20. oktobar
у |
“
· ма Американаца
/ > |
| СТРАНА 2 и -----_-_________________
није
најмање стало да Шпанија постане напредна и демократска република. Напротив, они данас пружају активну помоћ франкизму позивају шлан-
ске монархисте да ови заогрну фашистичку диктатуру тогом фиктивног
либерализма покушавајући на тај начин да спасу садашњи '
шпански
режим од катастрофе,
Ко жели да спасе
даннов Вашастични ренин
Написао: М, Ливанов о ава
Савет безбедности одре-
дио је комисију за испитивање ситуације у Шпанији, Комисија је марљиво радила. Прикупила је мноштво докумената и првог јуна објавила свој реферат. Тим рефератом утврђена је кривица Франка као саучесника Хитлера и Мусолинија у ратној завери упереној против мирољубивих држава, Исто тако, у реферату је истакнуто да се Франкова Шпанија, која је дејствовала као савезник Немачке и Италије, обавезала да.ступи У рат против Уједињених нација У тренутку који ће бити „одређен узајамним споразумом са државама осовине“,
На основу непобитних докумената комисија је дошла до ових закључака: „Кад се има У виду утврђена завера Франка са Хитлером и Мусолинијем, постојање великих војних снага у Шпанији и други докази, којима ми располажемо, јасно је да Франкова Шпанија може поново да се претвори у готов инструменат агресивног рата... Делатност Франкова режима била је и остаје извор међународних трвења“, Међутим, упркос здравом смислу комисија је изјавила да Франков режим у Шпанији не претставља реалну опасност за мир и, с очигледном намером да одугвлачи решење тог питања, препоручила је да се оно упути на разматрање главној скупштини Организације Уједињених нација,
Чиме се објашњава овако неочекиван преокретр Објашњење је у томе што енглеско“ амерички империјалисти имају велике интересе у Шпанији. Конци финансиских и индустриских веза, који су увек во-
| (Рем априла 1946 године
._ дили из Шпаније у Лондон и
Вашингтон, постали су знатно јачи после рата. Искористивши слом Немачке, велика америчка и енглеска индустриска друштва развила су грозничаву делатност у жељи да приграбе немачко економско наследство у Шпанији. При томе, америчка и енгле-
ска друштва привлачи не само
тржиште, већ и природна богатства земље, међу којима уран заузима једно од истакну“ тијих места, Како каже часопис „Ворлд њус Летер“, Франко се сам обратио Сједињеним Америчким Државама с понудом да им у великим количинама продаје шпански уран. Пословни људи — франкисти већ су набавили потребне машине за експлоатацију урана од једне америчке фирме у држави Индијана,
Америчко друштво „Стандард оил“ уз помоћ Франкове владе, добило је извесне немачке патенте, што му је омогућило да прошири своју контролу на шпанско друштво за искоришћавање нафте „Компанија еспањола де петролео“. Недавно је потписан споразум између америчке „Међународне телефонско - телеграфске компаније“ и „Шпанске националне телефонске компаније“. Тај споразум омогућава Американцима да подвргну својој контроли целокупан систем те-
· дефонских веза у Шпанији.
У низу главних америчких предузећа створених у Шпа„нији треба исто тако истаћи Фордов __ барцелонски _ завод „Мотор Иберика“, који се бави склапањем путничких аутомобила и камиона, друштво „Армстронг Кук“, које контролише производњу и извоз плуте, друштва „Фаирстон“ и „Континентал“, која израђују ауто мобилске кровове, !
Данас је шпанска текстилна индустрија потпуно зависна од америчких и енглеских лифе-
_ рација памука,
Према подацима француског часописа „Економи“, америчке трговинске мисије споразумеле су се са Франковим претставницима у погледу програма, који предвиђа снабдевање и електрификацију шпанских железничких пруга, проширење телефонске мреже, развој ваздухопловства и изградњу нових аеродрома, усавршавање лучких постројења итд. Један део тог програма већ је извршен, Познато је да се у руканалазе два највећа аеродрома близу Мадрида и Барцелоне.
Продирање америчког капи...
тала у Шпанију тежи далеко-
сежним циљевима. Амерички империјалисти желе да претворе Шпанију у базу за трговинске везе са Европом, у баријеру за своје конкуренте на путу за Америку. Они рачунају да ће им економско поробљавање Шпаније омогућити да остваре контролу међународних ваздушних путева између Америке, Европе и африке, да се примакну Истоку, чија богатства у нафти већ одавно не дају мира америчким „краљевима нафте“,
Нису мањи ни интереси енглеских капиталиста у Шпанији. Према подацима енглеског часописа „Лабор рисерч“, од енглеских индустриских друштава што раде у Шпанији највеће је друштво „Рио-Тинто“, које је још 1873 године купило за 100 милиона пезета руднике „Рио-Тинто“, „Сарса“ и „Таосис“. Експлоатација тих рудника до почетка фашистичког метежа у Шпанији донела је друштву 23 милиона пезета чистог прихода. Својину тог друштва претстављају такође рудници бакра и сумпора у провинцији Велва. Читав низ других енглеских друштава или поседује шпанске руднике, или је делимично заинтересован у њима, Друштву за ливење гвожђа „Кансет“ припадају, на пример, акције шпанског друштва исте врсте „Орконера“ рударског друштва „Вајрд“ — два рудника гвожђа, Од других енглеских друштава, која поседују велике руднике, могу се поменути „Севиљско друштво за сумпор и бакар“, коме припадају три Рудника у Велви и Севиљи „Друштво за бакар Пена“, коме припада право да врши рударске радове у Шпанском Мароку. Велика енглеска фирма „Викерс-Армстронг“ контролише шпанску · изградњу морских бродова и израду топова. 2
И поред очигледно одречног става широког енглеског јавног мнења према Франковом режиму, што је дошло до најновијег израза у захтеву да се прекину односи са Франком, прихваћени на 78 Конгресу британских _ тред-јуниона У Брајтону, трговина између Енглеске и Шпаније и даље се развија. Целокупан трговински промет повећао се прошле године више него за 6 милиона фунти стерлинга У поређењу са 1944 годином. Ове године сваког се месеца повећава извоз енглеске робе за Шпанију. Енглези су утростручили ода-
"шиљање у Шпанију хемиских
артикала, камиона, гвожђа, челика, Министарство трговине недавно је продало Шпанији 13 инсталација за електричне централе. Енглеска ревносно снабдева Шпанију машинама.
Многи енглески империјалистички кругови гледају у јачању својих позиција у Шпанији могућност обезбеђења империјалних путева, искоришћавања концесија и великог тржишта, а исто тако — могућност искоришћавања утицаја Шпаније као средства за продирање у земље Латинске Америке и за контролу францу“ ских трговачких путева. Баш зато су пословни кругови Енглеске и Француске учинили у последње време прилично велике напоре у правцу економског јачања Франкова режима.
Претставницима енглеско-америчких трустова и монопола није ни најмање стало да Шпанија постане напредна и демократска република, Напротив, они данас пружају активну помоћ франкизму да би се нашло неко компромисно реше. ње, Они позивају шпанске мо“ нархисте да ови заогрну фашистичку _ диктатуру — ТОГОМ фиктивног либерализма, покушавајући на тај начин да спасу садашњи шпански режим од катастрофе. Они улажу све
аи
напоре да би Шпанија, слично |
Грчкој, постала плен империјалистичких држава. Они не желе да дозволе да природна бо“ гатства земље — тај предмет њихових сталних прижељкивања — постану сутра, у демократској м напредној Шпанији, темељ благостања широких народних маса.
И тиме се објашњава вапијуће размимоилажење између закључака. комисије и оних одлука, које је Савет безбедности био донео на упоран захтев енглеско-америчких претставника. !
пп
,
20 ОКТОБАР
то, идемо пругом. Хукће
локомотива. Простире се шапат прагова. Пред нама: две глатке, светлосиве траке. Вијугају усецима, клизе преко моста, гњурају се у таму тунела, беже пропланцима, натопљеним _ мирисом с јесење влаге. Две светле траке, на праговима, на шљунку на на. сипу. Као да су одувек овуда пролазиле. Као да се, овога пролећа још, нису на траси пруге уздизале стене зеленоплавог камена и брежуљци зарасли у грмље и лозу. Као да овде нису стари дубови чекали летње сунце, а потоци и реке пенили о стране, освежени снежницом. Поред окана пролећу праменови белога дима и заклањају пејсаже.
Ту, у купеима, у пролазима, свуда, одвија се разговор ударника,. Са пруге и из рудника, Они носе пздраве са, својих радилишта. „Домовини и Титу" — тако кажу њихове пароле.
Уздржавани, али незадрживи осмех, са часа на, час осветљава лица. Велики и снажни тренутци обогатили су им сећање, Пред њима: још су већи, још снажнији.
Као изненадни светао про. цеп отворила се будућност. Снагом свести, воље, раднога, замаха, прошириће га. Знати за шта се ради. То је основа, | рада. А. били су без ње. Не пипа се више по тами. Све јаркија светлост залази у кутове. Тутње кораци. Тутње, Носе неодлучне собом. Газе сумњалице, '
А. ударници са Пруге и рудари носе писмо. На угљу. Маршалу, Из рудничког базена, који има његово име. Из краја која је био недоступан и далек, а данас је повезан ланцем радних омладинских руку. Повезан је за целу Домовину, за фабрике-кошнице, 38 фабрике-изворишта наше материјалне снаге, за фабрике-центре прегнућа, за фабрике...
Дишу и железнице и трач: нице у бржем и бржем ритму. Остају, поред замагљених ока. на, километар за километром, А. иза нас: Дванаест вагона угља трепери црним сјајем у зеленилу боровине, међу паролама што нису само пароле, што су поносни резултати омладинских напора,
„Ископали смо 1,361.680 крб. них метара земље". „Извадили смо са, трасе 184.460 кубних
метара камена", „Прокопали смо 61 усек", „Израдили смо 22 моста", „Узидали смо
7,589.605 комада цигала", „О. способили смо 62 возача булдозера", „Оспособили смо 440 минера, 1.500 зидара, 275 геометара.-техничара...“, „Постави ли смо 2.100 телефонских и телеграфских стубова", „Са владало је неписменост 5.161 омладинад", „Издали смо 1.875 зидних новина", „Прочитано је 44.211 књига", „Одржано, је 3.508 предавања", „Десетодневну прелазну заставицу носиле су 23 бригаде", „Одржано је 5.828 добровољних фискултурних часова", »„Одиграно је 7.094 шах партија/".,, А.
— Куку најоооо..,
|
=“ “ . ]
| ЕТ. 6" _____ененннне 15 НОВЕМБАР. 1946
Детаљ
" Вагони напуњени угљем пролазе Омладинском пругом
томе не говоре пароле и графикони.
и са омладинске пруге
Ударници и
— У првом возу на Омладинској прузи —
Тако кажу редови исписани на транспарентима и на стра. нама вагона, То што они кажу кличе још увек у нама, и ако смо то читали на пропланку поласка, под планинама, љубопитљиво наднесеним.
Тако кажу резултати...
“
• Као разагнана магла, спуштено је прозорско окно,
Оштар дах планине куља унутра. Уклања праменове косе са чела и уноси у мисли, у поимање, кристалну свежину.
Пуно нас је. Сви ћутимо. Дишемо дах пркосне природе, Зауздане пругом, и мислима,
И ето. Свесни смо сви, и омладинац, испуцаних образа, од мраза, и рудар крупних, жилавих руку, и девојка широко отворених очију, да се збива ту, око нас, у нама нешто непојамно. Да се рађа нешто што није ни мисаб, ни осећање, Нешто, што се не прима чулима, јер потиче из свести и испуњава читаво биће. Мења се, употпуњава, до-
бија. свој облик и смисао. Блиско је вољи и. одлуци. А јачи је и од једног и од другог. То је незадржива чежња, да се пркосно иде напред, даље, дубоко, пространо, радом, светлошћу, истином, снагом.
Опадају, као сасушено лиштће, ситне, уске мисли.Ишчезавају свакодневне. потребе и жеље. Остаје само једна жарка одлука: сабрати све снаге у једну. Од низа снага начинити десницу. ;
И то је све.
Тако мало. А тако велико.
Простире. се шапат прагова. Прелећу повесма дима. Кривудају кристалне капљице на ознојеним прозорима,
Седимо и мислимо. Свако на, свој начин. Али сви једно исто. Колико је много потребно чове ку труда да се издвоји оградама и зидовима, да се соклупча у своју уску средину. А како је лако, једноставно, удружити своју снагу са другим снагама, Како су велике победе удруженог мноштва.
рудари поздрављају улазак у Брчко
То искуство родила је Пруга. То је њено најзначајније дело и ако га не бележе пароле и графикони. · То је оно због чега трепере руке и мути се поглед. То је оно што не трпи застанке. Што гони на ново, боље, светлије.
ж
Пред прозором, у измаглих
ци изненада осветљеној сунцем, шарена скупина народа, Загледати боље, значи срести се са стотинама очију. То су сељаци, сишли са планина. Да„ нас би хтели све да обухвата погледом, јер је за њих непојамно. Сутра ће сазнати кехо су сада близу Брчком. Преко-
сутра ће користити ту близину, Пруга им је донела све тлост.
Не само њима. МИ нама. Велико сазнање, као буктиња гори у зениту. Гори, и засењује сунце што бљештаво просипа светлост по наранџа.стом дрвећу новембра. Јулија ЛУЧЕВ
Јесења сетва радничконамештеничких ринос прошлогодишње јесење сетве радничког ловртарства подбацио је због су. ше која је у току лета спржи“ ла све усеве. Међутим, установљено је да суша није била једини разлог неуспеха. Недостатак евиденције за правилну расподелу земљишта од стране Пољопривредног отсека ИНО-а, нестручност у раду и недовољна залагања појединих радних група, повећали су материјалну штету обрађивачима, Било је места где је бачено 1000 килограма кромпира у земљу, а исто толико и извађено. На тим парцелама кућице за кромпир копане су плитко, Радна група АФЖ-а Шестог рејона са 3000 кв. м. свог комплекса земље на Дедињу до данас још није повадила кромпир, Ове године, Пољопривредни отсек ИНО-а извршио је по-
писивање свих површина, др. ·
жавног, градског, конфискованог, експроприсаног и секвестрираног земљишта. Укупна површина износи око 420 хектара. Од тога, У сагласности са Сетвеном комисијом Месног синдикалног већа, синдикалне подружнице закључиће са Пољопривредним отсеком ИНО-а закуп од 200 хектара земље, Градек за 72 хектара, а приватници око 150 хектара, Скла-
пање уговора већ је почело.
План Сетвене. комисије Месног синдикалног већа израђен је тако да се колективним радним групама које ће првенствено добијати земљу у закуп и осталим обрађивачима олакша рад што је више могуће, Комплекси земље радничког повртарства налазе се на Бановом, Канаревом и Лекином Брду, Бањици, Звездари и на Макишу. Пошто је земљиште на Макишу одличног квалитета,
Сетвена комисија Месног синдикалног већа уступа га Градеку да од њега створи углед“ но баштенско добро, с тим да Комисија врши контролу и по. маже Градеку. Остало земљиште биће издељено подружницама, које ће га по свом нахођењу делити радним групама и 'појединцима.
Орање је почело
Једна тракторска бригада већ оре парцеле које су намењене за јесењу сетву, Прошле године закупци су морали углавном сами да се брину за орање које је било скупо. Док сада орање стаје просечно 550 динара по хектару, ИНО је одредио закупнину 10 пара на квадратни метар. Сетвена комисија донела је решење да једна радна група може да добије по 300 квадратних метара на члана, Да би сетва сасвим успела Комисија је преузела читав низ мера организационих и стручних, који ће помоћи обрађивачима да и у случају рђавих временских услова не претрле никакву материјалну штету, и „да радничко повртарство подигну на завидну висину,
Пољопривредни _ стручњаци обишли су све парцеле и извршили испитивање земљишта, На многим местима оно је ис-
пошћено и подесно само за'
њивске културе. Таква је једна парцела на Бањици. Сељаци беземљаши из насеља Бањиде обратили су се Комисији да им одобри ову земљу за обраду њивских култура, Комисија је одобрила, а они су од-
· мах створили радну задругу.
Министарство _ пољопривреде Србије, преко предузећа „Нова бразда“, доделило је потреб. не количине семена, Испоручено је већ 4000 килограма белог лука. Сетвена комисија предвидела је да се у јесењој сетви баштенских усева засеје 100 хектара. Пошто је потрошња лука, спанаћа, грашка и салате у Београду велика, засејаће се по 20 хектара од сваког усева, изузев грашка 25 Хектара, а зелени 10 хектара, |
Подела парцела врши се благовремено
Што се тиче самог засејавања парцела баштенским културама, на предлог пољопривредних стручњака потребно би би. ло да обрађивачи врше рацио нално ' гајење, т, ј. класифици рање култура по земљишту Требало би засејавати као на
_Угледним добрима једну повр-
'
башти
шину само одређеном култу“ ром, На пример лпарадајзом. Ту је одмах лакше закидати пера, наводњавати га, него да се парадајз сеје на пет страна у једној парцели, А нарочито је практично због масовног изласка на радове, које ће вршити радне групе. Све старе и неупотребљиве пумпе покупиће се у предузећима и преко зиме поправити, Тако ће баште у току лета моћи да се заливају. Нарочито би требало да синдикалне подружнице, уколико имају пољопривредних стручњака и баштована, пријаве Сетвеној, комисији да би их она распоредила за. руководиоце и саветнике приликом радова. Четврта дивизија КНОЈ-а располаже великим количинама ђубрета које ће бити стављено на расположење обрађивачима,
Почеле су да пристижу молбе сетвеној комисији Месног синдикалног већа за закључи“ вање уговора са ИНО-ом, Комисија нарочито води рачуна да радним колективима издаје земљу у близини њихових предузећа. Радна група државног комбината „Милишић“ добиће парцелу од 4 хектара код Вилиних Вода. Сиромашни сељаци Вишњице добро су обрађивали парцелу звану „Врбак“. Она им се оставља на даљу обраду, Радници ливнице „Напредак узимају један хектар и 20 ари земљишта код Лаудановог Шанца. Грађани Петог рејона Петог насеља добили су бивша имања Владе Илића и
уке Милишића,
Јесење орање које је врло Важно за повртарство у току је, али сетва треба упоредо и благовремено да се обави. За то би најважнији задатак се твених комисија у предузећу био да развију живу агнтациЈУ за пријављивање радника И намесштеника за обраду земље. Бојазан да ће се Као прошле
тодине претрпети неуспех, тре-
. з „Код сваког члана синдиката разбити и изнети .чињенично стање, Нарочито на конфе ренцијама образложити — од Коликог је значаја јесења гетва, да је много лакша него пролећна, затим да су баштенске културе као лук, спанаћ Итд. много потребније у про леће јер се онда највише о сећа несташица поврћа, А рад је У поређењу са пролећном сетвом далеко мањи, У ·новембарским данима свака по: жружница може слободно ла укључи у план такмичења и агитацију 0 значају радничпој о повртарства и да одмах = ; СР а 7 дело. план јесење
чир