20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ.
о.
БРОЈ 103 ГОД. П
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА:
БЕОГРАД ЋЕ ПОКАЗАТИ СВОЈЕ ВЕЛИКО СРЦЕ упомоћи братској Албанији
[5] страховите и неза4 | памћене непогоде, која | је крајем прошлог месеца пзазвала огромна – материјална оштећења и људске жртве у Албанији, људи наше земље, све наше масовне орга низације и све установе, на апел Одбора за помоћ пострадалима у Албанији, прионуле су на сакупљање новчаних прилога који би бар донекле умањили. величину – страдања и помогли албанском народу да обнови опустошене краје“ ве. |- _ - Као и у свим градовима и селима наше земље, ових дана: и фронтовске организације Београда отпочеле су прикупљање прилога за помоћ брат" ском 'албанском народу. Бегоград, тлавни град наше · Федеративне Народне Републике, који је предњачио у свим акцијама вођен од Народног дранта,. који је умео да покаже своје велико и племенито срце' увек. када се радило о брзим акцијама за братску по моћ,. — било да се радило о помоћи нашим борцима у току завршних борби за ослобођење наше земље, или о помоћи нашој браћи у ратом опустошеним крајевима — умеће то да учини и овога пута, када се ради о помоћи малом али по Храбрости и борбености вели: кбм савезничком, пријатељ» ·ском и братском албанском на | Воду. | „ Помоћ коју ће Београд, његови радни људи, његове напредне жене, његова борбена омладина, — сви његови гра' Ђани пружити пострадалима у Албанији треба да буде не са» „мо: издашна-него и брза, Кроз њу ће Београд, пружајући ма теријалну помоћ у циљу ИзГрадње бујницама порушених и и однесених мостова и кућа, пруга и путева, најбоље изра'зити своја племенита осећања која гаји према оном _ малом народу који је у данима нај тежих борби наших народа за окончање окупације, од својих скромних војничких снага, од“ војио две дивизије својих храбрих синова и послао у помоћ нашој Армији; који је умео и уме одлучно да брани своју слободу и националну независност од свих империјалистичких насртљиваца, било да та насртљивост долази путем економског притиска на измучени, опљачкани_ и изгладнели '"народ, било да се изражава кроз "провокаторску „шетњу“ рат'них бродова албанским тери"торијалним водама у циљу "ачишћења мина«, било да се огледа у „великој« и „хума'»ној« мисији мистера Фулца У циљу стварања услова за У" "споставу дипломатских односа измећу Америке и _ Албаније кроз организовање злочиначке
< + К < о. < о
а
| — Толико је. побеснео,
"како је
саботаже при радовима на исушавању мочварних предела у близини Корче; било да се испољава кроз сувише провидну али дрско демагошку дреку верног слуге империја“ листичких _ госа, господина Цалдариса, 0 „провокацијама« албанских трупа на грчкој
граници и о помоћи Албаније.
грчким партизанима, · На све те акције уперене са циљем угрожавања независности, у циљу политичког го. сподарења кроз економско поробљавање, албански народ у: мео је увек да да достојан од“ говор. Тај одговор је био одлучан и смео, јер је и сам народ такав. Народ који је својим – сопственим снагама, кроз крваве борбе.и велике људске жртве извојевао толико. очекивану слободу и неза: висност, неће бити привољен никаквим . демагошким методама, да се своје слободе, независности и лепше будућности одрекне у корист ма које империјалистичке земље, 4 А бранећи тако одлучно своје границе, своју независност, албански народ брани и наше границе и нашу. независност, брани границе и независност свих балканских народа, бори се заједно са осталим напредним народима на челу, са великим Совјетским Савезом, за изградњу што · праведнијег и што трајнијег мира. · Зато помоћ Албанији“ није само помоћ суседу који се тренутно нашао у невољи, већ помоћ једном храбром, напредном народу, који је судбину
«своје земље узео чврсто у сво-
је руке и тиме стао на страну оних напредних снага у свету, које У непрекидним— напорима
изграђују услове за срећнији,
живот људи.
Зато ће цела наша земља која зна како је тешко робовати, напорно извојевати слободу и независност, све наше народне републике, сви _наши градови, а пре свих Београд. умети да цене. напоре братског албанског народа, зато ће и поред тога што се сами налазимо. у периоду изградње и обнове, а тиме још увек у недаћама и оскудици, сви грађани нашег главног града помоћи онима којима је много теже, који су у још већој невољи изазваној незапамћеном провалом облака — бујицама и поплавама.
Зато, када на врата грађана закуцају другови из рејонских одбора за сакупљање прилога, нека свако ко та врата отвори размисли о томе зашто даје помоћ пострадалима У Албанији и нека према томе колико буде осетио зашта даје — толико и да, јер кроз те прилоге биће најбоље изражена велика љубав наших народа према албанском народу
ДА НЕ БУДЕ ДОЦКАН
ј 2; Ае о
БЕОГРАД 22 НОВЕМБАР 1946
НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЧМАРОДМОГ СФРОНТА БЕОГРА ДА ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23-003 и 20-443
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
УСТАВ СРБИЈЕ БИЋЕ НАРОДНИ УСТАВ, — ОД НАРОДА И У КОРИСТ НАРОДА
печај заседања Уставотворне КАуштино (Дије
ду Федеративне Народ. не Републике Југославије, који је уједно и главни град Народне Републике Србије, отпочело је 20 новембра, заседање Уставотворне скупштине Народне Републике Србије која је изабрана на, изборима 10 новембра. Дани у којима заседава Уставотворна, Скупштина, Србије претстављају крупни историски датум У историји српског народа и Београда као главног, руководећег града, српског народа. Београд није само административни центар Србије. Он је њен политички, економски и борбени центар. У дугој и мучној борби српскога народа. за. осва, јање демократске уставности, Београд је одиграо. значајану и водећу улогу од почетка Х]Х века, до данас. На, београд ским калдрмама је проливена, крв најбољих синова српскога, народа који су се борили и жртвовали за уништење турског ропства, кнежевске и краљевске аутократије, реакционарно бирократскеи хегемонистичке политике владајућих клика. У Београду је српски народ доживео тешке и мрачне
У Београду, главном гра-
„дане када су му турски сул-
тани ферманом наметали „Уставе“ и када су му краљеви дволично „подаривали" или подмукло обарали Уставе. Али Београд је био средиште плебејске и борбене Светоандрејске скупштине 1848 и позорни-
ца првих смелих напада на О-
сиону хитлеровску окупацију
У лето. 1941.
У изборима, за. Уставотверну Скупштину Народне Републике Србије Београд је показао високу политичку свест и једив ствену вољу свога становни-
„штва бирајући ·са преко 86,
94%, гласова кандидате Народног фронта. Отуда, је Београд, тај древни град богат напредним демократским традицијама, данас оправдано седиште Уставотворне скупштине која, треба да донесе истински народни и демократски Устав Народној Републици Србији. Борба за Устав у српском народу није скорашња, Већ 1805 у устаничкој Србији употребљена, је реч „конштитуција“, то „слово _ возбудитељно за слободу и трогателно" како је писао Матеја, Ненадовић, Међутим, прва демократска „конштитуција" српскога народа, заснована на претставничком
врховном органу државне вла-
скупштини, и највишем извршном органу, „Правитељствујушчем Совјету", врло је кратко трајала. Све тозар Марковић је сматрао да.
сти, Народној
Моб
да треба већ да га вежемо. Иначе ће нам оштетити ово дрво!
"сељаштва уједињеног са, „предним деловима. радног на-
| | | |
Са првог заседања Уставотворне скупштине Народне Републике Србије
је уништење ових првих клица демократске владавине у српском народу било последица превласти кнеза, и војсковођа. обогаћених ратом и пљачком. То је донекле и тачно. Али, основни узрок брзом уништењу клице демократске владавине у Србији лежи у томе што је први устанак изводила, као што каже Стаљин, „сеоска, буржоазија потлачене нације против владајуће класе господареће нације“, и'то- у специфич ним условима једнога заосталог аграраног друштва.
Ови економско-друштвени и класни односи у основи објашњавају цео даљи државни и
политички развој Србије и су-. штину њених Устава. Прва два, .
Устава, сретењски. Устав од 1835 и турски од 1888 јесу основни закон једног сељачког
друштва, које се налази у пр- |
вој фази акумулације капитала, која тражећи нове методе акумулације утиче на преношење власти са личног економског монопола и политичког
деспотизма кнеза Милоша, на.
бирократску аутократију бур-
жоаско-своских великаша, У-. 'став од 1869 потврђује економ-
ске и политичке позиције биро кратско-великашке | владавине против народа, иако први пут под притиском народног неза-
„довољства, и буна, помиње Народну скупштину, ту традици-_
оналну установу · демократске
борбе
Прелажење: српског
ба грађанства и осиромашеног
рода и интелигенције изазива,
појаву Устава, од 1888. Мако је
овај Устав компромис либералне буржоазије и богатих се-
љака са конзервативним вели- | кашима и краљемМиламном'
он је уствари извојеван побу-
"нама, политичким борбама и
снагом народних маса. После октроисаног реакционарског Устава последњег Обреновића, од 1901, успостављен је (шести Устав у политичкој историји Србије, Устав од 1908 који претставља, победу српске грађанске демократије. Овај Устав је био демократски у том смислу што је поставио услове за даље борбе српског народа за политичке и друге слободе. Уствари то је Устав либералне буржоазије и богатих сељака који су извојевали превласт над краљем више у своју него у корист народних маса,
Два Устава старе Југослави-.
је, Видовдански од 1921 и септембарски од 1981, претстављали су само лажно демократске, односно реакционарне 0квире за диктатуру противнародне хегемонистичке клике буржоазије уједињене са монархијом против широких народних маса свих наших народа. Отуда демократске масе Србије никада нису прихватиле ове Уставе. Оне су се бориле за уништење оваквих Устава
народних маса Србије. '
друштва, ' на праве капиталистичке осно-. "ве и заоштрење класних суко-.
на-.
и њихове економске и политичке основе.
Разумљиво је да су масе срп скога народа у јуну 1941 год. прихватиле борбени и слободарски позив Комунистичке партије Југославије, јер су У њему нашле не само позив за уништење страног фашистичког поробљавања, него и знак за коначну борбу за изградњу новог друштвеног и државног уређења. заснованог на, истинском народном _ суверенитету. У овој борби српски народ је У заједници са осталим нашим народима изградио на рушевинама старог државног апарата, свој нови апарат власти, заснован на активном учешћу основних народних маса у управ љању државом и на одлучујућем сектору општенародне имовине у рукама државе. У свим одлучујућим етапама, које су изграђивале и потврђивале ново друштвено и државно уређење српски народ је активно учествовао. Тако у историским одлукама АВНОЈ-а и Уставотворне скупштине која је донела Устав ФНРЈ, тако и у својим врховним претставнич ким органима, као што су Главни народни одбор Србије
. 1941 и Велика Народна, скуп-
штина Србије 1944.
У данашњим великим данима своје политичке и државне историје, српски народ учеству је преко своје суверене Уставотворне скупштине у доношењу свог Основног закона. Устава, који треба, да утврди и изрази како слободно ' учешће Народне Републике Србије у Федеративној Народној ' Републици Југославији, тако и истински демократски систем владавине на територији Републике Орбије. Битна, је разлика између свих ранијих Устава и Устава који има да донесе на. свом отпочетом засадању Уставотворна, скупштина Републике Србије. Сви ранији Устави су „подарени" и отети, наметнути и подарени од страних . „протектора" и :империјалиста, Данашња _ Уставотворна, скупштина, нема ни са киме да прави компромис, нити да ма коме чини концесије. Претставник народног суверенитета, она нема ни с ким да дели власт него само да изрази стварни народни суверенитет српског народа. Отуда ће коначно Устав Србије неизбежно бити народни, од народа и у корист народа. Оно што су тежили побуњени српски сељаци 1804, оно о чему су сањали и зашта су се борили и умирали најбољи синови српског народа у току више од једног столећа, сад је постало стварност у братској и равноправној заједници српског народа са осталим народима моћне и заједничке домовине, Федеративне Народне Републике Југославије.
У томе је велики историски значај заседања Уставотворне скупштине Народне Републике Србије.
· вање омасовљавати,
титан питали лимит иивититииа
ПОСЛЕ ПЛЕНУМА ГЛАВНОГ, ОДБОРА ЈЕДИНСТВЕНИХ СИНДИКАТА
Задаци Који стоје пред тОудбсницимо наше индустрије
[|] ред трудбенике — раднике, инжењере и технича» ре наше индустрије у нашој народној држави поставили су се велики озбиљни и одговорни за даци. Требало је обновити упола порушену индустрију и што више производити. Затим се поставио задатак да се стал. но повећава квалитет произведене робе и да се што више смањују производни трошкови. Свесни својих задатака, своје улоге у обнови земље, својих права и обавеза у народној — својој држави и чињенице да сада раде за себемн за подизање свога благостања, трудбеници наше индустрије су се дали на посао. На, челу са руководиоцима индустриских предузећа и синдикалним су се укључили у првомајске такмичење са конкретним задацима, и то својски — не жа» лећи снаге, Они су узели на, себе, поред осталих, још и ове конкретне обавезе: 1. да ће успоставити и освајати радне норме; 2. да ће савлађивати технику и да ће то савлађи3. да ће овладати радом над машина» ма; 4. да ће снижавати проза изводне трошкове; 5. да ће повећавати радну дисциплину; и 6. да ће побољшавати кКвае= литет производа, |
Њихова залагања у прве мајском такмичењу и такмиче• њима, која су за овим следила, нису остала без резултата. Она су уродила великим и добрим плодом. Наши трудбеници су успели да. својим беспримерним залагањем и напором обнове нашу индустрију. Они су успели да у највећем делу грана наше индустрије _ достигну ли да у највећем делу грана предратни ниво производње, а у неким и да га премаше, Квалитет произведене робе се знатно побољшао. Цене индустрис+ ким производима ове године, У поређењу са ценама из прошле године знатно су снижене итд.
Међутим, и поред ових вел: ких успеха. пред трудбеницима, наше индустрије стоји још читав низ великих и веома оз+ биљних задатака. Потребно је даљ се рад организује на. новим начелима, на начелима, која одговарају духу наше нове народне државе, духу наше привреде. А то је да путем правилног искоришћења. радне снаге савлађујемо наше задатке. Другим речима потребно је, да се (Наставак на другој страни)
организацијама. они“
Је