20. oktobar

|" ба задругарима

- 20 ОКТОБ,

ПОСЛЕ БРДА РАДА ГЛАВНЕ БЕОГРАДСКЕ ЗАДРУГЕ

РАДНИЧКОСЛУЖБЕНИЧКЕ ЗАДРУГЕ

ПРЕД ЗААЦИМА У. НОВОЈ ГОДИНИ

ну задругу да би се"

„ било Седам главних | друга — био је циљ којих руководило када је донеб одлука о расформирању Г; не београдско радничко-с жбеничке задруге. Преузи њем свих продавница и пос вања које је имала Главна" љуга рејонске задруге доб: сууслове и могућност да развиу у много веће задр' него шо су биле. Међут треба 161 много учинити" би се овопостигло, Да се ' такнемо ндважнијих задат) које треба хино решити да се могла испуити очекивај Ма да овде имаствари које од првих дана стајале пред другама, морамо 1х се дот; и овом приликом, јер је кр ње време да буду звршени

Један од основни Зад жних принципа је радса се ственим средствима, је) је ' дружна организација петав на на бази самопомоћи, «, ОБ погледу наше задруге ст врло рђаво. Рејонске загу имају сада просечно 10,00 другара, а неке и по 15.000, Уделом од 150 динара задр би имале просечно 1,500.000“ нара сопствених средстава, ! је за пословање У сразмери постављеним задацима врло | ло. Међутим, рејонске задр нису предузеле ни све мере за две године рада наплате деле од својих задругара, | је то учињено 50—70%, те углавном пословале са нову који је држава ставила задј гама на расположење. У ус, вима сређивања привреде а је и могло бити оправдано, а се убудуће не би смело лој ђати да задругари буду члан ви задруге само на папиру, в и да одговарају својим оба зама. У вези с тим, рул морају одмах приђи“ решен

овога проб, пен Треба кор! стити подетак нове – послове

ГОДИНЕ“ и приликом излаван тнових чланских карата изври

рРроринрати једну гт

~ -" ти ревизију уплаћених удела

несавесне с задругаре позва; да до одређеног рока упла! остатак удела. Уколико би | У овоме успело до сазива р довних годишњих скупштин онда би се на скупштине м! гло изићи с предлогом за уп још једног удела, јер сопств да средства од 1,500.000 дин ра нису ни изблиза довољна | данашње пословање задруг Довољно је знати да све 3 друге имају преко двадес продавница и дневни пазар 01 300—400.000 динара, па виде да је за овакво пословање п' требно најмање 15—20,000.0! динара.

Да би се у овоме успело, пџ требно је створили ближи ко такт са задругама, што до сај није био случај. Да би се з другари заинтересовали за р: задруге, да би јој указали п требну помоћ, да би учини) и извесне жртве они мора знати зашто то чине и бити | познати са радом задруге, Тј рећи да | радничко . службеничке задр

~ штај

ге У току 1946 године уступиле потрошачима робе У вредности о 1.000,000.000 динара и да И та роба, да је ишла кроз шпекулантске руке, коштала најмање – 1.300,000.000 динара. ад задругари виде да су за ЗИ) Боб пау Еле потрошачима > 00.000 динара и да су своЈјом интервенцијом, заједно сл државним сектором, приморале шпекулантски сектор да ради са нормалном зарадом, онда ће задругари показати већи интерес и већу помоћ задрузи, Ово треба постићи путем одржавања редовних конференција са задругарима и то задругара КОЈИ пазаре у једној продавници. Треба за сваку продавницу изабрати један одбор (контролни савет од 3—5 чланова), који би имао контролну и саветдДавну улогу. Задатак тога одора био би да одржава кон: такт између управе задруге и Задругара, да контролише рад особља у продавници у погледАУ чувања робе, односа према потрошачима и сл. Овај одбор би се старао и тражио од управе да редовно подноси резултате о своме раду. аше радничко-службеничке задруге у почетку Свога рала нису поклањале довољно — пажње уредном вођењу књига, а и данас има таквих појава, У

овоме нарочити пример је бив-'

ша ХИ Задруга, која је дуго времена читаво своје послова“ ње водила на цедуљама, како то обично воде пиљарице, Последица тога је да бивша ХШ Задруга од 6 октобра 1946 до данас још није успела да 34кључи свој биланс. Неажурно вођење књига има за последицу да управа задруге, а чланство поготову, нема никаквог увида У пословање задруге. Кад се заврши година, за упра ву задруге биланс је једна врста загонетке и они су у ишчекивању да ли ће бити доби“ так или губитак. Ово се није Смело догађати. Али, ако и мађемо неко оправдање за овакав досадашњи рад, убудуће се не би смела поновити оваква пракса. Задруге сада имају могућности да среде своје књиговодство појачавањем _ свога апарата. Управе задруга треба да поставе оштар захтев пред техничко руководство: да сваког месеца најдаље до петнаестог добију месечни извештај за протекли месец, Овај изветреба да Садржи количину набављене робе и набавну вредност, месечни промет, месечну режију и све остало што је потребно да би се имао преглед пословања. Контролним саветима треба дати извод из тога извештаја за њихове продавнице, како би они имали бољу контролу своје продавнице. Исто тако треба изменити досадашњу праксу пописа робе по продавницама шестомесечно, тако да се то врши нај мање свака три месеца, Ажурност књиговодства допринеће да се обрачун врши

одмах по завршеном послу, а“ то ће увелико онемогућити зло употребу народног новца.

Стално се подвлачи да задруге морају сматрати као свој најважнији задатак рад са артиклима исхране, а нарочито воћем и поврћем. На томе су задруге до сада показале видне резултате и тај углед треба очувати. Исто тако задруге су имале у 1946 години приличног успеха у повезивању са сеоским задругама, али ти резултати нису ни издалека онакви какви би требали да бу. ду. У овој години се мора много више „урадити, јер се путем задругарства може највише у'

"чинити за јачање савеза села и

града.

Поред главног задатка — воћа и поврћа, задруге морају би ти озбиљни конкуренти др жавном и приватном сектору У раду и са сваком другом робом, било _рационираном или на слободној продаји. Не сме бити ни једног артикла који би се могао купити у државним и приватним трговинама, а да се не може добити у за: друзи, Естетско уређење и чи. стоћа продавница, хигијенско чување робе, уздизање стручности особља, усклађивање од носа и понашања особља пре: ма потрошачима, уредно и благовремено слање извештаја и слично, треба као свакодневни задаци да стоје пред очима руководилаца задруга.

Питање саобраћајних _ сред“ става је једно болно питање по нашим задругама, које треба што пре решити, До сада није вођена потпуна контрола и евиденција рада возила по задругама. Много чега што је ових дана дневна штампа износила као негативно и штет' но догађало се и по нашим задругама. То мора престати. Расформирањем Главне задруге рејонске задруге су потпу“ но подмириле своје потребе У погледу возила. Оне морају паћи способне _ руководиоце својих саобраћајних отсека и имати потпуну контролу рада свих возила и потрошње материјала, За помоћ и савет тре ба се обратити предузећима која су у том погледу успела да изврше добру организацију, чије ће искуство бити од велике користи.

Још би смо поменули питање амбалаже,“ које се узима доста олако. Тек када. се мало боље загледа и види да се У амбалажу "улажу милионске своте и да она врло често и:

"тра отсудну улогу у раду са

неком робом, добија се права слика њене вредности. За то раду са амбалажом треба посветити велику пажњу и успо“ ставити строту контролу и евиденцију. Ово су углавном задаци које задруге морају хитно реши“ ти, Решавању ових задатака треба приступити темељито и упорно, јер се пропусти убудуће неће моћи ничим правдати, Могли смо да се учимо годину и две дана, али ако се до сада нисмо научили — никад нећемо,

Живорад ЋОСИЋ

| о а

М: ЗЛАМОЛИК: Сељак из околине. Прозора

М ка

-3 ЈАНУАР 19

| Х

————————–.

Хоће ли бити смањене цене воде и електричне енергије

Еф псина предратних цена за утрошак воде и елек: тричне енергије није уопште одговарала стварним животним условима радног становништва из разлога: што се бивша београдска општина мало старала да њена привредна предузећа рационално послују, а становништво је схватило куповину воде и електричне енергије као неки „намет“ или „порезу“. После ослобођења утрошак воде и коришћење канализације наплаћиван је по старим одредбама и тарифама, У виду основне таксе према броју просторија'и према количини утрошка воде измерене у кубним метрима. А за услугу ка“

нализације наплаћује се канал“ :

ска такса: од свих сопственика. зграда и плацева. Овај начин наплате је неправилан због тога, што се не оптерећују равномерно претплатници према утрошку воде која одлази у канале. Ако би висина каналске таксе била одређивана према стварном коришћењу каналске мреже, онда имаоци плацева и грађани који уопште немају уведену канализацију, не би требало да плаћају употребу канала. Према томе, правилан основ за будуће наплаћивање утрошка воде био би, ако Извр: шни одбор одреди цену према утрошеној количини коју озна. че водомери. Рационализацијом производње воде и већим у трошком од стране“ грађана,што је уследило великим залагањем радника који су успели да прошире београдску водоводну мрежу и поставе нове црпке, и сама цена по кубном метру воде требало би да појевтини. У погледу цена за утрошак електричне енергије, може се дати објективан предлог да и оне буду смањене, само то снижење умногоме зависи од фи-

нансиских и привредних усло- |

ва у целој земљи. Ако .се на: прави мала кратка анализа могућности, или боље, начини мали осврт на досадашње цене у снабдевању грађана електричном енергијом, може се видети да не треба очекивати неко велико снижење цена у 1947 години,

Електрично предузеће Србије половином. претпрошле године образовано је да концентрише управу и руководи свим електричним централама на те-

риторији Народне Републике '

Србије. Тиме је омогућено да се и електричне централе, које су дотле биле локалног значаја, рационално "искористе. Шест месеци од оснивања предузећа, првог јануара прошле године, снижене су цене електричној енергији у целој Народној Републици Србији. Мала места која су имала неекономичне електричне централе (као што су, на пример, Трстеник и Врњачка Бања, где је цена била од 35—40 динара по КВЧ), добила су далеко ниже цене. Неколико месеци доцније, учињен је још један успех. Дошло је до дру: гог пада цена и стварања три електрична подручја: Београд са најнижом. ценом електричне енергије, Србија и Космет, па Нови Сад и Војводина. Неоспорно, да је успех значајан ако се узму у обзир оправке

електричних постројења и њихово врло тешко одржавање због уништења машина од стране непријатеља за време окупације, б

У Београду је 1940 године производња електричне енергије била око 56,000.000 КВЧ, а 1946 године око 73,000.000 КВЧ. Ово повећање електричне енергије омогућило је постигнуће предратних цена, а у неким случајевима цена је била и нижа, и поред већих издатака за наднице радника и осетно скупље цене горива и оста“ лог погонског материјала. Године 1940 за осветљење станова и локала наплаћивано је са државном таксом 5,50 динара по КВЧ, а. данашња цена је 5 динара по КВЧ, Термичка примена електричне енергије, која се нарочито развила за: последње две године од ослобођења,

омогућила је оним потрошачима који немају нарочите ин: сталације за ову сврху, као предратне, да је ипак користе.

изгледу је да се потрошња термичке струје прошири. Али је потребно да се за ова. планирања ставе још већа олакшања и извесно снижење цена с обзиром да је цена гориву, која је конкурент термичкој струји, У последње време зна“ тно појевтинила,

Како се са сигурношћу може очекивати и даље опадање цена угљу, главне сировине за производњу електричне енергије, и услед национализације привредних предузећа и многих електричних централа на подручју НР Србије (у Бео: граду централа „Снага и светлост“, свакако би требало да наступи извесно снижење производних трошкова.

ПРОШЛОГОДИШЊА ИСКУСТВА КОРИСНО ЋЕ ПОСЛУЖИТИ ЗА РАДУ ОВОЈ ГОДИНИ

Осбрт на грађебинсбве радове “у 1946 години

| рађевински радови у 1946 години имали су доста, неравномеран ток. Тај ток био је у првој половини грађевинске сезоне условљен мањим бројем послова који су имали своју финансиску подлогу углавном у буџету. Већих. кредита није било и што је требало радити, биле су махом нужне оправке, Већ пред крај прве половине сезоне наговештени су већи радови, за које су убрзо отворени велики кредити из Фонда за обнову земље и они су обухватили и велики број објеката за већу реконструкцију и новоградње, Уз ово су дошли и многобројни послови по зајмовима за обнову станбених зграда,

Карактеристика прве половине сезоне била јеу томе, што су предузећа тражила и прихватила све послове и то у доста оштрој борби. Но, немајући довољно изгледа за рад занемарила су многа питања организационе природе, како у погледу унутрашњег сређивања и оспособљавања предузећа, тако и у погледу обезбеђења потребних предуслова за пуну сезону — организовање набавке радне снаге, матери“ јала и инвентара. Овакве појаве су биле и код других органа грађевинске службе, па су учињени знатни пропусти, нарочито у погледу производње и снабдевања грађевинским материјалом, док је радна сна га одлазила у друге гране привреде. Карактеристика другог дела грађевинске сезоне је потпуно супротна _ првој. , Отварањем великих кредита Нагло су се развијали на све стране грађевински послови. Недостаци који су потекли у првом периоду тек су сада јасно уочени, Но, тада већ није било довољно времена да се они ефикасно отклоне. Брзо се јавила несташица радне снаге и материја. ла, па и немогућност набавке извесних врста материјала, а недостатан често и неправилна подела па и неисправност гра-

ђевинских машина показали су да се обимни задаци тешко могу извршивати примитивним начином.

Потреба за брзим изврше“ њем послова нагло је оживе“ ла рад предузећа и покренула све факторе на извршење одговарајућих задатака. Но и то није прошло без грешака, 'е једне стране из објективних разлога, с друге стране из неправилног схватања начина на који ће се све то извршити, Појавило се схватање, да је главно у свему томе, да се радови брзо изведу пошто-пото, уместо да се претходно у целини прво сагледавао читав посао, да су се извршиле најнужније припреме и обезбедили основни предуслови, што не само да није искључивало него је баш био и услов за брзину извршења. Радови су почињали (без елабората и без чвршћих уговора, без унапред припремљеног плана, услед чега је долазило до честих про-

мена у току рада, до претр-

павања предузећа пословима често веома различитим по облику и карактеру, до неспоразума и до несхватања реалних могућности од стране поручиоца, Радови су и уступани и примани (без обзира на могућност њиховог уклапања У један рационалан систем извршавања. Природно да је све ово имало штетних последица на квалитет, брзину извођења, а нарочито на коштање послова.

'Овогодишња искуства, за која се може рећи да су велика и каткад и скупље — плаћена, треба да послуже свима као основ за рад у идућој години, како би, отклањајући грешке и

пропусте, могли да изврше још _

много веће и важније задатке, поред свега тога, резултати овогодишње грађевинске делатности у Београду су значајни, Наше народне власти и народне установе у Београду добиле су велики број потребних просторија, а многи грађани удобне станове. : Н, ХРАНИСАВЉЕВИЋ

— Ко ВР Оди