20. oktobar

В. И. ЛЕЊИН ГОВОРИ ЦРВЕНОЈ АРМИЈИ

~

Двогодишњица културно"уметничког друштва „Радник“

Пре две године металци Пе тог рејона основали су своје вултурно-уметничко друштво „Радник“. У почетку свога рада друштво није располагало до. вољним бројем чланства, а још мање материјалним средствима и просторијама. Али, уједињењем задника свих већих преду. зећа Петога рејона, скупљањем материјалних средстава културно-просветни рад у друштву по. чео је да св развија све више и више. и

За две године друштво „Рад. ник“ је успело да окупи велики број раднина и да развије све гране нултурно-уметничког рст да. Друштво раслолање добрим хором, Фопилором, драмском секцијом, шаховском екипом и фискултурним активом.

У овој години пзоеко пета друштво је добило просторије у бившој „Цветновој механи“ и из сопствених средстава и помоћи меснот одбора металаца саградило модерну позорницу, снаб“ дело се реквизитама 3а фолклор и обогатило своју библиотеку. У току овогодишњег рала друштво је направило више лосета селу и организовало при“ редбе на Омладинској прузи.

Организованим радом и подизањем квалитета својих при“ редби културно-уметничко дру“ штво „Радних“ показало је до сада добре успехе.

ЖЕНЕ ПРВОГ РЕЈОНА ПОМАЖУ УЧЕНИКЕ

Фронт жена Првог рејона на иницијативу својих чланица, ставио је пред себе задатак да попуни празнину престанка патроната и да својим залагњем обезбеди стипендију извесном броју ђака Прве женске и Четврте мушке гимназије. И У тому су задатку успеле.

На дан 14 јануара свечано сакупљене У сали Фронта, жене Првог рејона, у присуству десет стипендиста, наставника гимназија као ин претстаника наших листова и већег броја чланица АФК-а предале су као прву сталну помоћ од 1009 динара десеторици ученика, и то пет девојчица и пет мушкара» ца. Ова помоћ биће стална месечна потпора.

Б. Церовић

: пи а.

_ 20 ОКТОБАР _

“У латир

„У

иж

У

прашину и

У ВЕЗИ СА РЕАЛИЗОВАЊЕМ ОДЛУКА ЧЕТВРТОГ ПЛЕНУМА

«

.

Новине у плану културно-просветног |

рада при синдикалним 5 организацијама

(= почетком нове године културно-просветно – оде љење Месног синдикалног већа почело је да спроводи че: творомесечни план рада на кул турном издизању радника Београда. Значај овог плана је велики, јер је обухватио најважније секторе рада, кроз које ће се разрадити многи организациони проблеми културно просветних комисија при месним одборима, проширити васпитни рад, а самим тим и кул: турно-уметничка делатност б6оље спроводити. Уз све ово, 8' ко се узме у обзир да су многи сектори културно-просветног рада при Месном већу слабо радили услед недовољне ор ганизованости и искуства, 0' вај план треба да унесе правилав став и решење у целокупну проблематику култур“ но-просветног изграђивања рад ника. .

Многи месни одбори нису имали културно · просветне Комисије, услед чега културни рад код њих није био онакав какав је требало ла буде, или га уопште није било- Зато је нарочито значајно да се што пре формирају културнопросветне комисије код кућног помоћног особља и грађевина: ра, који имају велики број чланства који ни до данас није обухваћен никаквим културнопросветним _радом, вити се повело рачуна о њиховом кул турном издизању. У време ширења акције против неписме“ ности чланови савеза кућног помоћног особља и грађевињ ских радника нису обухваћени на течајевима у довољној мери, иако код њих има-најви“ ше неписмених. Стога ће формирање _ културно-просветних комисија, које су предвиђене четворомесечним _ планом, до" принети не само правилном спровођењу акције — противу неписмености, већ и остваре“ њу плана културно-просветног изграђивања свих радника.

Васпитни рад са радницима преко Месног синдикалног већа развијао се врло често код многих месних одбора спонта»

во, док сада, планским постављањем целокупног _васпитног рада, не само што ће се имати контрола како се спроводе постављени задаци, већ ће се моћи да уводе и нови моменти у току рада. У Београду је основан двогодишњи курс за опште образовање за који је владало велико интересовање код радника, те стога план предвиђа отварање још једног одељења ове школе у току 9 вог месеца. Многи радници покушавали су да уче стране језике на различитим курсевима, који су се оснивали по рејони“ ма. Али услед несистематичности самих курсева или услед недостатка времена радници су престајали са учењем језика на курсевима. Међутим, кур севе за учење страних језика, које ће основати Месно син“ дикално веће у заједници са месним одборима, биће прила-

"гођени слободном времену рад

ника, а настава ће бити при. ступачна и методична. Курсеви страних језика, нарочито кур" севи руског, биће повезани са школом за стране језике Коларчевог универзитета.

Четворогодишњи план прелвиђа одржавање редовних пре давања у Синдикалном дому сваких 14 дана из области по литике и привреде, а при кул> турно • просветним друштвима

ће се одржавати предавања из књижевности и музике: Нарав“ но, да би се правилно испунио план предавања културно-про“

светног одељења Медног већа, треба ангажовати културно. просветне раднике Београда.

Организовање течајева за Ре дакторе зидних новина, лава ње кратких научних филмова по друштвима, фабрикама и Синдикалном дому допринеће у многоме ла се интересовање ралника повећа, а истовремено да се подигне и културни ви во ралничке класе Београда.

План рада културно-просветног одељења, који треба спро“ вести од 1 јануара до 1 маја, моћи ће се реализовати само ако се води тачна евиденција о извршеним као и о оним за. дацима које тек треба изврши“ ти и ако се непрестано води рачуна ла свака акција буде масовно _ попраћена учешћем

радника, у чему ће се успети ако се агитација спроведе на време. План културно-просветног рада, који ће се спроводи. ти у току ове године, преставља реализовање одлука Четвртог пленума о културнопросветној изградњи радника и зато спровођење овог четво. ромесечног плана претставља остварење великих планова на подизању културног нивоа рад ника Београда.

В. ПАСКАЉЕВИЋ

На течају за неписмене у Основној школи број 8

о ааттанацинататлитина титан И ем

Где треба тражити трађу за позоришне претставе мањих позоришта

У току досадашњег рада реј инских позоришта, Као и осталих дилетантских драмских група, показало се да руководства нису могла У много случајева правилно да спреме репертмар. Приказивани су комади за које није било довољна способних _ извођачких снага или је технички би: ло тешко извести их и због тога су претставе подбацивале. Доста пута стављани су на програм комади, који садржај но не одговарају данашњим по требама гледалаца и нису у духу задатака који се данас постављају пред позоришта. Било је у тим приликамз, поред недовољне стручности у одабирању комада, и објектив“ них тешкоћа. Ми данас нема мо довољно позоришних дела

која су лака за извљђење, а правилно износе“ догађаје из народноослободилачке _ борбе,

из. обнове и изградње наше земље, или обрађују догађаје из прошлости наших нар да. Међутим, у нашој књижевности има низ дела, приповедака и романа, нарочито наших реалиста, која изнже моменте из борбе наших народа за слобо“ ду и независност, која истичу слободарски дух, патриотизам и тежњу“ наших народа за по стигнуће највиших идеала: У многим делима се обрађују мотиви из свакодневног живота нашег села и сељака. Осим тога, у нашој народној поезији постоји безброј дивних моти“ ва који су, такорећи, непозна ти широј јавности. | ел

_ _ Сав тај материјал требало би

искористити за стварање драмских дела. Наши књижевници мотли би, кристећи га у пели: ни, или узимајући само мотиве за самосталну · обраду, дати "безброј добрих драмских де'

ла: Али, да би се постигло ла та драмска дела види што већи број гледалаца, не само У Београду, већ и у унутрашњо сти, она треба да буду тако обрађена да се могу давати И

на мањим позорницама, са сла бијим извођачким снагама.

На тај начин дао би се ве лики прилог културном Уузди: зању широких слојева народа, а омогућило би се да рејонска

мозоришта и дилетантске групе, као и позоришта у унутрашњо сти, не лутају у стварању про“ грама, већ да су у стању ла приказују, и то са успехом, до бра лрамска дела,

то" | „ЈАКОВ СБЕРАЛОВ“

У биоскопу »Радничког дома кул-

туре“ почело је приказивање великог совјетског историско . биографског филма из серије >Живот великих (бољшевика« — Јаков Свердлов« Сценаристи Б. Левив и П. Павленко и искусни режисер Јуткевич поставили су радњу живо и реалистички и дали топло н присно лик Јакова Михаиловића Свердлова, једног од

вођа ш Фрганизатор Велике Октобарске револуције м најприснијег саралшика ш саборца Лењина и Стаљина, Са пуно дивамике филм у почет. чим спенама показује средину ш град. Нижњи Новгород у ком= се родио, живео а радно Јаков Свердлов.

У бурним данима револуџионарне 1905 године Свтрдлов је у Нижњем Новгоролу, Сормови Самара и Са-

ратову, као инструктор _ Ментралног

Комитета, организатор радзиштва 8 маса у Јекатеринбургу п покретач о» ружанот устанка у уралским краје“ вима.

Ипак 1906 године Свердлов пада У руке полиције. Спене у затвору, пуне драматичзтих, напетих догађаја, у којима величина снага м храброст неустрашивог револуционара долазе ло пуног. изражаја, најлепше су и нај. изразнтије. у целом филму. После гри тодине тамновања Свердлов | излази ва. слободу, зли га поново хапсе и протерују У лалехе арктичке крајеве Сибира, гле налази Стаљина. Лва велика револушионара, које је џаризам бапио у прогонство, далеко ол љу: ди, у далекој сибирској леденој пу: стињи, маштају о активној борби. Има на свету пријатељства, постоји животни циљ, постоји будућност, У“ брзо ће наступити и наше пролеће«.

—' пролеће је лошло ... Лошла је 1917 година и победа Октобарске револупије. |

Велики организаторски ар Сверлова долази ло пуног изражаја 7 изградњи млале совјетске лржаве. Он ради на стварању Првог совјетског устава, У Нижњем Новгороду рашчи“ шћава са. демагозима, 'вовинистима и анархистима: На предлог _ Лењиза Свердлов је изабран за првог претсед« ника о Сверуског Централног — Извршвог Комитета Совјета, '

Бурни в линамични живот овог револуционзра завршио се 16 маја 1919 године. Умро је у својој 34-ој години од шпанске грознице, | 'Улоту Свердлова сјајно игра Љуба. шевски,: дајући озбиљна, езергачни, (борбени, „лубоко психолошка пролубљени ,лик овог великог бољшевика. _Филм убедљиво приказује историско раздобље у коме је живео м рздид први чов=к прве соџијалистичке републике: а ;

Нарочита врелност филиз лежи у томе што нам помаже да још боље упознамо, најзначајнији „логаћај у и. сторијв човечанства — Октобарску резолуцију 'и' њене -организаторз и но“ сноце,

РМ средина ши а ара

“О.

КРАТКЕ ФИЛМСКЕ ВЕСТИ

царине

Крајем прве четвртине ове године било је обновљено Украјини 1658 биоскопа, од којих 1087 на селу, Украјинске биоскопе је у 1945 години посетило 80 милиона гледалаца, з У првој четврти 1946 године 25 милиона, тло показује све веће интересовање за филм.

•

Чешки филм све више оживљава. Многи чешки глумци враћају се из Холивула да учествују у развоју Н0ве домаће филмске производње, која ће се развијати под врло повољним

условима, захваљујући атељеима, који су снабдевени најмодервијим _ сред ствима.

.

Енглески филмски продупентн у по. следње време се не задовољавају св“ мо освајањем тржишта за своју про“ дукцију, већ намеравају ла у ино странству инвестирају капитал ин У техничке уређаје ни атељес, Ове те жње се нарочито осећају у Италији, Швајцарској и Јужној Француској,

»

Почетком идуће године одржаће са у Швајцарској други међународни конгрес ваучног филма,

»

Г. Чезњак пи 6. Лунајевски написале су спенарио за веселу филмску коме дију »Љубав преко радија«, У спенарију су испричани забавни доживљаји пилота Гребешчикова који води љу= бав преко етра, _

•

Први пут после левет голина три спела је Грета Гарбо у Штокхолм, где је пре 27 гол. живела још цао са• свим непозната фризерка. Њен брат је још ни ланас такси шофер у Штокхолму. Грета Гарбо се одмара у Штокхолму н студира улогу књижевнише Жорж Санд, коју ће остварити по повратку у Америку,

.

Министарски савет СССР | долелно је Стаљинске маграде – уметницима филма. Премију првог степена у ве сини од 160.000 рубаља побили су ре« жисер Ермер, — сценариста Чирсков РР Суворов, глумци Державин по = за филм »Велики прео.

» УЗвезда +филиг завршила је зБалканске игре 19462, који М Пе

мљев у Тирани Снимањем је груководио режисер Војислав Нановић са вомоћником Михаилом Шагићем Сав мали су Милорал Марковић, Никола Жедрински и Небојша Лолин са помоћником Стевом Радовићем МузниКу је изабрао Илија Лакешић Товска руководилац је Милан Тричковић Монтажу је извео Војислав Бјењаш, а текст чита спикер Рада Магковић. Филм приказује _ Балканске игре, које су значајне као манифестааија Нових сдноса међу балканским чарон Дима. као манифестација сарадње -н солидарносли (балканских земља,

Пе

језике. треба ДО

постону Јавне школе

30 језике

у рошле тодине није по | стојао скоро ни један -тде | нису

рејон или установа Т организовани курсеви језика, на којима су се окупљали људи тде се предавало разним методама, а одмах, менда после месец или два, курсеви су се те" сили, а заинтересовани слушао. ци су отпадали са часова. Кур“ севи страних језика су промаши“ ли и у рејогима и у надлештви. ма, и го попружницама,

Узроци ованог неуспеха леже умногоме у расцепнаности теча“ јева, којих је било безброј због чега се појављивала индивиду“ апвост У настави и у методи учења, тако да је то водило У непланско и неметодично изуча» вање језина. На курсовима је било наставника са различитим знањима, а врло често настав ниши су радили бесплатно, тако да је то утицало на обавезност предавача и на њихову одговор, ност за успех курса. Оваквим радом течајеви су се профани“ сети, јер су били (без иканвог резултата, пошто су многи људи губили поверење да се може ка нурсевима научити нешто. Врло често курсеви по рејонима нису добро радили, док су извештаји објављивали само бројке посе“ типаца, иако то не моне бити мерило успеха курса, утолико пре што су бројке биле врло често и нереалне.

Данас још увек рале по рејо« нима курсеви, негле са успе“ хом негде без успеха. Зато се У приликама канве су данас, и б обзиром на искуства и стање курсева у прошлој години, наме ће хитна потреба стварања но« вих курсева за руски и друге језике. Али пре тога чужно је да се изврши реорганизација, дов курсеви који не раде добро да потпуно престану са радом. То нарочито треба да се односи на курсеве по рејонима, где много штос:шта није у реду. Због тога је потребно извршити хонцентрацију курсева _ онде где је могуће, образовати месњи број курсева и изабрати добар кадар наставника. То су главни успови који ће омогућити веће успехе свим курсевима.

Бипо је случајева да су установе, надлештва и фабрике организовали течајеве руског језина, спи резултата није било Стота, да се нв би 'упадало У исте грешке, нужно је да св ганизују курсеви само при оним установама које су у могућно. ста да их одрже са успехом = жа прибаве добре професоре.

На ЕКоларчевом универзитету ускоро ће отпочети са радом течајеви страни језена, који ће трајати једси или два семестра. По озбиљности припрема, пла“ нирања и опабирања метода, уеви течајеви треба да се подигну ва ниво јавних школа језина које својим радом могу гаран-

товели успех свакомв човеку који нели дес учи језик. Одабирањем наставника, стварањем

плана за сва предавања на те чајевима, омогућиће се прави успех.

Курсеви који булу радили. по рејонима и подрушниама треба

да координисају свој рад са планом курсева страних језина на Воларчевом _ универзитету,

жаво би се предавањс на њима одвијала нако треба. Јер, курсеви који се буду одржавали убудуће, морају истатски да пруже помоћ заинтересованима, да би људи могли зе што краће време научзти језике воје неле да знају. Курсеви не могу више бити сметње у изучавању језика, већ истински помстачи онима који мшелв дл уче.

Нове (сљуже

УАНА КАРЕЊИНА«, не“

Л. Толстојг

дање Културе, ћирилицом, — стр: 672, цека 78 лин и ' Родољуб Чолаковић; »>ЗАПИСИ ИЗ ОСЛОБОДИЛАЧКОГ __РАТА«_ ћириУ дицом, излање »Светлостиа“ стр, 297, зена 50 лин.

Исак Самоковлија: »НОСАЧ САМУЕЛе, издање »>Светлостие, д . 235, цена 45 дин. ИЦ

Душан. Ђуровић: дање »Светлости« _ ћирил

=> цена 75 дин. је имитар _ Влков: — »ОРГАНИг РАДА СЕЉАЧКИХ Знам ДРУГА У БУГАРСКОМ, задружно издавачко _ прелузеће, ћирилином, стр 175, ЗАДРУЖНИ | КАЛЕНДАР 1947, задружно излавачко предузе“ ће, ћирилица стр. 165

к И. Лењин: »УПРЕДАВАЊЕ О РЕ= ВОЛУЦИЈИ 1905 ГОДИНЕ« излање »Културе«, ћирилицом, стр, 26, џеза 4 лиз,

Ф. Енгелс: >») ИСТОРИСКОМ МАТЕРИЈАЛИЗМУ« | излање »Културеа, ћирилицом, стр. 37, џена 5 див.

Г. В. Плехапов: »0 | МАТЕРИЈАЛИ“ СТИЧКОМ СХВАТАЊУ ИСТОРИЈЕ«, излање »Културе«, ћирилица, стр, 53, цена 8 дин.

СТАТУТ СКП (6), издање »Култу“ ре«, ћирилица, стр. 66 цена 7 дин.

Влатко Влатковић: __БЕЛЕШКЕ__ СА ПРУГЕ, издање >Нопок«, – ћирили= дом, стр, 146, 80, цена 24 димарз,

,

стра

Курсрви 30 строне |

УПРЕ ОЛУЈЕС, иза