20. oktobar
" ти нашу земљу у привредном по· тледу независном, а самим тим и
вема.
„која ће снабдевати друге гране
БРОЈ 108 ГОД. П _ ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
а Бо ср постићи електрфтмацајом 1: пндрстријалезацијм закље
тварању наше земље из заостале аграрне у моћну индустри“ ску морамо да извршимо својим властитим снагама и својим властитим средствима. Само на тај начин монемо обезбедити сва богатства, која ће индустријализација да пружи, и само на тај начин монемо постићи то да се сва та богатства у целости употребе за подизање благостања радног народа. Обављање. инду“ стријализације на други начин, помоћу иностраног капитала, као што се то вршило раније у Југославији, значило би препустити лавовски део тих 6огатстава власницима тог ико страног капитала који би га извозили у иностранство. Од огромног, ано не и од одлучујућег значаја за извршење питал пласиран у нашој земљи; ОВОГ ЏиновскОГ задатка су Закон најзед ово искоришћење привред 9 | национализацији приватних них богатстава наше земље о- _ привредних предузећа и уредбе могућиће да се повећа и да се о које је Влада ФНРЈ донела: о стално повећава благостање на: _ УТВРрђивању добити индустриских шега народа, а самим тим м по. о предузећа, о расподели те доби. дизање његовог културног нивоа. о ТИ, 9 Фонду руководства преду"Над је реч о индустријализа- зећа и Централном фонду рукоцији, мора се имати у виду ст Зодства и о трошковима управе
дашње стање у нашој индустри. 8 продаје у државним рудар-
епосредни задатак који сто ји пред нама јесте елентрифинација и индустрија ћизација земље, Извршење овога задатка преобратиће нашу земљу из заостале аграрне у моћ. ну индустриску. Електрификација к индустри“ јализација решиће читав низ проблема важних по даљи развитак, богатство х блатостање на ше земље. Индустријапизација ће учини.
У ' политичком. Она. ће омогу“ ћити искоришћење великих привредних богатстава наше земље, ноја! "У највећим делом досада билисизискоришћена, а уколико су ибивалпа искоришћена користио их је, углавном, страни ка-
ји, мора се водити рачуна да је ским и индустриским предузеона слабо развијена да је вели. ћима.
ким делом снабдевена застаре“ Те уредбе, којима је циљ да лим машинама, да су машине у _ организационе _ форме — наше многим предузећима дотрсјале, _ привреде доведу у склад са
стварношћу, омогућиће нам да до ситница упознамо рад пре дузећа у производњи, да' видимо све њихове недостатке, сва њихова слаба местами да затим предузмемо све потребне мере за њихово отклањање.
Затим, начин прописан за о дређивање: добити индустриских „предузећа, начин. њене · распо-
е Х водства предузећа и Централ ног фонда, у који ће ићи део добити предузећа и трошити се
да се састоји из великог броја ситних, неплански размештених предузећа и најзад, да код нас тешке | индустрије: тано рећи
УС' обзиром на ованво стање, потребно је у циљу индустрија. лизације наше земље истовре: мено' преуређивати већ постојећу _ индустрију и изграђивати..
У постојећој индустрији мора се прво извршити концентрације: то ће омотућити да се од
ситних предузећа створе већа сна давање награда · ударниции да се плански разместе. Ре. · ма,'новотарима и рационализашење проблема концентрације _ торима, службеницима итд., даће
велики потстрен свим трудбеницима у индустрији за рад и то рашионалан рад, за новотарство и ударништво.
Све ће то заједно да има за последицу с" рационализацију У индустрији у најширем смислу, смањење производних трошкова и самим тим повећање добити, повећање акумулације средста“ ва која су потребна за изградњу индустрије код нас.
Трудбеници у индустрији, ко ји су: досада решили читав низ задатака у периоду обнове наше земље, пружају пуну гаранцију да ће и у периоду инду стриске изградње наше земље решити све задатке који се пред њих постављају.'Они ће се запожити ка том послу исто толи-
То опет захтева повећање _ ко па чак и више него што су производње угља, гвошђа, че- се досада залагали, јер су лика. Другим речима, морамо свесни да ће све плодове тога градити тешку индустрију, јер рада они уживати и да ће их се без те индустрије не може _ ови њихови напори одвести у извршити индустријализација. срећнији и богатији живот.
зе морамо подизати пре“ " Александар ПАВКОВИЋ дузећа за хемиску индустрију, не ти а КЕ ЕН
дустрије Србије
умногом је олакшао доношењем Закона о национализацији приватних привредних предузећа републиканског значаја.
Затим се мора извршити ра' ционализација и реконструнција. Старе машине, које не од. говарају савременом развитку | технике, као и дотрајале маши“ не, морају се заменити новим, модерним машинама. Пошто ин. дустријализацију вршимо из сопствених средстава и сопственим снагама, да бисмо извршили тај задатан, морамо подиза» ти нове Фабрике које ће израЂивати нове модерне машине за већ постојећа предузећа, за предузећа која се подину и ко ја ће се подизати, уређаје потребне за електрификацију „итд.
индустрије потребним хемикалијама, у којима оскудевамо и које једним делом још уво. зимо.
Исто тако морају се подизг ти фабрике које ће производи“ ти модерне пољопривредне ма. шине, како би се земљорадња подигла на виши ступањ и про“ изводила више, боље и са нижим производним трошковима све оно што је потребно индустрији. ·
Као основни предуслов за индустријализацију, која — као што смо видели има да преуреди нашу земљу из темеља, јесте електрификација земље. Она има да створи изворе снате, који ће покретати индустрију, да да индустрији јану и јевтину погонску снагу. С обзиром на о" вај задатак, електрификација мора временски ићи испред индустрије. · За електрификацију имамо врло добре и јаке водене снате на којима се могу подићи хидроцентрале. Исто тако имамо и »елике угљене басене, наро: чито лигнита, у којима се могу лодићи калоричне центрапе. Те кслоричне централе, поред то" гс што би давале индустрији јаку погонску снагу, омогућиле би да се штеди у саобраћајним средствима за превоз угља до потрошача. Угаљ би се на лицу 'места претварао у енергију и и у том облику слао потрошачу.
"Овај џиновски ·посао на пре
Савету безбедности,
ЦЕНА 2 ДИН,
БЕОГРАД, 27 ДЕЦЕМБАР 1946
во, комшија, и ја све по ћитапу, а после, да 08
МЕ
СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ!
#
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ 23-003 и 20-443
КАКО СЕ У БЕОГРАДУ
сПроВводЕ У ДЕЛО ОДЛУКЕ ЧЕТВРТОГ ПЛЕНУМА
а би се одлуке Четвртог А пленума Главног одбора
спровеле у дело, Месно синдикално веће Београда одржало је пре извссног времена, пленарни састанак. Приликом расматрања питања, ка. ко да се конкретно разраде одлуке, донет је закључак да месни одбори одрже своје пленарне састанке на којима, ће најконкретније да организују спровођење одлуке у самим предузећима. Осим тога, према одлуци Пленума Месног синдикалног већа одржана су предавања по свим већим предузећима и установама, на, којима је члановима синдикалних подружница објашњаван значај спровођгња ових одлука, у дело. При Месном синдикалном већу отвориће се семина.ри на којима ће се свака одлука Четвртог пленума посебло и детаљно разрађивхти.
У току одржавања Четвртог пленума Месно синдикално веће одредило је два друга. који ће проучити и припремити спровођење организационих мера ради формирања месног одбора „Месне индустрије и занатства" као и расфозмирање месног одбора „Општих, мешовитих“ и „Бербера“, који су ушли у нови савгз, У току је рад око издвајања подружница и састава Меслог одбора трговачких и припајање Месном одбору новчаних, ксо и формирање новог месног одбора „Савеза службеника државна, ~, адмхнистретивнх и правосудних установа". У многим подружницама проведено је формирање пододбора и син. дикалних група, а у неким подружницама је тај рад у току. Формирање и употпуњава. ње комисија и сектора рада од Месног синдикалног већа је завршено, код месног одбгра и подружничких одбора и под-
„одбора је у току. Буџет и при-
преме За прелаз на нови на. чин _финансиског пословања, код Месног синдикалног већа, је готов.
Ако бисмо површно посма.трали досадашње остварене резултате спровођења у дело одлука Четвотог пленума, могли би створити зокључак да је све у реду, да је постигнуто много. Без сумње да је тај рад велик и да је требало много труда да, се он изведе, зли он није заловољавајући.
1) Подружнички одбор организује предавање о одлукама Четвртог пленума За све син. дикално чланство, а сами чла. нови _ подружвичких одбора, као појединци и као форум,
. нису проучили с једне стране
саме одлуке Пленума, а с друге стране, начин Како и које одлуке треба спровести у њиховом предузећу или устано-
"МЏо рецепту докхора Ккситоса
»
,
ви. Предавања су због тога, превише апстрактна, без дискусија, и од тих предавања члан. ство има мало користи. На, томе се понегде и заврши, Ако је такво предавање одржано, нужно је да подружнички одбор одмах узме да проучи одлуке детаљно, да види како ће коју одлуку спровести У складу с природом посла и прилика у предузећу или уста. нови, да припреми предлоге и организационв мере и онда да сазове конференцију чланства.
2) Код органлзације пододбора, такође је било грешака. Да, би се негде формирао пддодбор, узимала су се по. два различита одељења, да би имали олговарајући број чланства. Формирање пододбора. треба да олакша рад подружничких одбора, да му омогући да уђе у све проблеме поје. диних одељења, производње, потреба чланства и друго, и да. их лакше решава. Ако се скрпе два одељења ра“личита, по прхроди посла а уз том одвојена, онда нећемо постићи оно што смо желели. Боље је да се ту, ако нема услова за, формирање пододбора, форми. рају синдикалне прупе.
3) Било је подружничких одбора који су формирали комисије од већег броја људи, с тим, да не формирају потребне комисије и секторе при пододбору. Према величичи 0дељења нужно је да се и код пододбора формирају одгова. рајуће_ комисије и есктори. Ра да а МИ и Мија
4) Када су изабране комиси. је и задужени другови по сек. торима рада, није се свуда приступило изради плана, рада. за сваки сектор, Обично се каже: „ови другови задужују се по културно-просветном раду, по фискултура“ итд. Када се одређени другови за неки сектор рада не снађу на послу, не одговоре, онда све падне на секретара или претседника и опет он, због прена.трпаности не може све да. сврши, и ствари остају по старом. Нужно је да се за сваки сек. тор начини план рада до пр. вога маја 1947 године. План рада треба да буде сачињен на основу потреба и схватања чланства, прилика у поедузећу и потреба, производње, и да. тај план продискутују не само комисије и подружнички одбори и пододбори, већ и читаво чланство. Чланство треба да учествује у изради пла. на рада, Ако план рада буде тако састављен, он ће бити 60љи, конкретнији и онда ће се знати шта, када и како треба, направити, и чланство ће свесно учествовати у испуњењу
постављеног плана рада. . Грга ЈАНКЕС.
о забашурим, упутићу ћ ја жалбу
Пи ДР љ А
расе араа
а у " ИУ А!
УЧИТИ... УЧИТИ... УЧИТИ..,
БЕОГРАД ЈЕ
УШАО У _БОРБУ ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ ПОД ПАРОЛОМ: >НАУЧИМО СВЕ ДА ПИШУ И ЧИТАЈУ«,
Уложимо све напоре за што бржу ликвидацију неписмености
Б соград се данас налази пред акцијом поновног оживљавања рада на сузбијању неписмености; почиње кампања која треба да се заврши онда када се и последњи човек описмени.
Према подацима са којима располажемо у Београду је пре рата било 10,87% неписмених, што значи преко 20.000. И поред тога сваке године је растао број деце која нису по: хађала школу, тако да се проценат неписмених стално повећавао. Мако борба за ликвидацију
~ непнемености - претставља 0 сновно питање наше културне политике, иако је У основи просветно питање, оно је исто тако и политичко питање. Ликвидација неписмености је У слов без кога не можемо увући широке радне масе у поли. тику. Без ње наш народ не може поћи у борбу за изградњу земље, за бољи и срећнији живот у будућности. Зато наша нова народна држава даје тако велики значај овоме питању, У чему се и огледа њена демо“ кратичност.
Да би наш нарол заиста постао носилац државне власти, да би сваки човек и свака жена могли учествовати у управљању државом, да би радник могао са успехом извршити задатак, постати мајстор своје машине и алата, да би наша земља постала јака и учврстила своју независност, очувала тековине народноослободилачке борбе, — потребно је уложити све снаге за њено "културно подизање, Сва техничка и про: изводна средства, која су да. нас у нашој земљи — постала својина читавог народа, биће мртва све донде док њима не будемо знали правилно управљати, док њима не овладамо.
За Београд борба на ликвидацији неписмености не би требало да претставља велики проблем. Као културни центар Београд треба да пружи помоћ и изван својих оквира. Међутим, досадашњи резултати не могу да задовоље, !
Акције које. су на пољу сузбијања нелисмености · вођене од ослобођења па до почетка ове године нису. дале велике успехе.
Међутим, прва значајна кам пања у Београду "отпочела „је јануара 1946 године. Главни носиоци тога посла били су у: читељи, 'За време те кампање било је обухваћено 3.500 људи течајевима а завршило је рал 245 течаја и на њима описмењено 1.923 полазника. Ова кампања је престала у јулу „месецу јер су учитељи. напустили Београд због распуста. Јануара месеца постављене су и:основне“организационе форме. ФОбра: зована је Градска комисија '38 сузбијање неписмености. прв Просветном · одељењу Извр. шног 'народног одбора Београда. У комисију претставници. Фронта, _синднката, Антифашистичког фронта жена и омладине. По свим рејонима формиране су исте та кве комисије. Створени су ма; теријални услови за одржава ње течајева и група, Извршни
' одбор је својим буџетом обез-
су ушли“
бедио 100.000 дин. за помоћ аналфабетским течајевима, а Фонд за сузбијање неписмено“ сти, који је основан у то време дао је велику материјалну помоћ. У томе периоду подељено је.
4.357 буквара, 5.900 свески и другог материјала. У овој ак цији истакао се велики број неуморних радника на томе по» слу, углавном учитеља и анти. фашисткиња. Било је дивних примера пожртвованог рада, 4ли су то ипак били појединачни примери. Масовног залага• ња и-ангажовања_свих органи" зација није било. Једино је ор• ганизација АФЖ, не у свим ре• јонима _ подједнако, пружала помоћ,
Улазећи у јесен 1946 год, би ло је потребно развити поно• ва рад и надокнадити изгубљено време за време лета. Из борна кампања је прекинула спровођење плана за органи“ зовање широке мреже течајева. Антифашистичке организације ни овога пута нису уложиле све напоре У овој кампањи, и ако је Београд у међуградском такмичењу дао обавезу ла ли: квидира неписменост за 909/0.
Одмах после избора при о. сновним школама почели су се отварати течајеви. Просветни отсеци реона извршили су ре, визију спискова — неписмених јер је У списковима био вели: ки број сезонских радника ко» ји су у то време напустили посао и отишли из града, као и Цигана који су у јесен, нарочито са Бањице и Маринко. ве Баре одлазили на Села. Осим тога требало је све непи смене до 14 година, који су У> шли У попис послати у школу. Исто тако било је потребно издвојити неписмене до 45 го: дина старости који су први долазили у обзир за описме. њавање. Међутим, спискови ко“ ји сада постоје на реонима 0" бухватили су углавном оне љу, де и жене који су везани за У“ лице и насеља. Велики недо> статак је био тај што и син дикати нису напоредо изврши“ ли попис по предузећима и у
" становама.
Данас на течзјевима и гру пама има 1.717. Већина ових
_ течајева нлзи се при школама.
У синдикату, по синликалним подружницама ради 18 теча“ јева са 282 полазника. Ове ци' фре говоре нам о томе да гро људи Који учествује у пром зводњи није обухваћен течајевима, да поједини крзјеви и насеља Београда у којима ста“ нује велики број неписмених нису много форсирани. Чиње-
" ница је да у Раковици има 130
неписмених а само 47 обухва“ ено течајевима. На Банов:м Брду има 300 неписмених а учи тељи са Бановог Брда, неће да се приме рала због улаље“ ности стансвања а ни знтифа шистичке организације, које тамо постоје, нису се: због тога много узрујавале. Чињеница је и та: да се у Титовом насељу у Земуну региструје, њих 243,
кји желе да похађају течај, а
у чит'вом Земуну обухваћено
је њих 173: Исто такс у Чет
вртом рејону, који је пописао' (Наставак па другој страни).
.“
ЕШ