20. oktobar
ПРОТИВ БИРОКРАТИЈЕ
ПУТОВД ЕВЕ ХИТНИХ НАЛОГА
екција за грађење мостова.
преко Мораве код Глоговца и Ћуприје упутила је 6 децембра Градском предузећу за огрев у Београду акт број 2567 који гласи: „У вези достављеног вам налога од Главне управе за угаљ Министарства рударства ФНРЈ 20688 од 3-Х1-46 по коме се наређује да овој секцији издате са свог стоваришта 10 тона кокса, молите се да најхитније утоварите и пошаљете овој секцији на железничку станицу у Ћуприју означену количину уз доставу одговарајућег рачуна. Напомиње се, да је неопходно да се означени кокс што пре утовари и исто тако одговарајући рачун овој секцији достави. За шефа секције инжењер Коста Костић“.
И поред све хитности која је потребна код извршења ова"квих налога и која је наглашена у акту предузеће за огрев примило је акт тек 24-Х11-46 Г. Значи да је акт путовао 18 дана, Предузеће је одмах послало поручени кокс, али треба испитати зашто хитни налози тако споро стижу. Или је кривица до некога у секцији који на време није акт предао на пошту или до поштанских службеника чија је дужност да правовремено отправљају сву пошту.
У сваком случају треба казнити онога ко је крив за ометање радова који треба да помогну брже и боље обављање саобраћаја
Д. ПЕРИЋ
не У
Мао
РАДИЋЕМО ЈОШ, СТВАРАЋЕМО И ВЕСЕЛИЋЕМО СЕ
Како су Београђани
__ дочекивали Нову годину
Спуштало се вече, Лагани ветар подизао је пахуљице снега са улица н.бесомучно их витлао око разнобојних сија: лица, којима су били украшени разни крајеви Београда. Ре:
кламни стубови, зидови и мно: ги излози радњи пуни су ре клама и позива на Бо чан дочек нове 1947 године“. У ваздуху се осећао празник то осећање захватало је још
док се излазило из стана. Оно је из тренутка у тренутак расло и обузимало цело биће. И-
спуњавало га милином, топлином и неким још увек прикривеним осећањем, које избија
сасвим тек у моментима почетка нове године године новог _ напретка, неслућених радости, нових успеха, стварања, новог духа...
Све ново... Каква узвишена осећања обузимају човека лок овакве мисли сустижу једна другу Наша блиска прошлост је светла, она је пуна великих прегнућа, несаломљиве енергије, пожртвованих настојања, народа који је нашао себе и који поред тога што уме да се сећа прошлости уме и да гледа у своју будућност.
Док лагано корачамо преко Теразија, размишљајући где да дочекамо нову годину, поред нас журно промакоше два средовечна човека, Они се журе, говоре задихано и млатарањем руку поткрепљују своје речи. До нас допиру само одломци: |
— Нова..,
Па знам, човече...
ГРАВАНИ БЕОРРАЈА
Уложимо сђе снаге да би чблажили станбени проблем
ре ники дан изашао је у П „Гласу“ у рубрици „Фрон- товци нам пишу“ допис Жрд насловом „Отворимо неис"
ришћене стакове онима који их
мају“. У допису је предлокено да се из стана у Адмирала Гепрата ул. 87 исели Дани: "ца Глазер и усели Живко Матић раднин из –Бродоградилишта. Тај предлог није се могао усвојити из разлога што се Даница Глазер поново вратила у стан, али још увен остаје отворено питање где да се усели Живно Матић са својом породицом. Он живи у једној полурс: зрушеној соби поред вешернице. Соба је влажна и хладна; извор је за добијање свих болести и сада у зимским дани ма не може уопште да се загреје. Живнова породица састоји се од 5 чланова, од којих су четворо деца ђаци гимназије и основне школе. Услед влаге
и хладноће деца су добила шнрофуле и питање њиховог даљег мивота везано је за питање стана и њиховог сме штаја.
Оскудица је у становима и
Станбено одељење не моме и горед кжајвећег зсттања, да омогуће смештај свих грађана, али за овакав случај треба да се заинтересују и фФронтовске организације Наћи ће се бар
нени фронтовац ноји би уступио једну собу овој породици која
је Монеа пропасти, а сви чланови породице били би задовољни ано би добили једно једино одељење.
%Х
бољу организацију појединих пнција
З вони, Отварам врата и Бидим две жене, Као чланице АФЖ-а траже поклоне за децу по домовима и обдаништима, Тешка срца одбијам другарице јер ништа нисам при премио, а у стану немам никаквих резерви. Другарице су звониле и на суседним врати ма. И тамо није било припрем љених поклона,
Радни људи су заузети. Они често и не мисле на празнике и обичаје. А сваки од њих жели да пружи неку радост нашој деци и сваком је тешко кад не може да удовољи тражењу чланица АФЖ-а, које су покренуле акцију за скупљање поклона за децу. Међутим, то се не би дешавало ако би се сваки грађанин у улици упознао са акцијом и ако би му се унапред рекло да припреми поклон за децу. И фронтовци би боље извршили своју дужност, а и деца би добила више
дарова, . Сергије ГЛИГОРИЈЕВСКИ
Са месарских тезги
— Откуд само те длакер — Шта се чудите, то је бар
јасно да нема ћелавих свињаг
Ствараћемо и Живећемо 6бонову го-
Радићемо још, веселићемо се. ље. Тако ја схватам дину.
То су сигурно радници који су У прошлој години много радили и хоће то да наставе и у следећој. То су наши рад. ници. Док многи мисле само на забаву — они прво. на рад Све друго пасле — то је логика човека жуљевитих руку — јер данас из рада произилази све добро.
Пролазе људи и жене најразличитијег доба старости и узраста. Шта човек може те вечери да чује Прича се о жељи да се нађе добро пиће, забава. МИ тачно: празник рада и забаве. Крунисање протеклих успеха и осенчавање нових. По народном обичају велики успеси се прослављају бучно, величанствено, са што више задовољстава,
Теразије. Црвене — сијалице поређане су у дугачким редовима око „пет стубова“, Ту је празник већ започео емисијом лаке и забавне музике која се разлеже из звучника. Затим коло... М свет успут поцупкује и жури да стигне што пре,
У дијеталном ресторану „Атина“, пред поноћ су заузела места три старија човека, који уздишући за старим добрим временом, у којима нису национализована идустриска предузећа, желе да се још једном наједу масног подварка или гулаша, упркос чиревима У стомаку. Њихово нарицање претвара се у ·вапај: „Боже, дај им све, најгоре и У овој новој“ и тако даље.
А насупрот расположењу ових типова и преживелих снобова, на свим странама Београда: по рејонима, домовима, удружењима, друштвима, одборима, институтима, синдикалним подружницама и задругама, радни људи после лепих и уметничких програма, веселећи се уз песму и вино, проводили су вече, очекујући свечани тренутак дочека Нове го-
дине — године нових победа у борби за бољи и срећнији живот. –
Пред поноћ, последњих петнаест минута, били су испуњени козеријама, дуетима, рапортима који су још више појача ли расположење.
Поноћ... Осветљење се гаси,. Зидови сала одзвањају од поздрава упућених новој години. Безброј гласова мешају се, а затим спајају у ехо који дуго звони у ушима: „Срећна нова!“
Светлост се пали. Људи се трле, љубе, честитају. Посипају се цвећем и конфетама, наздрављају пуним чашама куцају се. Пију за здравље, за дуг и срећан живот, за нове победе, за нове напоре,
Преко звучника одјекнуле су речи маршала Тита: „Нека је срећна, свима нашим народима 1947 година“ То је била честитка човека који је повео наше народе у борбу и успешно их довео у победу, Он је народима Југославије говорио о ономе што је учињено и пропуштено и позвао их на појачани рад, на нове напоре у изградњи земље и остварењу бољег и срећнијег живота.
Говор је свуда саслушан са највећом пажњом. Док су громке речи великог човека
погађале људе у њиховим осећањима и спајале се са њиховим мислима, у салама је владао тајац.
А после завршеног говора бурни и одушевљени пљесак и одобравање радних људи показало је слагање са речима Маршала, Дуго се коментарисао говор. Људи су били задо-
вољни, срећни. И у овом великом и свечаном тренутку чули су мудре речи свога вође. — Београд је у изванредном расположењу, — рекао ми је један пријатељ, када сам га запитао како је по граду. Слично су говорили и други, Свуда се осећала радост, а нарочито на лицима људи,
Приближава. се јутро. Улице су препуне. Многи се враћају кућама, други мењају места Сви разговарају и живо коментаришу протеклу ноћ.
Дочекивао сам и раније нову годину, али се никад овако нисам провео, — говори један радник који је прославио дочек у Синдикалном дому са друштвом „Абрашевић“,
— Одлично је било и код „Братства“ у Поштанској штедионици, — Ја сам се добро провео у Рејонском културно - просветном одбору и
Њих троје су се нашли, иду заједно кући, коментаришући утиске,
То је слика на свим крајевима Београда. И на периферији Капије шкрипе, шкљоцају. Свет се опрашта,
У трамвају број 7, који саобраћа од првог јануара, свирају. Један човек четрдесетих година, диригује музиком и пева. Силази заједно са „оркестром“ код „Каменовића“.
Београд је у 1946 години много радио, много учинио и створио. Београд ће у 1947 наставити своје дело, Он ће победити и много допринети стварању бољих услова живота. То се види по речима срећних људи, по њиховим насмејаним лицима, по „озбиљним обећањима. Бранислав САРИЋ
ЈОШ ИМА ПАРАЗИТА
Безочно пљачкање занатских ученика и помоћника,
ише пута писано је о томе
како извесни приватни послодавци искоришћавају шегрте који им раде по 10 и 15 сати, како их туку и терају да раде послове који немају никакве везе за занатом и уопште изигравају Уредбу о регулисању принадлежности,
Рада С. Лазаревић, механичар из улице 29 новембра бр 17, спада у ред таквих „газда“. Он у својој радњи има једног млађег помоћника и два шегрта. Помоћу њиховом он врло добро зарађује на оправкама писаћих и других машина. А. ли, кад рад треба платити, оп заборавља да постоји Уредба
Млађи помоћник Милош Пле ша, који је пре 6—7 месеци положио помоћнички испит, и: ма још увек плату 11 динара по часу, иако му по Уредби припада _сатна плата од 12,5 динара. Старији шегрт Михаило Мандић има плату 5 дина. ра по часу, а по Уредби му припада 6,50 динара, пошто је више од 30 месеци на занату
Али и поред таквог његовој! рада, Рада Лазаревић је бла гајник Фронта у својој улиц“ Њему се поверава часна ду жност _ фронтовског функцио нера, нако за то нема квми фикације које треба да им: сваки фронтовац. Треба зна. ти да овакви људи желе да се сакрију иза свога звања, али
Х
' | Е а ' фронтовску организацију улице не би смело да остану непознате његове особине као
послодавца — експлоататора. · Лазар ДЕКИЋ А ==—=—>——————— — ——
Продивници Градског млекорстви ) београдском саобарћајном предузећу
а иницијатчву Синдикалне подружнице Београдског електричног предузећа,
Градско млекарство је отворило
своју продавницу у овом преду зећу. Кано је овде упослено око 2000 радника и намештеника који су, с обзиром на то да се ради од 7 до 15 часова, тешно долази до доручка, — с тварањем ове продавнице реше но је врло важно питање у снаб девању радника и намештени“ на. Они сада не морају да купују сумњива јела по разним бифеима и крчмама и да их уз то плаћају скупље него што им је стварна вредност, већ у про: пцавници Градског млекарства и. мају првонласну и хигијенснку "рану по нормираној цени.
Из Градског млекарства је озећано да ће продавница бити снабдевека животним намирнипама војим располажу продавнице У граду.
мЕ · Л,Д.
И. РАДОВИЋ:
Орач«
Шта не мора да буде, а бива |
У самој сали селишта се белела од прашине, која Фе диже приликом уласка публике, Али,
| | решле недеље пошао сам с породицом'у биоскоп
„Луксор“. Филм „Бели се усамљено једро“ пружио нам је заиста право уживање, али је то уживање било помућено незгодама на које се наилази приликом куповине карата и изласка са претставе.
При куповини карата ствара се гужва нешто кривицом гра: Бана, а нешто и кривицом руководства биоскопа.
Пре свега, карте би се у лане обилнијих посета могле издавати од почетка до краја претстава, а што се тиче ула жења и излажења из биоскопа, намештеници би се могли постарати да се створи неке рел.
Намештеник који пропушта публику митно глела како се људи тискају, а лржи отворено само једно крило улазних врата нако су врата лвокрилна. На примедбу грађана да треба пад боље организовати. он набусито одговара: „Ако вам се не свиђа не морате ни долазити.“
Тешко урађено,
У првомајском · такмичењу грађани Првог насеља Другог рејона узели су обавезу да ће рашчистити рушевине на празном плацу на углу Влајковићеве улице и подићи: мали парк. Од раног пролећа па све док није пао снег радило се на уређењу тога парка и на његовом проширењу. И ако трава још никако није засејана, ово место је било лепо у: ређено и чак засејано шибљем и извесним бројем дрвећа. Грађани Влајковићеве – улице, који су се нарочито залагали у раду, поносили су се својим делом.
Али шта се десило! Пролазни ци, да би скратили пут, искористили су то да парк нема никакве ограде и, пошто није постављена табла да се по парку не сме газити, преко њега је унакрст створено неколико стаза. Па и борови који су се с муком примили и који су целог лета заливани, ломе се сва-
ЈЕ!
ког дана. а који су на раду око парка уложили стотине радних часова немоћно гле: дају како се гази оно. што су подигли, а руководиоци радо. ва нису такође ништа предузели код народних власти како би се парк заштитио од упропашћивања. А то би се лако постигло, јер је парк непосред но пред зградом рејонске 'милиције и Народног одбора Дру гог рејона. Најзад, дужност је органа народних власти да заштите оно што народ ствара за подизање земље и улепша-
· вање града.
К. ПЕРИЋ
Да би посетиоци Народног позоришт имали што више користи од претстае
едишта у нашем Нарол ном позоришту нису лд'“ бро распоређена, Са задњ галерије позорница се мног боље види него са треће, из
најгоре настаје тек на крају. Људи се морају задржавати при изласку, јер су излази из бисскопа врло неподесни. Треба помислити само шта би настало ако би се неким чудом десио пожар ли Маква друга
кад људи и овако, У
незгода, нормалним приликама с муком
стижу до излаза. Миливоје ЦЕРОВИЋ
лако уништено
ко су места на трећој галери ји скупља. Знајући то, а немајући довољно новаца, тражио сам 24 децембра са неколико својих другова, место На зад-
њој галерији На каси нам је одговорено да су сва места распродата и дато нам је ме-
сто на трећој галерији.
Давао се комад „Непријатељи“ од Горког. Ми са својих места нисмо ништа могли да видимо. А на одмору, када смо погледали да ли има неко празно место на задњој галерији, видели смо да је скоро била празна Сада се питамо зашто се тако ради и зашто се не омогућава да се добију жељена места, кад већ нису распродата. Интерес позоришта није У
томе да се распродају само скупља места, него исто тако да публика на позоришној
претстави заиста нешто џи види И: ДОЖИВИ, Војин Д. МИКИЈЕЉ
уч. петог раз. гимназије
| |
Музеј без чувара |
Посетио сам у недељу 22 децембра око пола пет по под. не Музеј града Београда. Улаз у Музеј је био отворен, али У. целом Музеју нисам видео ни једног чувара или послужи“ теља. Осим тога, у многим про сторијама није било осветљења — нема сијалица. Кад је после извесног времена наишла нека другарица, сазнао сам да недељом нема чувара.
Мислим, да би требало мало зише водити рачуна о предметима који се чувају у Музеју. Ако ' чувар већ треба да има свој дан одмора, боље би било да то буде неки радни дан а не недеља, када има највише посетилаца, Исто тако, пошло се сада брзо смркне, требало ди да има осветљења, пошто. је после пет сати скоро немо“ гуће да се нешто види.
Једино нг гај начин ће Музеј потпуно "дг“теорити својој
намени, ~
М. ШИЈАН
'
сву
5. ј
ет Те
== |