20. oktobar

СТРАНА 2

(Наставак са прве стране)

радна снага што правилније, што продуктивније и што рационалније искоришћује, тако да се са минимумом уложеног труда постиже максималан резултал. За. успешно решење тога задатка, неопходно је потребно да, се правилно поставе и реше неколико основних питања, и то кроз такмичења и масовно.

На првом месту ту. долази проблем увођења реалних норми. Питање норми је једно од најважнијих питања, које се сада поставља у налпој индустри ји. Оно добија данас нарочити значај када ми све дубље улазимо у планску привреду. Од правилног решења постављања, норми зависи правилно планирање радне снаге, а самим тим и правилно планирање производње, До сада су многа наша предузећа. поставила, норме. Алимисто тако многа од њих те норме нису поставила правилно, А. има, још и данас таквих пре-

дузећа која уопште још Нису

поставила. норме. Истина, има разлога, због чега то до сада није било решено на задовоља» вајући начин, Међутим данас ови разлози у највећем делу отпадају. Пред руководиоце наших индустриских предузећа, наше синдикалне организације ои уопште цео радни колектив предузећа то се питање данас најозбиљније поставља, Они том питању морају посветити највећу пажњу и у његово реашење морају уложити највеће напоре. Приликом решавања. тога питања, треба да се користа искуством, које је до са» да стечено на том пољу.

Други важан проблем који се поставља пред нашим труд“ беницима у индустрији и који они исто тако морају такмичарски да савладају јесте омасовљавање ударништва, новотарства и стварање хероја рада. Ако је у досадањим такмичењима ударништво било појединачно, оно сада мора да буде масовно. Зато се у такмичење морају увући широке радне масе. Мора се развити не само индивидуално већ и колективно такмичење између појединих радних група поје-диних одељења у једном предузећу. Затим такмичење између појединих предузећа. На тај начин ми ћемо имати не само ударнике појединце, већ

__ и радне колективе као ударнике. Трећи важан задатак, који је у тесној вези са другим и од кога зависи извршење дру“ гог задатка јесте масовно са» влађивање технике, Радници који раде на машинама треба да постану стручњаци на њима и да се стално у свом послу усавршавају. Они морају да савладају технику рада на њој, да пронађу начин како ће са најмањим утрошком напора, времена и материјала извршити поједине операције у производњи. Ми већ данас имамо ~ великих успеха на пољу савлађивања технике, али су они у већини случајева поје_ диначни, Тако у појединим предузећима, на пр. има у ткачницама радника, који раде не на једном разбоју, као што се то до сада радило, већ на, по 4 џи више разбоја и то без икаквих тешкоћа. С друге стране · имамо и таквих случајева где „на једној машини или једном послу. раде 3—Б6 радника, а тај · би посао могли да обаве 1—2 радника, када би савладали технику тога рада, када, би постали стручњаци за рад на својој машини.

Све нам то доказује да пред нама стоје велике могућности у наредним такмичењима, и да ми те могућности можемо искористити ако свакодневно подижемо и усавршавамо наше техничко знање и на тај на чин постајемо високо квалификовани радници, стручњаци 38 рад на својој машини, стручњаци који руководе машинама, а не људи којима руководи машина. ј

Ето, то су неколико од читавога низа важних задатака, који се постављају пред нама, — трудбеницима у нашој индустрији у наредним такмичењима, То су неки од принципа нове организације рада, који се морају усвојити да, би се постављени задаци савладали правилним искоришћавањем радне снаге.

Ако ми те задатке схватимо и правилно их поставимо а затим решимо, ми смо онда створили услове за повећање производње, за снижење производних трошкова, и побољша“ ње квалитета производње.

Досадашње залагање наших трудбеника, њихова такмичарска чврста воља и велики полет, пружају нам гаранцију да ће они такмичарски савладати и ове задатке, . 7 А. ПАВКОВИЋ

ода буду

_ ФФриц се весели _ 7

После реквизиције „Народног дома“ у Горици, амерички војници уз помоћ немачких заробљеника однели су арњ (књиге, брошуре, листове) и спалили је у улици КОЉИ, ' ' ј

— Хајлара ово буди У Мени веселе успомене

Наши занатски ученици олу Чехословачкој не заборављају отаџбину

родне власти омогућиле су велоком броју наших занзтских ученика школовање

у Чехословачкој: Д)сада је уз велику помоћ братске чехосло

„вачке владе из наше земље 0-

тишло 3500 ученика:

Занатски ученици не 3860 рављају своју отаџбину и желе увек обавештени 0 свим догађајима који се збијају у њој. Редакција нашег листа примила је од занатских ученика, који се налазе на. раду у Проштејову, у Чешкој, следећи допис:

»Ми, Југословенски омладинци, који се налазимо на изучавању заната' у Проштејову, молимо „вас да нам редовно шаљете лист »20 окто= бар«, ја 5

Нас- 45 другова изучава занат У фабрици мостовских и грађевинских конструкција, Рад није тежак и ми

смо њиме задовољни, имамо своју шегртску _радноницу, тле под 'над-

" ћу и ~ љ

зором мајстора стичемо стручна зна-

ња, У интернату имамо свој одбор Народне омладине, који у исто време врши џи дужност домског одбора. Новембарско такмичење је ин код нас у завршиј фази. У њему смо по казали необично добре резултате, Боримо се услешно са потешкоћама. Ми смо део оне омладине која је у стању да све тешкоће преброди. Радимо јер знамо да мас наши на. роди очекују и да су нашој земљи потребни стручни радници, Мислимо на домовину М њену обнову. Чехословачки народ нас воли, То се осећа на сваком кораку. Са њи ховом омладином тесно смо повезани. Са своје стране настојимо да што више учврстимо братство изме. ђу наших народа, братство које постоји од вајкада. • Највећи _ недостатак нам је тај, што не добијамо редовно новине из наше земље, Ми преко новина дознајемо све што се тамо код нас дешава и учимо се како треба извесне проблеме решавати и како их треба критиковати, Због тога вас молимо да нам редовно шаљете ваш лист, и по могућству утичете и на друге редакције да оне чине то исто. Поздрављамо вас но захваљујемо вам унапред. 3 С Титом у обнову!

Чланови одбора Народне омтлади“ |

не Југославије; 1 Спојић Реља ла 14 =. Сердар Мијо

"Митар Спасојевић |

Бркић,с

Наше пијаце

На' Каленићевој. пијаци „дивља“ трговина је свакодневна

појава. Крајње је

""неумбрно радили и били једна

· оградске омладине

Продаје се све: од игле до зимских капута и шпорета. време да се стане на пут оваквој трговини

због које је Каленићева пијаца постала ругло нашег трада.

Задовољили смо жеље на ших занатских ученика у Чехословачкој и одлучили да им редовно шаљемо све бројеве »20 октобра«: Било би потребно да и редакције осталих листова учине то исто. Адреса омла. дина је: Југословенска омлади на, фирма ДОЛТЕ, Проштејов, улица Долни 100, Чехословачка. Грчки омладинци из ударне бригаде „ЕЛАС“ у Београду

[Пе "повратку са Омладинске пруге, где су се задржали извесно време и после отварања, грчки омладинци из бригаде „Елас“ посетили су Београд, где су се задржали неколико дана.

370 снажних грчких омладинаца, који су У другој смени

од најбољих бригада чији је

рад' награђиван признањем и

заставицама, били су гости беи културно-уметничких друштава „Рад ник“ и „Жарко Зрењанин“. Поменута културно-уметничка друштва, која су посетила пругу и била тости грчке бригаде, приредила су им у Београду у својим просторијама скроман дочек. Прво вече је друштво металаца „Радник“ у своме дому дало вечеру и по: сле тога извело програм у за. једници са културном екипом гостију, после чега се развило другарско весеље, а онда су измењани поклони. Друго веце је културно-уметничко друштво просветних _ радника „Жарко Зрењанин“ приредило гостима другарско вече у својим просторијама, Грчки омладинци су били одушевљени срдачним пријемом у Београду иу многобројним говорима изразили своју топлу захвалност давши обећање да ће и даље радити неуморно на обнови и изградњи наше земље, јер у јакој Југославији они виде за своју земљу гарантију мира. Омладинци бригаде „Елас“ отпутовали су за Загреб и друге крајеве земље, где ће, као и Београду, дати низ приредаба вокалне музике и грчког

фолклора. СВ.

"Пирсони

Амерички п енглески империјалисти раде саједини англо-саксонском блоку, а на економс конференцији _ мира

делегације на Париској

рани

Дру Пирсон одавно заузима место једног од најпознатијих коловођа Херсто ве новинарске банде. Почевши од 1921 године он путује по целом свету _фабрикујући ле жне вести, измишљајући противсовјетске бајке: Његове ловорике већ више година изазивају завист Леона Пирсона, ди ректора париског бирта аме' ричке агенције »Интернејшнл њус сервис«, Дрју је само 38 две године старији од Леона. су рођениу истом граду и посећивали су исти колеџ, Касније су обојица поста ли чланови квекерског брат ства »Капна Сигма« Али од оно времена, када су кренули путем одане службе Херстовом богу лажи, Пирсон старији У век ·је надмашивао , Пирсона млађег. Међутим, Леона Пирсона никада није напуштала нада да ће успети да измисли нешто што би надмашило чак и способности »самога. Дрју«. И он је заиста измислио.

На неколико дана пре избора за француски парламенат париски листови добили су од Леона Пирсона саопштење да су. се »извесне француске конзервативне организације обра тиле америчкој амбасади у Паризу с молбом да их снабде оружјем, пошто претстоји неизбежан оружани конфликт са комунистима у вези са избори ма 10 новембра« Према Пирсоновој верзији, америчка амбасада одбила је ту молбу »>не желећи да се меша у унутра. шње француске _ конфликте«. Међутим, изјавио је Пирсон, а“ меричка амбасада сматра да је унутрашња ситуација у Француској исувише затегнута па је саопштила Вашингтону да је »политичка и економска ста

билност Француске очигледно угрожена«.

Фалсификат Леона Пирсона уперен је против _ демократ-

ских организација. Том фалсификату био је циљ да фран“ пуском бирачу покаже на чијој су страни симпатије САД: Хер-

стов најамник, агент америчке реакције, обавио је свој по сао...

Али Пирсон се дубоко преварио приписујући себи славу организатора _ енглеско · америчке »психолошке интервенције« против француског народа. Још уочи јунских избора у

"Француској трубач змеричког империјализма Волтер Липман писао је у листу „Фигаро“:

»Ако комунисти буду заузели власт у Западној Европи, они ће наићи на отпор британске и америчке војске«.

У току последњих месеци, у периоду нарочито огорчених сукоба између снага демократије и реакције, притисак амери: чке »доларске дипломатије« на Француску осетно је порастао Липманова _уцена, Пирсонов фалсификат, хистерични вапаји свемогућих пирсона — све су то само поједине епизоде енглеско - америчког мешања у политички живот Француске. То мешање има два различитз правца. С једне стране, напори енглеско » америчке упућени су указивању моралне

подршке француским десни“ чарским странкама. С друге стране, користећи зависност

Француске од спољних поверилаца и зајмова, — владају. ћи кругови САД покушавају да јој наметну такве услове за добијање ове помоћи који су везани, као што се изразио један француски новинар, с неопход“ ношћу да се прихвати »амерички начин мишљења“,

5 Амерички и енглески империјалисти раде на томе да се Француска, на спољно-политичком плану, присаједини англосаксонском блоку, а на економ: ском плану — принципу »једна' ких могућности« Став француске делегације на Париској кон-

реакције.

ДОПИСНИЦИМА „ДВАДЕСЕТОГ ОКТОБРА“ |

20 ОКТОБАР

ва томе да се Фран

практичне резултате,

ференцији мира сведочи о томе ла је »доларска, дипломатија« већ дала практичне резултате. Отступајући у низу питања од одлука сагласно донетих У Савету министара иностраних по слова четири силе, француски делегати послушно су ишли путем англо саксонских држава, Још успешније »доларска дипломатија« послује у питању придруживања Француске трговинској политици САД и Ен. глеске,

Бразавилски радио ту скоро је саопштио: »Француска је, као и Енглеска, одлучила да е' нергично подржава став САДУ питањима међународне тргови. не. Тај став је већ свима по знат. Вашингтон се данас изјашњава 32 ликвидацију пцарин' ских баријера, за отклањање свих одговарајућих ограничења у области трговине, једном речју — за успостављање нај“ шире и најлојалније _ међународне конкуренције«. Међутим, прихватајући принцип »једна“ ких .„могућности«, Француска долази у сукоб са својим битним националним интересима,

Ослабљена ратом и окупаци-“ јом, француска економика није у стању да издржи конкурентску борбу против економике САД: Потпуно је очигледно дз слободна америчка трговина на француском тржишту излаже опасности не само остварење плана модернизације индустрије и њеног снабдевања маши“ нама, плана реконструкције целокупног економског система, већ угрожава и националну независност Француске. О томе сведоче услови француско-америчког финансискот споразума од 28 маја 1946 године,

Као што је позната, преговори које је у име француске вла. де водио у САД Леон Блум, временски су се поклопили са припремама за уставни референдум и са изборном кампањом у Француској. Конјунктур-

Написао: В. Шагин аи

ни интереси изборне борбе приморавали су Блума да на све начине ради на давању

Француској зајма и кредита. Са своје стране, Вол-Стрит био је

спреман да пружи подршку антикомунистичкој кампањи десничарских партија. Демо.

кратски сенатор Томас отворе. но је објаснио у часопису »Америкен' мегезин« политичке циљеве давања зајма Француској Писао је: »У циљу помагања наших претставника у Француској, споразум са њом био је склопљен баш на време како би се користиле све могућности У: тицања на француске изборе 2 јуна. Несумњиво је да је зајам Француској одиграо значајну улогу у томе да се францу“ ски народ побуди на одбзцивање тежње своје Комунистич' ке партије ка власти«. Међу тим, политички циљеви нису претстављали једини повод 33 америчку »помоћ« Француској.

Вол-Стрит никад не заборавља интересе свога џепа. . Не говорећи већ о малим попуштањима, која су амерички финан: сијери изнудили Блуму — он је журио на изборе и зато је био попустљив, — треба иста: ћи да је споразум, обезбеђујући Француској зајам од 720 милиона долара, у исти мах повећаваз француски дуг Сједињеним Америчким Државама на 1.370 милиона долара, У исти мах, Француска је преузела низ тешких обавеза везаних за одрицање од политике помагања националне производње путем лимитирања увоза. Између о' сталог, споразум предвиђа стварну ликвидацију тарифских препрека, које су омогућавале неколиким генерацијама француских земљорадника да се ба. ве одгајањем пшенице, ма да је она стајала више него што су износиле цене на светском тржишту

Имајући у виду малопродуктивни карактер француске пољопривреде, треба претпоста: вити да ће конкуренција јевти“ ног америчког жита довести до

У недељу 24 новембра у 9 часова пре подне одржаће се састанак дописника „Двадесетог октобра“ из свих рејона (насеља, предузећа, устачова). Састанак ће се одржати у библиотеци наше зедакције, Влајковићева бр. 8.

На састанку ће се говорити о досадашњем ра'у дописника и о њиховим задацима убудуће,

Зато се позивају сви дописници да овом с2станку неизоставно присуствују.

УРЕДНИШТВО

пуска, на спољно-политичком плану, при

ком плану — принципу »једнаких могућности«, Став франпуске

сведочи о томе да је

привредне производње и,

22 НОВЕМБАР. 1946

»доларска дипломатија« већ дала |

з==

доларска. диплонатија.

пољо• на учинити Француску зависном од увоза жита

Блумова попустљивост одиграла је трагичну улогу у ра звоју француске кинематограф“ ске индустрије. У ) својих говора на Париској конференцији мира В. М. Молотов, демаскирајући присталице прин ципа »једнаких _ могућности«, истакао је последице остварења тог принципа у односу на мале и ратом оштећене државе. Рекао је; »Може да дође такво доба када ћете у вашој земљи, дошавши у биоскоп, гледати америчке филмове, који се продају иностранству, а УЗ то ни' како оне филмове боље какво" ће, већ оне који су израђени у већим количинама, али који се зато распрострањују и наме. ћу иностранству преко агената јаких, нарочито обогаћених У годинама рата фирми и филм ских друштава«, Може се поуздано рећи да је за Францу“ ску већ дошло то тужно доба.

Према Вашингтонском "епора» зуму, америчка филмска дру“ штва добила су могућност да продају француским бисскопима потпуно искоришћене и излизане филмове према вреднос ти тежине филмова по килогра“ му. · »Амерички филмови, изјавио је претседник синдика• та француских филмова Фрожере, — шаљу се у Француску тек пошто се комерцијално ис+ плате у Америци. На тај начин, америчке фирме могу да про дају филмове Француској по тако ниским ценама да тд ис“ кључује сваку могућност кон куренције«.

У Вашинтгтонском споразуму постоји још један члан који и" зазива озбиљну забринутост У француском демократском јевном мњењу: Французи морају да издржавају америчке трупе које се дан'дањи налазе на те" риторији Француске и њених прекоморских поседа.

Ако се свему томе додаду, чи њенице које сведоче о, Херсто“ вој контроли над читавим. Низом француских листова и 4" генција Кларте« _ »Фигарос, „Ажанс еропеен де прес“ итд.), слика америчког мешања У француске унутрашње политич“ Ке ствари и рушења суверени“ тета Француске биће потпуна,

Енглеска _ спроводи према Француској у свему сличну лолитику, Енглески империјалисти настоје да наметну Фран“ цуској такве услове за трговин“ ску размену који ће претвори“ ти земљу у енглеску колонију, у колонију што испоручује Енглеској намирнице и сировине. У току последњих девет месеци енглески увоз у Француску био је ва 14 милиона фунти већи од француског извоза у земље стерлиншког блока, Француска је на тај начин, приморана да троши остатдк својих златних резерви и резерви у девизама, Енглеским монополима је: циљ да Француска развија оне.тране производње којих У Енгле" ској нема или се у њој не ра звијају. У пракси то значи да је Француској намењена улога економског додатка Енглеској.

Карактеристично је да енглеско-америчка политика, која је; изгледало би, у супротности са интересима француских моно“ полиста, наилази на њихову потпуну подршку. Људи који су продали отаџбину Немци" ма, данас су сервилни према енглеско - гмеричким империјалистима: Победа. демократије плаши их много више него тубитак националне независности францускот народа.

Пеихички напади на францу“ ски народ не престају ни за је: дан дан. Амерички, енглески, француски »пирсони« настоје да уздрмају поверење народа У демократске организације, да продубе у земљи ситуацију е кономског хаоса и финансиског несклада, да скрену Француску с пута демократског развоја и да створе повољне околности за њено потчињавање ,експанзионистичкој политици САД и Енглеске.

На парламентарним изборима одржаним 10 новембра француски народ дао је достојан одго“ вор противнародним комбина: цијама реакције. Милиони фран цуских родољуба дали су своје гласове комунистичким кандидатима — претставницима Пар. тије која се енергично и доследно бори против покушаја да се ограничи национална не' зависност Француске,

измене битних одлика

крају крајева,

једном од.

По

_т- “ај ипирси ЊЕ __. =“- __ как". ни

"ј