20. oktobar
АЈА и пр НИ ПА – УЛ
АН ње“ Пи Па Ми Рики
| | % '
и ми
= М П х | +
ВИА ПР Ши Ало АИ
20 ОКТОБАР
КО ИМА ПРВЕНСТВО У ДОД ЕЉИВАЊУ СТАНА
· (аршњи рад (танбоног одољеће
4
а
“
току рата онеспособљено
је за становање око 4000 зграда са око 10 хиљада стан“ бених јединица, тако да Се станбена криза, која је већ постојала, знатно појачала. У току 1945 требало је првенствено сместити велики број породица које су остале без стана за време рата, затим знатан број демобилисаних бораца, тако да је број молби за доделу станова растао из дана У дан. Странке су подносиле молбу кадгод су хтеле да укажу на неки од слободних станова, а то се могло учинити У сваком рејонском одбору. Тако је било случајева да је једно лице поднело молбе по свим рејон ским одборима.
Да би станбени органи омотућили решавање овог огромног броја молби, преласком у нову 1946 годину, по станбеним отсецима рејонских станбених одбора извршило се издвајање молби оних лица којима је потребно првенствено доделити стан. Овај рад није у потпуности успео, јер није било јединствене евиденције, нити пак уједначених мерила по станбеним отсецима за оцењивање хитних захтева. Треба напомевути да је број расположивих станова по појединим рејонима био различит. Ово проверавање молби из рејонских окви. ра отежавало је у неким случајевима првенствено решавање најтежих молби.
_ Други узрок недовољно еФикасног рада станбеног оде љења је недостатак евиденције расположивих станбених просторија. Још крајем 1945 године тадашњи станбени отсек ИНО-а увиђао је потребу стварања једне добро уређене карчотеке станова, која би пружи“ ла преглед о расположивим станбеним просторијама. Овоме се одмах и приступило, и после сређивања прегледа и пописа“ них листа може се рећи да је овај попис дао добре резултате. У септембру месецу 1946 године картотека станбеног одељења, са доста добрим подацима и скицама, почела је и да се користи,
Међутим, при доласку великог броја радника и чиновника услед развитка привреде и др: жавног апарата, као и прилив демобилисаних бораца и студе-
. ната, учинили су да је број молби за додељивање станбених просторија нарастао у толикој мери, да је претила опасност да се у 1946 години понови ситуација из 1945 године и да се у маси предмета нису решавали, најхитнији 34. хтеви.
Користећи искуства из 1945 године, ИНО је закључио да треба створити јединствену е“ виденцију свих предемта по хитности, ради бржег њиховог решавања. Да би се извршило | категорисање предмета по хитности, Станбено одељење је организовало _ проверу _ свих _ предмета на терену и ствара. ње јединствене евиденције свих предмета по једном одређеном критеријуму о њиховој хитно-
. сти.
Ово проверавање евих пред-
· мета и Станбеног одељења, услел слабе администрације и
"недовољног стручног кадра, показало је недостатке, Појелини предмети су се губили, 8 нагомилавање странака у про: сторијама одељења онемогућавало је сређивање посла и свршавање оних захтева који
су занста били неодложни и за које је постојала могућност да се окончају. Зато је Извршни народни одбор Београда својим _ решењем — обуставио пријем странака у своме одељењу за 15 дана да би се у овом року урадило следеће;
Да се уведе јединствена еви. денција свих предмета по службама одељења; да се провере све молбе на терену и да се изврши категорисање по хитности; да се претресе целокупна картотека станова У циљу добијања прегледа непотпуно искоришћених станова.
После петнаестодневне обуставе рада са публиком. показало се да се у сређивању посла доста учинило. Видело се да је уведено 8695 нерешених предмета, од ког броја је само станбених 6558. Оно што је најважније у овом раду, јесте стварање јединствене евиденције хитних захтева, за доделу станова и пословних просторија. За удовољавање _ хитних захтева грађанских лица уве дено је 1552 предмета. Као молбе које траже најхитније решење одређени су следећи случајеви: Премештаји по службеној лотреби лица из унутрашњости, а која уопште немају стана. Ова лица узимају се у 0о6зир за најхитнију доделу ста нова стога, што се стручном и руководећем кадру који долази по дужности у Београд мора омогућити становање у Београду. До сада, међутим, није био редак случај да су лица, која су по службеној потреби долазила у Београд, дуго времена била без стана, или су им породице остајале у унутрашњости. Још има низ случајева да породице оваквих људи живе одвојено по разним становима у Београду.
Молбе породица у којима више лица станују у једној соби са туберкулозним болесником опасним по околину.
Молбе лица која станују у зградама које се морају ру“ штити.
Молбе свих ових лица биће прво решене, док све остале молбе у данашњим приликама не могу да се узму у решавање, јер за сада не постоји могућност за додељивање станова у тим случајевима. Једино то ће омогућити да се службено премештеним у Београд нађу Станови, док је пре био случај да се прво удовољи разним захтевима оних који су већ у Београду и који траже проширење. Само проучавање и проверавање предмета на терену омогућило је сређивање и ства: рање јединствене евиденције. Нарочито је важно да су. сви захтеви за доделу станова проверавани на терену. Број ових молби је 4780, док су остале биле раније проверене.
У овом року пришло се исто тако и решавању трећег постављеног задатка: претресању и проверавању станова у Београду где су се утврдили случајеви недовољно · искоришћених делова У Многим становима. Поред ових расположивих соба, Станбено одељење располаже редовно подацима Одбора за обнову станбених зграда о оправљеним станови“
СРЕТЕН ДОКИЋ: >ЈАБЛАНИЦА«
ма, као и о онима који ће бити оправљени у 1947 години. Број оправљених зграда од ослобођења до данас износи 904 са 2392 стана. Од тога је 1289 настањених, а 1063 празна, Досада је од броја празних оправљених просторија додељено 48% 3а установе, а остало је додељено грађанима. Сада се у раду налази 235 зграда са 1534 стана од 1223 празна, а 131 настањен.
Из ових цифара види се да је број станбених просторија којима се располаже мн поред извршених "радова у прошлој сезони, мали, те је разумљиво што су за завршавање узете у обзир првенствено молбе оних лица која су Службено преме штена. Поред оспособљавања зграда за становање и пословних просторија. као и узимања делова недовољно искоришћених станова, потребно је ради бржег решавања станбене кризе у Београду, да народне власти појачају неке мере. Пре свега, мора се одмах завести строга евиденција станова који остају празни одласком за-
купаца. До сада, међутим, ли-
ца која су била позвана да то учине нису то уопште спроводила. Зато су одговорни пре свега власници зграда н пазикуће. '
Затим, народне власти морају будно пазити и завести строге мере за случајеве шпекулације са становима приликом размене које се врше, а нарочито у случајевима где вла сници станова узимају и пријављају поједина лица као своје потстанаре да би за себе сачували већи број просторија.
За спровођење свих ових мера велику помоћ могу да укажу масовне организације путем савета грађана при станбеним отсецима. Међутим, ови савети за сада скоро и не постоје. А баш њихова контрола могла би да буде главни ослонац народне власти у спровођењу свих мера које су потребне да би се решило станбено питање Које се предвиђају у погледу евиденције станова ин њихове правилне расподеле,
Као мера од најглавнијег значаја било би зидање нових зграда од стране установа и великих предузећа. До сада је оправљено 76 вишеспратних зграда. Овај број је незнатан кад се зна да ни половина њихових захтева није удовољена. Зато би у 1947. години установе и предузећа морали у много већој мери да приђу подизању како пословних, тако и просторија за становање сво“ јих службеника. Зидање послов них просторија омогућило би да се велики број зграда за станове, које данас служе као пословне просторије, ставе на расположење грађанима, а тиме потпуно искористе.
Селена МИЛЕНКОВИЋ
Ко | 4! ||
14
у : || | | | Коу
П, КАРАМАТИЈЕВИЋ:
Омладичка #3 Босне
ПРЕДУЗЕЋА И РОДИТЕЉИ ТРЕБА ДА ВОДЕ ВЕЋУ БРИГУ О ОБДАНИШТИМА
Старање 0 претшколској деци запослених радника
Н ша обданишта, су установе Које треба да заштите претшколско дете док су им мајке на раду, да омогуће жени-мајки да без бри.ге за дете може да прими и обавља све дужности равноправног грађанина: у привреди, у изградњи и обнови, у политичком, културном и уопште јавном животу земље, најзад, да сирсмашној мајци са много деце олакша, њихово одгајање.
По ослобођењу народне власти приступиле су отварању обданишта, и у Београду их данас има 21, у којима је обухваћено око 1.200 деце. Код овог броја упада одмах у очи, да је то недовољно према у. купном броју претшколске деце чије су мајке запослене. Много већи број деце требало би да буде у обдаништима. Но, овде треба, подвући још једну чињеницу. Наша обданишта су сва теренског типа, тј. рејонска и само једно 06. даниште је при установи (06даниште поштанско-телеграф. ско-телефонских службеника). Исто тако ваља истаћи да, је до сада готово целокупни тв. рет издржавања деце падао на народне власти, јер су се родитељске уплате 3а дете кретале просечно око 180 ди. нара месечно, а издржавање једног детета, рачунајући ту и плате особља, износи 800850 динара месечно по дете. ту. Тек од 1947 године поменуто обданиште при установи (пошт. службеника), прелази за све материјалне издатке на, установу и родитеље, а 0соб. ље и даље плаћа народна, власт. Морамо напоменути да су и патронати, – нарочито АФЖ, дали велики допринос У издржавању обданишта у 1946 годиви,
Разумљиво је да је у тешким приликама, непосредно после рата док наша разорена привреда није ојачала, народ. на власт примила на себе ни целокупне издатке у заштити све деце. Но, да ли је правил. но да то и даље остане тако Да ли треба тако протумачи. ти Уставом · загарантовану бригу о деци7 Свакако не.
Заштита · деце обухвата далеко шири појам него што је материјално обезбеђење. Под појмом заштите и бриге о деци мора се обухватити план социјалне, здравствене и про. светне политике у односу на децу, оргапизовање и омогућавање отварања _ установа дечје заштите, помоћ деци у породици, правна и здравствена заштита деце итд.
А. где и када треба држава, на себе да прими потпуно из.
државање и материјално обез. беђење деце7 Свакако у оним случајевима када је дете без родитеља, п необезбеђено, а то значи нашу ратну и осталу сирочад, о којој не може нико од његових блиских да се ста. ра. '
Такав, међутим, није случај са децом из обданишта. Ту су заштићена деца живих родитеља који раде — привређу. ју; то су установе радног народа — за њихову децу. Оту. да родитељи те деце и преду. зећа, у којима су родитељи запослени, треба, да приме на себе терет материјалног издржавања обданишта, а народне власти имале би сву оста. лу бригу око правилног подизења и одгајања деце.
Нарочито би предузећа мо. рала да приђу питању отва. рања обданишта при предузећу, што не мора значита и теренски уз само предузеће, мако је, где је то могуће, и прсвилно и пожељно. Ала, главно је да предузеће ствара обданиште за децу својих за. послених радника. Издржава. ње обданишта — онај део ко. ји отпада ва предузеће — би. ло би урачунато у производне издатке самог предузећа и на тај начин то не би био ма. теријални терет за предузеће. А радно време у овим обда. виштима одговарало би радном времену и заузетости мајке у другим функцијама, тако да бисмо могли говорити ин о вечерњим обдаништима. Но, при том велики део издатака правилно би било да при" ми на себе сам родитељ, чије је дете у обданишту. Уколико је нека радница оптереће. на, већим бројем деце те би за њу То (био велики издатак. подружница самог предузећа као патронат свога обданишта помогло би оваквој мајци и тиме смањила, њену уплату.
Ово исто треба, применити и код данашњих терезских, односно рејснских обданишта. Досадањи покушај да се уплата за дете повећа, није нам. шао на разумевање код роди. теља који су у већили случајева правдали овај свој став тиме да су то велики издаци за њихове зараде, па су чак извесни родитељи неправилно нступали претпостављајући да узму дете из обданишта и да га препусте улици, него да приме повећану уплатну сто. пу.
Мако знамо да зараде на.ших радника још нису толи. ке да подмире потребе свих чланова породице, ипак ова. кав став појединих родитеља није правилан из ових разлога: (
бо манинњаљ -
Прво, што велики број жена мајки не би уопште могао да учествује у привреди ако не би било ових корисних установ“ дечје заштите, а тиме, разуме се, не би имала ни онај део зараде који им оста. је кад плате издатке у обданишту. Друго, ни однос надница, код радница не би био исти, јер ако држава прими на себе потпуно издржавање детета у обданишту онда у неку руку самим тим та радница—мајка, претшколског детета — има стварно повећање принадлежности у односу на другу мајку — радницу чије је дете прерасло за, обданиште и она га сама издржава без државне помоћи,
Треће, треба схватити значај заштите коју престшколско дете има када је збрануто у обданишту, јер остављено би. ло коме да га надгледа, док мајка ради, дете ће трпети и у здравственом погледу иу погледу васпитања, нарочито када је остављено улици како „је то у великим градовима, нај. чешће случај. У интересу сво, га детета мајка — радница, треба да жртвује, можда, неку другу потребу у породици да би своме детету пружила правилну негу и одгој.
Но народне власти ће и да. ље једним делом материј:лно помагати обданишта плаћају. ћи целокупно особље и згтада За обданишта, тако да родите. љи треба да приме само поло: вину стварних издатака 3а дете,
Не би било правилно када би се код издржавања обданишта, ослонило на патронате, иако су се наше антифашист. киње увек радо одазивале. О. во због тога што на тај начин излази да члан патроната у. скраћује потребе својој деци, да би помогао готово бесплал. но издржавање другом детету у обданишту, које има живе родитеље и који такође при. вређују. Наши патронати и даље живе и развијају се пружајући велику моралну, а још увек и добровољним радом материјалну помоћ установа. ма дечје заштите, али им не треба наметати никакве материјалне обавезе,
Да би обданишта постала замста установе радног народ. да, требало би широм кампа. њом преко масовних органи. зација, синдиката и родитељ. ских састанака више заинтересовати грађане за правилно издржавање ових дечјих установа, а тиме повећати и број обданишта и број деце у
њима, _ ; Љубица Живковић |