20. oktobar

17 ЈАНУАР 1947

Слабаг на;

ПР ЈЕР ГИ ЈЕК % |

БИОСКОПСКЕ ДВОРАНЕ У КОЈИМА ЗА ВРЕМЕ ПРЕТСТАВЕ ШЕТАЈУ ПАЦОВИ

у скоро, био ми је дошао у посету рођак из унутрашњости. Дошао човек да посвршава нске своје ствари. Задовољан што је сва брзо урадио, замолио ме да га од. ведем у пески биоскоп. Гледали смо „Петар и Катарина". Добар Филм. ШИ све би било лепо да нас једна ствар није запањила. И Манме, у горњој сали биоскопа „Луксор“ за време прет. ставе шетају пацови. Нисам веровао, Скрепух му па то пажњу. Не поверова, Но, како су паша места била са стране и како рефлекс од светлости са платна баца слабу светлост по

' вали, лепо смо видели како се

· био

од бине, према седиштима У. партеру шета пацов. Да ли је један, или више — не знам. Када сам му по други

' пут показао пацова, једна же-

“ туће, али сам

на иза нас рече да је то псмо. и сам, као и; опа, мало подигао ноге у вис. , Да ме пе уједе, уплаших се..

За времо приказивања рс-| клама, као последња, појави- |

· да св п следећа: „Кљига жал. |

би налази сву канцеларији |

· блоскопа“. Верујем да се у тој|

књизи пе палази жалба да би |

' било врсме да се очисте пацо- |

' ви из сале, а можда да св 0-|

- но јо.шалол 2 род који бистре. |

бало де се па њему одвија, алл ипан тргба се запитатиј коло да со уреди питање те | пијада.

Мало би требало да су пи-| јолшо тосга смештене на месту одрсђелом за пијацу, оне су св сместило па левој страли! ЕБогошеве улице, љ у самој пијаци стојз потпуно празнс чтезга. Грађанима-пролазници. ма који журв па посао Његошевом улицом, потребно је ско. ро чатврт сата да пређу од| угла улице Јована Ристића до Краља Милана улице,

Нијз само у питању то ометање грађана, него исто тако се и возала.о муком пробијају овим делом улпце, а за купце и продсвце такођз постоји 0. онаст да буду прегажени.

Поред тога, ахо се рад пијапе одвија вап места одређених за саму пијацу, неће се моћи | спровести ки контрола пад ра | зиптм шпекулантима и црно. берзијапцима који без контроле могу да продају своју ро-! бу. Заштто се дозвољава овако | непрзвилно ширење пијаце док пијачне тезге остају пра. | знег%

| . Д. Перић |

ж НЕЗНАТНА КОРИСТ _ |

А ВЕЛИКА ШТЕТА

У нашој дневној штампи изишла је наредба о чи. шћењу тротоара испред кућа и да се тротоари не смеју чистити сикирама, или таквим предметима који могу да 0штете тротоар,

Последња два-три дана, каКо је пала ова киша, изгледа да је најлакше очистити тротоар. Али, поред свега тога имао сам прилике да видим како је једна жела у улици П. Папа, код Бајлонове пијаце, имала у рукама мало сикирче и неуморно тукла,.по леду, који се брзо ломио и сикира ударала у тротоар. У Влајковићевој улици један радник је 0штрим ашовом лупао, а.да У истој улици два друга радника ћускијама, заоштреним на врху, разбијају лед, који се могао просто лопатом Сацати, али је то заморније.

Када сам једноће од ЊИХ скренув пажњу, добио сам одговор који не одговара ни једном фронтовцу,

Најинтересантније је то да паресдбодавац није предвидео да постави контр лне органе, који би требало да обилазе Улице и да све такра случајеве пријаве,

Јован. ЈАСНИЋ, Церска 37

Ма лчи Мр а ЕјЕстЗ |

КА,

| ВА ШТО ЕФИКАСНИЈУ

" . ,

(Сарадња установа социјалног осигура:ља и синдиналних организација

Га заседању Четвртог пле-

нума Централног одбора јединствених синдиката, које је одржано крајем прошле године, а поводом реферата и дискусије о социјалном осигу» рању, констатовано је и нарочито подвучено да досадања сарадња установа социјалног осигурања с једне стране и органа јединствених синдиката с друге стране; није довољна и потпуна, јер је, углавном, би“ ла ограничена на више фору= ме. Обзиром на то, на заседању је истакнуто да сарадња мора бити остварена и на тај начин што ће се организовати, односно проширити досадања сарадња и на остале, а нарочито основне јединице, то јест синдикалне подружнице,

Пленум није остао само на илустровању непотпуности досадања сарадње и констатацији да је ради тога треба про ширити, већ је донео потребне одлуке у том смислу. Наиме, решено је организационо 0формљавање ове – сарадње, формирањем посебних тела, која би у оквиру синдикалних органа и то првенствено подружница, у виду комисија за социјално _ осигурање — имале искључиво задатак да се баве питањима из области социјалног осигурања и провођењу „на јављене сарадње. У вези са вом одлуком већ су дата сва потребна упутства за њено провођење у живот, па је потребно да се овом приликом размотри у Ком правцу, којим видовима и по којим питањима ову сарадњу треба оствари“ ти,

Старо социјално осигурање по својој садржини, организа» цији, условима рада и свом а» парату, не само да није задовољило потребе и интересе радничке класе, већ је било У ствари противтежа тадањим стремљењима радничког по крета. Као такво оно је служи ло свему другом само не инте» ресима радничке класе. Укратко, оно је било потпун одраз тадањих друштвених односа,

После ослобођења ситуација се потпуно мења, Радничка класа има руководећу улогу, како У ослободилачком рату, тако и после у периоду мирне изградње и обнове земље, Поред осталих, сада и социјално осигурање постаје централно питање старања народних вла» сти и синдикалног покрета, Ради тога се одмах приступило предузимању потребних мера, како би се и социјално осигу“ рање поставило на ону основу и добило оно обележје Које произилази из чињенице измег њених друштвених односа, До ношење новог Закона, уства-» ри је први корак У постављању нових стварних темеља но• вом социјалном осигурању, Остали прописи, који .су потом уследили, употпуњују наше социјално законодавство и регу-= лишу материјлно-правни поло жај осигурања трудбеника,

Провођење овог новог соци= јалног осигурања поверено је установама које имају опште државни значај. На њима сада лежи велики и тежак, али и пун части задатак. Да би ове установе у том успеле, порел осталих, не мање важан услов је и однос самих осигураника према своме осигурању, од“ носко оно зависи од помоћи и сарадње синдикалних орга» низација. Свакодневно, установе осигурања наилазе на низ питања, проблема и тешкоћа, од којих се добар део. може успешно и лако решити кроз сарадњу са осигураницима, односно њиховим синдикалним организацијама, Није ловољна само ' добра администрација израђена на исто тако доброј организацији, нити су довољни добри и позитивни правзи про писи, који регулишу материјална права и положај осигураника. Потребно је исто тако створити повољне услове и'нов однос установа социјалног о сигурања према осигураници ма и синдикалном покрету, а такође и ових према социјалном осигурању. Нема више потребе нити места старом односу, када је радничка класа морала водити борбу за ослобођење социјалног осигурања. Сада се овај однос потпуно мења. Главни ослон за спровобење новог социјалног законодавства, установе осигурања ће имати, поред народних власти и у синдаклним организација. ма. Као што је. напоменуто, организсциона форма ове сарадње решена је на тај начин што ће се при синдикалним орга низацијама и то и код основ них јединица — подружница — формирати посебни органи — комисије за социјално оси. гурање, које ће се искључиво

МА СРНА ла

· социјално законодавство.

ке Николића,

А а и“ НИ пол -Е

1 Џ

—“ 20 ОКТОБАР |

> 1 Ек

„

ПРИМЕНУ НОВОГ ЗАКОНА О СОЦИЈАЛНОМ ОСИГУРАЊЕ,

бавити. питањима социјалног осигурања.

Као прво питање, на коме би ова сарадња била потребна и значајна, свакако је питање у> познавања осигураника са циљевима, функцијом, те: значајем и природом осигурања, Није редак случај да поједини осигураници нису још упознати са основним принципима но» вог Закона и осталих прописа који употпуњују наше ново Још увек један део чланства, не схватајући улогу, Циљ и смисао социјалног осигурања, не: правилно се односи према њему. Било је доста примера да су осигураници у свом односу и захтевима према осигура“ њу иступали исто тако као да се налазе у установама и односу који је владао у старом социјалном осигурању, Траг заоставштине из прошлости још увек се код појединих показује, јер ти људи и на ново социјално осигурање гледају старим очима и тако се и. односе. У отклањању ових и сличних недостатака, одлучују“ ћу улогу ће одиграти основа не комисије. Путем предава» ња, кратких курсева на масов= ним састанцима и другим приредбама, ове ће упознавати своје чланове са социјалним о сигурањем, „његовим _принци“ пима, задацима и улогом. Ра» звијати сазнање да је то њи, хова установа н да је социјално осигурање у рукама рад“ ничке класе и да га нико други осим ње не може ни кори“ стити нити на неке друге циљеве употребити. На састанци ма свога чланства, комисија треба да третира и питања из социјалног осигурања, васпит= но делујући на чланство и ра-

звијајући дубоки смисао за правилан однос према осигу» рању.

Исто. тако комисије би пру“ жиле велику помоћ установа“ ма осигурања по питању по моћи и благовременог вршења обавеза послодаваца према о

сигурању. Познато је да је нојви Закон д социјалном осигу“ рању питање обавеза осигура ња поставио на ширу основу, обухватајући. и оне категори» је Које нису раније биле оси> гуране. Међутим, и поред тога установљен је велики број пропуста већег или мањег 0-. бима, Старе навике да се осигураници уопште не пријаве, или бар не благовремено, још увек поједини послодавци по казују. Знатан број послодаваца овом послу не. само ла не придаје потребан значај, обзиром на његову природу и важност у осигурању, већ ове своје дужности врши врло не уредно и неблаговремено. Свакодневни су случајеви да осигураницима, који су на боловању или им треба одредити ренту или пензију, недостаје чланство (јер својевремено послодавац није извршио пријаву на осигурање), те доводи у пи тање право примања, а у' уста новама социјалног осигурања ствара изузетне и непотребне тешкоће у раду. Није бољи слу“ чај ни са плаћањем приноса. Велики је број предузећа која не плаћају, или бар не благовремено, приносе за своје установе, Забележени су случајеви да се дугови предузећа крећу до један, два па чак н пет милиона. Овако лабавим вршењем дужности послодавци не само да лишавају установе социјалног осигурања потребних материјалних средстава, већ изазивају органима соци“ јалног осигурања много теже

услове рада, а сем тога знат“ но повећавају административни апарат, те поскупљује ре» жиске трошкове установе. Ра» ди тога све синдикалне орга» низације, а нарочито социјал» не комисије, могу једино, поред народних власти, пружити пуну помоћ установама осигу= рања, Редовна и будна контро» ла, те потврда да ли се сви осигураници у предузећу приз јављују на осгиурање и то бла~

ТРЕБА ЛИ ИСПРАВЉАТИ ГРЕШКЕ НА КОЈЕ УКАЗУЈЕ ШТАМПА ПЛИ. НЕ пива Дува

Органи народних власти треба више

ош 20 децембра изашао

је у „20 октобру“ допис у клме се износи тешка стан бена ситуација породице Жиодликованог У" дарника. Док он ради на из градњи мостова у унутрашњо“ сти, његова породица живи У врло рђавом стану у Кнез Ми хаил"вој улици 19. Очекивала сам да ће допис У листу до принети решењу питања њижовог стана, међутим још увек ништа није предузето за сме: штај ове породице и на ов жладноћи постоји велика опа' сност за здравње дв је деце # старице. И даље су све троје принуђени да поднесе све незгоде које их сналазе у тако рђавом стану и престали су да верују да ће им се икала иза ћи усусрет, када се ни после писања „20 октобра“ нико #з станбеног отсека није заинте ресовао за њих в смештај.

| Мара М. НЕДИЋ

Наше народне масе све вите схватају значај штампе: У новим условима живота.- Зато грађани пишу редакцијама ли стова, износећи своје потребе и жеље, дајући предлоге за практично спровођење у жи вот донетих одлука и нареда-

"ба и критикујући неправилан

рад · појединих _ службеника, Значи да грађани осећају власт као своју, да желе да допринесе су њеном успеху у раду и ти: ме што износе примерг греша ка, показују бригу за разви' так и јачање народне власти:

Прави народни службеници посвећују велику пажњу писа

следећи број.

излазећи у сусрет жељама својих читалаца уводи од овог брсја огласе. Од идућег броја огласи ће

се давати у нарочитом типу (цртачки обрађени), а примаће се најдаље до сваког

патње до посвете предлозима гран

њу штампе, пошто је она једе на од моћних веза између вла“ сти и грађана; они се самокри“ тички. односе према својим грешкама, сазнајући за грешке других, уче се како да сами избегну такве или сличне гре шке. Међутим, има још увек службеника У органима на родне власти који мало пажње посвећују мишљењу грађана, који се равнодушно односе према њиховом писању. Они

се зато не интересују шта гра' Ђани преко своје штампе пишу и не труде се да исправе оне конкретне грешке и пропусте на које их грађани преко штам пе упозоравају. Један од таквих случајева је изнет у гор“

њем допису, Породицу Жике Николића, награђеног и одли' кованог ударника живи у најтежим _ станбеним приликама. Лопис о томс, објављен је у пашем листу скоро пре месец дана, а из Првог рејона још није ништа учињено да се ово испрабиг 8

Овај случај није једини та: кве врсте који је објављен у нашем листу, а да одговорни органи ништа нису по њему предузели. Београђани нам пишу с уверењем да ће кроз свој фронтовски лист најбоље помоћи народну власт у прак тичном решавању свих про блема, Зато, кад се ступци новина отварају грађанима за изношење критике, жеља, по; треба и предлога, треба учи нити све да од тога имају ко“ ристи и органи народне вла: сти и грађани“

понедеоника за

(Огласи се примају у огласном одељењу Влајковићева 8/1 спрат и у пословници предузећа Булевар Црвене армије бр. 1.

УРЕДНИШТВО

ои ЈАМИ, ин ан о РАИ ај ИЕ

+ прЕА 25 ДАН ~ ; 4 : Ко пите

говремено, # по иступу са посла одјављују, као н да ли се редовно _ дозначују с дугујући приноси осигурању, такође су важни задаци комисија.

Као што је познато, 4 обзиром на пословање установа осигурања око исплате дечијег додатка није задовољило, лонети су нови прописи који ово питање успешно решавају. Сада се стари _ систем _ овог пословања из основе мења, те су створени услови да оно престане бити камен спотицања У пословима социјалног осигурања. Али је важно да ово, пословање, које се од 1 јануара

1947 године преноси на преду“

зећа, организује добро и све исплате врше не само благовремено већ и тачно и на закону основано. М на овом послу ко. мисије ће бити, уствари, веза између установа социјалног 0сигурања с једне и предузећа с друге стране ради потребне координације и заједничког рада, И по питању лекарске слу: жбе може се остварити саралња. Свима је познато да је од свих послова Који претстоје пред социјалним осигурањем, лекарска служба и њена организација најделакитнији и најтежи Организовати густу мрежу амбуланата и других санитетских _ установа — (клиника, болница, бања, климатских лечилишта и др.) није лак задатак. Недостатак лекарских кадрова, средњег медицинског 0собља, инструментарија, просторија и инвентара су свакодневне тешкоће с којима се 60» ри осигурање, Ако се.овој ситуацији додају сви они случајеви неправилног односа оси гураника према лекарској служби, онда ће се имати слика колико се тешкоће повећавају и услови рада још више погоршавају. Тражење боловања, поштеда и других давања из лекарске службе, иако за то нема _ медицинских ·— услова, претставља честе и тешке препреке у раду. Затим, неоправдано позивање лекара кући за хитну лекарску помоћ, мако није било места овом позиву, и то баш у времену када услед оскудице лекарских кадрова и моторних возила ову врсту помоћи треба обезбедити онима којима је стварно потребна. Указивање на ове и сличне појаве, те предузимање низа мера према онима који се неправилно односе према социјалном _ осигурању, _ свакако претставља примарни задатак.

Не мање важно било би и питање објективне критике # отклањања недостатака у здравственој и административној служби осигурања. Са великим делом старог апарата, са свим његовим недостацима и старим навикама, установе осигурања још увек имају те шкоћа, Још увек није овладао нови дух и схватање оне су. штинске измене која је наста ла у новом социјалном осигурању. Меродавни државни фактори предузели су низ мера, а и даље ће то чинити, како би се и с те стране омогућио правилан развој административне,.а нарочито здравствене службе. Комисије социјалног осигурања морају будно пратити рад ових установа, те о свим пропустима, погрешкама, неправилном односу према осигураницима одмах обавештавати, како би се о овим и сличним _ појавама – благовремено надлежни обавештавали, те та-

"кве штетне појаве отклониле.

Поменуто је само неколико од низа питања у којима је не само могућа већ и остварљива сарадња. Као што се види пред комисије за социјално осигурање поставља се велики и важанв Задатак С једне стране све те комисије у својим актив. ностима даће свој допринос У изградњи и даљем усавршава. њу социјалног осигурања, јер ће му преко подружница и

других синдикалних органа о-'

могућити потребну подршку о: них чије је осигурање, а с лруге стране омогућиће правилно коришћење његове здравствене службе, лекара, организације здравствених установа и осталих давања на које осигураници имају право. Обзиром на то, с пуним правом се очекују велики резултати од нНљјављене сарадње, која се сада спроводи. Њихов успех у раду је не само од великог значаја за установе, на којима ле.

"жи задатак провођења новог

осигурања већ је то интерес и самих осигураника. Ради тога њима треба поклонити пуну пажњу, омогућити им правилан и успешан рад, јер ће само та: ко моћи одговорити свим 38: дацима који се.сада-пред њих постављају, МИ пе

пи не љети панел певенинанвилншке-_атинентинигинице реши шиститивин татвиставе смени инат = --== а нил аи

БЕЛЕ И

ПРИМЕРНА. НЕМАРНОСТ | Ка ;

Толико пута повављамо ла свака . трађанин треба ла учини све што може, како би улепшали ваше улич це и учинили их што прометнијим, Па ево, илуструјемо олзив Једног »савесногг грађевинара. _ Прошлота лета оправљао је зтраду у Балканској улици. Бурад са кречом биле су му потребна, Тачно. Али грађе= винска сезона је прошла а она су ту остала да закрчују пролаз пеша, шима,

Занста је штета што није оста« вио н своју фирму на њима, а још чудније како надлежни могу ла трпе ову »антику« грађевинске сезоне из

1946. године, која спада у музеј зреликвија ругла — аљкавости М немарности“.

Ж 1

РАТИ НАРОДНЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ

Колико дуго ћемо још трпети на зидовима неких кућа у Београду ре“ кламе (бивших велетрговаца издаје инка = сарадника окупатора, које је наш народ казнио, али зљкави # немарни нису премазали њихове рекламе На згради на углу Уулиџа " Народне Републике и Булевара Цр• вене лрмије и после више ол пве године од ослобођења реклама ве"детргтовца # сарадника окупатора Митића није још премазана,

х ЧИЈА ЈЕ ОВО ДУЖНОСТ

Изко је Недеља Шрвеног крета де давно завршена, на згради »Албание је: још и данас стоји пропагадни плакат, # ко зна докле ће још ста« Дата зке се за то и власти не .заг "интересују, | АН

ДОКЛЕ ЋЕМО РЕКЛАМИ-

ма