, овим ре“ стораном моћи ће да се користе само становници из центра, док остаје још велики део оних који нису У могућности да се хране у овом дијеталном ресторану, Потребно би било да се отвори у најскорије време још неколико таквих ресторана, који би били распоређени по читавом Београду.
Дијетални ресторан, који је сада отворен, углавном одговара ономе чему је намењен. Храна, која је врло укусна и обилна, справља се. на зејтину или путеру.
Међутим, ма да су цене при. ступачне када је у питању један оброк, скоро је недостижно чиновнику или раднику да се тамо свакодневно храни, јер му је само за ручак потребно најмање 1.600 динара, тојест половина плате, Потребно би било да се омогући свима онима који морају стално да једу, или бар дуже време, дијеталну храну да могу да се претплате на месечни кост по јевтинијој цени. Као мерило за то ко има право да се храни могло би се узети да сви имаоци Б-карата као и сви они који по лекарском рецепту треба да се хране дијетално, добију попуст. |
У истим просторијама где се налази дијетални ресторан, на“ лази се сада и ресторан са обичном храном. Потребно би било та два ресторана раздвојити. На тај начин неће доћи ло непотребног чекања на ред, које је врло вероватно кад се повећа број посетилаца, а на тај начин ће се спречити и евентуално мешање јела, што може штетно да делује на бо леснике,
Отварање овога ресторана, као и његов рад у току првих дана, треба поздравити јер је он озбиљно почео да решава један од горућих проблема у исхрани Београђана,
%
- ГРАДЕ СЕ НОВИ РАДНИЧКИ СТАНОЗИ __НА СЕВЕРНОМ БУЛЕВАРУ
Нови станови биће права одмара лишта
„Дер праваннем прве групе „радничких станова, „Комграп" је предузео зидање још пет павиљона, са, 166 радничких станова,.. на Северном булеваРУ. Пројекти, које су радили архитекти Пројектантског завода Србије, су узор планови за, изградњу удобних и практичних радничких станова, који ће имати све модерне услове становања. Три типа, зграда: две врсто двособних, једна једнособна и гарсоњерска, биће оивичени великим појасом паркова, а сваки ће имати директно осветљење. Павиљони су састављени од _— подрума, приземља, и три спрата. Ра. според станова. је тако подешен да суседи и поред величине имања неће сметати једни другима. МИ једнособни станови располажу са свим нузпросторијама као што су тераса, купатило, оставе, кујна и балкон. Једино гарсоњерски имају заједничка купати. ла, са тушевима, и кадама, Сва. ки стан ће располагати са, термичком струјом са размештеним штекер-контактима тако да Не домаћице, које су запослене, моћи за време лета, да спремају ручкове. Један новитет, кога досад нема, ни једна, зграда у Београду је пројекат да сваки павиљон добије појачивачке радио-антене за, 100 вати излазне енергије. Овим ће бити омогућено да и најслабији радио пријемници хватају најудаљеније радио-станице.
Економичност у штедњи гра, Ђевинског материјала и радионализација, и распоред станова стручњачки су спроведени. Ово је највећи успех МПројектантског завода, јер ће ови павиљони заиста бити не само удобни станови, већ, може се слободно рећи, радничка, одмаралишта.
Млеко ћо се издовити првенствено _ деци и болесницима
последње време иврочито
је порасла, потражња мле. ка, Зато, и поред тога што се свакодневно увози око 30.000 литара, млека, и што се улажу напори да се та количина, о држи преко целе зиме настаје извесна несташица млека. Да
би се обезбедило млеко онима,
којима, је најпотребније, отсада, ће се млеко у првом реду де. лити имаоцима Д, Т и Б кар. ти. Њима ће се свакодневно о: безбедити по један литар млека. У колико буде преостало, млеко ће се делити и на слободној продаји. Сваком имаоцу наведених карата. обезбеђено је
млеко-и није потребно стварати редове пред продавницом, пошто ће се млеко делити на
карте три сата по почетку део- .
бе. Тек после тога, преостало
млеко пушта, се у слободну про- |
дају. . :: циљ Е Што се тиче продаје млека,
"по продавницама, на чаше, оно
ће остати и даље, зато што се на тај начин обезбеђује доручак већини грађана, који иду у предузећа и канцеларије.
Ову чињеницу, да, је настала велика потражња млека, искоришћују поједини шпекуланти и набијају цене млеку на, тере-
'
ну.
Газда Тошине присталице... ђ
— Па зашто не идете овамор — Па, овде нам је већа цена...
Са градилишта на Северном
" активне службе
20 ОКТОБАР
5 559
Зидање је почело са закашњењем. 16 августа – посечен је кукуруз на градилишту, а 11 септембра, спуштена, прва лопата бетона у темеље, Градитељи - инжењери рачунају да ће до 20 децембра, ако не буде рђаво време, два павиљона бити стављена, под кров. Остали Ће бити дозидани до првог и другог спрата,
Овакве успехе у зидању, и поред тога што је на Северном булевару велика кошава, постижу радници невероватним залагањем. Нарочито се истичу зидари Црнотравци. Од 25 ударника који су недавно проглашени у предузећу „Ком. грап" на овом градилишту и-
булевару
=== СТРАНА 6
ма десет. Седам зидара: Стајнко Рајковић, Љубомир Николић, Божа, Милтеновић, Десимир Ђурић, Нићифор Радуловић, Радован Николић, Мио.драг Искреновић и радница Савета Наумовић и Милка Ловрен показале су највеће успехе.
Радови ће коштати 50 милиона динара, а ако буду текли по плану, ове године биће утрошено 25 милиона динара. Већ идуће године прва партија радника биће усељена у модерне радничке станове који ће се почети сериски да изграђују од Северног булевара. према Дунаву.
Хонорарни службеници бивше општине града Београда
добиће
ре рата у бившој Општини
града Београда владало је у погледу социјалног осигурања радника и намештеника, хаотично стање: једни су од радника и намештеника били осигурани код бившег Окружног уреда, други код ЏПензионог фонда, а трећи (хонорарни службеници) нису били уопште нигде осигурани, премда су они, благодарећи својим способностима, као и због своје многобројности (од 7000 слу. жбеника, само је 1400 било регулисаних) обављали највећи део општинских послова. Пра» ва су њихова била регулисана, чланом 10 Статута Општине града Београда који гласи: »„Принадлежности _ хонорарних службеника, у само једном 0блику, утврђује Општински суд, али оне не могу бити веће од укупних принадлежности скопчаних за место које хонорарни службеник заузима. Њима се ни у ком случају не може признати право на пензију у општинској служби, нити пак признати године проведене на, местима хонорарних службеника и дневничара као године ако доцније ступе у такву службу."
У случају губитка радне способности, такви службеници су се препуштали једноставно бризи Сиротињског отсека, бивше пштине града Београда. О томе како се "бринуло" за сиротињу у бившој Југославији немамо потребе овде да говоримо, пошто су о томе прилич, но гласно у своје време проговорили просјаци на многобројним ћошоквима предратног Београда,
У предратној државној администрацији био је.прилично јасно искристализован појам ухонорарних"' службеника: То је било лице, које је поред сво-
„је редовне дужности на, неком
високом положају, који иначе повлачи право на пензију, по подне или два пута недељно радило још и "хонорарно" у некој другој установи. То је,
на пример, случај шефа, Хирур-
шког одељења, Државне болни, це, који је био ангажован као специјалиста у Градској болници, где је одлазио два пута недељно ради вршења, компликованих операција, Природно је што такав службеник нема
"право на пензију и по основу
службе у Градској болници, где је радио „хонорарно", пошто има право на пензију од оне друге установе, код које је
пензију
„стално" радио То је разумљиво због чега су названи „хонорарним" службеницима, они, који поред ове „хонорарне" службе "нису имали никакву „сталну" службу.
Године су пролазиле, привре. дне депресије никако нису напуштале стару Југославију; „хонорарни" службеници нису имали куда да иду из бивше Општине града Београда. пошто се однос понуде и тражње на тржишту рада никако није мењао у њихову корист. Тако су, у нади да ће се њихов „положај" кад-тад регулисати, до-
· чекали рат. Ослобођење је за-
текло у бившој ОГБ комплетан хаос у погледу осигурања, службеника као и велики број старих и изнемоглих бивших радника бивше Општине града Београда који су буквално били сви на „улици", пошто по прописима старе Југославије као бивши „хонорарни" службеници нису имали право на пензију. Извршни народни одбор града. Београда је за разматрање горњег питања, имао друго ме. рило. Он је на једној од сво. јих првих седница по ослобођењу одредио бившим „хонорарним" службеницима бивше ОГБ сасвим пристојву помоћ, која. се и данас исплаћује у износима од 1200 до 2000 динара, месечно. “
Поред тога, ИНО. се постарао да се таквим бившим слу. жбеницима бивше ОГБ, одно. сно њиховим породицама, осигура пристојна' пензиска помоћ по закону о установљењу права на пензију службеника, бивших администрат%вно-политичких самоуправних јединица, на подручју НР Србије, који је ступио на снагу ових дана, на који ће начин бивши службеници бивше Општине гра.-
да Београда, који су до момен-
та престанка њихове службе
заузимали у старој југословен-
ској хијерархији места, „која не повлаче права на пензију", добити ипак пензију, Хонорарни
службеници који,су преузети у ||.
службу ИНО-а изједначени су потпуно са осталим · службе. ницима, ) Алкесандар Н, Домашченко референт Одељка за социјално осигурање службени' ка ИНО-а.
ПРИБЛИЖИТИ НАУКУ ШИ
ја Коларчевом
КУЛПУРНМ
РОКИМ НАРОДНИМ МАСАМА
универзитету
даваће се уз предавања и научни ФИЛМОВИ
аучни филмови уз попу: |-Н ларна предавања на Ко: ларчевом универзитету имају велику улогу у културном по. дизању становника _ Београда. филмови који су се у про шлој години давали на Ко: ларчевом _ универзитету Као „Сунчано племе“, „Закон велике љубави“, „Острво белих птица“, „Сила живота“ и дру ги, популаризовали су про. блем из природних наука. Популаризација науке преко научних филмова је најбоље педагошко средство. Стога ће и ове године филмска лделат· ност на Каларчевом универзитету бити врло жива, У повезаности са наставним саве
том Министарства — просвете Србије, на Коларчевом универзитету _ даваће се нови
филмови са предавањима из природних наука који ће послужити у многоме као огледна предавања за ђаке основних и средњих школа. Филмови који се буду приказивани на Коларчевом универзитету биће са сижеом из географије, металургије, земљорадње, о
из биологије и царства.
колонијама, животињског
У току прошлог месеца од кратких популарних филмова приказан је филм „Албанија са уводним предавањем и На: родне игре у СССР. Поред научних _ филмова давао се филм _ „Син Таџигстана и „Претставник власти“. Давање филмова на Коларчевом универзитету и то оних, који су већ давани по градским био скопима, има тај задатак да филм приближи и оним људима који нису потпуно свикли на њега, нити га довољно Ра: зумеју. Сви они филмови који се буду давали биће попра-» ћени популарним предавањима о главној проблематици из сежеа самога филма и ти. ме ће се успети умногоме да се филм приближи широким народним масама. 5:
Већа делатност
универзитета у приказивању научних филмова условљена је бољом повезаношћу са О дељењем за уске филмове (научно-популарне);
Коларчевог
Велико октивност уметничке групе „Полет“
Уметничка група „Полет'
метничка група „Полет“
показала је у току ове предизборне кампање не само велику делатност, него и способност да брзо савлада извоЂачки материјал и да са успехом интерпретира свој програм са политичком сатиром. Ова група, која је показала нарочиту активност у прошлим изборима, показала је и у овој години, да располаже са добрим квалитетима, који је издвајају од многих културнопросветних друштава која су имала боље услове за припремање програма изборног садржаја, Углавном, програм Уметничке групе „Полет“ састоји се год поскочица, шалајки и пригодних . песама, поред рецитација и извођења једночинке „Мали Ђокица у борби противу реакције“. 5
„Полет“ је иступао три пута у Крагујевцу и 'у Београду у Другом, Трећем, Четвртом, Петом, Шестом и Седмом рејону са великим успехом, све у току једне недеље, иако то претставља велики напор за једну групу.
За време свих ових претстава хор Уметничке групе „Полет“ успешно је и са солидним. гласовним богатством ин-
радника, давали су у Дом дан прославе ослобођења ничарским · програмом.
УМЕТНОСТ“ УНАРОД
Чланови: 84 синдикалне по дружнице У „културе Трећег Београда приредбу са мађио-
за време извођења свог програма
терпретирао поскочице са политичком сатиром,
По досадашњим резултати“ ма, које је показала група „Полет“ и по искуствима која има, могла би прерасти, спајањем са другим _ културно-уметничким друштвима, у јаку позоришну групу која би, углавном, изводила репертоар са политичком и друштвеном сатиром. Приливом нових снага, са новим руководством које би било много веће, група „Полет“ би могла у свом даљем развоју да да још боље и веће разултате и да прионе много дубље и педантније на изграђивање свог „репертоара. Ову могућност треба користити, јер је то и правилан пут до једног корисног позоришта са уметничком друштвеном сатиром, које ће умети успешно да схвати своје задатке и да их испуни, Јер, по-
· зориште које ће бити форми-
рано уз помоћ културних дру штава радника, много ће успешније извршавати своје задатке него.,весела позоришта“, која се појављују у Београду. „Питање формирања позоришта са друштвеним хумором је врло важно н њега треба размотрити, користећи се том приликом искуствима групе „По лет“. :
Савеза · просветних.
рејона на
Рој ЈА ~