20. oktobar

НЕ

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ

Ин

ос +

БРОЈ: 107 ГОД. П _ ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

но па:

мо = ~

Сусрет са Стаљинох

Џитаво Стаљиново држање, чвтава његова прилика је до те.

н је ишао дугим кораком, мало погнуте' главе, мирно опуштених руку, У свакодневној маршалској униформи, у ду“ боким меким чизмама. Није баш сасвим личио на фотографије. Бркови, а нарочито коса, били 'су свуда подједнако зелепка• сто:бијели, а лице бијело, на јагодицама румено и мало као роаво. Он је нижег средњег раста, има лијепе мале руке с доста дугим прстима, дуге ноге, ужа рамена и крупну главу: Глава Стаљинова није само пријатна због своје чудно. њежне тврдоће, због читаве своје народске изражајности, због умпих, живих, насмијешених, строгих и брижних тамно - жутих очију, она је и лијепа СВОЈОМ хармоничношћу, својом једноставношћу, · својом увјек. живом мирноћом и изразитошћу, Свега тога нема на фотографијама. А на њима, даље, нема ни оних Стаљинових покрета тијела, главе и руку, КОЈИ никад :не мирују али нису никад ни изненадни и-нагли, нема оног Стаљино" вог кожипрста који се подиже с времена на вријеме, када он нешто истиче. Јс · : ј авно руковао с нама, И одговорио: нам кад смо

Он се једност дгОвО] му. се претставили, обично И просто: — „Стаљин ,„та' нас“ је пону-

дио, пошто смо се руковали с Молотовом, да стеднемо. : Не може се рећи да нијесмо били! узбуђени, па и. збуњени, Али то је трајало минут“два, ја не знам тачно колико, можда = неколико тренутака, и наша збуњеност је прошла“ Разговор је почсо тиме што нас је Молотов питао о нашим из Совјетског Савеза, Ми смо одговорили да смо оду“

утисцима с ; шевљени, нашто је Стаљин, пушећи лулу, упао: „А ми нијесмо одушевљени, Ми чинимо све што је у нашој моћи да би у Русији било боље"

Стаљин је, затим, почео да води разговор.

Он га је водио на нарочити начин. Он је постављао питања — нама, Молотору, себи, уопште — питања свима, слушго друге, и при том цртао на блоку пред собом фигуре разних облика, час неправилне час геометриске, које је, у току разговора, прецртавао. линијама — час косим, час водоравним, некад ВИ

југавим или правим, Он никад није давао'чврсто уобличен одговор

или закључак, тај закључак се добијао из'тока разговора, из Ста љинове упадице, пословице или узречице, па н шале, и док се пи тање исцрпло — он !е био готов са својим шарама, с појавом новог питања настајала је На хартији нова фигура не одвојена, него у наставку претходне. Одмах је упадало у очи учешће у разговору Молсотова # Годнос између њих двојице, Они су један други осовИтИлУ присно, Стаљин би за све припитао Молотова, Молотов би до" метнуо нешто уз Стаљинову примедбу: На моменте се имао утисак, као да то разговара један човјек сам са собом, као да илађи друг, још тачније — млађи брат припомаже старијем брату, а оба су из једног дома, од једног оца и матере- Тако је било у току читавог разговора. И Молотовљево широко и бијело руско лице се тако срдачно осмјехивало на Стаљинове шале, које су, видјело се, иза њега угијек и увијек нове И свјеже. Никад нијесам видио међу људима однос који би тако упадљиво и до те мјере био истовремено и присан и озбиљан, и срдачан И разуман. Шта је учинило да је сва та збуњеност, чак — свако узбуђење

нестало код нас као руком однешеног

67 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ВОЂЕ И УЧИТЕЉА СЛОВЕНСКИХ НАРОДА

сам; говорно, _

БЕОГРАД, 20 ДЕЦЕМБАР 1946

Ја

мјере једноставна, да одмах увуче човјека у: стварни, људски свијет, у. односе који нијесу “ни претјерано. присни ни "хладни, не го просто. — људски. Стаљинови покрети "су обични, једноставни, он'се-Нагне. тијелом и-нагне главу к сабесједнику само ради тога да бита јасније чуо, или: да бп га овај боље разабрао, ан оловком којом прта-по хартији набија своју лулу која никада не.мпрује, али се:ги не 'трза: у устима, па-ту оловку. затим. брише: 0 сукно на. столу, на њему маршалска униформа не стоји: као: униформа, него као одијело, како му је раније, сигурно, стајала н једноставна војничка блуза и дугачки сиво-загасити шињел«. « И не само то. Стаљинове ријечи. непосредни, тако без икаквог сувишног декора, скидају са стварности, с: људских,“ друштвених,

реченице, мисли, тако су тако. до: краја међудржавних

"односа, с историје — ону кору коју су: на њу наслагале дуге пред-

расуде и људи који воле да префарбавају стварност — да код

сабесједника нестану. намах све фразе, све сувишне: ријечи, ријечи |

које треба'нешто. да:покрију, да се нахватају по'нечему, као талог.

Ја:никада у животу нијесам: осећао дами "мисли теку тако јасно п'

мирно, дасу у таквом складу соним што говорим као кад сам био код Стаљина, никад нијесам тако лако:и тако тачно налазио ријечи из руског језика као док сам сједио "крај "њега. ;

И најзад, Стаљин саговорника слуша пажљиво, тридода не-

што -н припита га, пате и непримјетно увуче да'н њега припиташ

и додаш шта мислиш. Стаљин је необично скроман. То су већ многи запазили и

писали о томе. Али: то; пије сасвим тачно „речено. Код. њега нема ничег сувишног, па скромност долази као нешто природно, нешто што излази. из саме његове личности. Зато: речи да: је: скроман, значи потврдити нешто сувишно, нешто што се = било да читаш његова дјела, било: да та изблиза видиш на трен, такорећи само по

„себи разумије. Он је-просто речено човјек, и то човјек више. од

икога, код њега нема ничега што не би било у складу, што не би било. дио цјелине — од покрета, од хумора, од изгледа == до ге" нијалних теоретских. И филозофских дјела... •

„. Ја сам: имао: утисак, слушајући његов дубоки, мирни глас, — слушајући Стаљина, да слушам неку стару 'а опет младу, староставну а опет нову књигу вјечно живе: мудрости, у којој се налази процјеђено искуство читаве људске историје — каква је била, каква јесте н.каква мора бити. Он је при-том правио шале, складно умјетао безброј пословица и сликовитих узречица, зра чећи једним нарочитим стаљинским хумором, коме се мора Од срца смијати, али којт није само ради смијања, него објашњава, управо — до гола открива оно што је апсурдно н бесмислено, а што таквим до малочас није изгледало. ,

На Стаљину, споља, виде се године“. Он је сијед и наборан“ Али се старост, у разговору, не осјећа. Стаљин не може остарити, и то због тога што је његова мисао бесмртна, увијек нова, потпуно сазрела и до краја уобличена, њој нема шта да се дода, он је сав исткан од ње и у њему нема ни атома који не би живјели „одн:

сали њом... МИЛОВАН ЂИЛАС

(Одломак чланка објављеног у Борби 31-Х 11944).

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003 и 20-443

СМРТ ФАШИЗМУ = СЛОБОДА НАРОДУ! не,

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.

ЗНАЧАЈ ЗАКОНА О НАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ ПРИВАТНИХ ПРИВРЕДНИХ ПРЕДУЗЕЋА

азвитак народне привреде

је једна од основних бри га. наше нове државе, јер јачање привреде, у условима. постојања народне власти, зна. ча истовремено ну једнакој гери подизање благогтања. најширих народних слојева. Најјачи ослонац народне власти У испуњењу тога њеног основног задатка јесте државни сектор привреде, тј. опште-народна својила, над средствима. за произволњу, у рукама и под управом цржаве и њених органа. Разуко се да сва средства 38, производњу нису опште-народва својина, нису у рукама државе. УСТАВ ФНРЈ је признао м приватну својану и омогућио постојање приватпог сектора привреде. Али је државни сектор тај који омогућује држави на путем државног привредног плана, одређује народној привреди правац Ра звитка, да тим развитком руководи. Само захваљујући постојању јаког джавног сектора, уз постојање народне власти, наша, привреда је од ослобођења до данас остварила успехе којлма се заиста можемо поносити, који по резултатима, и околностима под којима, су ти резултати остварени нису ни издалека постигнути ни у једној од окупираних држава. И данас, погле две године тешког рада,

|-— можемо слободно рећи две

година тешке борбе — кад погледамо на велике резултате која су постигнути, морамо констатовати једно: да ове велике успехе, ове крупне победе не би наша народна власт могла постићи и поред највећег залагања, и поред највеће воље, да није постојалс јаког државног сектора привреде. На овим крупним задацима за, две године постојања наш државни сектор је показао велику животну способност, показао је да он није вештачка творевина која живи од адмизистративних мера, него жива, сила која се снажним темпом развија и креће напред чита. ву нашу привреду.

Али досад постигнути успеси у нашој привреди само су предуслов за постављање да. љих великих задатака обнове и изградње наше земље. Планирање се поставља пред нас као једини метод рада у привреди који нас може довести тим великим успесима и на који ћемо већ у наступајућој годиви прећи. Миндустријализација и електрификација, земље стоје пред нама као основни задаци који ће служити као база развитка наше народне привреде, као темељ независности и благостања наших народа. Извођење државног привредног плана, # посебно спровођење индустрија лизације и електрификације земље, тражиће од нас максимум напора, тражиће што ширу мо билизацију и што рационални. ју употребу привредних сред“ става. У извршењу ових великих подухвата — пресудних за нашу привреду и за срећни живот наших народа — државни сектор привреде треба да одигра, још више него досад улогу покретача и руководиоца, Зато је потребно да он буде што јачи. Томе јачању државног сектора привреде много ће допринети његово проширење на привредна, предузећа обухваћена Законом о национализацији, пошто се ради о знатном броју важнијих предузећа, # то из основних грана, привреде „Својим досадашњим успесима наш државни привредни сехтор се довољно легитимисао за, ово своје проширење.

У јачању државног привредног сектора, његовом прошире. њу и даљем учвршћењу лежи, дакле, први и основни значај Закона о национализацији привредних предузећа, У том погледу Закон о национализацији долази у прави час, у моменту кад се пред нашу привреду постављају тако крупни задаци, који се могу остварити само уз постојање једног тако ојачаног државног сектора привреде.

Али није само одлика нашег државног сектора привреде у

томе што је он виталнији него приватни сектор, што је способхлији да нашу привреду изведе из послератног хаоса и разорености и да је усмери У правцу развијања и најбољег искоришћавања свих правредних могућности наше земље. Кад би се само у томе он |, зликовао од капиталистичког сектора привреде, то никако не би било довољго и то не би би ло оно за чим су наши народи тежили, борећи се за своје.0слобођење, У капиталистичком систему се могу постићи ма какви успеси у обнови и привреда уопште, може се остварити ма каква рентабилност рада, радне масе народа. од тога. неће имати користи. Успеси у овом случају значе повећање напора и осиромашење радних _ маса народа, а повећање профита, и богаћење капиталиста, ;

Међутим, оно што карактера. ше наш државни сектор при. вреде јесте чињеница да је он уз постојање народне власти уствари народни сектор привреде, да су његови успеси упеси читавог народа. Обнова и изградња постигнути на. овај начин значе, уствари, подиза» ње животног стандарда широких народних слојева, а не. ких народних слојгва, а. не го+ чединаца. Самим тим Закон • национализацији, који је предао у руке државе велики број важних привредних пре» дузећа, обогатио је наше народе важним с средствима _— 34 производњу, која су раније служила бездушној експловдтадији, а сада ће служити са» мо побољшању животаих У слова најширих народних маса,

Најзад, треба подвући да хроз привредна предузећа, 0бухваћела Законом о национа, лизацији, нису само наши народи били предмет експлоата ције, него је било озбиљно угрожена и њихова, национална независност. У великом делу ових предузећа учествовао је страни капитал, и не само уче» ствовао, него имао командне позиције. Управљачи бивше Југославије ишли су свесрдно на руку продирању страног капитала у нашу земљу, стављали су му на. раслоложење богатства земље, суделујући и сами у таквој експлоатацији народа и у подели профита, Тако је страни капитал контролисао или чак и сасвим др“ жао у својим рукама, читаве гране наше привреде.

Ово учешће страног капитала, одражавало се врло кобно“'на нашу привреду. Не само што су непроцењива богатства. на» ше земље јевтино искоришћа,вана и изношена у иностранство, не само што је бездушно експлоатисана наша радна сна га, него су страни капиталисти свесно кочили развитак наше народне приврсле. Њима, није ишла у рачун привредно развијена Југославија, зато су смишљено ометали развитак оних привредних грана које би водиле ка привредној самосталности наше земље, Њима је била потребна привредно заостала Југославија, која. ће у бесцење продавати природне. богатства, своје земље и своју радну снагу, а скупо плаћати производе њихове привреде, Само привредно заостала Ју. гославија могла је, најзад, бити шаховски пион у њиховим политичким комбинацијама. И тако су они, ти страни експлоататори, не само кочили код нас развијање оних привред“ них грана које су имале све услове за развој, него су, и она привредна богатства И гране које су биле у њиховим рука. ма искоришћавали на најзао« сталији начин, не старајући се нимало о њиховом техничком унапређењу. При томе су ипак обезбеђивали себи велике профите, захваљујући јевтиној радној снази и великим природним богатствима наше зе“ мље,

Закоп о национализације привредних предузећа је са одлучношћу, својственом нашој народној власти, учинио крај овој нездравој и поги

(Настава на другој страни)