20. oktobar

21 ФЕБРУАР 1947,

- НАПОРИ-ЗА ПОВЕЋАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ . оства паге пи] ветеране

Редни колектив Индустрије МОТОРИ примио је нове тикмичорске Обивезе

У Раковици је у првој недељи јануара одржана епшта конференција радника Индустрије мотора, Управник предузећа је том приликом прочитао задатке који стоје пред свим радницима предузећа. Нарочито је подвучена обавеза о премештају машина, од чега је умногоме зависило иИспуњене плана производње за 1947 годину.

Задатак није био лак. Требало је око 60 од сто машина 0слоебодити везе за бетонску 0снову, одвојити електричне водове и машине преселити. Све је то требало учинити тако да се производња не омете. Свесни важности и тежине захатка кога су се примили радвици су пренели све машине, дајући при том 19394 добровољна радна сата.

После многобројних припрема за прелазак на плански рад, одељење оправке мотора прво је дало нове обавезе. На, ве“ ликој табли, која се налази У одељењу, исписано је крупним словима да ће радни колектив оправке мотора, заказујући свим осталим одељењима једно месечно такмичење, успети да пребаци план за 10 од сто, да побољша квалитет рада за 20 од сто, да смањи производне трошкове за 5 од сто, да побољша чистоћу у одељењу и да организује све раднике који до сада нису били чланови синдиката. Такмичење је прихвало одмах машинско одољење број 1, а затим машинско одељење број 2,

У машинском одељењу број 2 групе Драгише Крстића и Драгослава Миладиновића обавезале су се да ће пребацити норму за 20 од сто. Ударник Рафаел Бан обавезао се да ће пребацити норму за 40 од сто. Стеван Лончар, Митар Цветковић н Жарко Пецарски обавсзали су се такође да ће норму

пребацити за 30 од сто. Контро лор Будимир Ивановић дао је обавезу да ће за месец дана 0способити јељднст друга за посао при исправљању делова. Група навоја Добривоја Лазаревића и Ирина Мартинова поставила је себи задатак да норму пребаци за 30 од сто. О дељење алатнице примило је такође низ обавеза.

Већ први дан такмичења дао је видне резултате. При оправци мотора неке групе су успеле да пребаце норму за 30 од сто. Веља Андеселић је у алатници успео да пребаци норму при изради чељусти за стеге на струговима за „150 од сто.

Кривуља на графиконима о дељења почела је да се пење, То је доказ да је радни ко лектив Индустрије метора 03: биљан такмац свим осталим предузећима металне струке.

Сава СТЕВАНОВИЋ етанола тата УД Елис ттастона таи

СТРУЧНИ КУРСЕВИ НА БРОДОГРАДИЛИШТУ „ЧУКАРИЦА“

а бродоградилишту „Чука

рица“ првог фебруара отпочело је са радом шест рог зних стручних _ нурсева. Не курсевима ће се проучавати специјапни послови за раднике на бродстрадилишту, По завр: шетку нурса ненвалификовани радници изиће ће као самостални стручни радници са потпу ним квалификацијама, као полуквалификовани радници или као радници који су се стручно потпуно усавршили.

Курсем су обухваћени сви они

радници којима је потребно стручно оспособљавање, а на ставом, теоретском и практич-

ном, руководе стручни инмењери и техничари.

Прегратгт ДИМИТРИЈЕВИЋ

Бравар „Белсапа“ Божидар Миленковић

допринео је побољшању трамвајског саобраћаја

а свим београдским трам-

вајима постоје три врсте кочница: ваздушна, ручна и електрична. Од ове три врсте највише се при вожњи трамваја употребљава ваздушна коччица. Она је најефикаснија и најсигурнија за рад трамвајског службеника. Кад она не функционише, нарочито код великих четвороосовних кола, каб што су типови АЕ Г, „Бреда“ иб. Б., Ц“, а с обзиром на честе падине и успоне на пругама, саобраћајни службеник ради сигурности путника, искључује кола за депо, ради оправке ваздушне кочнице.

У току месеца јануара ове године, због квара компресора са електричним погоном, десиле се 22 искључења кола из саобраћаја и 6 искључења због ваздушне инсталације, док код свих других трамвајским мотор них кола, која су била у саобраћају а која су снабдевена са осовинским Кноровим комниресорима, било је 9 искључења кола из саобраћаја због компресора и 38 искључења

због ваздушне инсталације.

Божидар Миленковић, бравар и троструки ударник трамвајске радионице Градског саобраћајног предузећа извршио је реконструкцију ваздушне кочнице на колима типа Б. Б. Ц. на тај начин, што је скинуо електричне моторе за погон компресора као и саме компресоре са вагона број 26, 298 и 24, а наместо тога поставио Кнорове компресоре на осовину трамваја, где је извршио и преуређење у кочионом ваздушном уређају и осигурао компресор за дуг век рада изменом и реконструкцијом појединих делова у истом.

На овај начин Градско саобраћајно предузеће добива 1! мотора за другу корисну сврху у својим радионицама, врши уштеду струје од 31 КВч. дневно по једним колима, што чини за рад од 11 кола дневно 341 КВч., а градски трамвајски саобраћај постаје уреднији и сигурнији.

Мпладинп ГАВРИЛОВИЋ

Предавања на Коларчевом универзитету

У току наредне недеље, од 924 фебруара до 2 марта, на Коларчевом народном универзитету одржаће се следећа аредавања;

У понедељак, 24 фебруара у 18,15 часова у великој дворани, др Синиша Станковић говориће о теми: „ПОРЕКЛО И РАЗВИТАК ЧОВЕКА“. Уз предавање ће бити приказан најновији _ совјетски _ научни тонфилм „Човек и мајмун“. Предавач ће изложити теорију Чарлса Дарвина и Фридриха Енгелса о постанку човека и улози рада У његовом развитку. У уторак, 25 фебруара У 18,15 часова у амфитеатру, др

Сима _ Милојевић, – професор Универзитета _ говориће: „О ВИЕТНАМУ“. Предавање ће

бити о богатствима Виетнама, чији се народ бори за ослобођење од колонијалног ропства,

У среду, 96 фебруара у 18,15 часова у Амфитеатру, архи“ текта Ђурђе Бошковић, про“ фесор Универзитета говориће: „0 УСЛОВИМА УМЕТНИЧ. КОГ СТВАРАЊА“. Предавач ће говорити о условима пол којима се развија уметничко стварање и објективним чини-

оцима који утичу на уметнички рад а

У четвртак, 27 фебруара У 18,15 часова У Амфитеатру, др Јеврем Недељковић, професор Универзитета говори о теми: „САВРЕМЕНО ЛЕЧЕЊЕ ТУБЕРКУЛОЗЕ“. Предавање ће обухватити и објашњење нај невијих резултата постигнутих у свету

У петак, 28 фебруара у 18,15 часова у Амфитеатру, инжењер Живко Владисављевић, члан Планске комисије ФНРЈ говориће о теми: „БОРБА ЗА НОВЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПОВРШИНЕ“. Огромне површине наше најплодније земље су деценијама лежале неискоришћење, Уместо да корисно послуже човеку, оне су као мочваре претстављале легло зараза. :

У суботу, 1 марта у 18,15 часова у Амфитеатру, др Милан Ђорђевић професор Универзитета говори о теми: „ЗНАЧАЈ И УСЛОВИ РАЗВИТКА МОТОРНЕ ТЕХНИКЕ КОД НАС“. Огроман је значај моторне технике и њеног развитка за привредни напредак и благостање широких народних

Испуњљ-

Чланови ФД „Металац

20 ОКТОБАР

авање обавеза

'

66

оспособљавају се, кроз две месечни течај, за мотористе

~

Засада се одржава теориски део течаја, који похађају 35 мушкараца и пет жена :

Одлуком да се танмичења Фискултурних организација Укључе у првомајско такмичење, постављени су пред фискултурне организације озбиљни зада“ ци, чијем решењу треба приступити свесрдно, с пуно воље, улажући максимум пожртвовања и труда. Досадашње примљене обавезе биће проширене на конференцијама, које ће се о дрмавати до краја прве недеље месеца марта, Прихватање нових обавеза не значи занема рење старих, Напротив, Обаве" зе прихваћене на скупштинама друштава и конференцијама актива треба да се. испуне у потпуности,

Антизкост мотоцинпистичке сек. ције ФД „Метапца“

Мотоциклистичка сенција ФД „Металца“ примила је обавезу, која ће се унључити у онвир колентивне обавезе целога дру штва, да ће оспособити одре" ђен број нланова да управља метоцинлом, односно да ће их припремити за полагање и" спита, нано би могли да добију. дозволу за вомњу.

Обавеза је прихваћена и од мах се приступило раду за ње-

но остварење, Израђен је план одрмавања течаја. Курс је подељен у два дела: на теориски и прантични. Поједини. професори одазвали се позиву да дрне предавања, а познати мотоцииписти, чланови ФД „Металца“ Богосављевић и Ракић примили су дужност практичног рада са учесницима у стечају. Решено је, ма да не баш најсрећније, и питање сале за одржавање теориског дела течса.

Велики одзив чланства

Када је објављено да су све припреме за одржавање течаја извршене и па се може отпочети са уписом на курс, пред канцепаријом друштва сотегао св ду“ гачан ред оних чланова који су хтели да се пријаве, Руководиоци су били изненађени. Исто су били веома оптимистички ра' сположени у погледу успеха течаја нису очекивали овано велини одзив. Око две стотина чланова друштва мелело је да научи да вози мотоцинл,

План замишљеног програма реда морао се променити и прилагодити новим потребама. Одлучено је да течај постане сталан, док кроз њега-не прођу

и

сви они који мелв да та посе ћују. Пријављени чланови друштва подељени су у неколико група, танко да свака група са" чињава четрдесет течајца. Чим прва група заврши са теори сним радом и пређе на прантични рад, наследиће је друга група и тако редом. |

на коме су изостанци врло ретки

Течај

Теориски део течаја “већ је отпочео и одржава се три пута недељно, понедвоником, средом и суботом оћ 15 до 17 часова У сали Меског синдиналног већа. Присуствује 40 течејца, међу којима има и пет жена.

Од предмета за сада се пре" даје физика, повнавање метеора, саобраћајни прописи итд.

Одушевљење чланова „Метатца“ за овај течај је тако велико да су изостанци на часовима веома ретки и то само из збиље веома објентизних разлога. Те чеђци бу већином омладинци, « има и старијих раднина. Највише их има из Раковице, оданле редовно долазе на часове и прете с највећом пажњом предавање, Шездесетогодишњица великог мајстора Костића

У многим војвођавским и другим нашим местима шахисти су преславили шездесетгодишњицу великог мајстара Боре Костића, који је некад пронео наше име у далекој туђини и постизао значајне успехе ма шаховском пољу. То је први шаховски вештак који је обишао читаву вемаљску куглу. Костић је рођен у Вршцу 24 фебруара 1887 год. Мајстбрску титулу добио је на аматерском турниру У Будимпешти 1908 год. Убрзо после тога учествовао је с лепим резултатом на појединим међународним утак“ мицама и постигао реноме једнот "од најјачих младих мајстора онога времена, Године 1913 отишао је у Јужну Америку, где је ангажован као на ставник и тренер у тамошњим шахов= ским клубовима. Неких две године касније нашао се у Северној Амери“ ци где је постигао толике успехе, ла су га сматрали главним такмацем Капабланке и организовали му на острву Куби са њиме мали меч. На тур“ ниру у Њујорку 1918 Костић је дру“ ги иза Капабланке, а испред Марша. ла и низа чувених мајстора,

По повратку у Европу Костић је учествовао и даље с успехом на разним турнирима, а 1823 године кре“ нуо је на своју чувену турнеју око света, која је трајала све до 1925 год. На тој турнеји добио је ангажман ол шаховских друштава Јужне и Централне Африке, Индије, острва Јаве и Суматре, Филипина, Нове Зеландије, Кинт и Јапана, па се преке

„РА

Следећи програм биоскопа „БЕОГРАД“

ПРЕМИЈЕРА

филмова ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ КОЈЕ ЈЕ НАГРАДИО КОМИТЕТ ЗА КУЛТУРУ И УМЕТНОСТ ВЛАДЕ ФИРЈ

ТУ и У

ОФАНЗИВЕ“

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ ИЗ ХЕРОЈСКЕ БОРБЕ НАШИХ НАРОДА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ

Сценарио: ТЕОДОР БАЛК

Режија: ТЕОДОР БАЛК и ЖОРЖ СКРИГИН

Музика: Н. ХЕРЦИГОЊА Производња: „ЗВЕЗДА-ФИЛМ“ — БЕОГРАД

то „МЛАДИНА ГРАДИ“ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ 0 ДЕЛИМА СЛОВЕНАЧКИХ "ОМЛАДИНСКИХ РАДНИХ БРИГАДА Режија: Ф, ШТИГЛИЦ | Текст: С, ВОШЊАК

____Музика:Б. АДАМИЋ |, Производња: „ТРИГЛАВ-ФИ ЛМ“ — ЉУБЉАН/

Совјетског Савеза вратио у домови ну. Међутим и касније он иде на ла. лека путовања. Тако је 1930 год. бно дуже ремена шаховски наставник У Мексику.

И на утакмицама у нашој земљи имад је Костић раније лепе резултате.

де

ЕР и

Велики шаховски мајстор Бора Костић

На југословенском шампионату 1935 год. делио је у заједници са Пир цом (трво и друго место, а на међу. наредном турниру у Љубљани 1938 год. еевојиу је прво место испред Сабоа, _Л. Шајнера, _ Тартаковера, д-ра Видмара. удара _ Трифуновића, Фолтиса, Асталоша, Пирца и других познатих мајстора,

Костић негује уметнички — шах. Стил му је оригиналав н веома ва:

ГО!

ма са, 1 ЗАДАЈЕ ЕНЕЛ АЛАС 4 ЦИЕ БОД ЉДИ

вишим минирали рвач ери ин емир дениидеуеевееиеизденеиивиин:

нимљив. Воли тамбита им тражи ком пликације у партији, У којима се од личво сналази. Добар је познавалац шаховске тебрије и радо прима неве системе, а нарочито оне које дају оштру игру ми омогућују спро-

Теорисни део течаја трајаће месец дана, а исто толико пред“ виђено је и за прантични део. Када се течај заврши полатаће св испит пред одређеном хоми сијом, тано да ће сви који положе испит добити дозволу за вожњу мотоциклом.

Метоциклистичка секција ФД „Метапца“ испуњава своје оба" везе ефикасно и успешно еспо" соебљава знатан број чланова свога друштва у познавању И вожњи мотоциклистичког мотора испуњавајући на тај начини свој задатак за стварсње нозих хадрова мотоциклиста,

=

Успех Поштара. = Поштари еу по знати Као одушевљени фискултурни“ пи, кеји узимају масевво учешће У разним такмичењима, ф нарочито У кросу. ФД Поштар је преузео оба“ везу да ће у току зиме аазучити сто овофих чланова да смучају. Још пре нето што је снег пао отпочело се с радом. Организован је такозвази зеуви курсе, на коме су се чланови друштва упознали са основним привпипима смучања и смучарског таме пастиком припремили се за курс во снегу. Пре рока, наиме 1 марта, ФД Поштар је испунио своју обавезу н ваучно је 102 члања друштва да смучају. У редакцији : мајстора Озрепа Недељковића

вођење напада. М на турнирима игра смело. и жртвује чим му се укаже повољна прилика за то. Те одлике његове игре су учиниле ла је радо к честе позиван и на највеће међунаредне утакмице,

Једна Костићева победа над Кересом

После шаховеже олимпијаде у Стокхолму 1939 год. одржан је брзопотезни турнир са великим бројем учеСника. Једна од најзанимљивијих пар“ тија тбта турнира била је између Ко: стића и Кереса, отворена шкотским гамбитом, Наш велики мајстор мати рао је естонског првака у свега два маест потеза.

1) е2—е4, ет—е5; 2) 5е1--1%, 258. сб; 3) 42—а4, е5:44; 4), 161—2е4, 528—%6; 5) 0—0, 4785; 6) 24:45, 56:45; 7) 5:8—25, тев—е7; 8) 52517! Кев:7; 9) рај—ћБ-+, 27—е6; 10) ше4:45 +, КЕТ—Б7; 11) ћеј—ћ6+, Ке 716; 12) рћ5б— 5 мат.

Хоризонтално: .

Ту Писац романа о херфјекој одбрави Стаљинтрада; 2) лична заменица, показна заменица, брат Павла Кор: чагина, одјек, негација (македонски); 3) површинска мера (множина), свеза, творац идеје, предлог, инсект; 4) улога, дванаесло слово азбуке, ватвор, Коњ, политичка _ организација омладине Јутославије; 5) иницијали хрватског песника, засебна кућа, два различита сугласника, отпорна против болести (заразе), иницијали про налазача Америке; 6) узвик, стари плес, једна азиска земља, предлог; ту два сугласника, Употребљава се у медицини, иницијали _ најстаријег живог српског сликара, жајде (варод“ вн израз), скраћеница за електричну меру; 8) грчког пародногослободилачкот покрета, узвик, број, двадесет седмо слово азбуке, тордиско мушко име; 9) сазрева, самогласник, полу тар, свеза, ивдустриска биљка; 10) два иста самогласника, показна заменица, једна популарна опера у паде жу, турски газда, иницијали турског: претседника _ републике; 11) писад ваше химне,

Вертикално:

1у Француска химна; 2) бољшевички вођа кога су мучки убили тропкисти 1934, порез (турски); 3) предлог, све“ за, петнаесто слово азбуке, — лична заменица, _ самогласник; 4) Народна омладина, српска планина, предлог; 5) енови, прилог, друго; 6) показна заменица, на Њој се седи, електричва мера; 7) прво елово азбуке, свеза, мелодије, самогласник; 8) мада. ње, иницијали имена под 1 хоризонталво, брига; 9) рудник у Србији,

А 2 5 4. 5 6 | 7|_ 8| | 71 | [0] | 1

заменица (у падежуј; 10) ваглост, укопа воћку; 1) страно женско име, место у Бачкој; 12) смрди ћени облик помоћног глагола, иниши дали руског сликара, свет (франа.ј 13) ебвеза, штеточине, ни сугласник ни саметластик, узречица; 14) мене, 80ђа егљачке буне у Хрвалскеј, вовр

показна

шинска мера; 15) узвик, река у А> фрици, име фрвацуског шина; 18)

Народни одбор, франнусми смадикал ви функнионер, ономатопеја воећег гласа; 17) тредлог, Окружни комитет, оамогласник, њима, десето слово азбуке; 18) стасит. _ организатор првот шумадисног партизанског дреда (презиме); 19) руски компо зитор.

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА

Хоризонтално: ђ Сава, 1,

алав; 2) Брач, тал, Шлан; 3) и, Арас, к, кре, к; 4 прус, топ, Емир; 5) талк, совра, О» рел; 6) транс, о, тшси, а, опека; л Рим, Дока, Клим, Жил; 5 исића, а, бес, а, умети; %) шира, стрмо, Его 10) свет, оде, крос; пу у, Ирак, ж плиш, У; 12) Уран, мол, Анже; 13) Емил, в, лила.

Вертикално;

1) С, три, е; 2) АЛБ. (А. Богемолеџ), рис, ум; 8) ври, Тамиш, Ури; 4) аз; пан, пис, ал; 5) Чарлс, Дарвин; 6) Рук, о, аер; 7) ас, ока, та; 8) с, с, а, с, к; 0) т, топ, бто, м; 10) Јаков Свердлов; 11) л, при, сме, л 12) к, а, к, 0, п; 13) ре, ала, кл; 14) Бмо, и, ери; 15) Шпиро Мутоша; 16) ал, рел, Мос, Н,Л. (Н. Лобачевски); 77) лак, Лежен, ужи; 18) он, кит, си; 19) В, али, А, :

У џ Уредништво по администрација Влајковићева 8, телефони: 28.008 п 20-448. Штампарскб предузеће Народног фронта Србије. Одговорни уредник Душан Будимировић. Чековни рачун 10-318212. Поштански фах 58 ·

==

ва

и Ен = а

ЈН