20. oktobar
Један детаљ са изложбе
Ц Изложба поводом -". двадесетпетогодишњице
орба“ је лист великих » слободарских и борбених традиција, лист Комунистичке партије, који је непрестано излазио од 1922 до 1929
године. Али револуционарно новинарство, _ започето 1922 године, које се ревносно спроводило преко страница
„Борбе“, наставља се и после 6 јануара преко многих илегалних листова. Касније „Борба" се још упорније и јаче прихватила свог великог посла — дизања народа на уста нак 1941 године,
Изложба поводом – 25-годишњице „Борбе" даје кроз одаБране документације из „рево луционарне, илегалне и полу"легалне штампе, пресек кроз епоху сд 1918 године до пропасти иживеле краљевине. Рељефан приказ, уз помоћ фот> графија, у првим изложбеним просторијама симболично приказује борбу политичких 60раца, који су неустрашиво, У борби за права народа, ишли кроз све акције, борили се кроз устанак да би из тих авангардних редова изникла Армија, народна држава, и да би се покре. нуле непрегледне народне масе у изградњу земље. Изложени фрагменти из штампе, чи таве странице из „Борбе“, показују врло илустровано још од првих дана излажења пут „Борбе“ кроз различита поли: тичка раздобља.
„Борбе“
Изложени примерци из оста ле илегалне и полулегалне штампе: „Нова истина", „Раднички лист“, „Социјалистичка
зора", Глас слободе“ „Црвена:
застава“, д:пуњују слику о великој револуционарн:ј — новинарској/ традицији наших на рода.
Поред изложених листова, судски документи о пресудама над политичким борцима, међу којима и докуменат — записник о исказима маршала Тита 1928 године пред судом, за време његовсг суђења, деловодници из казамата о др жању Огњена Прице, уредника „Борбе“, фотографија куће из које се бранио Јанко Мишић, сарадник „Борбе“, где је и погинуо, фотографије многих штампарских машина на којима се штампала „Борба“ у > слободилачком рату, све то са изванредном снагом даје дуб“ ку слику о упорној, несаломљи вој снази уредника, сарадника и штампарских радника на стварању борбене револуционарне штампе,
Изложба, поред мнто инте: ресантних детаља кроз илегалну и полулегалну штампу, даје слику о великој мучној борби народних маса, на челу са Комунистичком партијом, из
"чега се може видети колико
је била дуга политичка борба народа с Југ:славије и обилна догађајима историја Комунистичке партије Југославије.
===20- ОКТОБАР =
БУЛМУРНМ
ПИ Ае у = Ј Џ
Музички часови · на Коларчевом универзитету
И ка људи који воле музику, који желе да слушају концерте али немају довољног музичког злања, не схватају музику и концерти за њих немају онакву важност какву би требало да имају. Мањи је број оних који су стални посетиоци свих концерата и опера и који имају прилично музичког знања; има добар број људи који пуне концертне сале и опере више из друштвених навика. Међутим, музнка као културно дело човека и његовог стваралаштва треба да припада баш широким народним слојевима, из чијих редова су и поникли велики музичари. Наш народ,
До сада се није ништа учинило у томе смислу, те зато музички часови, који ће се одржавати на Коларчевом Универзитету. сваке друге недеље, долазе у прави час. Музички часови, који су већ отпочели на Коларчевом узиверзитету, где се већ свирао Верди и Глинка уз предавања, морају бити систематски припремље-. ни. како би се на“ доступан начин приказао развој музике. Музички часови на овај начин биће много садржајнији, јер ће на њима људи моћи да
уче и да се привикавају музици. Углавном, музички часови по предвиђеном плану треба да буду посвећени годишњи'цама знаменитих композитора или великим музичким делима, на којима би се тумачио живот музичара уз предавања и музичке интерпретације. У време оперских премијера на музичким часовима објашњавао би се смисао и историски значај опере тако да би то много помогло нехзавикнутом или просечном слушаоцу да боље разуме и схвати наступајуће опере. Али, на овоме се не сме стати, јер музички часови треба да имају свој план, а не да се држе према музичким догађајима и годишњицама, јер се на овај начин људи не могу постепено уводити у музику.
План музичких часова, који би се створио и који је нужан За бољи успех самих часова, треба поставити озбиљније и садржајније, како би се преко предавања обухватили сви најистакнутији музичари седамнаестог, осамнаестог и деветнаестог века, а преко њих тумачила изражајност музике и њене повезаности са.друштве-
| Филм | „МИ ИЗ КРОНШТАТА“
Сцена из филма
рве године после – Октобарске револуције _ било је најтеже раздобље за младу совјетску државу, Започео је грађански рат, рат рад ника мн сељака свих народа Русије против стране војне интервенције им перијалиста, потпомогнуте од домаћих контрареволуцнонарних белогардејских елемената. Непријатељи нове државе радника и сељака им совјетске власти напада-
Културно-просветно друштво _ Македонаца треба да уложи више напоре на окупљању свола чланства
У Београду има више кулЕ турно · просветних друлштава. са националним обележјем, али сва друштва не раде са подједнаким еланом и успехом. Од друштава са на„дионалним обележјем, које је _ постигло више успеха од дру___гих, је Удружење Македонаца : у Београду, које носи име __ Кучмал Јосифофски-Питу ___ име народног хероја Македо. 0 није ___- Главни задатак друштва ___Македонаца је да повезује _ своје чланство преко друштва __ са Фронтом Београда и да ра-
_кедолског и српског народа. _ Удружење има. 516 чланова и__ако је број Македонаца у Београду преко 10.000, што пока.__зује да друштво нтје обрати. ТЕ _ ло довољно пажње на рад. Удружење Македозаца има културну, социјалну, техничку и економску секцију. Али све секције не раде са подједна__ ком саагом и може се чак ре. | | ћи, да су поједине секције пре. ___ стале са радом. Тако култур.
|- имала доста. добрих резултата % до данас и која је била јако | , развијеза до пре неколико ме____сеци. сада се прилично умрт____вила и не ради довољно.
____Досада је Удружење Маке.
донаца организовало за Маке-
| __ звија братство и јединство ма.
но:уметничка секција, која, Је .
донце 31 предавање друштве. ног и научног карактера, 10 већих приредби у Београду и Земуну и 26 мањих приредби за, чланове удружења. Иначе, Удружење располаже опроба. ним певачима, који су дали низ концерата са великим у. спехом. Исто тако, њихова фолклорна група, која је позната са многих приредби у Београду, располаже одлично
Уунграним ансамблом.
У последње време Удружење Македонаца не ради онако како је радило пре више месе. ци, јер хор нема свога хорово. ђу, а фолклорна група, која, је била јединствена, сада се скоро разишла. Све ово показује да управа удружења није одмах решавала проблеме који су се појављивали у току рада због чега је створена, та-
_ ква ситуација да су многе сек-
ције, које су некада одлично радиле, сада престале са ра.
дом. Међутим, за бољи и успе. |
штаији рад удружења Македо. наца велику важност игра културно-уметничка екипа, | _ Врло актуелан проблем у. дружења Македонаца је окупљање што већег броја члан.
_ ства. а то се може постићи
онда, ако се оживи културно: уметнички рад удружења и
· ако се преко њега. обухвате и
~ 71
· задужењима у друштву,
додана | | |
они људи који дотле нису би. ли учлањени у удружење. Али „услед запослености мно. гих Македонаца по различи. тим предузећима и установа ма, многи чланови удружења, не стигну да одговоре својим због чега је умногоме ослабио рад извесних секција удружења. Ово питање потпуног окупља. ња некадашњих чланова. сек. ција, нарочито културно.уметничке секције, још увек није решено. "
Али „поред свих ових препрека, реорганизовањем кул.
- турно-уметничке секције, ства.
рањем драмске екипе која би давала позоришне комаде на македонском језику, расписи. вањем конкурса за хоровођу и новим окупљањем чланства за фолклоре и хор, културно.у. метничка екипа удружења, би могла интензивније да. почне с
„радом, а тиме и читаво удру
жење Македонаца би још ви. ше оживело и успешније о. стварило своје задатке. Удружење Македонаца имг услова за развитак и за ин. тензивнији рад, јер број Ма кедонаца у Београду је вели. ки, а њиховом окупљању и културном подизању удруже. ње треба да обрати више па. жње него што је то урадило
|
„Ми из Кронштата“ ли су са свих страна. нападао с југа, рала,
Дењикин је а Колчак преко УСнаге Црвене армије потукле су Колчака и потиснуле га у Сибир. Да би свратили позорност Црвене ар-
мије са истока, интервенционисти су поверили задатак белом генералу ЈУденичу да низ балтичких земаља нападне на Петроград.
За Петроград су наступили тешки
дани. Нестало је хране и настало је, под _ утицајем — контрареволупионарне пропаганде, колебање у редовима револуцнонарће армије. Контрареволуционари приближавали су се Петрограду и са мора и са копна. Главни ударац наменили су Кронштату главном упоришту Црвене флоте.
У тој атмосфери почиње филма »>Ми из Кронштата«.
радња
У одред кронштатских морнара, % коме је наступила дезорганизација # недисциплина, стигао је искусни и с нергични партиски радник, политички комесар .Василиј Мартннов. Својим одлучним наступом и ставом Мартинов задобија пуно поверење морнара и подиже њихов борбени дух. Мартинов води јуначке кронштатске морнаре у тешкој и крвавој борби, ин поред многих и он херојски жртвује свој живот за совјетску Отаџбину.
Борбени и смели морнар Балашев, који се једини од својих девет другова спасао из таласа Северног Мора, где су их бацили белогардејпи, пробија се до Претрограда и својим извештајем о јуначкој смрти другова појачава снагу отпора код бранилаца Претрограда. У (борби учествује и револуционарка Јекатерина Тимач, која се исто тако одано и упорно бори, као што је у позадини Петрограда брижно чувала децу бораца.
Филм »Ми из Кронштата« претставља веран докуменат јуначке борбе за победу револуције. Ово уметничко дело о јуначким кронштатским мор. нарима, који иду у смрх носећи у срцу Лењиново гесло: »Борити се до последње капи крви« снажна је епо-
пеја, каквих Мало познаје хроника уметничких филмских дела,.
Филмски спенариста В. Вишњевске н режнсер Е. Двиган настојали су да дају у широкој обради што јаснију слику историских догађаја,
Улогу одлучног и прекаљеног политичког комесара Мартинова успело тумачи В. Зајчнков, а смелог морнара Балашева В. Бушујев,
_ Музику, која снажно _ допуњава радњу филма, написао је Н, Крјуков. Филм се приказује У бноскопу »ја~
у
ним појавама и односима. Музика је дуго времена била, својина отмених кругова, те се и схватање о-њој извитоперило „иако музика има дубоких корена у животу људи, њиховим жељама, љубави и борби. Предавања на музичким ча совима би углавном морала, имати и тај задатак, да људима објасни како се музика стварала и каквим средствима. су још у првим почецима. музике први ствараоци изражавали своје мисли и осећања. Тако би се објаснила дубока. повезаност музике са људским радом и развитком човека кроз историју. Овај задатак је могуће остварити на музичким часовима уз помоћ професора Музичке академије, композитора и познавалаца музике, а истовремено на овај начин музички часови добиће још већи значај. Јер, само преко предавања и музичких интерпретација, који би тумачили · повезаност музике са животом људи, постигло би се да се музика схвати онако како треба.
Музички часови на Коларчевом универзитету, који се већ одржавају, допринеће популаризовању музике, а планским организовањем циклуса предавања из историје музике, музички часови би помогли нашем човеку да дубље и све-
страније схвати музику и да У њој нађе снаге и инспирације за свој рад и стварање.
А, Шишко: АЛПИ, издање »Нопок-а«, Београд 1946, стр. 142 ћирилицом, 80, цена 24 динара.
М, Иљин; ПРИРОДА И ЉУДИ, издање »>Нопок-а«, Београд 1946, стр. 278 ћирилицом, 80, цена 36 дилара ПИОНИРИ НА СНЕГУ, издање »Попока«, Београд 1947. стр, 91, 88, УПУТСТВА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ ПРОСВЕТНО ВАСПИТНОГ РАДА У државним домовима за децу прет школског узраста н домовима за депу школског узраста, издање »Просвета« Ммзлавачко предузеће Србије, Београд 1947, 80, ћирилицом, стр. 36, цена 5 динара.
21 ФЕБРУАР 1947,
Потребно је повећити
игитОЦију НО
окупљању
пнолфибети у Шестом рејону
нција против неписмено“ сти, која се води по чи-
тавом Београду, захватила је и Шести рејон ноји има доста ве-
пики број неписмених, Због периферног карактера Шестога рејона, рејонска комисија з«:
сузбијање неписмености имала је још више и још тежи посао на онупљању неписмених нето номисије у другим рејонима, У Шестоме рејону до данас је обухваћено на 1 течају и 38 група око 510 аналфабета. Течајеви и групе држе се по шко“ пама, изузев њих неколико који се дрше шо приватним станови“ ма. Иако је попис вршен ненолинко пута, још увен не постоји тачна евиденција неписмениху што отежава умногоме успешав рад на сузбијању неписмености по свим насељима. По задњој евиденцији, ноја није потпуна, сматра се да има преко 700 неписмених у Шестом рејону.
Уличне енипе, чији је задатан врло одговоран, нису _ сасвим тачно извршиле евиденцију неписмених по улицамф нити су довољно обратиле пажњу на беђивање сваког појединца, због чега многе аналфабете нису допазили на течајеве или нису ни схватили потребу учења.
Насељски антиви, који су се стављени од учитељсљ; показују доста иницијативе, али без довољне помоћи уличних екипа нм без тачне евиденције, због чега и поред све своје антивности неће успети да омиве анцију против неписмености, ако се не координира рад уличних екипа и насељских актива.
У последње време акција про“ тив неписмености на Лекином Брду и у Маринковој Бари много се ефикасније спроводи него што је то било до пре месец дана. Последњих недеља у овим насељима Шестога рејона обухваћено је преко 200 аналфабета. Нарочито велику: антивност показује насељски антив Мариннове Баре, који је успео да окупи многе неписмене, који дотле нису били обухваћени,
Исправљањем свих досада“ швих пропуста и успешним овупљањем анапфабета, који још увев нису пописани, акција противу кеписменостиу Шестоме рејону не само што ће бити пе“ већанс, већ ће се успешно спровести до враја.
(Отварање изложбе
„Народна омладина Југославије у 1946 години“
ве недеље, 23 фебруара
биће у Уметничком музеју отворена изложба „На родна омладина Југославије У 1946 години". Кроз изложбу ће бити приказан живот и рад наше “младине у току једне године преко фотографија, макета, дељефа, графикона, и ста тистика.
Изложба је смештена скор: по свим просторијама Умет ничког музеја. Биће приказане и лепоте наше земље, затим изводи из Устава“ Федеративне Народне Републике Југославије, којим се учвршћује и гарантује право и перспективе развоја омладине у нашој о таџбини: социјално :сигурање, право на одмор и фискултуру, политичка права, ин друго. У другим просторијама даје се кроз фотографије учешће о младине у народној власти, затим трећи пленарни састанак Народне Републике Југослатакмичење, конгрес и Омладинска
вије, претконгресно Трећи недеља. Део изложбе на првом спра ту приказује рад омладине на
изградњи и обнови земље, н4 културно - просветном уздизању по школама и предузећи ма. Велики део изложбе посвећен је фискултури наше омладине. На изложби су и пи ни. ри приказани кроз своје ор: ганизапије, затим сарадња наше омладине са омладином страних земаља, а кроз највећи део изложбе приказано је велико дело омладине у из градњи Омладинске пруге Брчко—Бановићи, ' __У оквиру изложбе приказу“ је се живот и рад наше омла= дине у редовима Југословенске армије, тако да се тиме допуњује изложба и даје се кроз њу још више убедљивости И доказа о снази наше "младине, која учествује у обнови земље а истовремено бди и на гранипама своје Републике. Изложба „Народна омладина Југославије у 1946 години" ду= боко и импресивно ће приказати годину великих успеха и напора; она ће истовремено мо“ билисати омладину Југославије за још већа прегнућа, подвиге и победе у 1947 години.
ти