20. oktobar
Пари 9
Гл |
Скопе услуге у Обућтрским Упропашћивање машина | | Кк – задрутоми паун нара све
задругарству _ уопште,
нарочито о занатским задругама и користи које трудбеници у нашој ратом 0пустошеној земљи могу да имају од њих, писано је већ много пута. Нарочито су истицана с преимућства _ која проистичу из — колективног, задружног рада наших радника у борби против шпекулације, у борби да производи буду што бољи џи да цене про изводима булу што присту. пачније свим слојевима наро. да.
Па ипак, неке занатске задруге код нас нису још схва.. тиле прави смисао своје станове. Изгледа да код њих преовлађује потпуно погрвшно схватање о унапређењу своје. установве и то не такмичењем у побољшању какво. ће рада, У повећању пронзводње и у смањењу цена, него у повећању _рентабилитета предузећа, У тежњи да прошире свој обим рада оне св не служе побољшањем ква,. литета и смањењем производниз трошкова, него, изгледа, високим дпенама за своје Услуге, Као неминовна – последица, таквог схватања руководство Занатске задруге гура своју устнову уназад, на пут профитерског система рада.
Општи је закључак да 38: дружне радионице обуће нису успеле нити су се трудиле да растерете фабрике ципела у мањујући потребу за обућом крпљењем старе. Овоме треба додати и то да су задруге редовно добијале ситан матери. јаз за мале поправке. ђ
Израда нове обуће је, углавком, задатак фабрике ципела, а задруге могу да подмире само један незнатан део стварних потреба. Због тога је била дужност руководства „обућар: ских задруга, да обрате највећу пажњу поправци старе обуће, да омогуће искоришћавање и најмањег парчета Материјала, старог и новог, и да израду нове обуће ставе тек ва друго место у своме плану рада.
у~
Овако се дошло до положаја да грађани своју подерану обућу могу тешко да поправе и да шалтери Одељења за снабдевање буду опседнути молиоцима. који траже доделу бонова за ципеле. С друге стране, што је најважније, радни човек, уместо да у обућарским задругама добије јевтину услугу, био је приморан да своју обућу даје на поправку у приватне радионице, где
" је плаћао нереално високе цене.
Многобројни су примери таквог начина рала неких за. натских здруга код нас. По. менућемо само један пример који у исто време претставља, заједничку карактеристику свих таквих задруга, Прошле јесени купио сам своме двогодишњем _ детету – ципелице број 24 (лакле, величина за бебе) и платио за њих 100 динара, Ових дана однео сам“ те ципеле у Обућарску задругу, У Стаљинградској улици, да их пенџетира, оправи пе. те и окује њихове ивице, 838 ту услугу руководлац је 88хтевао 95 динара, дакле скоро онолико колико су стајале нове ципеле, Изненађен це. ном, рекао сам му то, на шта ми је одговорио да су цене утврђене. Доказивање, на 0. чиглелан начин, да је величи. на пенџета на дечјој пипели. ци једнака величини пете на мојој покули, није оставило никакав утисак на њега. Ре. жао сам му да је то неправилно и да ћу покушати ту поја ву да изнесем на јавност. Одговорио ми је да то не може да се објави (сматрајући, ве. роватно, своју установу непри косновеном), | ·
Свестан великог труда и не. себичног залагања радника У натој индустрији, чији рад показује · све благотворније плодорв у корист обнове наше вомље, упоређујући овај пример цене произведене пипеле у индустрији и цене 0 правци те исте ципеле у 3за-
друзи, слика неправилног ра-
да у неким задругама при лично је лоражавајућа.
М. КАБИЉО
Зна човек своју трговину
„Белсапу“ је пре извесног _ времена – отворена мдекара „Градског млекарства“, којој су се радници и наме
штеници „Белсапа“ веома обра- |
довали, јер су знали да ће у њој добити здраву храну по нормираним ценама. Међутим, пословођа те млекаре је на свој „трговачки“ начин сми. слио како ће више зарадити, не за рачун „Градског млекар. ства“ већ за свој рачун. Ево како је овај „савестан“ службеник створио ситуацију лаке зараде.
Пошто У млекари не постоје блокови, као у продавницама
задруга, „На-Ма“ итд, он ни: ком неће тачно да измери ро-
бу, већ увек буле „мало ви ше“ а то „мало више“ напла» ћује се динар, 2 линара или већ како коме. На пример: 6 јануара о, г. траже 2 радни ка 200 гр. качкаваља који стаје 90 линара кг. Пословођа им је измерио комад качкаваља који је тежио 255 гр, а наплатио им је 24 динара ма ла 255 гр. качкаваља стаје 23 динара. Истог момента ја сам му затражио 100 гр. качкаваља, 2 наплатио ми. је 10 динара, 2 када сам ја запитао за разлот веће наплате, одговорио ми је да има „мало више“, Када сам ставио качкаваљ на вагу било је тачно 100 гр. На моју при“
Биоскопска
хроника...
Многв београдски биоскопи се не греју. -•
учим
== Вала, овога пута нећемо дрхтати, ако
прошли пут
| | ко 3 у 4А 8 =
смо дрхтали
комбината
орба против оних који
злонамерно, или због бирократског начина послова, ња, расипају и штете народну имовину, мора бити упорна и оштра, Једино непрестаним убеђивањем и васпитањем, а исто тако и примерним кажња» вањем, могуће је постићи да се неправилно руковање на. Родном имовином уклони, И проћи ће још доста времена док се то у потпуности по-
' стигне. А. да је тако, нека, по-
служи следећи пример.
Више пута, је преко штампе указивано на случајеве да за нас врло драгоцене машине леже по двориштима, покривене снегом или у блату и да рђају. Међутим, . у дворишту Машинске радионице Југословенског комбината недељама леже врло скупе машине, 8 снег и киша их немилосрдно засипају. Кад је сарадник ,20 Октобра", у уторак 14 овог месеца, ушао у двориште и у. казао на то штеточинско понашање, неки радници предузеЋа су почели да их покривају „да би задовољили жељу" сарадника. Нећемо улазити У
аи;
то ко је крив за пропадање машина, о томе ће Контролна комисија да одлучи, али је чињеница да су те машине почели да покривају само за» то да би испунили жељу са. радника, бар тако је један друг из предузећа рекао, а не за то што су увидели своју грешку и схватили да је потребно чувати те машине.
Мсто тако, У просторијамг предузећа има низ машина. које нису потребне, а исправ. не су, и које би много боље послужиле „Вистаду". Да ле је и овде само посреди бирократија, или можда и нешто друго
Овај пример драстично по. казује колико је потребно да се поведе систематска борба, у којој ће учествовати и сви грађани, да бисмо могли да извршимо "задатак који је пред нас поставио маршал Тито у свом говору на Нову годину и да на тај начин постигнемо још веће успехе У обнови и изградњи наше земље. С. МИХАЈЛОВИЋ
Машине које пропадају у дворишту радионице Југословенског комбината
медбу пословођа је реагирао али је вратио динар натраг.
Тринаестог јануара 1947 отишао сам у млекару и затражио 150 гр. качкаваља, за који ми је пословођа наплатио 15 динара. Ставио сам качкаваљ на вагу, било је тачно 150 гр. На моје питање зашто наплаћује 15 а не 13,50 динара, одговорио је да је то свеједно, јер то иде држави, ин да он зна своЈу трговину.
Мислим да би требало опоменути овакве „трговце“, а такође увести блокове сличне .задружним продавницама, да би се искоренила ова „кориска“
МИ. ГЛУМАЦ жх Скупа гардероба у градским "ресторанима
овремено одлазим у град „книхџ“ знедојлод 995 и рибљи ресторан и приметио сам ла у њима не постоје чи
вилуци где би гости могли да оставе своје капуте. Уколико неко остави капут прек) сто" лице, долази лиректор ин нај љубазније упозорава да ствари треба да се предају у грдеробу. На тај начин посетиоци су приморани да плаћају два ди нара за чување капута: Сматрам да би требале, у колико већ мара да постоји гарлдер ба, да она буле бесплат ва или највише 1 динар, Јер, не видим ла је оправдано да гардероберка свакодневно по купи по некмико стотина | више динара, па макар тај но' вап ишао и за набавку намир ница за побољшање јела. |
___ Џовав ПЕТРОВИЋ
"Скромност“ | сиромашних курсиста
МУ узорних предузећима на територији Народне Републике Србије, основани су
практични курсеви за апсолвенте стручних — трговачких школа, које посећују око 200 курсиста. Пошто су они већином сиромашног стања, Планска комисија Народне Републике Србије затражила је од руководства дотичних предузећа да доставе спискове најпотребнијег текстила и, обуће за своје курсисте, 5
Предузеће за саобраћај путника и туриста „Путник“ а. д. Београд, Својим актом од 3 јануара ове године, који су пот. писали Љ. Крстуловић и А. Каменица, послало је требовање за своје курсисте, У њему, између осталих, Јованка Николић, тражи следеће „најпотребније“ ствари;
10 метара материјала за креветски веш, 6 пешкира, 24 ма рамице, 6 пари веша, 6 спаваћица, 1 пар зимских ципела, 1 пар летњих ципела, 2 летње хаљине, 2 зимске хаљине, 6 пари чарапа и 1 пролећни капут.
Многи од осталих курсиста предузећа „Путник“ нису били нимало скромнији ол ове лругарице, _И, што је нарочито чудно, ако већ курсисти нису водили рачуна о стварним мо: гућностима, зашто: су руководиоци предузећа послали таквс требовање»
· Љубомир ПАВИЋЕВИЋ
М
— Извисио си за мене гола гершла и можеш да се чистиш..,
и за фабрику, извисио си за етажни стан, сад
грхвани БеогемА _____| пума Лоа
Маринковој Бари потребна је Гранапова продавница
и, становници Маринкове Баре, мучимо муку са снабдевањем, нарочито оним врстама намирница које се деле преко Гранапа. Мако наше насеље има 54 улице са преко 7000 становника, ми немамо ни једну Гранапову продавницу. На свим нашим конференцијама грађани су тражили да им се отвори једна Гранапова ' продавница, јер смо од Душановца, где се таква продавница налази, удаљени преко једног километра. Редовно пропуштамо следовања лука, кромпира, јаја, купуса, јабука и других намирница, јер не стигнемо на време да их подигнемо У тој продавници која је преоптерећена, а у нашем насељу искључиво станује радни свет који нема слободног времена, Написали смо молбу и предложили преко претседника на-
сеља, (ту молбу је потписало око 20 најистакнутијих друго. ва у насељу), у којој смо мо лили дирекцију Гранапа да нам отвори
своју продавницу И
подвукли смо шта све она зн-
чи за радни свет. Ако је те .
шкоћа за локал, требало би ма на који начин настојати да се он нађе, па макар и затварањем неке друге радње, која је за радни свет овога краја од мање важности,
"Стеван В. МИЛИЋ
Ђакона Авакума 100 "
Отварање државних ресторана у близини железничке станице
тварањем градских мн земаљских ресторана решен је унеколико проблем ис. хране _ запослених _ грађана,
Али, ако погледамо где су смештени сви ови ресторани, видећемо да су сви углавном у центру, док на Железничкој станици ни у њеној околини, где је запослена читава војска радника и намештеника, и где пролазе толики путници, ве постоји ни један градски ресторан. Услед тога и радни свет н путници приморани су да се користе скупим услуга. ма „народних кујни“, где добијају сумњиву и неукусну храну.
Угоститељска предузећа би требало што пре да предузму отварање гостионица н рибљих ресторана у овом крају
Лагана вожња КОД
прелаза за пешаке
ЈЕ јен саобраћај у Бео. граду из дана у дан по стаје све живљи, нарочито У јутарњим часовима када грађани иду на посао. Наше власти лепо су одредиле места за прелаз' пешака, свет се навикао на ову новину и ретки су
случајеви прекршаја, сем мо жда на великим трговима,
Међутим, аутомобили и да» ље јуре преко тих обележе них места не смањујући брзи“ ну и шта више, као да се утркују са пешацима, ко ће пре, Свакодневни сам сведок призора кад неки аутомобил до лети великом брзином и јур“ не у гомилу пешака који се разбеже на све стране. Призор је и комичан и жалостан; а нарочито сада кал је поледи“ ца, јер се таква „игра“ може и трагично свршити,
На крају, требало би јелном утврдити чије је првенство на обележеним прелазима, пешака или возилар –
А, ЖАКОВИЋ
града. Око станице има при личан број локала који би се могли употребити за рестора. не, а најбоље би сеза то могла искористити гостионица „Битољ“ преко пута саме Железничке станице, јер је то прилично простран локал. Овим би се олакшало путницима, железничком особљу и наме. штеницима других предузећа и установа у овоме крају.
Нико МИЉАНИЋ
Поклонимо пажњу спољном изгледу зграда.
У пролазу кроз улице Београда виде се често случајеви несавесног уништавања кућних фасада. То је случај баш код најлепших и најмодернијих зграда, те је штета утолико већа, Наиме, зграде које су удешене за централно грејање нису подешене за ло> жење пећи; нема оџака и због тога су многи станари оваквих кућа били, принуђени да чункове протурају кроз прозоре и да тако загревају станове. На ово су многи били приву“ ђени, али треба видети какве су последице таквог рада. Густи млазеви дима зацрнели су лепо уређене фасаде, а чунко“ ви су унаказили изглед мно" гих лепих кућа, најчешће оних које се налазе у центру, Чункови се виде у Вука Караџића улици, на углу Кнез Михаило ве и Караџићеве улице, у Де чанској улици број 383 и на многим другим местима,
Када ово погледамо, морамо се упитати зашто улични олбори Фронта, који су водили рачуна о испуњењу тачака из новембарског плана такмичења, нису учинили напоре ла се ова појава сузбије Можда би сеу многим зградама и пронашао оџак, а ако не, чункови би требало да се праве дужи, тако. да када се скину, не оставе видније трагове дима На неки начин треба спречити уништа» вање фасада, да би наш град добио што лепши изглед,
Младен БАЛАБАН__,
Топличид Венац 10Л1 , М