20. oktobar
___- евеа ни
Сељаци, делегати на конференцији пажљиво слушају речи го-
ворника
осле ослобођења наше зем
ље радници Београда у-
лагањем максималних напора настојали су да створе што више индустриских производа за село а сељаци су да вањем вишкова пољопривредних производа граду обезбедили радне људе у граду до. вољном количином хране, Али помоћ радника селу није се огледала само у стварању индустриских производа већи у одласцима радних екипа на село.
Кад су организације народног фронта главних градова наших народних република. отпочели међуградско такмиче. ње, поред осталих обавеза, при мили су и обавезу за помоћ
РГ МИ ИМ Рт За Перни
=
– а
па / „КОНФЕРЕНЦИЈА ПОСВЕЋЕНА АКЦИЈИ „СЕЛО—ГРАД“
о
Радне
ерипе
допринеле су јачању савеза · радника и сељака
77. Дао је обавезу да учине 200 посета селима а радне екипе су. учиниле 470. На почетку међуградског такмичења дата је обавеза да ће се послати 12.000 књига а послато је 22.158. Дата је обавеза да ће се села претплатити на хиљаду листова а претплаћена су на 6.011.
Укупни резултати акције за помоћ селу су следећи: број радних екипа — 77, број одлазака — 470, дато је радних часова — 132.449, а укупно је учествовало 14.435 људи, жена и омладине, Учињене оправке: металци — 81.147, обућари 17.832, кројачи — 18:077, столари — 5.111, бербери ошишали и обријали — 22:119, часовничари — 1.803, лекари извошили 19.651 преглед. вете ринари — извршили 1.451 преглед стоке. Сакупљено је укупно књига — 22.158. Извршено разних претплата на листове 6011, издато зидних новина 122, олржано прелавања — 92. У новцу укупна изражена вредност ових радова, без поклоњених књига, износи пре ко 10 милиона динара. Ове ралове су извршили радници Бео града у Округу београдском, Спвему и срезовима Моравском и Пожаревачком.
Међутим, постоји како У Београду тако и на селу мали број људи којима се ови успеси не свиђају и који хоће ла одвоје село од града. То су они исти који би хтели ла место нове дође стара Југославија. Они говоре сељацима и плаше их са радничком кла-
це око њих. Они се правеим пријатељи сељака и труде се да посеју раздор између радника и сељака и сруше њихово јединство. А у селу имају разне слуге и слугице који су
живели заједно са њима од пљачке радног народа. У Кумодражу су реакцио-
нарни елементи кад је дошла радна епика, говори-ли да су радници дошли да их пред изборе скупе, Најбољи од говор оваквим елементима ће се дати још већим залагањем на изградњи и подизању наше земље на доследном испуњавању и премашењу плана које је поставила наша држава. Кал је настала зима услови за помоћ и за одлажење на село постали су врло тешки, понегде и немогући. Акџије за помоћ селу неће престати У току зиме али ће оне бити нешто мање, У току зиме ићи ће већи број лекара и повећаће се број културних екипа: Наставиће се везе са свим оним селима у која су оллазиле радне екипе путем слања књига, новина, дописивањем н тако даље. Колико су се радници и сељаци кроз ове акције зближили види се и по томе што су делегације из неких села биле у посети у Београду У појединим синдикалним по. дружницама које су одлазиле у село. Сељаци су такође обећали да ће у току овога ме. сеца, да би се одужили својим друговима радницима, примити радничку децу на летовање.
Дворана Коларчевог универзитета препуна радника и сељака за време говора Љубе Ивковића
селу. Прва конференција на Којој су изнесени резултати рада радних екипа Београда за помоћ селу од 1 јуна 1946 до 31 децембра 1946 одржана је у недељу 12 јануара ове године, поводом завршетка такмичења у акцији за помоћ селу У оквиру међуградског такмичења. Резултати акпије Од 1 јуна 1946 године акцијом за помоћ селу руководио је Народни фронт Београда и акција је узимала широке размере. Акције су имале за задатак да материјално помогну " селу које је страдало у рату и да ојачају савез радника и сељака. Пошто село није могло набавити довољно пољопривредног алата и кућних потребштина морало се присту пити оправци старог злата за коју је сељак морао ићи врло далеко, а како прилике још нису биле сређене, вребао га је шпекулант, да му узме што више новаца за оправку. Одлазак радних екипа Београда У село и поправка тога алата и инзентара на лицу места значио је велику економску, по: моћ селу у прошлој години. У задње време екипе су се ве бријентисале на крупније послове, као на пример поправке школа, клупа и другог школског инвентара, радови на уво ћењу електричне струје (у се лима Сопоту и Реснику), оправ ци јавних зграда, путева и мостова не запостављајући 0 бављање ситних ивећих оправки алата и другог пољопри. вредног инвентара за појединачна домаћинства, Радни љу. ли Београда ишли су са великим одушевљењем на село и жртвовали једини дан одмора и добровољно и бесплатно га посветили свом брату и другу сељаку, да оправе његов пољо привредни алат и да му по могну и учине му живот бољим. 3 Кад је почело такмичење У помоћи селу Београд је дао · обавезе да образује 60 сталних радних екипа а образовао је
ај
сом, хтели би да раздвоје раднике и сељаке. У селу су овакви људи већином они који СУ изгубили земљу аграрном реформом и богати, који су сво јим богатством већ раније Успели да добију газдински Утицај У селу и да живе на рачун целог села. Како то данас не могу, њима се то не свићђа. Има још по који поштен и радан човек који је пао под утицај оваквих људи али треба се трудити да се сви поштени људи ишчупају испод њиховог утицаја. У граду су то (бивши власници банака, бивши власници великих фабри ка који не воле ову државу зато што су остали без фабри ка, које су прешле у руке народа, На челу тог друштва сто је Милан Грол, Драгољуб Јовановић, и још неко друштван
Најбоље радне екипе добиле су прелазне заставице
Окружни одбор Народног фронта Округа београдског израдио је дипломе које ће се поделити свим радним екипа. ма које су одлазиле на село. Похваљене су за залагање радне екипе: бродоградилишта, Месног одбора кожараца, Поштанско телеграфско-телефонске гараже и ауто-радионице, Месног одбора бербера, Медицинског факултета и Месног одбора грађевинара. Најбољим радним екипама предате су на свечаној конференцији заставице. Заставице су добили: санитетска екипа Опште државне болнице, екипе Ауто-команде, занатлије Трећег рејона, Завода за израду новчаница и Месног одбора дрводељаца.
_ ПРОНАЛАЗАЧИМА ЗАСЛУЖЕНУ НАГРАДУ
Н: ТУ пленуму јасно је подвучен значај ударника, проналазача ни новатора за брзу изградњу земље и потреба да св они који се најви. ше залажу и најбоље награде. Да (би проналазач сачувао свој радни полет, потребно је да му се да и подршка у виду веће новчане награде.
Алојз Дугар, столарски рад. ник предузећа „20 октобар", је вишеструки проналазач. Ово. јим последњим проналаском, усавршеном типл-машином, услео је да повећа продукцију за 2.000%.
Штампа је писала о подвизима Алојза Дугара. Синдникати, народне власти и јавност утрошили су много речи.
Дугар је добио награду пре.
„"дузећа од 2000 динара. И по-
ново је прилегао на посао. Са.
да гради машину која ће бити допуна типл-машини и која
ће убрзати рад при другој 0. перацији за даљих 2000%. По одлукама пленума треба да се проналазачима доделе сен им финансиски обезбедиле даљи рад и које би дошле као заслужено признање, ,
И Дугару је обећана оваква награда. Још пре два месеца. Али обећање није испуњено. Зашто „Рад је писао о случају Алојза Дугара, Без успеха. Међутим, Дугаров случај није појединачан,
Не дозволимо да због биро. кратије и разних административних послова проналазачи и новатори не буду на време награђени. Они ту награду не захтевају, они не раде због ње, али оклевањем при награЂивању чинимо неправду проналавачима, јер таква немар. ност утиче лоше и на њихову
продуктивност.
награде, које би
Маи
Па ја и 5 ан нна ~
20 ОКТОБАР | _______ == и
· не“
: првог. годишњег
НОВЕ ОБАВЕЗЕ ОБЕЗБЕДИЋЕ И НОВЕ УСПЕХЕ
Ради (2 38 Репу-
блику • 30 СРСЋНИЈУ
бодунност
Тре завршетку новембарског такмичења радни народ Београда није прекидао своје напоре у изградњи. Ако је настао застој организационе природе, радни елан није опао. У децембру 1946, последњем месецу године обнове и изградње, забележени су велики радни успеси: .
А онда је отпочело првомајско такмичење. Још увек пол утиском великих успеха из прошле године, радници и на: мештеници латили су се сво, јих алата и пера; тешких, гломазних полуга, машина и компликованих таблица за израчунавање Можла су подружничке Управе задоџниле са плановима такмичења, можда је У њиховом раду планирања настао застој, али у напорима и при мању нових обавеза, У ОДУ: шевљеном _хрљењу ка новим успесима — застоја није било.
Ралн“"и предузећа „Метали. је“ из Суботице позвали су ва'бољу подружницу Београла „Пролетер“ на такмичење, на другарско натеџање У пребапивању производног плана, на првенство при смањивању производних трошкова, повећања норме. побољшања квалитета гала и радне дисциплине, а Полружевчна металског преду“ зећа „Пролетер“ заједно са свим својим чланством, прихва тила је позив, обавезујући се ла заведе норме до 1 маја на 00 од сто свих послова, да садање норме повећа за 5 од сто, да у сваком одељењу оспо соби по једног ученика за самосталан рад и да 10 од сто неквалификованих радника о. бучи за рал на машинама.
Радници „Београдске текстил нису се задовољили са 975348 метара платна које СУ у прошлој години произвели више него што је од њих трзжено. У новој такмичарској го дини они су примили обавезу ла ће план производње завршити 30 дана пре рока, побољ шавајући квалитет рада 38 500/.
Раднипи фабрике шећера на Чукарици, „радници бродотрадилишта, ралници индустрије исхране, сви они обећавају но» ве успехе, нове победе, спремни да савладају и победе све тешкоће које им се супротставе у борби за бољи живот, У борби за побољшање животних услова свих наших народа.
Код дрводељаца први СУ свом Месном одбору послали такмичарски план. за мајско такмичење радници столарског предузећа „На-ма“. Они су га сами саставили, сами потписа. ли обавезе не чекајући да им се одлуке Месног синдикалног већа двапут понове. Они који су вични да напрегну мишице, када их гони несаломљива жеља за нове подвиге, умеју и да своје обавезе ставе на плапир: „Примили смо прелазну за. ставицу. Позвали смо сва 0стала предузећа наше струке У земљи, а нарочито предузеће „20 октобар“, да се са нама такмичи. Ко ће пре испунити производни план> Ми обећавамо пребацивање норме за 25,270/б, уштеду материјала за 2,40/6 да ћемо пребацити производни план за 3,369/) и побољшати квалитет за 4,670/0.
Данима су стајали радници предузећа „20 октобар“ поред сваке машине по својим ради. оницама, гледајући у казаљке часовника. Необавештени су могли да помисле како је то губљење времена; али данас, за све послове постоје норме. Свтких пола сааа радник мо же да контролише свој посао. Прво предузеће из Савеза дрводељаца, које је завело рад по норми за све операције. Код металаца синдикална подружница. Ортопедског завода обавезала се да ће свој производни план испунити не за годину дана, већ за 10 месеци. За то време она ће побољшати квалитет рада за 200/; и смањити отпадак на свега 19/1.
Радници предузећа „Освит“ примили су обавезу да ће завести у мајском такмичењу нор ме на 1009/; радова, побољшати квалитет за 100/) и остварити уштеду у гориву за 79/0.
Такмичење је отпочело, или боље: такмичење је настављено са још већим жаром и одушевљењем него што је то до сада било, ,
Ударници, новатори и проналазачи нагнути су над својим алатима. Дугар Алојз, конструише нову машину. И многи други. Њихов број је све већи, јер знају: ради се за бољи живот, ради се за испуњење „производног плана, ради се за моћ Републике, ради се за ослобођеног човека.
ОБРАЗОВАНЕ СУ ОРГ МЕСНОМ
17 ЈАНУАР 1947
КОМИСИЈЕ ПРИ
АНИЗА ЦИОНЕ АНЕ ДИКАЛНОМ ВЕЋУ И МЕСНИМ ОДБОРИМА
Пропусти при спровођењу организационих промена ло одлукама Четврто;
пленума
ЈЕ епосредно по доношењу одлука и занључењу ра' да ТУ пленума Месно синдинално веће Београда присту“ пипо је спровсђењу у дело тих одлука. Ради упрошћавања и централизовања _ рада месних одбора пристулило се реорга“ низацији појединих. тако да су
извесни месни одбори спојени, други су проширени тиме што нове – подру“
су им придодате жнице, а извесни месни одбори су укинути.
Све ове веће организационе промене већ су извршене, али су зато друге измене У самим месним одборима и синдикал" ним подружницама У приличном застоју. Велики број подружничних управа ни до дт нас још није оформио комисије. До овога је дошло зато што ни чланови управа_ нису добро проучили одлуке пленума. Управе подружница оправдава“ ју овај пропуст изговором да је потребно пре стварања комиси“ ја одржати годишње скупштине и извршити избор нових управа. Овакав начин рада био би потпуно погрешан и кекористан, јер би ченање годишњих скупштина проузроковало дво" месечни или тромесечни застој у такмичењу због тога, што комисије, које треба да израде такмичарске планове за своје поље рада, не постоје, а када не постоји руководство и план, природко је да не може бити ни добро организованог танмичења по сенторима, нити ма каквог успеха.
Није случајно дошло до ова“ квих пропуста. Они су сасвим разумљиви ако се узме У обзир чињеница да чак и велики број месних одбора нема још формиране своје комисије. Нажа. лост, број танвих месних одбора није мален. Пропуст су учинили новообразовани месни одбори, и за тај пропуст они до ненле могу да имају оправдања, али остали: Месни одбор исхране, комуналаца, хемичара и текстилаца не могу нинаквим изговором да образложе своје пропусте.
Многи месни треба да. помогну ким управама ВРИ у дело одлуна пленума, то нису учинили, а подружнице на знају на који начин да спровзе“ ду избор комисија.
Пропусти су очигледни им од стране · месних одбора и од стране с подружничких управа које нису чак пратиле ни синдикалну. штампу у којој је на читавим ступцема писано о
одбори, који подружничспровођењу читавим ступцима писано о не“
' кама ЈУ
чину спровођења одлука и организабионим променама („Рад“).
Синдикалне подружнице у ве. ћини великих предузећа при ступиле СУ, избору _ комисија, сали веливи број малих подрумница још увек нема, нити зна
начин ка моји се комисије бирају. Бомисије, уколико посто случајева не по-
је, у много знају своје дужности.
Да би се овство стање окончапо, Месас синдикално веће образовало је организациону вомисију којој је дужност да надгледа рад месних одбора, да контропише спровођење у дело одлука ТУ пленума и да о пропустима извештава чланове Месног већа.
Месним орборима, који имају више од 20 подружница, став. љено је као задатан да такође образују организационе — коми" сије, ти чланови нису чланови месних одбора, али ће се у поспу, при контролисању рада номисија у подружницама оспособити да доцније могу бити и чланови месних одбора.
Дужност организационих ко мисија при месним одборима је да грегледају извештаје о раду подружница (пре годсишњихк скупштина), да посећују конференције подружница, ла уочавају недостатке и подносе ре ферсте _ секретарима месних одбора којима су додељеке. Ор. ганизациону комисију при ме. сном одбору сачињаваће 3—5 људи који се највише интересу“ ју за синдикалну структуру 4 рад с синдиката.
Организовање оваквих – комисија налаже потреба што бр. жег и бољег спровођења оргавизсционих промена по одлу пленума. Комисије неће бити сталне и брзо ће завршити рад, али доклегод по по дружницама — постоје одбори, које је требсло давно расформирати (пример: омладински У предузећу – „2бонтобар“ и Номисије за сузбијање шпекулаци. је код подружница просветних радника), доклетод постоје пропусти при спровођењу у дело одлука ТУ пленума организа џионе природе, овакве комисије су потребне.
Грешке и пропусти при спровођењу одлука ТУ пленума морају да се смање, јер то захтева правилно испуњења задатака постављених новим годишњим производним планом, јер то захтева брза електрификаци. ја и индустријализација земље,
РАНАП ГРАДСКО НАРОДНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА СНАБДЕВАЊЕ БЕОГРАДА
снабдева ста« новништвоБе« ограда Коло нијалном ро• бом на велико мина мало
Три преимућство Гронопове робе;
НАЈБОЉИ КВАЛИТЕТ; НАЈЈЕВТИНИЈА ЦЕНА: РОБА СА АРЖАВНОГ СЕКТОРА ПРИВРЕДЕ
ВелиКопро давнице л
нице налазе о по целом граду