20. oktobar
ЧИШЋЕЊЕ ЛОКОМОТИВЕ
а великим термометрима,
у обешеним о сиве зидове зграда, спустила се тан-
· ка, плава течност на 10 степени
"испод нуле. Згурени у топлим капутима, људи застану за) ме-
оменат, помоле брзо главу из по-
САВСКО ПРИСТАНИШТЕ ЧИШЋЕЊЕ ПРУГЕ
Уредништво и администрација Влајковићева 8, телефони: 23-003 и 20-443, Штампарско предузеће Народног фронта Србије. Одговорни уредник Душ
· досадни зов маневарке, · се, или „спусти
дигнутих оковратника, погледају
на термометар па још брне, тапкајући ногама о снег што шкрипи као паркет, продуне
даље. У изненадним, јаким та: пасима, налети кошава и чини ти се као да са смрзнутог, црвеног лица однесе парче коње. На прозорима у дивним шарама у хватила се танка кора леда, а из хиљаде димњана/ начичканих на снежним крововима, лагано се извлачи беличасти дим, дон га ветар одједном не разбаца на све стране.
Наишао је други талас хладноће у Београду који је спустио шиву у термометрима далеко испод нуле и натерао људе да се збију крај топлих пећи. Мраз и кошава, изазвали су велике тешкоће. Али живот ипак нормално тече. По страховитим временским приликама огромна армија малих људи води велику битку и у тој борби са мразом има хероја, хиљаде и хиљаде ма: лих хероја који пркосно, стојећи сатима на хладноћи, врше своју дужност,
»
Ероз густу пару од лономотиве на замагљеном прозору, по" јавило се гараво лице машино-
| вође.
— Друже, како иде посаог = Еако иде7 Од ње зависи. —
И нагнувши главу ка предњем нрају, показао је на локомотиву.
Не, не зависи од ње. Од тебе, друже, зависи. Од ових хиљаду гаравих људи што гаминму око машина, Воз је закаснио три сата, али је ипак стигао по мразу од 10 степени, |
· -— Најгори је овај пршић кота ветар носи, наставио је машиновођа Милутин Аранђеловић, као
“да жели да се извини. — Казан
трати јакну ватру. Ломач Никола Мрвић од Београда до Славонског Брода и натраг бацио је
.. 24 тоне угља из тендера на ва-
тру.
А Никола Мркић се поносно насмејао, а преко црног лица
. заблистали су бели зуби,
(== Двацесет и четири хиљаде
· вилограма. Шта мислиш, доста!
"Много.
Одмах иза краја дугачког пе-
' рона, где 'кошава снажно удара,
у близини многобројних скретни-
“на, стоје људи са црвеним бар
јачићима У рукама. С времена на време кад одјекне дугачки, подине тежак тег на скретницу. ;
— Еако је дружег
Рацован Нузмановић брзо погледа и промуклим гласом каже;
— Па ето, навикли смо. Издржавамо. И опет, на писан локомотиве отворио је скретницу.
| — Тако радимо од 6 до 6. Ви-
диш ону малу кућу преко путаг Има времена и да се човек угреје, и широко се насмеја, а влажни крај пикавца остао је залепљен на доњој усни,
Тешко је овде, на станици и У ложионици наћи појединце који су по природи свога посла присиљени да раде напољу на хладноћи. Овде су сви људи мобилисани у борбу против мраза. Овде су сви победиоци и хероји мраза, јер — ето лед, мраз, сметови, а возови ипак иду.
=
Отегао се дугачки кеј покривен снегом и да се тамо на кра-
СТРАНА 10"
ју не уздиже велика сива дизалица, изгледало би као да прелази преко смрзнутог Дунава,
На средини већа група радника у једноличним замасима ба ца снег, чистећи железничку пругу. У зеленој, краткој бунди,
што потсећа на опаклију, Алекса.
Ступић стао и трља смрзнуте руке преко којих су навучене подеране рукавице.
— Хладно, друмет
— Па, како да ви кажем Хладно, јакако!
На малим поткнресаним, риђим брковима ухватиле се танке коре леда. Речи које је изрекао траже отворен, искрен осмех, али од кошаве, која немилосрдно дува са банатских равница, уста и брада се коче.
— Ево, видиш код нас дружници... и почео је, отежући са изговором да прича о синдикату, о успесима и грешнама у раду. Хладноћа се заборавља. Синдикат — то су проблеми који га више интересују. Пренинут, стидљиво се извињава,
— Знате, ја сам претседник пододбора трећег среза синдикалне подрумшнице радника секције за одржавање пруге. И ето, кадгод с неким говорим, ја о по“ дружници...
Извадио је из џепа руку, скинуо рукавице и смрзнутим пр стима чврсто стегао наше руке.
— Па здраво другови. Ми овако по осам сати на дан. Око Божића било је повуци потегни. Морали смо да ложимо и ватре и сваких 20 минута трчи да се огрејеш. Садат Сад моне...
у понагло ж
На угловима и скверовима у“ лица, где ветар дува као из неног левка, сатима стоје људи из
ТРАМВАЈСКИ СКРЕТНИЧАР НА ТЕРАЗИЈАМА
саобраћајне милиције и на звук аутомобилских сирена подину руке са белим нарунвицама.
У зеленкастој, дебелој бунди која допире скоро до земље, са црвеним врховима ушију што стидљиво вире из постављеног оховратника, на раскрсници код Инвалидског дома стоји саобраћајац Миломир Радичевић.
— Мени ето није хладно. Погледај бунду и ципеле постављене вуном, — кане и весело се
" осмехује.
»
Еада се код „Албаније“ појавила црвена „Шестица“ из мале
дрвене куће изашао је Ненад
БРОЈ 115 ГОДИНА ММ СЕОГРАД, ПЕТАК,
АСТРОНОМСКА _ ОПСЕРВАТОРИЈА,
Пеливановић са пребаченим ша реним шалом преко ушију и померио скретницу Трамвај је уз шкрипу кренуо ка Булевару Црвене армијеа Ненад Пеливановић узео је дугачку дрвену лопату и почео да баца снег прво с једне па онда с друге стране пруге. “ __ Ето, другови, у кућици је хладније него напољу. Овако се бар загрејем... " Осам сати на дан свакога часа пропушта се „Јединица“ и „Шестица“, А са чистине између „Москве“ и „Балкана“ брише кошава. ж
У рано јутро, када од мраза и „дрво пуца“, београдским улицама растуре се стотину продаваца новина и дуго после тога по угловима се чују стрпљиви повици:
СКРЕТНИЧАР НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ
— „Борба“, „Политика“, „Глас“. Ево новине,..
Са кожном капом на глави по улицама испод Теразија Милан Ђурђевић непрестано виче:
— Ванне вести! У Грчној се променила влада. Ватне новине.
И онда, брзо настављајући, каже:
— Дува, хладно, али за чика Милана то не важи. Ево новине.
%
У звезданим ноћима, кад мраз највише стегне и људи добро позатварају прозоре и врата стављајући дебеле поњаве на ивице како би хладноћа што мање продрла у собе, на ветрометини издигнуте Звездаре почиње посматрање неба. У полукружним куполама аутоматски се раствара мали отвор, а дугачки бели екваторијат извирује напоље. Завијен у бунди седа на столицу, начињену у облику степеница, Петар Ђурковић и пажљиво посматра објекте на небу. Нормално, када се. слика неки објекат, овакво осматрање траје по сат и по.
—- Није једноставно — каже Ђурковић. Зима и кошава...
И тако из вечери у вече када се небо поспе звездама, горе на Звездари | стрпљиво раде људи. Дуго и пажљиво посматрају небо.
ж
А нада се у изненадним сненним вејавицама улице Београда напуне сметовима, те тако отежају саобраћај, из топлих кућа излазе хиљаде трудбеника овога града и дуго, весело добацујући један другом чисте снег.
Хиљаде фронтоваца, нових хероја — мраза...
Душан СЛАВКОВИЋ
хиљаде
ОСМАТРАЊЕ НЕБА
• 7 ФЕБРУАР 1947
ењин као шахиста
Иљић Уљапов Лењин већ
ми Бридинте детињству играо
ајранијем у свом најраниј Ри је шах. Његов отац, велики љубите
шаха и сам добар шахиста, улно ој у своју децу љубав према шахов Ен игри. Каткада би се цела паролт окупила у трпезарији _ око шах табле. Често би играли и конзулта ционе партије, Кад су деца поодрасла, набавили су _ уџбеник и изучавали разне теориске варијанте. Наравно да се то убрзо осетило у ИГРИ И оте је почео редом да губи партије. 109 му није било право. Једне ноћи, мислећи да деца спавају, ушао је тихо са свећом у њихову собу. Деца су још била будна и притајила се, љубопитљива шта ће отац да ради. отац је изишао из дечје собе са шаховским уџбеником под пазухом! Хтео је и он да уђе у тајне шаховске теорије. Не само са опем, већ је Владимир Иљић одиграо — много партија и са својим старијим братом Александром, _ који је звао одЛично да И гра и слепе партије то јест без гледања на таблу. Касније је Владимиров брат погубљен због атентата | на цара Александра шШ.
Лењин је имао високо мишљење о ша. ховекој игри као о некој гимнастици Ума«. За њега је главви фактор у шаху била упорна борба, настојање да се на ђе најбољи потез и како да се изађе из тешког _н којипут скоро безизгледног положаја. Говорио је: >Не занима ме борба кад не треба мислити вити се напрезатиј« Зато је ретко играо са елабијим противницима од себе, или би им “ почетку дао фигуру. Тражно је увек јаче или бар себи равне противнике. Добитак или губитак партије били су за њега од мање важности, јер је У првом реду гледао на квалитет игре. Налазио је задовољство у добрим потезима и плановима, па ма они долазили и од његовог противника, Велику радост му је пружала добра и лепа игра, Зато није волео брзе, 138. »лаке партије«, које је он називао >хусарским партијама«,
Кала је дошао на универзитет У Казању, у току 1888/89 често је по-
тамошњи _ шаховски клуб: је дописне партије са А. НЊ који је био познат шахиста, Када је завршио студије стулио је код Хардина као адвокатски приправник и У његовом стану играо
сећивао Играо Хардином,
шаха. Од је напустио рада на књижевни
1893 за. неколико година Лењив у шах због интензивног ом и политичком по-
љу. Међутим од 1898, кад се нашао у прогопству, почео Је опет да се више бави шахом, Играо је дописне партије са Лепешинским. Извежбао се да игра и три _ слепа партије од једаред, које би обично све Бенно у своју корист. Пратио је извештаје са важнијих утакмица и проучавао мајсторске партије, а нарочито тада. шњег светског првака Ласкера. За
у прогенству и поје-
време боравка упутио у шах.
дине мештане је
ЛЕЊИН ИГРА ШАХА СА М. ГОРКИМ. КАО ПОСМАз
ТРАЧ КРУПСКАЈА
Са појединим шаховским мајстори“ ма Лењин је имао срдачне везе. На“ рочито са мајстором Иљин-Женева ским, којега је 1914 год. затекао У, Женеви;
После Велике октобарске оонијала, стичке револуције Лењин више вије вмао времена за шах. Када се кра• јем 1917 год. састао са својим нека“ дашњим партнером Лепешинским, 0» вај га је у шали упитао хоће ли да одиграју коју партију. Лењиа се насмејао н одговорио да сад пред собом има много крупније, теже и значајније задатке, него што су они ва шаховској табли.
Пижисти Милајских Острвш
СЛИКА ШАХОВСКЕ ФИГУРЕ СА МАЛАЈСКИХ ОСТРВА
Мало је шаховских мајстора који су посетили Малајска острва, иако је тамо шах раслрострањен од најстаријих времена. Међу првима од великих мајстора је наш Бора Костић, који је приликом своје турнеје око света (1923 до 1926 год.) пропутовао Суматру, Јаву, Борнео и Целебево н одржао многобројне шаховске утакмице. После њега држали су тураеју по тим крајевима Аљехин и Еве, Занимљиво је да уметничке шаховске фигуре на Јави личе на позоришне лутке, Слонови борза кола пи пешаци потсевају на староиздиску војску. МИ назив игре >»Пшатур-анга« доказује да је шах овамо у прастаро доба допро из Индије. Бивши светски првак др Езе, се пре петнаестак година Суматре, изнзо је ке колико је ш
када вратио са занимљиве подат-
ах тамо развијен, Нарочито племе Батака — има добрих
шахиста, Карактеристика им је ван
редна прецизност у игри и неки чу.
дни методи Европски шахисти када и,
Ма
ав Будимировић, Чек,
би губили партије и поред одличнов теориског знања, долазили су на по мисао да урођеници тих крајева и мају извесна сазнања и способности, које западњацима недостају.
О шахистима племена Батака писала је и холандска новинарка вал Зикова у једном допису са Суматре, и изнела да и мушкарци и женска знају добро шах. Племенске поглавице играју шта више н дописне партије. Уместо да један другоме шаљу потезе писмевим путем, очи по слугама упућују један другоме огром, не фигуре са ознаком на које поље да их ставе, Тешко слузи који 6и такву гломазну фигуру оштетио или разбио! Племенски савет би га те. шко казнио. Носити такве фигуре није лака ствар, а тим више што су главна племенска места обично врло удаљена једно од других. Овака пар« тија може да потрајз и више од го“ дину дана. Када је на реду неки важнији потез, одржао би се племење ски скуп ради саветовања. Позиција ва огромној табли излаже се на не“ жом приступачномш месту, да би сви“ ма била на увиду и анализирало би се п по кућама. Та табла је врло ма сивна и великих димензија, јер тре» ба да одоли бујним тролским киша“ ма. На тој табли су и фигуре огром“ не. Када би наишао неки страгац им играо шаха с којим племенским пр“ ваком, окупила би се огромча маса света. С обзиром на величину табав и фигура партија би могла да издалека посматра. Зато је готове увек дрвеће у близини начичказо По сматрачима, који одатле с напетом пажњом прате ток борбе,
в Офензивин и Дефендаров
Руски мајстор Алапин (1856—1929) био је одличан теоретичар и истицаб се и на многим турнирима крајем про“ шлога и почетком овога века. Није било ниједног важнијег отварања 8 да га он није обогатио новим, честе врло духовитим варијантама. Да 68 своје анализе и варијанте што боље објаснио, измишљавао _ је партије, које у самој ствари никада нису И гране. Тобожњем играчу белих фигура давао је име »Атакински«, или [08 чешће »Офензивине, а водичу прник фигура »Дефендаров«, То би значило нападач и бранилац. Те партије, ко. је би он сам искомбинирао, биле СУ готово увек занимљиве, и због тога популарне, Имена Офензивин (напе“ дач) и Дефездаров (бранилац) #38 зивала су код појединих шахиста 32 буну, јер су мислили да заиста пе стоје неки мајстори пол тим имеви: ма и да су партије стварно играпе.
Озрен НЕДЕЉКОВИЋ » Решење проблема из прошлог броја
Решење проблема Слободана Кирша из прошлог броја: 1) сб—с6, Тим пе“ тезом конфигурација на табли даје
ћирилско слово »Нс, а једна варијанта слоБО »И«,
==
рачув 62317. Поштански фах 58