20. oktobar
још није извршио припреме за акцију прскања воћа
||; другипут у току ове зиме понавља, се да, Сед-
_ ми рејон није извршио ника. кве припреме за акцију прека ња воћа против штитасте 88.ши. Док су поједини рејони већ обавили поједине радове: орезивање, разгртање стабала, тд, Седми, Трећи и Четврти рејон нису до данас ни форми: рали бригаде." Помињати ва. зкност ове акције значи потсе. ати људе који имају више воћа него осталих шест рејона де је заиста првенствено њи жова дужност да се спречи ширење штитасте ваши која је «тренета, из северних крајева У пашу земљу.
Колико су схватили значај воћарства, види се и по самом попису стабала у свом рејону. Они су у статистици дали из међу осталог овакве податке: 7 Седмом рејону има седам стабала лешника (а има их сигурно десет пута, више). Од Зужног воћа: пет смокових (а свакако да има пет пута ви. ше). '
Фронтовци Седмог рејона, ни«у приступили овој акцији 0 збиљно и нису схватили зна. чај прскања воћа од штитасте вашта. Када су примали обаве зе, све организације Народног фронта Седмог рејона једнодушно су прихватиле задатке. Комисија је образована. На сељски руководиоци бригада такође (на ·Дедињу: Метар Денчић, у Кошутњаку и Раковици: Петар Тодоровићи Жеив-“ ко Илић, на Чукарици и Сења. ку: Ново Нововић и Лазар Љујић). Људи су вредни и по. жртвовани, материјал и прска.лице су пренесене и смештене у магацине „Југоштампе". Али све узалуд, јер бригаде уоп-
„лите не постоје. Ма колико „се -појединци залагали, успеха не. ће бити, јер се ова акција 'може завршити само масовном радном снагом, Како нови ру: ководилац ове акције Момчило Бајевић каже, неуспех је дошао из разлога. што је цео посао остављен претседнику На родног одбора Седмог рејона.
Када би се поставило питање, ако би акција у овом рејону претрпела, неуспех, ко тре' ба да сноси одговорност пред надлежним властима за неизвршено прскање воћа, свака. ко не би могао да одговара претседник Народног одбора. Оваква | рђава _ организација фронтоваца, Седмог рејона за: иста збуњује, када знамо да је Седми рејон добар такмичар. И поред тога што је акција. везана, за временски рок (прскање се мора извршити пре почетка, вегетације, а припрем: ни радови ових дана), грађани Седмог рејона имају још мо· тућности да на време обаве ове послове. Бригаде је лако формирати, руководиоци су спремши, а' кад се пође масовно на рад онда све препреке · отпадају. Сигурно је да ће грађани Седмог рејона и осталих рејона и овога пута заврштити са успехом ову акцију, . која је од' општенародног значаја, и доказати да обавезе које су примили могу такмичарски и да заврше.
. У плавом Јадрану
УСПЕШНА ПРОЛЕЋНА СЕТВА — ПОЛОВИНА УСПЕХА ЖЕТВЕ
Ја пролећну. кетву повртарских култура
од 1 јануара закупљено је 67,72
хектара земљишта
руго тромесечје, (јануар,
фебруар, март) нове еко. номске године 1946—1947, углавном је испуњено админи. стративним радом, односно, 0вих месеци грађани и синдикалне подружнице врше закупе земљишта од Пољопривред. ног отсека Комуналног одеље. ња Извршног одбора за колективну и појединачну обраду башта, Значај пролећне сетве истицан је и прошле године; агитација је била прилично спроведена, што се види по учешћу грађана, који су се при. мили нарочито да заједничким радом обраде баште. Пред. њачиле су синдикалне подружнице, па школе, мензе, дечји
вредни отсек постарао да на: бави довољне количине ве. штачког гнојива, које треба у сваком случају употребљавати. Стајског гнојива нема, а деј ство вештачког гнојива, много више користи усевима него стајско гнојиве, Семе за повртарске културе такође је о безбеђено.
Шта остаје још да се при. преми за пролећну сетву: Је дино благовремени закуп зе. мљишта, оснивање радних бригада, добра, организација се. твених комисија по подружницама и широка агитација код радног становништва. Почетак марта не сме да дочека и једну сетвену комисију У чџодружницама, а да. није изврши
ла закуп земље. Појединци ко. ји имају намеру да обрађују земљу такође треба благовремено да се пријављују, как“ би расподела могла да буде извршена правилно. Од рад. ничко-намештеничког повртарства овог пролећа се очекује да раном сетвом и добром о. брадом земље постигне успехе и тиме побољша, исхрану радног становништва. Јер, од добре хране зависи и успешан рад. Помоћ у исхрани морамо сами својим радом себи да, о сигурамо. Ово је најбржи и најсигурнији начин док не почну пристизати на тржишта. веће количине повртарских
производа. Д. ГАЈИЋ
домови, масовне фронтовске организације које су повртарске _ производе намениле,
дечјим домовима и обдаништима, а. велики део земљишта, издат је радницима и на. мештеницима да појединачно обрађују игаје баштенске културе за побољшање своје исхра: не. Међутим, берба плодова, је за 7097, подбацила, због суше. И најбољи баштовани на 0гледним градским добрима, ни-
"су могли да се одупру рђавим
временским неприликама, а камо ли одгајивачи ·који су први пут узели мотику у руке и почели да, расађују и да се. ју: Природно је, да, се код рад ништва створило неповерење и уверење дасу неспособни за, обраду башта. Било је и приличних материјалних губитака, у колективним обрадама незна. ња и .„неискоришћавања по.
"вољних временских прилика, као и запуштања башта;
Сетвена _ комисија Месног синдикалног већа проучила је све недостатке и послужила се _ прошлогодишњим _ иску: ством да, би овогодишња орга.визација успела. Ове јесени једна. тракторска бригада поорала је земљишта, која ће се обрађивати за радничко-намештеничко повртарство.
Почетком нове економске го дине, од 1 октобра, 1946 до 1 јануара, 1947, закључен је 241 уговор о закупу земљишта, са Пољопривредним отсеком. Са. мо од 1 јавуара узето је у закуп 67 хектара и 72 ара, и то: за колективну обраду 837 хектара и 57 ари, а за појединач. ну 80 хектара и 15 ари.
Свим грађанима је познато да повртарских производа, ове тодине нема и да раном сетвом треба што пре доћи до поврћа. Рана, сетва је потребна и из других разлога. Када се семе баци У земљу док је још земља влажна, успех ће бити постигнут ако доцније и на; ступи суша. Професионални баштовани почињу још у марту месецу са обрадом земље да би је сејали у првим то-
плим данима.
Земља, обрађивана у току прошле године, прилично је испошћена. Зато се Пољопри-
У рибљем ресторану „Јадран“ цене јелу од рибе су високе...
— Одакле сте ви кад вас ја не познајем
= Па дошла сам с Атлантика кад сам
овле_ пена!
чула колика нам је
Могу ли ресторани увести претплату за абонирце
1
Ресторан Угоститељског предузећа Србије У „Занатском дому
згради Занатског дома Угоститељско предузеће
Србије отворило је 1 јануара уместо мензе курсиста који станују У хотелу „Занатски
дом“ свој ресторан. За непуна два месеца рада ресторан је постигао добар успех, Намера је управе ресторана, оно што није · случај код градских ресторана, да радницима и намештеницима пружи добру исхрану по скромним ценама. Изгледа да је ово једини ресторан у Београду који даје мени — обеде, врло доброг квалитета, -по цени од 30 ди нара.
Уместо да градски ресторани теже да пруже радницима и намештеницима разноврсну и јаку храну која не мора бити луксузна, ови више гледају на репрезентативну страну ресторана. И разумљиво је да ће један обичан ручак коштати најмање од 35—45 динара. За· нимљиво је, да ни један ресторан не уводи претплату за а
Успешан рад ресторана „Занатски дом“
бонирце и да'ли уопште има могућности да ресторани спроведу мени-обеде за пролазнике, који су махом намештени“ ци и службеници из свих кра. јева наше земље, а налазе се
"по службеним дужностима У
Београду. Највећи број посетилаца ресторана „Занатски дом“ су
баш пролазници који овде лдобију по приближно ниским ценама добру исхрану. Почетком фебруара месеца почео је рад на калкулацији у ресторану „Занатски лом“ испитивањем могућности колика може ла буде најнижа цена месечне претплате за абонирце, а да квалитет хране не опадне,
Један мени-ручак или вечера у овом ресторану састоји се од супе, јела с месом и теста. На избору увек има по пет до шест јела, једино што се може замерити ресторану „Занатски
' дом“ је често врло слабо орга-
низована служба келнера.
плина
свим несавесним настојницима зграда треба одузети настојничке дозволе
ећ неколико дана отсеци унутрашњих послова при рејонским народним одборима
врше ревизију _ настојничких дозвола, Ова мера је дошла као последица многобројних
неправилности од стране на стојника кућа у Београду. Добро је позната чињеница да се известан број настојника за време окупације ставио У службу Немаца и специјалне полиције, денунцирајући родољубе. У становима појединих
настојника за време окупације
било је седиште црне берзе и шпекулације. Многи од њих већ су олговарали пред народним судовима због свог издајничког и противнародног рада. После ослобођења _ неки . настојници наставили су са ста. рим послом из времена -окупације. Опет се наставило са штекулацијом, У станове настојника довлачили су се разни продавци, а настојниџи, вршећи посредничку _ УЛОГУ, продавали су укућанима свако-
јаку робу, уз велику награду. Понеки опет, врло слабо или готово никако нису вршили своју дужност Запосливши се на другој страни, у предузећу или надлештву, потпуно су запостављали бригу око куће. Било је случајева да су настојници без икаквих овлашћења од стране народних власти легитимисали грађане који долазе у посету укућанима. Многи од њих одбијали су да лају или су давали лажне податке органима народних власти 0 расположивим просторијама станара,
У току 1946. голине извесном броју настојника олузета је дозвола у смислу Правилника који је излао Извршни народ. ни одбор. Сада се поново врши ревизија лозвола која је дошла из свих ових разлога Очекујемо. ла ће отсеци Уну: трашњих послова одузимањем настојвичких дозвола
њима сличних настојника,
онемо- . тућити даљи рад. оваквих и
оре: __--_-___________________________ СТРАНА 1
„Земаго-папазјакија“
УУаЛид
ПУСТО)
— Не знам да ли „Земаг“ мисли да су широке потрошачке масе, они са широким џеповима>
ЗА УСПЕШНИЈЕ СНАБДЕВАЊЕ ГРАЂАНСТВА ОГРЕВОМ
Три проблема
· Рродоог предузећа „Огра“
Београду постоје три и-
стоварне станице за сто. заришта угља: Топчидер, Београд — главна станица и Београд — Доњи град. Највеће стовариште у Француској 'улици упућено је на станицу Бео' град — Доњи град. Због тога је предузеће морало од станице до стоваришта да постави индустриски колосек, а пва која про пазе крај стоваришта добило је од Управе цржавних нелезница. Да би се рад продаје правилније одвијао, Градско предузеће „Огрев“ изградило је кнолску вагу, чије је склапање коштало преко 300.000 динара. Оченива“ по се да ће на пролеће, због проширења послова; почети уређење стоваришта, ноје би било привремено, али које би мно то помогло бољој и брној подепи угља и дрва.
Међутим, изненада се догоди ло да Управа државних желе зница не може више ла предузећу продужи коришћење два прмавна колосека, из разлога који се свакако сдносе на регулисање плана приспећа цело“ купне робе у Београду. Али, шта се догодило овом одлуком“ Један нолосен не моне да при: ми онај број ватона који предузеће тано може свега једну трећину своје дневне испоруке ла складира на стовариште. Тако је и" скрсао проблем који ће много да кочи рад и развој предузећа, ако Управа државних нжелезни" ца заједно са предузећем привремено не реши могућност дру тог начина истовара,
Први проблем произилази из другог, то јест главног, ноји ће мошда "условити да се појави још низ потешкоћа у раду.
Предвиђено је да на пролеће почне изградња централног стоваришта за угаљ и дрво нвоје ће бити подесно, тако да моме по моћна стоваришта да снабдева огревним материјалом. Финанси сви план ступио је на снату и предузеће је спремно да почне са изградњом. Али не може»; јер урбанистички институт и данданас није предузећу још пао планове, нити је одредио место где моме да граци своје стовариште. Рапови ће имати мало већи обим. Потребно је изградити добар прилазни пут стовари“ шту, вате и нупатила за радни, не. Да се не би догодило нада на пролеће отпочне трађевинска делатност да се тек онда стварају планови, Урбанистични институт мора имати у зиду ватжност изграшње стоваришта и на време омогућити прелузећу изграшњу тог централног стовсг ришта чиме би се омогућило снабдевање целог Београда о тревом.
У недељу, 16 овог месеца, београдско Блентрична централа обавестила је предузеће „Огрев“ да прими 100 ватона ко стопачког угља, јер је њено сто» вариште пренатрпано. Пошто је „Огрев“ највеће предузеће ове врсте у Београду, било је једино у могућности да угаљ откупи. Тако су радници и намештеници радили и у дану одмора. (Месно синпикално веће свака: ко је о томе обавештено). Ово се не дешава први пут, већ неволино пута. из разлото што се Елентричка пентрала не стара да тачне обавештава. Упразу рупнико Костопац да шаље угаљ, а када па испоруке обустави.
Костолачни Утаљ није поде“ ес за продају, јер та грађан"
свакодневно истовара и
кадо треба“
ство нерадо вупује, нарочито ако се у пошиљци налази велика количина из рудника Нови Ео. столац — (тресет). Његов ква“ питет не одговара условима до маћих поништа. Затим, угаљ није решетан. МИ над се истовари на једно стовариште сто вагона оно га закрчи и решетање је ететано, ,
Убудуће, ако је у раду неметуће обуставити полазав контик генста угља, Електрична ен трала треба у сагласности са „Огревом“ да обавести Костолац (он се налази свега неколико
десетина километара оп Београ
да), ла шаље на све три истоварне станице хомпозиције Утља. Или још боље, да се поста ра и уреди свој однос са упра“ вама рудника, својих немогућности, монжца ин нехатности, стварала пометњу У раду предузећа „Огрев“, које ни у ком случају да сноси материјалне губитке.
У улици 29 новембра
отворено је ново градско купатило
Треће Градско купатило, привредног _ предузећа „Градска купатила“ отворено „је 7 овог месеца У улици 29 новембра.
Многи грађани не знају уопште да постоји ово купатило, и чекају у редовима у купатилима „Крсмановић“ и у Ми' шарској улици.
Уређење купатила одговара свим условима хигијене, Обложено је белим порцеланским плочицама, пространо је " светло. Мање је него два ста: ра, али је ипак велика припомоћ за растерећење осталих купатила. Оно располаже са 14 тушева и 8 кала. Када буле повећан капацитет воле, моћи ће да прими и већи број купача. Запажа се ла и поред отварања овог купатила Београд има мало купатила за рално становништво (сва три се на
лазе у Првом н Другом рејо“
ну). Зато би У прво време, колико то могућности дозвољава. ју. београдска индустриска пре дузећа за своје ралнике требало да изграде мала купа“ тила.
У ИЗДАЊУ Извршног одбора Народног фронта Србије, пуштен је
У продају
Правилник о избору органа Народног фронта · брбије
Правилник се може добити код свих фрон» товских ор-“ танизоција У Унутрашњостим Београду, по цени ол
да не би због
вије дужно
ИУ а
“ ~ И"
~ о" =:
жГ. ~ === __љ~н—-