20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ
БРОЈ 114 ГОД. 1У
_ Годишњица Устава
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
БЕОГРАД, 31 ЈАНУАРА 1947
Федеративне Народне Републике Југославије
а сам данашњи дан, пре
годину дана, на заједнич ком заседању оба дома Савезне Уставотворне Скупштине проглашен је и ступио на снагу Устав ФНРЈ. Данашња прва годишњица Устава нове Југо“ славије претставља празник за све наше народе, за. широке народне Масе села и града наше заједничке отаџбине. Наши народи и сви радни људиу првом реду су са правом поносни на наш Устав. То је први Устав који је донет у свету после завршетка другог свет“ ског рата и уништења фашистичког агресора оличеног У силама осовине на челу са хитлеровском Немачком.
Значај Устава ФНРЈ не ле жи првенствено у томе што је он само први Устав после 32вршетка ослободилачког рата и уништења окупатора и фашизма га. умрдумрдумрдумдхшц лежи у томе, што је он правла слика и систем једног новог типа државе, То је нови и ви ши тип друштвеног и државног уређења, тит народне демократије. Наш Устав је до следно и на научан начин правно уобличио и логички система тизовао оригиналан и виши тип државе. То је народна репу блика, држава заснована на власти чвпстог демократског блока радника, сељака, радне интелигенције и свих других радних људи и на широком и одлучујућем сектору општепародне, сопијалистичке својине. Устав ФНРЈ је изразио и Учврстио сва основна начгла И норме овог новог лемократског и напрелног државног и дру штвеног уређења.
Јасна и изразита слика но" вог типа наролне лржаве. наш Устав претставља обогаћење како уставне тесрије, такс и политичке праксе човечанства. Инспирисан и мзрађен великим принципима _ марксистичко лењинистичке плуке о друштву и држави, он својим спепифичним и до извесног степена 0ригиналним цртама, као што је истакао маршал Тито претставља у исто време нов доказ необориве и проверенг научне вредности марксизмт. лењинизма и допринос њеном продужењу и обогаћењу.
Начелни историски значај на шег Устава није прошао пнезапажен, не само у Европи не“ го и на другим контенентима, виделе су и виде у нашем Уставу остварење истинских де. мократских форми у организацији државе и уверење да је борба и вера напредних снага човечанства у победу демократије и друштвенога прогреса
· оправдана и проверева још једном. Наш Устав се држи У кабинетима научника, у ралионицама, У малим уским собама, на периферији великих градова. дуж целог света поргл нај већих дела људскога ума и напредног стваралаштва, као што су дела Маркса и Енгелса, Ле-
" њина и Стаљина, Совјетски Устав, демократско _револуцио“ нарни Устави и декларације о независности и правима грађана с краја ХУШ века, О Уставу ФНРЈ се пише, ба се ра справља и учи са одушевље“ њем и симпатијама прогресивних људими са мржњом од стране адвоката империјализма
и реакционара и мрачњака свих врста. Историски _ значај _ Устава
ФНРЈ лежи и у томе што он претставља потврду и органи“ зациону форму решавања и
решенот националног питања. Он показује, после гранлиозног примера Устава СССР-а,
како се на основи равноправности и суверености народа У оквиру федеративне народне републике _ остварује чврста заједничка држава У многонапионалним заједницама. Устав ФНРЈ је услов и гарантија новог братског односа јужнословенских народа и пример за све оне народе који се данас боре за уништење империјалистичког и националног тлачења за националну Слободу и стварање заједничких сних држава.
За наше народе Устав ФНРЈ је значио коначно уобличавање и учвршћење свих револупионарних промена и тековина које су они извојевали у ТОКУ народноослободилачке борбе и
„стојима непосредно
ње ових задатака.
_ сим
незави-
· озбиљно нити
стваралачке изградње после победонооног завршетка рата. Он је споменик наших Победа и успеха, основни правни докуменат који је поново потврдио оправдани улазак наше државе у ред оних. држава које изазивају поштовање и симпатије од свих демократских и поштених људи у свету. У исто време, Устав ФНРЈ је претстављао правну базу за даљу изградњу и усавршење
свих оних великих принципа народне демократије и федерације који су уписани у њему. За овај кратак период од годину дана свога · живота, Устав ФНРЈ је потврдио ову своју политичку и правну вредност. На његовој бази је извршена даља демократизација и учвршћење наших народних одбора показана доношењем _ Општег закона о народним одборима. На ње-
говој основи је довршено организационо и правно уобличавање свих других савезних државних органа и установа. Развијајући принципе Устава изграђивао се у знатној мери наш нови правни поредак и потврђена и развијена грађанска права.
Заиста, с пуно права наши народи славе свој општенародни празник, празник годишњице доношења Устава ФНРЈ.
Конћоронцији волиних И ВОћИХ гридови
одредила је смјернице рада народне власти у радовима
() тварајући конференцију наших великих и већих градова Претсједник Комитета за законодавство и зградњу власти друг Едвард Кардељ је нагла: сиз да је одржање ове конференције било потребно углавном из ових разлога: прво, јер из рата немамо довољно искуства са организацијом на“ родне власти у градовима па је нужно да измјенимо наша искуства | пожлије ослобођења, друго јер морамо солидније поставити организацију народ-
„них одбора прије избора за на
родне одборе пред којима непосредно стојимз и треће, јер пред општим увођењем плана у нашу привреду па је потребно, да и градови као индустријски цен“ три буду спремни за изврше-
Реферати одржани на конференцију имали су циљ да по ставе основне пртблеме и да укажу пут за њихово решавање. Зато је као први проблем постављен проблем организације народних одбора у градови“ ма. Дискусија је показала да садашња организација народних одбора У грдтвима не одговара задатцима, да не одго вара уопће типу народног одбара у градовима: Она је постављена сувише шематски и шаблонски, Ми смо до сада изграђивали организацију на родних одбора у град“вима на исти начин као и организацију среских и окружних —народних одбора: А и тај тип организације потиче из рата и прве године након ослобођења па не одговара данашњим У словима, Ни код среских и >» кружних – народних одбора. Осврћући се на дискусију друг Кардељ је нагласио да и код постављања _ организације на
" родних одбора морамо разли-
ковати функционалне и оперативне послове каза и код ми нистарстава. Према томе не мо“ жемо организацију народних одбора постављати само.на ба--
_зи одељења и отсјека, него за
оперативне _ послове – морамо стварати · оперативне _ органе као што су дирекције и управе:
у И у реферату о организацији, и у реферату друга Кидрича о привредним проблемима наших градова, као и у цјелој ди скусији био је основни проблем-организација _ комуналне привреде. Стојећи данас пред петогодишљим планом наши градови морају да ријеше низ својих животних проблема. Данашње комунално господарство нити у једном граду не задовољава, Ни један град није рјешио питање осветљења. о грева, канализације и саобраћаја У цјелости. Из дискусије се видело да има градова са непромењеним комуналним уре Ђајима од прије 50 година, као на пр. Нови Сад. Зато је живот у градовима тежак, Отога ниједан град није рјешио у потпуности питање своје трговине, индустрије и занатских радња. Низ проблема такорећи није ни почет. Стамбено је питање У. свим градовима критично, — Дискусија је показало да се у низу градова овим проблемима није приступило.
сада стојимо непосредно пред индустријализацијом, а то: значи њихово проширење. — Ради тога је нужно из основа промјенити и став виших орга-
на према нашим градовима. Конференција је истакла потребу оснивања министарства
за комуналне послове, која би се бавила проблемима градова, која би те проблеме износила пред владу као животне проблеме у вези са индустријализацијом. Организацији и подизању градске привреде треба прићи плански. Треба стварати перспективне планове за развој градова и њихове комуналне привреде. Међутим наши градски народни одбори у већини и немају планских комисија или оне нису још правилно организоване. У вези са проблемима прелаза на планску привреду у градовима, показало се У дискусији такођер, ла се у градовима не врши она реорганизација пословања при-
допуне "вредних предузећа која се-вр-:
ши У другим предузећима на бази ппивредних уредаба Владе ФНРЈ о акумулацији и цијенама, ма да је то први услов за прелаз на планску привреду, без обзира на то што се те Уредбе не тичу непосредно локалних предузећа. Конференција је такође показала да су социјални и здравствени проблеми у градовима непосредно везани са привредним и организационим. Није
· могуће правилно организовати
развој градова нити живот љу“ ди у њима, ако. се не посвети првенствена пажња овим проблемима. Живот људи у градовима је заједнички _ живот. Нити најосновније своје личне потребе не може човек у граду да рјешава сам. У граду морају постојати дорасле организације, које ће се старати о условима хигијене, о лијечењу. У градовима у којима расте напор цјелокупног становништва за подизање индустрије, како у изградњи тако
и у производњи,. мора се, за-
једнички рјешавати проблем дјеце, проблем немоћних. Наши. градови, · као · радне кошнице У којима треба да буде
· истакла проблеме
запослено и: старо и младо, и мушко и женско, морају те проблеме заједнички рјешавати. Зато су социјални и здравствени проблем у граду — Услов живота. А ова конференција је баш на том подручју показала да се радило са најмање плана, са најмање разумијевања, ма да не можемо прићи изградњи великих индустријских центара без рјешавања ових проблема. Организација овог рада била је слаба и сувише бирократска. И на том подручју треба дубоких организационих — промјена. , Конференција великих градова била је прва конференција овакове врсте. Она је уопће и прва конференција код Савезних органа по питањима организације народних одбора. Зата .је њено значење „велико. и. за организацију народне власти уопће. Али њено је највеће значење у томе, што је она подвукла: проблеме организације народне власти у градовима, што је истакла њихов специфични значај и што је комуналне привреде као проблеме уско везане за наш петогодишњи план. Подвукавши да се код нас досада није довољно бавило са овим проблемима, да
се много лутало и да постоји
велико шаренило у начину њихова рјешавања, конференција је све ове проблеме поставила на дневни ред пред наше нај-
- више савезне и републиканске
органе. Осим тога је конференција, која се одржавала у време кад се завршавало такмичење наших главних градова, истакла потребу што чешће измјене искуства међу нашим градовима. Истичући заједничке проблеме она је доприњела много зближавању натих градова из свих народних република, градова који треба У. остваривању плана индустријализације и електрификације да буду предводници.
Др. Лео ГЕРШКОВИЋ
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003 и 20-443
79
ЗЛОЧИ
"шком и крвавом рату, "много невоља напаћеним на
алас огорчења и гнуша-
ња према злочиначком
убиству Вицка Глунчића, вршиоца дужности гене ралног конзула наше владе у Напуљу, сваким даном бива све већи код нашег народа. И не само то огорчење, већ и сазнање о унапред припремљеном убиству за чију припрему је наш конзулат знао и скренуо на ту чињеницу пажњу британским окупационим властима, које је најзад изведено у присуству с команданта логора — енглеског мајора и других британских официра, сваким даном све јасније оцртава расположење наших народа према неликвидираним _ злочиначким – бандама расељеним по многим државама, а те банде нису ништа друго до оружје у рукама мрачних сила међународне реакције по чијим упуствима и директивама раде“
Без обзира како се те банде данас зову, без обзира чију униформу они данас носе, без обзира ко их у логорима чува, храни, одева и наоружава, то су, остаци – злочинаца, који су у протеклом, тенанели родима.
Те банде су фронталну борбу замениле подмуклом и подземном борбом из неких „логора», одакле нападају и убијају људе, чији је циљ путо-
_вања залечење рана нанесених _протеклим ратом,
сређивање економских и политичких при“ лика у свету и стварање једног трајнијег и. праведнијег мира. Све оне имају заједничке циљеве и заједничке методе борбе. Зато и може да се догађа данас, две године после завршетка рата, да они, уместо да одговарају за своје злочине пред судом свога на рода, налазе уточиште и заштиту код. оних савезничких земаља, у којима често долазе до изражаја снаге и интереси мрачне реакције, којој је основни циљ да човечанство одвуче у вртлог нових крвавих борби и међународног разрачунавања оружјем, — упркос постојања напредних народ“ них снага, које теже да прегалачким радом исцеле ране задобијене у протеклом рату и човечанству обезбеде трајан и праведан мир, ради остварења срећније будућности за радне људе целог света. И баш зато, да тај мир и та срећнија будућност не би ниједног тренутка била доведена у питање ми смо и тражили, ми и.данас тражимо, ми ћемо и убудуће захтевати да се спроведу одлу ке појединих међусавезничких састанака: да се жаришта фа
" Коло, коло, наоколо...
Грчкој је састављена нова влада
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!
ЦЕНА. БРОЈУ 2 ДИН.
шизма и насиља униште у свим земљама. И не само да ћемо то тражити, већ ћемо се за испуњење тог захтева, који је уствари велика обавеза, и борити. Борићемо се за испуњење те обавезе, а против њене су“ протности: да се уместо уништења жаришта фашизма И злочина, — фашисти пуштају на слободу, да злочинци ужи“
вају заштиту мрачних сила међународне _ реакције, која помаже „расељена лица" (у
ствари неликвидиране оружане формације народних непријатеља), која их одева у разне униформе, храни, негује и чува, равнодушно гледа на њи“ хове злочине и пљачке, Огорчени отац, чији је син пао као жртва тих наших народних непријатеља организованих од међународне реакци“ је, који је поред Вицка дао још три сина за борбу против фашизма, рекао је да су четници — убице његовог сина И Командант логора једно исто. Ми мислимо да није много погрешио. Јер, када један британски
официр гарантује и својом речју и својим ауторитетом команданта логора — да чет-
ници нису наоружани, а да после без речи посматра злочин над нашим конзулом не пре“ дузимајући никакве мере да то спречи, — значи да је и он кривац за то дело. Он је располагао оружјем — није га употребио да злочин спречи» он је располагао полицијом =
није је употребио да злочин
спречи; поред њега је било и других · британских "официра — није их позвао у одбрану југословенског званичног прет= ставника у Напуљу, који У споразуму са савезничким ко" мандантом за средњи Исток,
ј уз гаранцију команданта лого“
ра долази да посети логор: Зар је његова одговорност малар И зар је погрешио отац убијеног Вицка Глунчићар Најновији злочин извршен над нашим конзулом у Напуљу није код наших народа изазвао само жалост и огорчење, већ и чврсту одлуку да се против тих мрачних. сна“ га, чија подземна активност. бива сваким даном све орга“ низованија и све живља, пове« де још одлучнија борба, По“ требно је, најзад, да се пита»
ње 'ових _ злочинаца, — који се крију под скутом свет“ ске реакције, у енглеским и америчким ВОЈНИМ лого“
рима у виду невинашаца и „расељених лица“ = постави на дневни ред и коначно реши,
Потребно је да се баш окорели _ усташко = четнички злочинци, чија се имена нала« зе на списковима Комисије за утврђивање злочина који су У ствари оружје у рукама међународне реакције а који и у логорима врше насиља над невиним људима, = најзад предаду су“ ду наших народа да би одго“ варали за злочине почињене над њима, Тако би се коначно прекинула уобичајена пракса да се из те армије злочинаца регрутује војска за идејно по“ литичку и злочиначку борбу против наших народа, у корист мрачних сила међународне реакције и оних који прете атомском бомбом и стварају гвоздене завесе међу земљама где живе народи који искрено
. желе мир и међународну са-
радњу, да би у том миру и сарадњи стварали | услове за срећнији живот у лепшој бу“ дућности свих народа.
Д: БУДИМИРОВИЋ
сада.
о они
па ЈИ