20. oktobar
6 БОБЕМБАР 1946
Живот
Кроз изложбу родавство и металургије
зложба рударства и ме| талургије по богатству изложене материје даје слику о привредним богатствима, на. ше земље, о њеним развојним могућностима и о успеху који се показује у постигнутим ре-, зултатима од ослобођења, до данас Приказивање је изведено на неколико начина: помоћу цртежа, статистика, слика, минијатурних апарата и машина, помоћу рудних примерака, и готових производа гвожђа, челика, алуминијума и других. · Никада није дубље и са, ви-
ше разноврсности створен до..
јам пред широким народним масама о богатствима, наше земље, као сада — преко Изложбе рударства и металургије. Почев од оникса и мермера различитих боја и квалитета, преко разноврсних примерака, каменог угља и шематичног приказа процеса промзводње, готових челичних – производа, бушења, петролејских поља, До Грудних примерака, пирита, злата; мангана, бизмута, молибдена'— скупоцених металних ру-“ да, све то открива колико на. ша земља има, природних бо. татстава из којих се може изградити џиновска, индустрија. Земља која обилује оваквим мућствима као наша република, У догледно време, са, људима који живе у њој, који је воле и обогаћују је својим радом, промениће свој лик, изложба рударства и металургије успела је да да слику не (само рудних богатстава, већ и замах производње који се развија. широм читаве наше отам, бине. Рудници у Македонији, ливнице по Босни и Словеначкој прецизна израда челичних и металних продуката, израда скупоцених и ретких де» лова за нашу механизовану продукцију —- све то омогу“ ћује да се лакше преброде по. тешкоће у нашем привредном животу, које су настале услед рушења наших добара од окупатора. На изложби се преко „статистика и графикона при казује разлика у производњи из 1945 и ове године, која, је на неким секторима превазиђе"на за читавих 50 од сто. Поред изложених руда и готових продуката, изложене суми · слике специјалиста им ударни. ка, који омогућују појевтиње-
ње производње и савлађивање производних задатака, јер је од свих богатстава наше земље највеће благо наш нови човекстваралац, На изложби велико је место дато излагању табела и статистика, које приказују напоре радника на савлађивању науке како би могли боље да одговоре својим обавезама. Џо свему овоме се види да је учење и подизање кадрова један од важних задатака у подизању производње целокупне наше индустрије,
Изложба рударства и металургије не само што системат. ски приказује развој наше земље, већ преко изложених 60гатстава ставља се на знање широким народним масама да су они господари своје земље. Јер, док су у прошлости сва природна, богатства, сакривана, од погледа народа и остајала приступачна само страним капиталима, данас наш човек мора постати свестан да су сва рудна богатства у земљи њего, ва и да будућност републике зависи од његовог рада. Изложба рударства и металургије улива понос сваком посетиоцу, 2 исто тако намеће и мисао да је потребан велики рад, упоран и непрекидан, да би се савладао ташки пут У преради руда и у стварању нових продуката. Изложба делује дубоко педагошки, што је врло важно за наше време обнове и велике изградње земље.
Кроз изложбу рударства и металургије прошло је већ више хиљада грађана, али до 1 децембра, докле је продужена изложба, потребно је да прођу не само ученици свих школа, већ и сви грађани, радници и намештеници · читавог – Бео.
града, | В. ПАСКАЉЕВИЋ
Библиографија
аи
„стендал: ПАРМСКИ; '"КАРТУЗИЈАНСКИ МАНАСТИР, издање >Културе«, ћи. рилицом и латиницом, ћирилицом стр. 676, Београд 1946, цена 76 ди нара. |
Е.. И. Лењин: 0 ЧЕТВРТОЈ ГОДИ.
ШЊИЦИ | ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУ-
ЦИЈЕ, издање >Културе«, Београд
1946, ћирилицом и латиницом, ћи“
рилицом стр. 31, цена 4 динара.
_ Како је Еве страдао | са Котовим
| . „У последњем колу великог међуна| родног турнира у Гронингену Ботвиник је играо са Аргентинцем Најдор" фом,, а Еве са бовјетским мајстором ·Котоћим. Ботвиник је пред последње , | Коло имао 14 и по поена, а Еве 14. |Како је Ботвиник са Најдорфом неочекивано. изгубио, Бвеу је требало само још пола поена па да га стигне, те да са совјетским прваком заједнички заузме прво и друго место. Тих пола поена Еве је већ имао оситурано у партији са Котовим, када
се дошло до следеће позиције: Еве Котов
Црви: Бели:
Совјетски мајстор Котов као бели правилно је оценио да је положај изједначен, те да се при тачној игри партија мора завршити нерешеним ре зултатом. Зато, пре него што је по, вукао свој потез, понудио је реми, Међутим Еве је дошао У велико и: скушење. Ако прихвати реми, биће једнак са Ботвиником. да покуша да игра на добитак Потуче ли Котова, биће сам први, док ће Ботвиник пасти на друго место. Коначно се решио да одбије понуђе“ ни му реми. Кад му Котов нападне коњем ловџа, спустиће топа на дру“ гу линију, а кад му овај туче ловца, он ће прво да однесе топом белог пешака. Коња ће моћи да однесе и касније, јер због претње Мата не може да се склони. Како ће се из наставка видети, Еве није добро про-
рачунао комбинацију, те је изгубно фигуру: 1) 513—25, тав—а2; 2) рат
—ав --, 816—е8; 3) БЕ5:еб, 'Та2: 927: 4) рав——а8!
Изненађење! Црни мора да мења краљице, после чега остаје за фигуру слабији. _Бве је изгубио _ партију, 8 тиме могућност да са Ботвиником де-
ли прво место. »Ко. хоће. веће, изгуби оно из вре“ ће«, вели наш народ.
Како би било,
Телесно васпитање у Совјет ском Савезу предмет је особите државне бриге. Влада СССР и совјетски људи врло много полажу на фискултуру: Најшире масе народа учеству“ ју у фискултурном _ животу. Зато је фискултурни покрет дао милионе најбољих бораца Црвеној грмији и најбоље спортске рекордере. Фи: скултурни покрет је под контрслом државе, ели се заснива на полетној иницијативи ши" роких народних маса При: Вр" ховном совјету СССР налази се Комитет за фискултуру И спорт. Осим овог, Свесавезног комитета постоје републикан“ ски и градски комитети, који руководе фискултуросм у до тичним областима и местима, у колхозима и фабрикама; Ко: митети воде бригу о кадровима тренера и судија; Засебних фискултурних института име у Совјетском Савезу пет, а У плану је пјатиљетке да свака. република добије по један ова кав институт. Сем института, који – претстављају највишу школу 328 фискултуру, постоје 42 »Техникума« као средње фискултурне школе. Код ин“ ститута постоје научно-истра. живачка одељења, јер је фискултура постављена на научну основу. Студенти, који заврше институт, имају квалификације студената факултета. Стручно спортска управа води бригу о масовној _ физичкој припреми совјетских људи за фискултурну значку ГТО и БГТО:
У свакој републици СССР постоје и омладинске и дечје фискултурне _ школе. Поред многобројних стадиона, игра
ксерсма репрезентација, боксу. У првом реду, с лева на десно:
Совјетска
у другом реду: Будимов, Огуренко,
првог
је освојила свесловенско
К аристе,
Бојченко,
вима. Поједини од тих рекорда су Уједно и бољи резулгтати од европских и светских рекорда. Григорије Новак, на пример постигао је само У 1945 годиви 9 рекорда у дизању терета који су бољи од европских. Људмила Анокина.и Татјана Севркова поставиле су резултате боље од светских рекорда. Совјетски пливачи постигли су исто тако сјајне успехе у прошлој години. '
Ниједан пораз футбалера на гостовањима у иностранству
Совјетски футбалери гостовали су у многим државама после рата и нису изгубили ниједну утакмицу. ћа турнеји по Југославији, Великој Бри“ танији, Бугарској, Румунији, Алба. нији, Финској и Шведској совјетски футбалери одиграли су укупно 22 у.
првенство У Авдејев, Грејнер, Сегалович, Кујасев; Шчербеков; доле: Корољев и
Степанов
лишта, пливалишта и других фискултурних објеката, карак" теристика совјетске фискулту“ ре претстављају фискултурни паркови, у којима најшире на родне · масе и радни народ налазе место за забаву и спортски живот, |
Упорна борба за побољшање рекорда
Сасвим је разумљиво да се под оваквим околностима фискултурни покрет у Совјетском Савезу развија веома брзо, у ширину, захватајући на. родне масе и побољшавајући стално квалитете спортске класе. Да је то тако најбоље сведоче. резултати, ко ди су савјетски спортисти постигли на разним утакмицама са екипама из других о држава на такмичењима по сле – Отаџбинскот _ рата.
Само у прошлој, 1945 години, одржано је у Совјетском Савезу око 300 великих такмичења свесавезног 3начаја,“ поред других великих фискул• турних масовних манифестација, од којих у такмичењима кроса учествује по десет милиока такмичара!
Године 1945 фискултурници Совјет. ског Савеза водили су упорну борбу
овим спортским гранама за постав»
"љање што бољих резултата, а тај на-
пор настављен је и у току ове го. дине. Укупно је оборено 108 рекорда у току 1945 године, од којих 34 у битиклизму, 22 у мотопиклизму, зу лакој атлетици, 11 у дизању терета, 10 у пливању и 9 у осталим спорто-
ПЛИВАЧКИ РЕКОРДИ
СЛОБОДАН СТИЛ
100 метара Ушаков Москва 5т0 1945 200 метара Мешков | Москва 2:08, 1945 300 метара Мешков Лењинград 3:26,5 1941 400 метара Ушаков Москва 4:44,9 1945 500 метара „Ушаков Москва 6:09,3 1945 800 метафа _ Китаев Лењинград % 10:50,7 1940 1000 метара > Лењинград ; 13:41,9 1938 1500 метара у ево Лењинград -20:50,5 1945 ; 4Х100 (комбинована екипа) Москва 3:53,7 1946 | 4Х200 (комбинована екипа). Лењинград 9:39,4 1941 : к ПРСНО ФН А : 100 метара Мешков Москва 1:08,1 1946 | 200 метара Бојченко Москва . 22908 1941 400 метара Мешков Лењинграг У 584 1941 | 500 метара Мешков Лењингрг а : 5 7:10,6 1941 | ЛЕЂНО 100 метара Берковски Лењинград 1:09,2 1941 200 метара Берковски Лењинград 2:317 1940 400 метара Берковски Лењинград 5:21,0 1940
, такмице, добили 19, пграли вереше, но 3, а нису изгубили ниједну. Голди» феринција је 91:28 у корист совјет ских футбалера. Гостовали су „Ди“ намо« у Енглеској, ДКА у Југо“ слалији, _ >Торпедо« У Бугарској, »Динамо« из Тбилиса у Румунији, »Спартак« у Албанији, лењинградски Зенита у Финској и Шведској.
У Совјетском Савезу гостовали су оПфартизан«, тим _ Централног _ дома Југосровенске армије и >Локомоти. ва« из Софије, »>Паритзан« је побе» дио екипу Лењинграда и >Динамо« из |Тбилисија са 2:1, а побеђен је од ШИКА са 1:0 и »Динама« из Москве са 4:1. >Локомотива« је побеђена од »Торпеда« са 1:0, победила је >Трак. тор« са 4:2 и играла нерешено, 3:8 са московским >Динамом«,
Изванредни успеси
Све светске рекорде у брзом клизању на леду држе нордиски клиза.
чи и клизачице. Прошле зиме екипа |_
најбољих совјетских клизача н клизачица гостовала је у Ослу и том при лифом одржано је велико такмиче“ ње уз учешће совјетских, норвешких, финских ни шведских клизача. Женска екипа СССР однела је све по беде у свим дисциплинама, 8 у му шкој екипи победио је Кудравцев У трци на 500 м, а Н. Петров на 5.000 м, док је на 3.000 м био други, а на 10.000 м трећи, На утакмици Норве“ шка — СССР Нх Петрови је победно. на 5.000 и 10.000 метара. .
На деветом кросу »Иманитеа« у Па.
СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА
совјетски
мајстор
ризу узели су учешћа и совјетска мушка м женска екипа. То је било ве. лико такмичење, на коме су уче ствовали многи чувени европски Тр. качи, Женска екипа СССР однела је сјајну победу. Првих пет места при пало _ је совјетским | атлетичаркама. Победу је однела Ана Зајцова. Конкуренција тркача била је врло јака. Први је Франшуз Пужесон, други Пугачевски, чувени совјетски лакозтлетичар. ИМ остали совјетски такмичари заузели су врло повољна места. “
У Франнуској је веома развијена кошарка. У такмичењу за првенство Француске учествује 280 женских и 370 мушких екипа. У овом спорту Франшуска је једна од најјачих екипа у Европи.
Два совјетска тима, женски (москогског _ авнаннститута) ни мушки (»Строители«) тостовали су У Франпуској им одиграли низ утакмица. Тур. неја је завршена без иједног пораза. Женска екипа постигла је 459 кошева, а примила 100, док су мушкарци дали 375, а примили 165 кошева. У. купно су совјетски кошаркаши одне ли 14 победа.
Земља сјајних пливача
Пливање је један од најпопуларнијих спортова у Совјетском Савезу. Совјетски пливачи свакако су пајбо, љи на свету у прсном пливању, а у осталим дисциплинама Њихови резултати бољи су од европских н светских рекорда на појединим стазама. '
___Недавно је. одржана. "пливачка' утак-
мица СССР — Чехословачка, која је донела велику победу екипи СССР од 121:62 бода ми победе у ватерполу 41, 4:2, 51 и 21.
Мешков и Бојченко, два најбоља пливача на свету у прсном пливању, ненадмашни су по својим, резултати ма, Мешков је пливао 100 метара У овој години за 1:05,8, затим 1:06, па па 1:05,5, онда 1:052 и најзад 1:05, што је фантастичан светски рекорд) 1:07,3 Хуг — Америка). Мешков је исто тако одличан У слобод» ном стилу (100 м за 0,58 и 200 м, за 2:08,9, што је боље од европског рекорда). Бојченко је на 200 м пр. сно далеко испред осталих светских пливача.
Дизање терета, лака атлетика, бокс...
Григорија Новака светска штампа назива »феноменом«. То је свакако најбољи дизач терета СВИХ времена. Новак је у Паризу освојио првенство поставио неколико светских рекорда.
спорта и светски рекордер у
прсном. пливању
совјетске екипе У сјајне ре“ екипу
И остали чланови дизању терета постигли су зултате. СССР има најбољу дизача терета на свету, На свесловенском _ боксерском пр= венству у Прагу совјетски _ боксери освојили“ су “убедљиво неколико пр“ вих места, Жеегалович у мува категорији, "Грејнер у лакој, Шчербаков у велтер, Каристе. У средњој и Коро> љев у тешкој категорији освојили су свесловенско првенство у боксу.
У екипном пласману прво _ место припало је СССР. 5 На такмичењу за првенство Европе у лакој атлитеци такође је дошла до изражаја снага совјетске лаке атлетике. _ Првакиња _ Европе Сеченова, Севрхјухова, Дузбазе и Мајуцаја по• стигле су изванредне резултате, 4 Каракулов, је победно убедљиво у Тр“ џи на 200 метара. На европској рант“ листи совјетски атлетичари и атлети. чарке такође заузимају почасна места,
Из овог кратког прегледа добија се јасна слика снаге совјетског спорта. Корачајући
крупним, корацима ка напрет“ ку, сталним усавршавањем ка дрова и побољшавајући спорт“ ску класу, ослањајући се ујед“• но на широке народне масе из којих се црпу многобројни таленти совјетски фискултурни
покрет с правом је најнапред' нији На свету.
пливач на свету у пливању ~
Мешков најбољи преном
а || || 2 | 1|!К. . сезгт 11 1] 1141 | | 5:62 АДААДАААУААААЕ 4 44
Хоризентално:
1) скуп људи, планина У СССР; 2) запрежни прибор, мера за површину, лична заменица; 3) афричка животи“ ња, узвик, место у циркусу на коме се изводе претставе; 4) метална ши пка, шаран (франц.), главни _ град једне европске државе, име претсед“ ника Народног фронта Београда; 5) људско насеље, упитна заменица, 660. чуг, два различита слова, хумор; 6) име једне личности из позоришног комада >Живи лиш«, нација, на, наша покрајина на Приморју, по. нос; 7) Фсновни закоп једне земље, део лица, сродник; 8) река у Чехословачкој; 9) крпа, орахов цвет,
Вертикално:
1) 'заменичка енклитика, "спрат; 2) најплоднији француски _ песник х]х века, иницијали великог добротвора Београдског _ унивезнтета; 3) мртво тело; 4) место У Италији, предлог; 5) планина у Тесалији; 6) (скроз). два различита сугласника; 7) шесто слово азбуке, свеза, део дрвета, и
сугласник и самогласник; 8) место у:
осови~ |
Црногорском приморју, стара мера 35.
запремину, лична заменица; 9) једи.
ница "за мерење електричног отпора, —
варош у Румунији, последњег дана у
Би Па 45 46:47 ;
скраћеница); 10) 11 сат, јасан; 12)
месецу (латинска оквир, једноставна;
грчко слово, неодређена _ заменица, здраво (лат); 13) женско име, у“ зраст,, првак; 14) сугласник, _ служи као (самогласник, рачун, свеза; 15)
иницијали потпретседника наше владе, лом; 16) наш град, коњ; 17) варош у Румунији, прво слово азбуке; 18) свеза; 19) није тежак; 20) предлог, свеза. у 45
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА
Хоризонтално:
1) круг, то, и; 2) рано, Шо, Соча, ом; 3) Вла, Перу, река, ера; 4) о, те ма, Софија,- коб; 5) Лика, под, ива, вал; 6) ето, Крф, ала, реми; 7) сто, Ореваде, база, у; 8) ИНО, Крањ, каса, ода; 9) ра, опак, "са, Овен; Уб, маса.
Вертнкално:
ђ крв, мира; 2) рало, сна; 3) Уна, дето, у; 4) го, Тито, Об; 5) Пеко КП (Комунистичка партија); 6) шема, ора; 7) ора, крак 8) У, Прењ; 9) софај , 10) од, аду 1) Филе; 12) рива, к; 13) сеја, бас; 14) ока, раса; 15) ча, веза; 16) та, Кама, ом; 17) "соли; ова; 18) Орб, удес; 19) ним Ана.
1 а, |
Па || =>
БИТ