20. oktobar

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ

БРОЈ 115 ГОД. !у

· ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

Економска повезаност

Словеначке. Хорушне са Југославијом

| | „оред етничких, истори-

ских, стратешких и других разлога, који на непобитан начин доказују наше право на Словеначку Корушку и пограничне _ делове Штајерске, влада ФНРЈ, у свом Меморандуму, истиче и географско-економску повезаност ових кр јева-с Југославијом. Нема сумње да, у склопу осталих чињеница, – географско - економски чинилац игра врло важну улогу приликом одређивања националне припадности ових територија . ;

Данашња територија Словеначке Корушке обухвата повр"мину од 2.470 квадратних ки лометара, дуга је 120 километара и простире се паралелно поред саме предратне југословенско-аустриске границе, То "отприлике износи, тек четврти“ ну садашње аустриске провинмије Корушке, и то њен југоисточни део, У средњем веку читава Корушка је, према саставу свог становништва, била "словенска. Насилна германизанија, У току каснијих столећа, учинила је своје,

У географском погледу Словеначка Корушка је, осим тога, потпуно отворена према југоистоку, У правцу долине реке Драве и Преваљског Пре_ лаза. Све комуникације такође иду у југоисточном правцу, У „правцу Југославије, па и прва · железничка линија МариборЦеловец, изграђена још 1862 године, и данас претставља нај. бољу и најприроднију линију - која повезује Словеначку Корушку с нашом ·-земљом,

Повезаност Словеначке Корушке и Југославије огледа се и у хидро-енергетском погледу, Река Драва, која у свом · току кроз Словеначку Корушку протиче делом кроз Аустрију а делом кроз Југославију, претставља, без обзира на њено неприродно цепање границама, повученим сенжерменским уговором, јединствену хидролошку целину. Није потребно нарочито наглашавати да је садашња ситуација у 0овом погледу немогућа и апсурдна. Извори електричне е. нергије који се сада налазе У _рукама двеју држава (Дравоград и Фала — на територији Југославије, Жвабек и Лабот — на територији Словеначке Корушке, односно Аустрије) вештачки и неприродно одвајају ову територију, која је одувек претстављала, у еко·номском погледу, јединствено , подручје.

Река Драва у погледу хидроенергетичког капацитета спада у најјаче изворе електричне енергије на широком подручју њезиног тока. Сви остали извори у Словенији и западној Хрватској, узети заједно, не достижу њен капацитет. Ова чињеница више од свега говори од колике је штете по нашу земљу било насилно одвајање Словеначке Корушке неправедним и империјалистичким сен» жерменским уговором и, с друге стране, од колике би огромне користи било по индустрију и привреду читаве западне Југославије поновно враћање ових територија у крило наше отаџбине.

Словеначку Корушку ·данас деле од Југославије Каравански Алпи који никада нису претстављали етничку границу између наше земље и Аустрије. И с једне и с друге стра-

не Караванки живи словеначки народ који говори једним језиком, има исте обичаје, исту ношњу и истоветан фолклор. МИ у економском погледу граница није могла богзна шта да измени, И с једненс друге стране границе привредни живот карактеришу исте, заједничке црте: веома распрострањена занатска делатност, ситна домаћа радиност, која се заснива на главној локалној сировини, дрвету, док се фабричка индустрија карактерише малим, деконцентрисаним предузећима,

Читава индустрија Словенач. ке Корушке, по самој природи ствари, оријентисана је на Југославију. Навешћемо само неколико примера који речито то доказују. Цинкова руда из корушких рудника, на пример, да би се прерадила, мора да иде у специјалну топионицу цинка у Цељу, која је у ту сврху била и изграђена. Две највеће фабрике црне металургије, које претстављају једно и исто предузеће, налазе се једна у Бистрици у Рожи (Сло. веначка Корушка, односно Аустрија), а друга — у Јесеницама (Југославија). Граница од, 1920 године створила је такву ситуацију да је металургиски завод у Бистрици у Рожи, одрезан од свог природног привредног залеђа, сасвим престао да ради, део индустрије пушака у Боровљу био је пребачен у Југославију, а онај, који је остао у Аустрији, био је осу. ђен да закржља,

Све што је речено за Слове-

мачку - Корушку у“ потпуности сважи "иза пограничне делове И рајерске, за општину Соботу, „рејон Лучане и троугао Радгову: _ „Општина Собота сва је оријентисана у правцу реке Драчве и за њено становништво је сад прворазредне и животне важности слободно и неометано превожење дрвета сплавовима реком Дравом. Граница од 1919 године довела је у тежак положај становнике ове општи не, и само уговтр са Југославијом, па коме се Собота ослобађала царинских такса, ом гућио је даљи привредни развој овог места: Рејон Лучане такође економски сав нагиње Југаславији:

Што се тиче Радгоне, она је скоро са свих страна окружена југословенском територијом, У Радгону се сустичу четири југословенске _ комуникације четири друма —, а само једна једина аустриска. На Мировној конференцији 1919 године Радгона је била придодата „Југославији и У самом пројекту мировног уговора њен југословенски "карактер. је био признат. Међутим, италијански претставници, који су, као што је. познато, „спроводили“ изборе на овом подручју, разним махинацијама успели: су да и овај град предаду Аустрији:

На: конференцији · заменика министара спољних послова У Лондону и Југославија и Аустрија су већ изложиле своје ставове-по питању Словеначке Корушке и пограничних делова Штајерске, као и о буду“ Бем · положају _ Градишћанских Хрвата: Исте оне реакционарне снаге које су на Мировној конференцији у Паризу прискочиле У помоћ побеђеној И"талији нашле су се данас при руци и Аустрији, која је, за-

једно с хитлеровском Немачком, не само узела учешћа У нападу, него и до самог краја рата учествовала у окупацији наше земље, Тенденције које су се испољиле у Паризу испољавају се и по овом питању. Западна реакционарна клика, која не може никако да се помири са постојањем народ“ них демжратија на југоистоку Европе, свим силама настоји да на било који начин ослаби њихов утицај, па макар то било и путем оспоравања њихових очитих националних права. Отуда фаворизирање дојучерашњих непријатељских држа-“

· ва: Отуда такав став према до-

јучерашњим _ савезницима из рата:

Аустриске тврдње да Аустрија није узела учешћа у

агресији и да је потпуно невина као јагње биле би прсстонапросто смешне и без икаквог значаја, да ту исту тезу не заступају њени нови покровитељи са Запада, Целоме свету су приступачне чињенице ни проверавање чињеница које наводи влада ФНРЈ, али шта то вреди када је, у будућим плановима _ империјалиста са Запада, очување интегритета сенжерменске Аустрије, па макар и на штету легитимних права југословенских – народа, неопходна и порребна ствар.

Меморандум аустриске владе, са своје стране, своди <е на следеће „доказе“ и „аргументацију“ који се најбоље могу изразити у формули: Није било квислинга само у Аустрији! То ће рећи: није аустриски народ у целини учествовао У агресији и окупацији туђих територија, него само појединци. И овакве бесмислице, чију апсурдност не треба чак ни доказивати, проповедају данас не само Аустријанци, не сама разни прафашистички елементи у западној Европи и кругови око Ватикана, него и англо» америчка штампа и извесни реакционарни англо + амерички политичари. _У _— британском Горњем дому господа лордови се нису устручавали да ових дана, у вези са дебатом о Аустрији, изразе своје отворено непријатељство · према Југославији, тако. да је „Дејли воркер" морао да ссуди овај јединствени „напад на једног нашег јуначког савезника": А лист „Тајмс“, пишући о случају нацисте Ханса Пиша, који се данас, као претставник ·Корушке, налази у саставу аустриске владе (а пративу чега је

југословенска влада – оштро протестовала) каже – дословно следеће:

„Аустријанци, са своје стране, изјављују да је хер Пиш стари социјалиста. Он је, истина, у априлу 1945 године ступио у контакт с гаулајтером Корушке, али с јединим циљем да наговори гаулајтера да напусти своје место. Гаулајтер је на крају пристао и хер Пиш је постао провинциски гувернер.' И после овакве заиста дирљиве аргументације у ко-

рист хер Пиша, стари и „об-

јективни“ „Тајмс“ нема друго шта да каже, него да је „на изборима од 1945 године потврђен положај хер Пиша"“, чиме очито жели да га прикаже као човека који је на садашњи положај дошао „демократским“

слика без речи

"не. чињенице,

пути ита Тан И и ера Таи е Тео Ти у те Ти и А БЕОГРАД, 7 ФЕБРУАРА 1947 ·

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23.003 п 20-443

Есесовци

путем, „вољом“ народа Кору“ шке:

Но, упркос свему, чињенице су, према он старој енглеској – пословици, тврдоглава ствар. Оне не могу добити ка-

су палили домове Словеначке Корушке

рактер истинитости и објективности тиме што ће се поставити на главу. Словеначка Корушка и погранични делови Штајерске су југословенски, и биће југословенски, Наши на-

роди, поучени горким вековним искуством, истрајаће у својој борби до краја. И у тој борби ће и победити, јер се демократске снаге читавог света налазе на њиховој страни.

ЗНАЧАЈ ПРИВРЕДНИХ УРЕДАБА

ЗА ПОБОЉШАЊЕ ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА РАДНОГ НАРОДА

самом карактеру наше на-

родне државе новог и вишег типа, лежи захтев за 0стварење бољег живота целокупног радног народа, а самим тим потреба да се обнови порушена привреда, и још више, да се подигне нова, модерна привреда, која ће одговарати потребама наших народа и карактеру наше државе. Сваком трудбенику је данас јасно да

„. се до побољшања његовог жи“

вотног стандарда може доћи само кроз подизање привреде на виши ниво, кроз индустријализацију и електрификацију земље,

Имајући у виду ове основ: јасно је да се живот радног народа не остварити старим начинима, путем анархичне привреде капиталистичког карак тера, која је неспојива са нашом стварношћу, већ само путем планске привреде, која је једино могућа у држави нашега типа. Питање планирања У привреди, питање планске из: градње индустријализације и електрификације садржи у себи захтев за планску расподелу средстава потребних за ову велику изградњу.

Захваљујући чињеници да се најкрупнија производна средства налазе у рукама народа, а не у рукама малог броја експлоататора, и да се на командним позицијама наше државе налазе прави претставници радног народа, природно је да остварена акумулација наше привреде неће више ићи У џепове _шачице капиталиста, већ ће чинити општу државну, народну акумулацију. Имајући све ово у виду, имајући У виду основно чињенично стање наше друштвене стварности, треба правилно ценити сав значај донесених привредних уредаба од стране Владе ФНРЈ, уредаба о јединственим ценама, о утврђивању расподеле и добити, о трошковима управе и продаје и о фондовима руководства, Доношење ових' уредаба претставља систематско прилажење основном циљу: стварању бољих животних услова за све трудбенике и стварању нужних предуслова за прелаз на планску привреду. .

„Систем јединствених цена, у суштини, значи „управо то, да је. наша држава овладала законом вредности и у основним привредним гранама ликвидирала стихијност његовог деловања“, рекао је друг Кидрич. Тиме је речено и то, да увођење _ јединствених – цена значи планско утврђивање висине државне акумулације, утврђивање које ће бити сразмерно нашој економској снази. На овај начин пружа се могућност планирања при употреби средстава државне акумулације код подизања наше привреде,

Привредне _ уредбе Владе ФНРЈ предвиђају две категорије акумулације: општу акумулацију, која се у облику пореза на промет слива непо-

бољи може

"средно у државну касу, и такозвану сопствену акумулацију државних предузећа. (односно појединих производних грана) која се јавља у облику добити предузећа. При овоме се добит дели на:

1 редовну планску добит предузећа, одређену на основу просечних трошкова производње; :

9) екстрапланску добит, ко„ју имају предузећа са савршенијим средствима производње због чега им се пружа могућнаст да производе уз ниже "трошкове производње него што то могу истородна предузећа са несавршенијим и заосталим машинама;

3) надпланску добит, до које се долази снижавањем трошкова производње испод износа предвиђених планом, Ово се постиже уштедом, увођењем бољих метода рада, јачим залагањем радних колектива и рационализацијом саме производње. За правилно спровођење ових уредаба дубоко су заинтересоване и управе предузећа и радни колективи. Разлог је тај што редовна добит даје могућност 'за повећање обима продукције; екстрадобит омогућује усавршавање и побољ= шање производних средстава, а надпланска добит је услов за снижење производних трошкова. Све оне скупа повећавају општедруштвено богатство, стварају основ и средства за даље подизање наше привреде, а тиме и за даље побољшање животних услова радног човека. Један део добити иде у фонд руководства предузећа и управа, да би се из њега исплаћивале награде ударницима, новаторима и другим радницима који су се истакли својим залагањем у предузећу. Из истога фонда црпу се сред“ ства за подизање стручне спреме. радника, за изградњу рад“ ничких станова, дечјих обданишта и домова, радничких мензи, клубова, . библиотека и читаоница, | . ; "Уколико · је рад појединог предузећа и предузећа једне гране бољи, утолико су средства .овога фонда већа и могућност за остварење предњих циљева шира.

За: правилну оцену важности. привредних уредаба потребно је ' уочити: да се јединствене цене и израчунавају и одреБују на основу реалних трошкова производње, То се постиже. ликвидацијом анархичног карактера наше привреде. Код нас се више неће догађати да цене производа, за које. су одређене јединствене цене, са важношћу на целој територији ФНРЈ или појединих народних република, зависе од удаљености места потрошње и места производње, или од ма којих других фактора.

Од какве је важности увођење јединствених цена и спровођење у живот привредних уредаба у нашој земљи, може се закључити по јединственом примеру из великог Отаџбин-

ског рата, када у Совјетском Савезу није било никаквих повећања цена и поред тога што је он поднео највећи део ратног терета. Артикљи масовне потрошње увек су се продавали по одређеним ценама У свим крајевима земље, чиме се постигло да совјетски грађанин и у најтежим моментима буде сигуран да његова сутра» шњица неће никада бити угрожена. А за то време у свим осталим земљама, чак и оним богатим и неутраљним које нису учествовале у рату, скок цена је био свакодневна појава, а црна берза је узимала невиђене размере. То значи да само држава вишег типа, У којој народ има власт у својим рукама располаже стварним могућностима да обезбеди сигурну данашњицу и сутрашњицу својих радних маса.

Претходни рад на спровођењу уредаба, правилна контрола "обрачунавања трошкова производње и продаје такође доноси користи нашој привреди и народу, јер омогућује утврђивање реалних трошкова производње. Вршењем упоређења између разних предузећа, постиже се смањење тих трошкова, што утиче на уређивање просечне стопе производних трошкова,

Правилно примењене уредбе даће још ширу могућност за развијање радног полета ударника, новатора и рационализа. тора, а такође већу корисност нашој производњи, која ће омогућити повећање друштвене акумулације, а тиме и даље прикупљање средстава за но» во побољшање живота трудбеничких маса. Отуда интерес свих трудбеника лежи у правилном и стриктном спровођењу свих привредних уредаба Владе ФНРЈ, | |. " При спровођењу уредаба немогуће је и штетно је издвајање „посебних“ интереса предузећа од општих народних интереса, Овакве појаве су само заостатак капиталистичкот гледања на свет и свесно Или несвесно | делање против 'општих интереса предузећа и радних колектива, Предузеће које почива на погрешним прорачунима, нереално увећаним, трошковима производње, унапред је осуђено заједно са целим својим радним колективом на застој, на кочење свог сопственог напретка У. производ“ њи, Таква предузећа биће само заварана успесима који стварно не постоје, а тиме ће изгубити вредност за стварни успех, који уредбе пружају предузећима и радним колективима, · Правилно спровођење уредаба претставља нужан услов за прелаз на планску привреду и значи даљу етапу у нашој борби за остварење основног циља који произилази из карактера наше државе и тежњи наших народа, за остварењем боље будућности и вишег животног стандарда наших наро-

да. Богољуб ПОПОВИЋ