20. oktobar
28 ФЕБРУАР. 1947.
и ЈН
ја
20 ОКТОБАР, |
УЗ Па Ау 5 Ману рта Ме пита
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
У АПРИЛУ ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ ГРАДСКИ ОМЛАДИНСКИ ФЕСТИВАЛ
Припреме 30 ОМЛОДИНСКИ (ПоСтИВОЛ у Осогроду
младински фестивал по-
моћи ће умногоме да културно-уметничке екипе при школама и занатским домовима развију интензивнији рад и да добију више искуства и знања У стварању плана за даљи културни развој. По досадашњем плану, по коме ће се одвијати омладински фестивал у Београду, учествова. ће око четрдесет такмичарских јединица, од којих два десет и две припадају сред њим школама, осам школама ученика у привреди, три су јединице из дома ученика у привреди, шест насељских јединица и једна такмичарска јединица из Дома слепих У
Програм такмичарских једи винца неће бити исти, већ ће свака такмичарска јединица увежбавати и спремати онај програм који одговара њеним извођачким снагама. Углав: вом, програм скоро свих так. мичарских јединица обухватиЋе фолклорне игре, хорске песме, рецитације, с једночинке или краће позоришне комаде, а према могућностима, поједи: не такмичарске јединице има.ће и мале оркестре. Неке школе наступаће и са ритмичким и фискултурним вежбама. Са припремама се већ увелико почело, а многе јединице су већ готове са програмима. Да би програм био што боље у вежбан, створен је план рада и пробна такмичења. Тако, до другога марта, У оквиру са. мих јединица, биће такмичења у облику приредби и то само у појединим тачкама, док ће се до 15 марта одржати приредбе са целокупним програмом. Али, да би се још у току марта видело која такмичарска јединица располаже најбољим квалитетима, обавиће се рејонски фестивали од 25 марта до 1 априла, а тиме бе се умно гоме помоћи да градски фестивал, која ће се одржати половином априла, покаже најбоље
такмичарске јединице, међу којима ·51е такмичење бити много лахше.
Углавном, према резултати-
ма које показују извесне так: мичарске јединице, види се да многе од њих располажу јаким извођачким снагама и да су се прихватиле најозбиљније својих задатака и припрема за градски оладински фестивал. Али, врло често се приме: Ћује и по који пропуст, који углавном произилази из неправилног схватања, руководства самих такмичарских јединица. Има случајева да се поједине драмске секције такмичарских јединица с прихватају озбиљвих задатака. намеравају да препремају драмска дела од више чинова, иако немају јак извођачки кадар, нити струч њаке који би им пружили 60љу им свестранију помоћ, него што су је дотле имали. Пропусти овакве врсте, који су примећени на време, већ су у велико исправљени и пошло се путем припремања мањих лрамских дела, нарочито једночинки, Поред оваквих случајева пропуста, нарочито у последње време, пада у очи да се није довољно пажње обратило на оживљавање културног рада код ученика из привреде и
'по домовима ученика. Има примера да у МПрвоме рејону два дома ученица нису обу. хваћена, нити им је дат потстрек за припремање, нити им се указало колико ће омладински фестивал помоћи њиховом културном подизању. Насељска јединица Првога рејона доскора није при: премала никакав програм за фестивал, јер рејонски културно-просветни одбор није повео никаквог рачуна о раду такмичарских омладинских јединица, а још мање им је у казао помоћ, да би њихов програм био што садржајнији и квалитативно (што бољи.
Од првих дана када буду почеле да иступају такмичарске јединице, треба повести рачуна да фестивал, који ће се организовати у оквиру рејона и читавог града, има високи такмичарски карактер, али не ради самог такмичења, већ ради, истинског и правилног подизања, такмичарких о. младинских јединица и уоча вања нових могућности да, се убудуће постигну већи и бољи упеси на културном подизању омладине.
Предавања
на Коларчгвом универзитету идуће недеље
У току идуће недеље на Коларчевом Народном универзитету, од 3—9 марта одржаће се следећа предавања.
Понедељак, 3 марта у 18,15, у Амфитсатру архитект Драгољуб Јовашовић, помоћник директора Урбанистичког института, говориће О Београдској тврђави, као о проблему који се мора решити са целокупном изградњом _ Београда. У предавању говориће се у уређењу Београдске тврђаве, који Није потпуно решен у току стварања _ првог · регулационог плана пре рата, риће се и о тврђави, као лепом историском споменику кога треба обно. вити, сачувати и дати га на уживање грађанству Београда. Предавање ће бити илустровано пројекцијама.
Уторак, 4 марта у 18,15, у Амфитеатру др Коста Грубачић, члан Комитета за школе и науку одржаће предавање о васпитном значају дневне штампе, која данас не претставља оно што је била дневна штампа старе Југославије м што мн данас претставља штампа многих земаља, које се налазе у рукама трустова и малог броја капиталиста.
Среда, 5 марта у 18,15 часова У Амфитеатру архитект Иван Здравковић, конзерватор Уметничког – музеја говориће о Српским средњевековним градовима, који су подизани у нашој средњевековној држави, 0 њиховом развоју и подели. Предавач ће се освтрнути на Смедеревски град, а град Ново Брдо, а посебно о типовима интересантним 3за проучавање. Предавање ће бити пропраћено про. јекцијама.
Четвртак, 6 марта у 18,15 часова, у Амфитеатру Др Живорад Радовић, асистент Универзитета одржаће предавање Ко је био Сократ, о његовој хичности у историји филозофије и о мишљењу совјетске науке, која је потпуно расветлила питање Сократових дела и његовог филозофског У: чења, “
Петак, 7 март у 18,15 часова, у великој дворани Бранко — Полинац, члан Државног института за физичку културу говориће О уласку фискултурника у пролећну сезону. Предавање ће бити илустровано приказивањем пројекција,
У Суботу на Коларчевом — Универ. зитету неће бити предавања.
НЕНЕШПРЕЈОНА
организовале понретну библиотену
Зедно са повећавањем акција против неписмевости нужно је што више по вести рачуна о стварању нових услова и нових могућно сти за све скоро описмењене, како би они дошли што брже и што лакше до књиге. ПЏотребно је унети у народ што већи број књига. Овај задатак стоји пред свим фронтовским оргатизацијама, које треба са више брижљивости и плана да се прихвате посла на ширењу књига Досада је било много успелих и неуспелих покушаја да књига стигне до оних који не могу да похађају просветне течајеве ни дебатне клубове, а који желе да чују, да нау' че, да прочитају оно што дотле нису знали.
Жене Трећег рејона организовале су покретну библиотеку за жене периферних не»
сеља свога рејона. Организа ција АФЖ у кругу својих чланова скупила је прилоге за покретну библиотеку и основала екице, које ће руководити покретном библиотеком. Досада је покретна библиотека постигла добре успехе,
Ова библиотека није велика, јер броји само око сто књига; али форма рада, коју са успехом спроводе екипе жена, даљ ла је досада видне резултате и омогућује да се рад покрет. не библиотеке још више раз. грана и развије. Засада је интересовање код жена велико и већ се појавила утакмица У читању.
Мокретне библиотеке, ства ране на иницијативу фронтоваца, из њихових средстава, помоћи ће да борба противу неписмености с добије интен~ и садржајнији карак
а- истовремено. тово“ :
Са Изложбе „Народна омладина Југославије у 1946“
Кроз изложбу
„Народна омладина Југославије
у 12946
| кроз изложбу „Народке омладине Југо: славије у 1946 години" значи видети живот наше отаџбине, дела познатих и непознатих хероја у обкови земље, видети велика дела наше народне омладине.
Ако дубље сагледате живот Народне омладине Југославије, видећете да је он нераздвојно везан са животом зе мље и читаве Републике и да. Југославија први пут доживљава своју младост кроз де ла херојских и радних руку своје омладине. О свему томе на изложби се убедљиво говори делима стотина хиљада 0: младинаца.
Прођете кроз изложбу и видећете како се стварају чуда од рада, како се мења наличје земље, а 365.дана претварају
у милион радних : дана, како |
ничу мостови и пруге, рони У земљине дубине за њена бла; га, прокопавају канали и отима земља од воде. За некога. ће то бити чудо, а за нас незаборавни дани велике обнове.
Прошетајте кроз ходнике и собе изложбе и занеће. вас ли ца деце и девојчица, које задовољно и срећно преживљавају своје детињство, да. би кроз коју годину попут својих старих другова почели да пи: шу историју и хронику нових и будућих петогодишњих пла, нова. Мало даље одатле, видећете исписане на зиду речи маршала Тита, које убедљиво говоре, да „наша омладина, мора прије свега да учи". А. одатле даље. видећете слике и статистике успеха учења и оснивање нових школа.
У нашој земљи било је много херојства, али дела и пла нови које остварује данашњи човек, а нарочито омладина, не само што носе у себи јуна: штва, већ част и савест чита. вог младог поколења. За три месеца омладина Југославије је дала 3,700.000 радних дана, за једну годину омладина је дала неколико стотина ударника, за једну годину исписала је историју о прузи Брчко. Бановићи, Посавском и Раљском Каналу, о великим и малим путевима, о мостовима и обновљеним селима. Пуцају пред вама нови видици, присећате се већ прошлих дана, пуних догађаја и успеха, и неосетно вас усхићење носи из просторије у просторију изложбе.
Са фотографија и слика гледа вас безброј омладинаца, ударника из фабрика, преду зећа, ударника са омладинских акција, познати и безиме"ни омладинци са градилишта, и све то као да прича причу о чудним и занимљивим дани ма ових обичних младића и девојака, или пак илуструје детаље из циклуса романа о великој младости наше отам бине. Ређају се пред вама многи догађаји са Посавског Канала, са Пруге, са подиза» ња некада уништених села и кроз све то сагледаћете у пуној мери колико се снаге дало за велико дело обнове само У току 1946 године и колика велика љубав расте у срцима, омладине народа Југославије.
Било. је херојских. дела У. самопрегору на раду код
„ младинаца, почев од оних Ко ·
КЕ години
ји су пробијали тунеле и ронили брегове на Прузи, до оних који су својим леђима, задржавали бујице воде да не би продрле у тек недовршене канале у Посавини. А кроз све ово може се видети она мепрегледна нит саткана од свкаге омладине.
Детаљи и догађаји, акције и успеси дате кроз слике и документа говоре са сваког зида на изложби и учини вам се као да сте прелистали странице велике и драге књиге о својој народној држави. Јер, изложба "Народне омладине Југославије је и изложба о великим данима читаве Републике кроз једну годину. И када полазите и сретнете се са мапом своје отаџбине на којој су назначене акције са Врхника; Чепича, Бечеја, Посавског " Канала, ' Јасенице, Вир-Пазара, Раље и Битоља, а мало даље, при изласку са изложбе, када видите још једном да је омладина народа, Југославије за једну годину дала 15,284.000 радних с дана — учини вам се да се, ето, ру: кама омладине повећала година а љубављу и снагом свих народа гради бољи свет.
Изложба омладиче Југославије је историска књига 0 1946 години, о великим дога: Ђајима, о снази и делима, хе Рројске омладине Југославије у обнови њене отамбине.
В. ПАСКАЉЕВИЋ
'
Пропусти појединих МОсНИХ одбори о воду но линвидирању
неписменосси
еоград, иако има велики број радника нема много неписмених. Али по досадашњим резултатима бор“ ба противу неписмености још увек није достигла оне размере какве би требало да буду.
Међутим, многи месни одбо: ри и управни одбори подружница нису у потпуности схватили важност борбе против неписмености а ни то да је ликвидација неписмености 0сновни задатак културно - про светног рада синдикалног члан.“ ства.
Врло дуго је код многих ме сних одбора превладавало увере ње да су само сезонски радници неписмени, а да кол ин' дустриских радника има само појединачних ин ретких случа. јева неписмених.
Ако је У неком предузећу било десет до двадесет неписмених управе подружница нису на својим састанцима диску“ товале о њима, нити сматрале за потребно да се боре против тако „Малог“ броја неписмених. Једном речју културнопросветне помисије при преду: зећима нису схватале значај ликвидирања неписмености код радника, који би стицањем писмености био у могућности ла повећа своје знање и да поста“ не квалитативно бољи радник Многе културно-просветне ко-
мисије више су водиле рачуна о броју читалачких групао предавањима, о стручним кУРсевима — а о малом броју неписмених радника не само да се није водило рачуна већ се је сматрало ла проблем неписме“ ности У њиховом предузећу није тако важан, иако има подружница где на сваког десетог члана долази по један неписмен (као што је случај код Гођевца).
До сада нарочиту активност показали су месни одбори графичара, металаца и хемичара, док месни одбори и подружни. це текстилаца и _грађевинара (још увек не поклањају довољно пажње организацији ра да на сузбијању неписмености. Месни одбори комуналаџа и месне индустрије и занатства, уколико нису успели да своје аналфабете укључе у течајеве предузећа, известиле су рејоне, где станују њихови чланови, како би били обухваћени на рејонским течајевима, Подружница „Белсапа“ је све своје неписмене чланове (којих има 50) укључила У аналфабетске течајеве.
Аналфабетски течајеви који се држе по предузећима где раде три смене, не могу се одржавати редовно, што нарочито омета успех течајева и самих по
лазника. Приметило се да је врло тешко убедити оне раднике, који раде у смени до три сата, да остану после рада на течају или, пак убедити _неписмене раднике; који раде у смени од 3 сата до 11 увече, ла дођу је» дан сат раније од почетка свога радног времена. Бео.градска текстилна _ фабрика која је још прошле годи' не озбиљно _ схватила рад на описмењавању и сваку нову неписмену радницу Успешно укључивала на теча јеве, сада, због рада у три сме“ не, бори се са истим тешкоћа. ма као и Октобарска слобола која ол 86 неписмених раднипа има ма аналфабетском течају свега 20.
Постоје многе препреке и многи недостаци У досада“ шњем раду културно-просветних комисија при подружница ма, али све то не може оправдати застој и неуспех аналфабетских течајева за неписмене раднике. Да би акција лобила шири замах и да би аналфабетски течајеви постигли више У“ . спеха потребно је обухватити што више неписмених радника а то ће се постићи ако се унесу нове форме рада што многе подружнице до сада нису ура-
диле. Поред тога потребно је:
да подружница, као целина са свим својим члановима, схвати значај ликвидирања непи“ смености као један од важних задатака, који не заостаје за задатком подизања ње. Потребно је једном пре“ стати да се мисли да само културно - просветне комисије треба да воде рачуна о неписменима и да се схвати да је борба против неписмености за» датак и сваког активисте и сва-
ког члана подружнице. Милица НИКИТОВИЋ
Шролохов: ТИХИ ДОН«, књига чета
врта, издање >Културес, ћирили“ цом, стр. 651, 80, цена 65 динара.
Миханло С, Петровић: КО ЧИНИ МЕ•
ЂУНАРОДНУ РЕАКЦИЈУ, Београд 1947, ћирилицом, стр. 159, 80, цена 28 динара.
Јаков _ Игњатовић: _ ЧУДАН СВЕТ;
КНЕЗ У КУПАТИЛУ, издање >Просвете«, ћирилицом, Београд 1947, 80,
стр. 301, цена 38 динара. МЛАДОСТ, часопис за књижевност и културу, бр. 1—2, година 1947;
стр. 136, ћирилицом, цена 15 динара»
Нови совјетсни филмови ноје ћемо усноро гледати
Син пуке: — филм снимљен пре. ма делу и сценарну Валентина Катајева, Режија: Василиј Пронин, музн-
ка: А. Лешин. У главној улози: Јура Јачкиа. Продукција: >Сојуздет: филм. ј
»Александар Невски« — велики историски филм о руском војсковођи ХШ века. Режија: Ајзенштајн, _ музика: Прокофјев. У главним улогама: Николај Чркасов ин Охлопков, у
»Поморсии _ батаљоне — сважно
филмско дело о масовном хероивму и подвизима совјетских људи у 9ол брави Лењинграда за време Отапџбинског рата. Сценарио; Штејн. Режија: Мичкин и Фајнцимер. Музика: Пушков. У главним улогама: Абрикозов, Алејников ин Смирнова. Продукција: >Ленфилме. / »Давнда Гурамишвили« — уметнички филм о истакнутом песнику Грузије ХУШИ века. Спеварно; С, Чиковави, В. Орлова, Ч. Санишвили и М, Тума.
у
Н. Санишвили, И. Туманишвили. _ Музика: А. Баланче• вадзе, Уметничко руководство: Михаил Чиаурели. У главлим улогама: Га Шавгулидзе, Д.. Чичинадзе. Продукци• ја: Тбилиски кино-студио 1946.
»Кино концерта — посвећен 25-годишњици Црвене армије. У програму учествују најистакнутији совјетски Уметници и уметничке групе у 14 ра зноврених тачака. Режија: Сергеј Ге« расимов, Е. Дзиган ин М. Калатозов. Продукција: >Мосфилме.
»Суд народа« — велики документар-« ви филм о суђењу главним "ратним злочинцима у Нирнбергу. Режија: Р. Кармен, Текст. Б. Горбатов. Продук“ ција: Шентрални студио документар“ вих филмова 1946.
»Зигмунд Колосовскијс — филм о борби пољских родољуба против ве мачких завојевача. Сценарно: И. Лу“ жовски. Режија: (С. Навроцкиј, Б. Дмоховески. Музика: Оскар Сандлер. У пет различитих улога: Борис Дмо• ховскиј, Продукција: Кијевски кино“ студио.
»Довитљива девојкас — филмска комедија о одважној но оналажљивој девојци. Сценарио: Г. Фиш и Скљут. Режија: Јудив. Музика: Браћа Покрас, У главним улогама: В. Сјеро“ ва, А. Тутиниин, Продукција: >Мос“ филм«, ;
~ 1 ФИЛМСКЕ ВЕСТИ
За 61 дан приказивања фил:' ма „Камени цвет“ у Београду одржано је 250 претстава, на којима је било 163.757 гледалаца. Од овог броја 36.864 гледа-
пишвили. Режија:
оца отпада на колективне по:
го
производ-