20. oktobar
| | ка || На
ШТО ШИРЕ ПОПУЛАРИСАЊЕ ПРИВРЕДНИХ ПРОПИСА
- = 7
# Ек Е.
Како радници Београд
притају и схватају привредне уредбе
_ наше
еветот јануара ове године У 22 часа увече, отпочеле су прве емисије саопштења Привредног савета владе ФНРЈ. Наша земља припрема се да пређе на планску привреду у 1947 години. Уредбе је требало хитно спровести У дело, без одлагања. Саопштења су давала упутства и _ одређивала рокове, Најближи задаци одређују се путем ра' дија, не више актом и преписком. Бирократији је дошао крај — не може више акт лежати У фијоци.
У предузећима грозничаво су се бацили на рад људи ши-
Десанка Манић, штрикерка · трикотаже „Дунав"
"ром наше земље. Било је по-
требно велико преуређење, да би се предузећа и фабрике припремиле да плански произ"воде. Управе предузећа и ад министративно особље напорним радом труде се да спроведу уредбе у живот брзо, тачно и правилно.
Испунити задатке у одере ђеном року, проучити уредбе, то је тежња свих предузећа.
Остварити уредбе не значи само применити их У канцеларијама предузећа. Оне траже „и велики пожртвовани рад радничке класе, залагање на из„вршењу. и премашењу плана у свом предузећу. Упознати раднике са уредбама значи Фбезбедити спровођење њихово у живот,
У Бродоградилишту на Чу карици ради скроман и вредан радник, електро-заваривач Ми"одрат Благојевић, Говори како је схватио уредбе и он, аи _његови другови.
— Ми смо изучавали уредбе по читалачким групама. Фонд "руководства значиће много за " нас раднике, А то треба оства. рити... Осећамо ми радници да ће нам бити боље уколико будемо више радили, и кад се плански производи. Имамо норме, имамо план производње за ову годину и само треба прегнути свим силама на посао да бисмо га испунили и премаши“ ли, а онда ће се најбоље остварити све што предвиђају уредбе.
Машивски столар Драгомир Радојев је рационализатор У свом одељењу. Од хуке маши_на једва му се чују речи које изговара. | = О уредбама, ето, не знам много да кажем. Ту ми је У срцу. Осећам ја и разумем да
~ =
Владе
"све оне прописују што ће за нас раднике бити све боље. Знате, ја сам се и пре осећао као власник предузећа, али откад су нам објашњене уредбе, ја се још више осећам власником предузећа у коме радим. Ако уштедим материјал — уштедео сам га као ла је мој, Водим борбу да се штеди и чува материјал... Треба стално побољшавати производњу. Када сам створио свој патент,
нисам га стварао, да вам искрено кажем, за награду, за популарност, већ за све нас
раднике... План смо добили, продискутовали, сваки зна шта
треба да ради. А то много значи. + Радници у трикотажи „Ду
већ су дискутовали и о томе шта ће све створити од Фонда руководства.
Десанка Манић, ради на флах-штрикерају. Ударница је и каже да неће попустити ни у овом такмичењу.
— У нашем предузећу већ се предвиђа да се овога пролећа изграде дечје јасле поред фабрике. Из Фонда ће се зидати и станови, јер да би се радник развијао, треба да добро живи и тада ће и културно да се подиже. Знам да ћемо мно то чега више имати и да уред. бе осигуравају нама радници: ма бољи живот. Ми желимо, на пример, да оснујемо женску бициклистичку секцију. Имамо уопште много жеља, ко. је се данас свакако "могу остварити. А све то зависи од нас радника, како ћемо радити.
Јата Јерковић, кројачица У трикотажи, искоришћује — све отпатке који су се раније слали „Отпаду“ и прави за децу мемпере и капе.
— Ето, већ искоришћавање отпадака иде за. натпланску добит. А то значи и за Фонд. Ми бисмо хтели и библиотеку
ага Јерковић, кројачица, трикотаже „Дунав"
и станове, и много шта друго. А за то треба запети, па произвести што више. И биће Фонд већи. Треба створити што више и зато да буде што више робе за наш народ.
ж
У фабрици штофова „Октобарска слобода“, на сточићу одељења влачаре и предиоснице, стоји мала цедуља: „Пажња! У седмој погонској недељи повисили смо продукци Ју наше предионице У одоносу на шесту недељу и то: плус 2077% у канурама, плус 1990% у килограмима“.
Код своје машине пажљиво ради Јован Кривокућа,
Ми смо се и досада међусобно помагали, да ни једном другу машина не стоји. Откад је објашњена уредба о Фонду, у нашем одељењу појачана је та узајамна помаћ,, Ми имамо учешћа У добити. Фонд иде у корист радника, а пре је све узимао газда. Осетили смо то ми радници добро на својим леђима и знамо и осећамо шта значе ове у редбе. Сваки од нас треба ла Мисли на свој посао, Као да грали. за себе. И ла штеди ма теријал.. Да ли ћемо имати Фонд То не треба ни питати. Гледаћемо да буде што већи.
Ралити више, штелети материјал, сматрати рад у преду зећу као рад за себе, повећа.
та РРОдУКЈирНок рада == ове.
Миодраг Благојевић, електрозаваривач мисли прожимају раднике предузећа у Београду. Уредбе треба још више популарисатк свакодневно, у свакој прилици Што шире популарисање уре даба омогућиће да радничка класа са још већим полетом и одушевљењем испуни задатке који се пред њу постављају у првој години планске производње, Ф.А,
ПРВОМАЈСКО ·
а! Организација такмичења
ТАКМИЧЕЊЕ 1947 Т. У. БЕОГ. РАДУ,
“ првој години планске производње
алазимо се У другом месе.
цу првомајског такмиче. ња, Такмичење у овим првим месецима битно се разликује од прошлогодишњег првомајског и новембарског такмичења.
Тежиште рада у новембар. ском такмичењу било је ла се уведу свуда радне норме. Разумљиво 1е да без правилних норми није било ни правилног награђивања, а такмичење није могло правилно ла се одвија. Око увођења радних норми правиле су се грешке. У већини случајева норме нису биле реалне. С друге стране, упра ве појединих предузећа нису се трудиле ла уведу радне норме, већ су то обично пре пуштале синдикалним подружницама, не знајући да је у права предузећа дужна да уводи норме на сваком радном месту, где је то могуће увести. Синликалне подружнице преко својих комисија за тарифна питања и такмичење такође су биле дужне, али то није био увек случај, да захтевају и помогну управама предузећа око увођења ралних норми, Било је грешака и око проглашивања ударника, као и око њиховог награђивања. Није се водило рачуна о новаторима (проналазачима), Није био ре"лак случај да су се неким новаторима давале врло мале на граде на пример по 1.000—
Обавезе омладине Београда у такмичењу за Други конгрес
[] гезум Главног · одбора, Народне омладине Ср. бије, који је одржан 24 јануара, између осталог, упутио је и проглас свим омладинским оргахизацијама у Републици на међусобло такмичење за Други конгрес. Пленум је Установио и прелазну застави. цу, која ће се доделити срезу, односно рејону, који из овог такмичења, изађе као најбољи. Ово такмичење није посебно. Оно се никако не издваја из првомајског, већ је напро. тив укључено у првомајско такмичење. За ово такмичење, из обавеза првомајског такмичења извучене су само конкретније обавезе које се односе на омладину.
У такмичењу за Други конгрес нарочита пажња, посвећена, је производњи, побољ. шању квалитета и уштеди материјала. Мосебно је предвићено — стручно усавршаваље, које ће се постићи преко стручних кружока формира. них већ у готово свим преду. зећима. У оквир обавеза, ула. зе и припреме за Омладинску пругу. По предузећима, оне се односе само на израду алата и материјала потребних за, Пругу. пошто радничка, омладина неће моћи да напусти своја
„предузећа.
Средњошколска, омладина такмичиће се у побољшању успеха, како би се на крају школске године имало што мање ученика са слабим оце нама. На Омладинску пругу неће моћи да иду они омла. динци који су показали слаб успех, макар из једног предмета. Рејонске омладинске органи. зације узеле су обавезе и по њима ће се такмичити са, другим омладинским организација, ма у Србији. Тако је омладина
пРАМА ПРЕТПЛАТУ
Цена претплати је:
за
тромесечна дин. 24.шестомесечна Дин. 45годишња дин. 90-—
за унутрашњост
тромесечна _ дин. 48шестомесечна дин. 90тодишња див, 180—
Првог рејопа заказала такми.чење Првом рејону Загреба, Новом Оаду, Крагујевцу = Трећем рејону Београда. Други рејон такмичиће се са, Је. сковцем, Трећи са Нишем, Че.тврти са Џетим рејоном Београда и Титовим Ужицем, Џети са Ваљевом, Шести са Светозаревом, Седми са Борским рудником, а Земун са Чачком и Петим рејоном Бео. града.
У овом такминењу, поред обавеза појединих омладикаца, да ће свакодневно пребацива: ти норме, појединци су зака.зали такмичење појединцима, група групи, а предузеће предузећу. Тако је омладина. же. лезничког чвора у Београду заказала такмичење омладини железничког чвора у Нишу.
Поред овога, омладина, ће се такмичити по културно-просветном.раду и фискултури.
У току овога такмичења не сме да буде ни једне основне омладинске с" организације у Београду, било по предузећи. ма, средњим школама или школама, за ученике у привреди које се неће укључити и примити обавезе за ово ново такмичење,
етар •
РАДНИ КОЛЕКТИВ БРОДОГРАДИЛИШТА НА ЧУКАРИЦИ ПРЕБАЦИО ЈЕ ПРОИЗВОДНИ ПЛАН У ЈАНУАРУ МЕСЕЦУ ЗА 2,48%/
[јочетком године радни ко.
лектив Бродоградилишта,
на Чукарици приступио је
планској производњи, примив
ши обавезу да добијени план испуви и премаши.
Мако је у јануару хладноћа била, веома, велика, 8, рад се о, бављао углавном на, отвореном простору, на пловним објектима извученим на суво, радни. ке Бродоградилишта, није то спречило да. испуне своју оба. везу. Руке су се често на, теммператури од минус 20 степени лепиле за ледено гвожђе, али је ипак план за месец јануар премашен за. 2,487. При томе су се такмичила одељења, а и појединци. Тапетарско одеље. ње освојило је прелазну заставицу, коју је у децембру др. жало бродо-ковачко одељење, пребацивши план за. 9,11%7, ·
Радници Бродоградилишта, упркос зиме и снега дали су 18 јануара, све од себе,. радећи
ударнички у част доношења Устава, Народне Републике Србије. ; р
Овај велики радни полет је резултат свести радника да од тога колико се буде уради.
- + зависи пуштање у саобра:
већег броја пловних обје. ката, зависи превоз сировина
_ и материјала потребних нашој
привреди за извршење произ. водног плана и за што брже остварење индустријализације а електрификације
= Па где вам ) земље, (, = Ево
2.000 динара, иако Мујо с ј оналаском повећал Е Ван на 50— 100 и 200% и у" штедели стотине и стотине хи· љада динара својим проналаском. Такође у новембарском такмичењу није се водило довољно рачуна о евиденцији такмичења Управе предузећа нису имале организовану статистику, нису знале стварно кретање производње. Сви ти нелостаци кочили су правилно развијање такмичења, иако СУ воља и елан радника били на висини. .
Истина је да наши синдикални форуми нису давали ловољ
но помоћ подружницама по предузећима У организовању такмичења.
Историска одлука ТУ пленума Централног одбора синдиката направила је преокрет У даљем раду. У оним прелузе: ћима где су се правилно примениле одлуке [УМ пленума и такмичење се правилно одвија. Ма да су синдикалне организације отстраниле многе грешке, има још низ грешака које се појављују у предузећима и у овим првим месецима прво“ мајског такмичења,
Илустрације ради, навешћу како је организовано такмичење у металном предузећу „Пролетер“.:
У овом предузећу радни полет је на висини; у децембру и јануару. знатно је пребачен производни план, Међутим, организација такмичења је не правилно постављена, јер такмичењем руководи управа предузећа. На састанку управног одбора подружнице управник је поставио план такмичења који је подружница без коментарисања примила. Истовремено, управник предузећа је закључио уговор о такмичењу са предузећем „Металија“ из Суботице. Све се ово радило без претходног знања и упознавања ралника, на почетку такмичења план се једноставно прочитао на конференцији, без детаљног упознавања радника и без ла је план прављен одоздо. У њиховом плану такмичења нигде се не види да има појединачних обавеза, нису Увелдене прелазне заставице путем чега би се рални елан повећао. Упреза предузећа није организовала, што је њена дужност, статистичку службу, и тако нема евиденнију промнзводње, а такмичарска комисија нема податке о успесима гала.
Из овога се види ла није разграничена дужност између управе предузећа и управе по лружнице. Управник предузећа правилније би учинио да је волио више рачуна око организације, производње, да је ралнике упознао са производним планом, да за сваки рал буле одређена правилна норма, ла је организовао службу евиленције из које би се видели у-
· спеси рада итл.
Управни одбор подружнице требало је да направи план такмичења и ла руководи истим. Такмичењем је дужна да руковоли и организује синдикална организација, а организапију производње и евиленци!у лужна је ла води управа предузећа. Да би синликална организација правилно спровела такмичење треба ла лобије од Управе предузећа производни план, како би се упознала са истим. С планом производве треба упознати сваког радника У свим одељењима, и то са оним делом који се односи сна то олељење, па кад се радници лобро упозна-
Рабош-књиловође
- ___ Металска предузећа Марковић“, немају уоп
ште књиговодства
га, брате! ·
ју с производним планом, онда на основу плана производње свако одељење као и појединци даваће конкретне обавезе. На основу тих обавеза такмичарска комисија при управном одбору подружнице створиће план такмичења.
То уствари треба организовати тако да такмичарске комисије полодбора, односно подружница у заједници са повереником синдикалне групе, треба да узимају обавезе и припремају јелног по једног радника У синликалној групи. Када су узели обавезе и при. премили сваког појединца. онла треба сазвати састанак синдикалне групе ла заједнички размотре обавезе сваког појединпа и заједнички план такмичења те радне, олносно син дикалне групе, Када су тако израђени и припремљени планови појединана и група, на основу тога треба ла се ради плав олељења олносно прелу“ зећа. После израле пелога пла.
на може ла се сазове општа конференција, Која тала има више манифестапиови _карак-
тер. На њој могу појелинпи или групе изазвани обавезама других још увек ла допуне свој план. Подружнипа је лужна да увеле прелазне заставице, које ће се лолељивати
„
одељењу које је постигло нај
боље резултате у протеклом месецу, а може ла се уведе и прелагна заставиџа, која ће се доделити недељно натбољо! групи такмичара, а такође трега да уведе заставицу која ће се лолељивати сваки пан нај бољем ралниг“, која треба ла стеји истакнута на његовој матини. Управа прелузећа. УЗ помоћ свог техничког особља и уз помоћ синдикалног чланства, разрпадиће производни план на месец и лане, за свака одељење и за сваког ралника,
Општа је појава кол прелузећа да немају добро организовану статистику, а без организоване статистике и без свакидашњег познавања како се производња креће не може се такмичење правилно развијати ни потстицати. Мако је путем конференција и штампе указивано ла треба такмичење популаризовати, ипак у већим случајевима, по нашим – предузећима нема ни парола о такмичењу, нити се"слике ударника и новатора могу видети у предузећима. Неправилно се односимо према уларнипима, што њихове слике не истиче“ мо за вилним местима. О овоме треба да воде рачуна дру гови који су у подружвипи за дужени по културно-просветном раду. ' |
Треба једном ла смо начисто: 1) Такмичење се може лаље развијати, ако се искористи сва иницијатива и радни елан одоздо — елан сваког појединца; 2) такмичење (постигнути резултати) морају дневно ла се евидентирају, објављују, н то баш сваком такмичару да буду познати да се на основу тога постижу још већи резултати; 3) о ударницима треба водити рачуна: да истог лана, кала буду проглашени за улар-
нике, лобију ударничку леги-
тимацију и кКаоту за снабдевање. Ударнике треба популаризовати и давати им дужно поштовање и новчане награде из Фонла руковолства: 4) без правилно постављених норми и акордног рала и без правилног награђивања и плаћања неће такмичење моћи правилно да се развија.
Данило МАСЛЕША
„Бранко Ђојкић“ по „Миленко „Глас“