20. oktobar
ти
____СТРАНА 2
_(Наставак са прве стране)
разбијање Народног фронта, цијепање нашег народног је динства, _ радног _ јединства, стварање политичког хаоса н обнову унутрашњег раздора у народу. То значе ти разни програми и у том се циљу они поКушавају натурити народу, Када се не би такви људи са тим својим програмима сакривали иза демократских паравана, они не би били баш ни маЛо опасни код нас, али баш због тога што се они стално испрсавају као _— демократи, они су опасни и према њима морамо бити будни и бићемо будни ин у корјену онемогућити њихове планове,
Грађани и грађанке Југославије! Радници, сељаци, омладино, народна интелигенцијо и рад: ни грађани!
Наступа нова 1947 година, друга посљератна година нашег мирног развитка, обнове и изгралње порушене земље. Нека 1947 година буде голина н још већих побједа у изградњи наше земље, Створимо ове године свима у рату постралалим родољубима кров нал главом! Залијечимо ове голи не ране које је задао окупатор нашим наподима! Нека ова година буде година свеопштег радног полета и ствара: лаштва! Нека,у овој години сваки грађанин изврши своју дужност према држави и народној заједници, нека у овој години буде чим мање погрје.шака ин пропуста! Свака уста: нова, сваки грађанин нека поч“ не ове голине водити стрсго рачуна о штелњи, о чувању наролне имовине! Нека сваки рални грађанин и грађанка ла све од себе општој наролној! зајелнипи без ттете за своју физичку спесеГност и живот своје поролице!
Ове голине почима наша планска привреда, почиње наш петогодишњи план електрификапије и нинлустријализације, чије остларење претставља пре дуслов за брзо остварење срет нијег живота садашњег и будућих покољења. Остварење тога значи велико повећање животног и културног стан дерта ралних људи: ралнрка, сељака, наропне интелигенције и свих палних ггаћана наше земље. Уломимо све своје сна: ге ла би совлалали оге тешке зллаће, које ове године стоје пред нашим наполима и тиме _убозапли оствапење нашег „пе тоголишњег плана!
Ргтници и радниле Југослави1те! Убрзајте ове голине проинз. водњу и смањите још више трошкове производње! Развијајте у томе циљу свестрану ралну утакмипу! Дајте нашим наролима чим више производа потребних за живот: текстила, обуће, пољопривредних алата и машина сељашима итд,! Развијајте чим масовнији ударнички рад јер и вас саме у првом реду то приближава циље вима, којим већ одавна тежите, тј. остпарењу бољег и културнијег живота!
Сељаци и сељанке Југославије! Засијте ове голине сваки ко: мад земље и баште! Дајте чим више ваших произвола онима који рале У фабрикама, на транспорту, на разним граћевинама, јер ћете тиме лакше, брже и јефтиније доћи ло разних алата, машина, одјеће и свега што вам је потребно!
Омладино Југославије!
Својим добровољним релом и упорном пожртвовалношћу у изградњи и обнови наше ратом порушене земље ти си ззгузела прво мјесто и пронјела славу наше младе генерације наших народа далеко ван гранипа наше земље. Нека _ога голина буде година још масов нијих, још већег радног полета младе генерапије Југославије, не само у изградњи наше земље, већ свугдје, и у школа: ма и у универзитетима, свуглје глје рали или учи омладина! Школске, стручно, физичко и културно васпитање нека ти буде задатак, а преостало вријеме посвети изгралњи и 06бнови наше земље! Градња нових железничких линија, но: вих путева, нових фабрика и рулника, нових зграда чека и твоје учешће 1947 године,
Народна интелигенцијо!
Свуглје глје ралиш, било У плржавним _ установама или У предузећима, ла! све од себе м општим наролним напорима, Нека ти буле туђ сваки биро“ кратизам и безлушан поступак према људима! Развија! ударнички рад глје год радиш, јер твој допринос у општим наролним напорима претставља огромну важност!
Сл чепстом вјером да ћемо егтратити све што смо постарели као залатак, прегнимо на рал у 1947 голини! Нека је спетна свима нашим народима
1947 година.
ЋА
К “
Синдикално посредовање
рада у 1946 години
|] ада су код нас берзе рада биле клин забијен између незапослених радника и радничких синдиката, да би се , капиталистима омогућили што повољнији услови за екс плоатацију.
У новој Југославији, где народ има сву власт, такве установе немају разлога за постојање. Синдикални покрет је слободан и он је, уживајући велико поверење радника, вршио посредовање рада и поред берзи рада. Снажење државног сектора у привреди и елиминисање класе експлоатато: ра, значило је уједно и елиминисање установа као што су берзе рада и сл,
Преузимањем службе посредовања рада, јединствени син. дикати су и формално преузели посао који су стално обављали, У новој структури наше привреде од синдикалнога посредовања рада тражи се много више него што и једна капиталистичка земља може да захтева од јавних берзи рада. Ово проистиче из општенародног карактера наше производње. Државном и задружном сектору посредовање рада тре. ба да расподели не само незапослене раднике, већ и да задовољи све остале потребе У ралној снази — означене при“ вредним планом. Синдикални покрет овај залатак може ла изврши много боље него берзе рада, пошто располаже неупоредиво широм и гушћом мрежом својих организација. Отуда и могућност да се Спро. веле реалнији попис расположиве ралне снаге и потреба за њом. А зато је синдикални покрет и раније, а у новој држави нарочито, У могућности ла своје посредовање спроволи брже и ефикасније. У поређењу са окорелим бирократама из јавних бетзи рада, чињенипа ла синдикални функпионери врше службу посредовања ра: да толико утиче на незапослене раднике, да они с поверењем одлазе својим друговима ла траже посао, јер се према њима опхоли с лдругапском пажњом и бпигом. Посредовање Рала данас обављају ратници који су у стапој Југословији лобро знали шта значи бити незапослен ми који баш зато данас развијају натиру иницијативу како би пронашли места за своје незапослене дру. гове. Али, у томе послу често не наилазе на ловољно разу: мевање код појединих руко водилаца наших привредних предузећа. Ово је питање које ће у најскоријим данима бити решено обавезом предузећа да пријављују своје потребе за радном снагом синдикатима.
Већ у првим месецима рада синдикално посредовање показало је много већу бригу за збрињавање и помагање незапослених. Поред помоћи која је указана фонду за стварање и одржавање радничких установа у Београду да оспособи мушко и женско радничко преноћиште, предузете су мере дз се оспособе зграде за радничка преноћишта у Нишу и Крагујевцу. Отворена су преноћи“ шта у Зајечару, Косовској Митровици, Ћуприји и Земуну, а У 1947 години отвориће се нова преноћишта са укупним капапитетом од преко 700 кревета. Зграде са 3 преноћишта подићи ће се из сопственим средстава у 1947 години, У коју ће се сврху уложити око 25,000.000 динара. |
Незапосленост је наслеђе од старе државе. Ово долази због саме структуре привреде старе Југославије, која се није бринула за потребне кадрове нити их је плански припремала. Незапосленост се појављује код неких категорија радника углавном _ неквалификованих. Ово је нарочито изражено код женске радне Снаге, а затим кол сезонских радника и омладине. Поред тога, у извесној мери појављује се и незапосленост код оних струка које немају услова за развој у нашој новој држави.
Ово наслеђе из прошлости синдикално посредовање рада упорно отклања. При томе се предузимају следеће мере:
а) Ломе се стара схватања о неспособности жена, која постоје код једног дела радника н руководилаца предузећа, те
се постепено ликвидира подела 'радова на „мушке“ и „женске“ — жене се уводе У
све струке и раде све послове;
6) Стално се истражују мМогућности за корисно упослење неквалификованих жена, а затим се развија акција за оснивање стручних курсева на ко: јима и жене имају могућности да стекну квалификације;
ву Упркос многих тешкоћа служба посредовања рада, ко-
ристећи се прописима Закона
о ученицима у привреди и о-
слањајући се на синдикалне подружнице У истражују места на којима је могуће упослити ученика и врши упослење младе радне снаге. Том приликом саветује Ученичке кандидате приликом избора занимања. Стечена и: скуства У овоме послу искористиле су се за израду плана за 1947 годину, по коме ће да се оснују у Београду, а можда и у Нишу, посебна одељења за испитивање наклоности учени. ка за одговарајуће упослење;
г) Да би се упослио већи број неквалификованих радни“ ка, потребно је повећати број стручних радника. У том циљу оснивају се стручни курсеви Уопште узев, сем _приличног броја радника који долазе Са села (што је нарочито због овогодишње суше дошло до изражаја) може се рећи ла незапосленост ове категорије Радника није проблем који се може сматрати озбиљним. Пре би могло да се каже дау извесној мери постоји оскудица у неквалификованим радницима, но да постоје незапосленост. Ми већ имамо поједине струке као, на пример, шумска привреда и рударство, у којима се осећа недостатак неква· лификованих радника, а због станбених прилика, као и због извесне везаности незапослених неквалификованих радника за место живљења, _ моментално није могуће задовољити ове петребе. По овоме питању син лекална служба посреловања рала проучава мере које би требало предузети да се отклоне сметње, како би се руднипима и шумско! експлоатацији послали потребни радНИЦИ. Сандикално посреловзање рада преузело је на себе и важан залатак ликвидације последица рата у смеру изналажења ме-. ста за демобилисане борце наше армије. На овоме послу било је већ доста успеха. Ма ла се и ту наилази на тешкоће како код демобилисаних, који траже места која или не одговарају њиховим способностима, или пак места која су попуњена, тако и код неких послодоваца који радије улошљава. ју по препоруци, а не траже демобилисане обвезнике.
Посредовање рада у 1947. години имаће велике и важне задатке снабдевања радном снагом оних ралилишта која су планом индустријализације и електрификапије означена као најважнија. Исто тако, служба посредовања рада свакако ће У новој години оскудицу у квалификованој радној снази у нашој привреди решити извршењем већ наговештених спора: зума о пребацивању иностраних стручних кадрова у нашу земљу. Поред тих задатака, остају и даље питања увођења жена и омладине у привреду и њихово стручно уздизање. За извршење ових задатака треба да се искористе стечена искуства и отклоне уочени нелостаци. Ово се, на првом месту, односи на недовољно јак утипај на незапослене раднике и агитацију за прихватање посла и у местима ван боравишга незапосленог радника. Затим, неопходно је да се поклони много већа пажња прихвату и смештају радника и у томе циљу синдикална – организација треба да утиче како на прелу зећа којима се радна снага шаље, тако и на раднике у том предузећу. Затим, биће неопходно да се предузму енергичније мере против оних који се пријављују за упослење, а не прихватају ни један по» нуђени посао. Ово је врло сло: жено питање, досада се поступало веома обазриво и вр: ло благо према таквим људима Али, показало се да методе убеђивања нису ефикасне и потребно је да се предузму мере чијом применом не сме никако да буде погођен прави радник који стварно жели да се укључи у производњу и да помогне свеопшти напор за изградњу земље,
У земљама „западне демокра. тије“ милионске масе трудбеника тишти незапосленост, Масовним штрајковима радници се боре за боље услове рада и сталнији посао. Међутим, да би експлоатација капитатлиста била могућа неопходно је да постоје масе изгладнелих и беспослених радника.
Код нас се незапосленост смањује из дана У дан — у мери јачања наше производње. Такмичећи се, радничка класа Југославије ствара не само бо: љу и срећнију будућност на: шим народима, већ и ликвиди: ра јелно од тешких наследста. ва прошлости — незапослен ст
Тома ПЕТРОВИЋ
ума аса
20 ОКТОБАР =
предузећима,
У месецу новембру најбље резултате показао је
зборна кампања утицала
је умногоме на развој међуградског такмичења у месецу октобру. Неки сектори рада, као помоћ народној власти и културно-просветни сектор, укључени су и преоријентисани на изборну агитацију и имали су у томе много успеха.
Активност грађана у изборној кампањи требало је одржати и каналисати је за даље радове у оквиру такмичења. Али, хладни и кишовити дани утицали су много на развој такмичења, тако да се замах и елан из изборне кампање није успео да одржи у новембру. Требало је рад ускладити према временским приликама, а то се није успело, те су резултати такмичења у месецу новембру много слабији него у прошлим месецима.
На конференцији Градског одбора Народног фронта, која је одржана 30 децембра У сали Дома културе Трећега рејона, изнети су резултати такмичења у месецу новембру.
Уређење града
У радовима на уређењу града, и поред краткоће дана и временских неприлика, дато је 128.878 радних часова. Углавном се радило на завршењу започетих радова: на рашчишћавању рушевина и уређивању рашчишћених терена. Радило се на 24 рушевине, са којих је рашчишћено 2368 кубних метара шута, а камионима одвезено 1313 кубних метара. Највећи успех у овим радовима постигао је Први рејон, па Седми, Други, Трећи и Четврти, док су Пети и Шести рејон много мање радили, а Земун ништа. Поред рашчишћавања рушевина радило се и на поправци и калдрмисању улица, Радови су се обављали на 32 улице и ископано је 2754 кубна метра земље, а насуто 2600 кубних метара шута. На овим радовима истакао се нарочито Седми рејон. После њега, највише су урадили Четврти, Шести и Други рејон, док се Први рејон и Земун овим пословима нису уопште бавили. У овом месецу скинуто је са београдских улица 3777 квадратних метара старе калдрме, а калдрмисано је 3589 квадратних метара разних Улица. Село — град ; Док је у септембру било 207 посета селу, у којима је уче-
за снабдевање,
МЕЂУГРАДСКО ТАКМИЧЕЊЕ
Предаја заставице претседништву Седмог рејона, победнику У новембарском такмичењу
ствовало 5690 грађана који су дали 58.369 радних часова, У октобру се тај број смањио на 98 посета са 2129 људи и 14.471 радни час — у новембру са наступањем _Кишовитих дана радне екипе су потпуно престале да раде. Градска секција за помоћ селу није на време израдила план који би могао да се прилагоди новим условима. Могла се обратити већа пажња на једну од форми рада са селом, а то је дописивање и повремена посећивања, која треба да имају бољи садржај него што су их раније имала,
Помоћ народној власти
Како се рад на помоћи народној власти скоро угасио, то је требало највећу пажњу посветити оживљавању тога сектора. Али се не може рећи, иако се улагало напора, да је постигнут најбољи резултат. Рад савета није у свим рејонима био развијен у довољној мери, а саветници нису успели да обухвате све делатности народне власти, Највећа помоћ дата је на раду са књижицама на социјалном сектору и сакупљању порезе.
На прикупљању индустриских отпадака највише је урадио Први рејон, који је од Уукупно 3752 килограма отпалака текстила на терену Београда и Земуна дао 2219 килограма. Гвожђа је сакупљено 33.643 килограма, хартије 2374 кило. грама, стакла 3569 килограма. Сакупљено је и 76.942 кутије од конзерви. У месецу новембру постигнути су два пута бољи резултати на сакупља. њу отпадака него у прошлом месецу.
Културно-просветни рад
Први и најважнији задатак свих наших организација у новембру на пољу културно-просветне делатности било је оживљавање акције за сузбијање неписмености, која је била потпуно запуштена у току изборне кампање. У пописивању неписмених учињени су многи пропусти, тако да пописом по рејонима нису обухваћени сви грађани које је требало увести. Синдикалне подружнице нису проконтролисале довољно да ли су њихови неписмени чланови у рејонским списковима, пошто синдикалне организације нису врши. ле посебан попис Према попису који је извршен у авгу-
ЈЕВТА ПЕРИЋ; Омладина на
_ни одбор
едмирејон |
сту месецу, Беог
5662 неписме; д иу година. Сваке да је овај по. пис непотлунја и поред толико уведениу спискове, на аналфабетски течајевимд 5 групама било само 1988 полазника. ОД га је у синди.
кату радилојуо 18 течајева са 282 полазђа,
Читав рад сузбијању не-
писмености |или су на својим леђима атељи уз помоћ АФЖ-а, ма Ми та помоћ није била свуУлобимна, Помоћ. них екипа Зјдржавање и организовање чајева, Као и сталне бриге њиховом раду, није било У јм рејонима Ако на овом веђм послу народне власти Њуду имале пуну помоћ фротских организација неће Сбоћи ни очекивати озбиљниезултати, У новембру је [ило 68 просветних течајевја 1238 ' полазника. Испит нрросветним течајевима заврђо је 24 полазника. Највеће вултате је постигао Седми он. |
Стручних ечајева је било 159 са б7б4ица. Од тога је било 93 У јону са 1964 полазника, и) већином жена окупљених | течајевима кројења, У 0ов' месецу је било 56 течајевауског језика, са 1240 полазна — нешто мање од онога Утобру. И ови течајеви нисуили на довољној висини У огледу наставног кадра. Биле таквих течајева о којима Н Фронт није водио потпутригу, који су били на врлниском ступњу и које је заљво требало и обуставити. Тоједини рејони, само да бу цифри постигли веће резугте, евидентирали су и таквеечајеве, _
У новему је одржано 421 предавањез 46.394 посетилаца, И пор!тако масовног 0• купљања јфана на предава“ њима, ипатије било довољно контроле јлитета самих предавања, јоквиру синдиката одржано 84 дебатна састанка са ЗОббосетилаца. У. овом месецу одјано је 247 приредби са пре 60.000 посетилаца. Све прирее су углавном организовалјкултурно-просвет- јејона и синдикалне“ полрузше. Поједини рејони давајсу концерте, а но-
" зоришне упе су у току но-
вембра да већи број добро спремљен претстава,
У рејким библиотекама број нов књига повећао се за 3411, број чланова за 866.
Ж
Такмитски одбор на основу покајих радова и резултата тарчења у месецу новембру Рнио је као најбољи рејон у дом месецу Седми рејон и делио му прелазну заставицу 'радског _ народног фронта | месец новембар. Седми рн најбољи је зато, што се више залагао и најбоље рфтате постигао на свим сејрима уређења града Иско) је 1378 кубних метара зем и спровео водовод на Чукаћи. Затим је насуо 1059 кугх метара шута по улицама[јоред тога је засадио 67.3садница на. Гољином брду. 3/м, Седми рејон: има и два та места и у пласману једијније заузео ни једно од посњих места, што доказује „се на свим делокрузима а активно залагао. У помоћићродној власти организовае 191 саветовање мајки са „арима и одржао три збора 400 посетилаца
По