20. oktobar
Т"МАРТ 1947,
ИО НА НАЈОДГОВОРНИЈИМ МЕСТИМА У ПРОИЗВОДЊИ, ЖЕНЕ СУ РАВНЕ МУШКАРЦИМА
оце =>
оЖене. + феињавају — огромну армију рада, и оне су позване да васпитавају нашу децу, наше будуће поколење, тј. нашу булућ
ност. Ето, због чега ми зе може-,
мо допустити да та огромна ар-
%
мија трудбеника животари у тами“
и примитивности, Ето због чега ми морамо поздравити активност жена + трудбеница, њихово издизање на руководећ
дужности. Ми у томе видимо не-;
сумњиво знак пораста чаше кул туре« (Стаљин).
друштвену :'
у Било је потребно да се ство
ри држава новог типа, жена човеком. Било је потребно да жене прођу дуги пут кроз раднички покрет, кроз битке свих седам дође до својих права,
па да
Катица Божићевић . директор | трикотаже „Дунав
Живот жене код нас почео 1е да се изједначава са животом мушкарца · радника, се још боље остварити,
постане равноправна са:
офанзива, па да жена у
алто ће: ако ;
жене раднице узимају све»више |
учешћа у управљању „друштвеним предузећима и у управља. њу државом. То се кодунас већ остварује.
Прођите кроз предузећа и на“
ћи ћете жене управнице, среш-“
ћете се са њима и зачудиће вас откуда у жени толико 'хра-
брости, вештине, откуда толи“ Ко знања у сваком" њеном по- бу ступку. М, можда први, пут на, делу, видећете колико «су ве-4 лике снате биле спутаненекадашњим традицијама. ђ Код „Елке" наћи ћете Десан- 5 ку Влајинић, радницу на че тири машине, четворострукот ударника, која је пребацила совјетску норму у плетењу ча
ма
телу
рзпа за 10 од сто, жену-мајку,
жену“радницу, која се, дохватила и новог посла — Управљања предузећем. Двадесет четвртог јануара 1947 године Земаљска управа за текстил указом је поставила Десанку Влајинић за упразника предузећа. У народној држави радници управљају нпредузећима, у Народној Репубљи“ ци жене могу и руководити. Историја наших нових дана рекла је своју реч — да је жена постала потпуно слободна и да је њен пут у живот велики и светао. Данас Десанка Влајинић, управник „Елке", води предузеће, изучава уредбе, „организује ланчани систем по свим одељењима, увече похађа ударничку школу и, непреста“
ним — усавршавањем, _Рраднина Влајнић постаје истински РУ" ководилац.
'У „Октобарској слободи“ ћете се срести са Даницом Цази, · управницом предузећа, некадашњом текстилном радницом.
реичие
| Десанка Влајнић управник предузећа. „Елка“
ето, '
%,
, задатака који су стајали пред
у тек од: 25 јануара 1947 године "долази за управника „Окто,: у. барске слободе“. Она зна о радничким борбама, јер је учествовала У њима, зна о народноослободилачком рату, јер је и сама ратовала, она је кр:з борбу војевала и борила се за своја права, за права свих жена, јер је знала судбину жена| радница и жене-домаћице, сеућајући се своје мајке. У Даница Цази управља предуфећем, учи, подиже се све ви', ште кроз искуства, савлађује и бори се са проблематиком производње истим онагама каз и човек, уноси у свој рад стрпљење и богатство жене, а рад је све више издиже, мења и претвара у жену новог типа, жену укоја уме и да управжа. Потребно је само Мало пл слушањи разговоре и видети
. сусрете, који се дешавају код
управнице предузећа „Дунав“ Катарине Божичевић и виде. ће се како је жена брзо савладала послове и с каквим ду
' боким поимањем проблема у-
спешно концентрише у својим рукама нео посао предузећа и влада њим.
Досадашњи успеси и нове обавезе жена Београда
сми март дочекују жене Београда сумирајући успехе рада и у давању нових обавеза за такмичење које треба да почне од 8 марта и да траје до 1 маја. У свим предузећима, установама и у улицама одржавају ; се конференције поводом 8 ; марта на којима се подвлаче "резултати Који јасно показују "допринос "жена у остварењу
читавим Народним фронтом.
У свим питањима, која су се постављала пред наше народе, жене: Београда активно су учествовале у њиховом решаању. Оне;су не само помагале већ суји саме учествовале у народној) власти. Тако да данас имамо у Извршном народном одбору Београда три жене, у рејонским народним одборима 10 жена чланова одбора (четири жене судије су О' кружног суда за град Београд, десет жена су судије у сре · ским судовима, а 240 жена су присудитељи у народним судовима. — Међутим, У старој Југославији жене, дипломирани правници, нису уопште могле „бити на положају судија нити активно учествовати у државном законодавству).
Врло велики број жена обухваћен је у раду на помоћи нашим социјалним установама. Та помоћ одвијала се у форми патроната над дечјим обданиитима и домовима, али сада не витне на материјалним обавезама, већ у моралној потпори, у бризи жена у погледу чистоће у домовима, васпитању деце и у настојању да обданишта и домови постану што у“ годнији за децу. Жене су се стално интересовале за потребе тих установа, за живот деце и своја запажања преноси ле на органе народних власти. На овом раду око дечјих домова учествовало је просечно око 3.000 жена, а број радних часова око крпљења, шивења и осталог за те установе дечје . заштите прелазио је месечно 10:000 часова.
Кала се поставило питање дечјих летовалишта, жене су давале своје обавезе да ће помоћи народним _ властима за што бољу организацију тих летовалишта. Тако је уз њихову помоћ наша власт послала око 5.500 деце на летовање,
Током прошле године на о снову уочених потреба дата је иницијатива за стварање са“ свим нових установа којих раније у Београду није ни било, "постојало је свега једно саветовалиште за труднице и новорођенчад, док сада имамо У свак: рејону таква саветовали: кроз која је већ прошао огроман број жена и деце. Уз активно учешће жена у тим радовима успеће наша народна власт да пружи бољу, помоћ мајкама и деци.
Поред овога жене Београда учествовале су У ању, града, кречењу кућа, улетшавању паркова и травњака, У оправљању, разноразних улица
" путева, |
водиоци предузећа
; Она рукује предузећем „Елка" · од 15 фебруара 1945 године, а
Катарина _Божичевић води разговоре о машинама и решава где је њихово место, она даје одобрење за фарбање контингената вуне, она не дозвољава да се возе кола дале“ ко, јер се троши бензин, преговара о предавању које треба држати о Осмоме марту, израчунава количину вуне која иде У рад за један дан, она све види и све зна.
Управник · жена, Катарина Божичевић скоро је сама организовала предузеће, јер је било само два радника када је она лошла за управника. Хоћете ли да видите каква је „њена прошлост: отац рудар, она радница, затим војник у Народноослободилачкој војсци, претседница АФЖ-а у рејону, а сада управник. Пођеш, и чини ти се да, ето, све женераднице, специјалисти, управнице предузећа кроз свој рал ослобађају и себе и друге же не, јер унапређују производњу и стварају лепши живот.
И када се види све то, осети се истовремено са коликом силном снагом одјекују пророчанске речи Лењина да је „нама потребно да се жена-радни“ на не само по закону него ну животу изједначи са мушкарнем-радником. Ради тога је по требно да жена-радница све
Данас у Београду има око 34.000 синдикално организованих жена. Од тога је 12.960 радница. Улазак жена у производњу је сваким даном све већи, Оне достојно испуњавају задатке који се постављају пред наш народ у извршењу петогодишњег плана. То нам је показало и раније новембарско такмичење у коме је 236 жена проглашено ударни-
цама. Од тога 2 су четворостру- ·
ке ударнице, 11 су проглашене ударницама трећи пут, 41 по други пут и 182 први пут. Као посебан задатак пред жене се постављао рад на културно-просветном уздизању. Од старе Југославије наследили смо огроман број неписмених жена, због тога се и постављао као један од важних задатака рад на описмењавању жена. Успело се досада да се обухвати течајевима 50% неписмених жена с обзиром на заузетост жена у привреди и домаћим _ пословима, тај посао није био једноставан, погото-
ву када је требало истовреме-_
но ломити и старо схватање о положају мн улози жене у Ку ћи и привреди. Тешко је итило и досада нису задовољавају ћи резултати баш на оним насељима где је печат старог режима највише оставио своје трагове а то је: Маринкова Бара, Чубура нтд.
Читалачке групе, заједнички одласци у биоскопе, предавања, посела на рејонима, кори шћење јавних библиотека биле су такође форме рада за куљ турно и просветно уздизање жена.
У давању обавеза за такмичење дошле су до изражаја особене прилике појединих рејона. Жене Карабурме дискутовале су о опреми својих омладинаца на пругу пио уређењу дечјих вртића пред Домом културе. На Хамџипоповцу жене ће организовати заједничко чување деце у време кад им се мајке налазе на стручним курсевима, |
Персида Лазић обавезала се
да ће кроз такмичење описме» нити Зору Умичевић и Бисениђу Ристић.
Жене М]естог рејона обаве зују се да ће одржавати курсеве: стенографије, књиговод“ ства, руског језика а жене Другог рејона да ће на струч" ним курсевима молеро-фарбарским и кројачким оспособити 400 жена и на тај начин УуЗДћи кадар за привреду.
Жене Облаковске улице У Трећем рејону заказале СУ такмичење женама Добропољске улице у уређењу улица и њиховој чистоћи.
Жене Првог рејона обавеза ле су се да ће основати фонд за помоћ омладинској прузи. Оне су позвале на такмичење Четврти рејон у томе: ко пружнти већу помоћ народној власти у и станова (оспособљавањем жена на курсевима молерским и политирским, проналажењем пнеквали-
7 МАРЛ 1247.
указале. такмичење. "радницама || слободе“ и још.)
_ само да ће наше жене радим
Даница Цази управница „Октобарске слободе“
више и више узима учешћа У управљању друштвеним предузећима и управљању државе."
В. ПАСКАЉЕВИЋ
помоћ властима на смањењу процената изостанака деце из школе, помоћ социјалним установама у чишћењу улица и зграда, у појачаном 'учешћу жена у саветима при рејонским отсецима власти.
Жене раднице у предузећима почеле су да се такмиче пред 8 март. Тако су жене текстил нот предузећа „Моравија. за-
„Октобарске неким изван Београда. Ткачице „Ивана Милутиновића“ ми фабрике „Митић“ у Земуну позвале су на такмичење ткачице „Октобарске слободе“. Шпулерке "фабрике „Алда“ и „Јадран“ такмичиће се на сам дан 8 марта у томе која ће највише повећати производњу тога дана, а уз најмање отпадака. Ово такмичење у вези са 8 мартом појачава још више учешће жена у привредним задацима. У овим обавезама Које су жене дале осећа се да су наше активисткиње умеле да наБу форме рада и учешћа жена како радница тако и ломаћипа и осталих, у привреди и јавном животу нашега града кроз оне начине н проблеме који су њима најближи.
Из датих обавеза истичу се и задаци који стоје пред нама у такмичењу: помоћ народној власти у отварању и одржавању обданишта, домова, дојилишта, ђачких кухиња итд. Затим стручно уздизање жена У производњи и државном 2 парату, квалификација. Још увек тре-
ба да се настоји да што више |“ жена уздигнемо на већи кулљ)
турно-просветни ииво, Код ро-' га је један од основних задатака описмењавање даљна брига за .оне које су завршиле течајеве за аналфа-. бете. Натне жене треба васпитавати да, као што воде бртту е чистоћи својих домова, истој
тако воде бриту о о чистоћи!
нашега крада, свота рејона, улице н куће. У овом такмиче-' њу треба. заинтересовати сваку жену за чување народне тмовине као и државних зграда, паркова, травњака, 2 у вези изградње пруте ИамацСарајево треба жене да се заложе најактивније за испуњење ! обавеза које су узеле на себе,
Испуњавањем _ обавеза такмичења и осталих задатака не
це, интелектуалке, домаћице, . дати бољи допринос за индустријализацију и електрификацију наше земље, већ ће њу хово учешће у испуњењу др. жавнот петогодишњег плана бити једини пут ка пуном о0стварењу _ равноправности и потпуном. осамостаљењу жене.
постизавање стручних ||,
жена и:
СТОПА ВИШКА ВРЕДНОСТИ, то
је у процентима изражен однос _ (сразмера) _ вишка вредности према вредности која је улошена у виду плате радницима. На пример, радник је примио за осам сати рада најамнину од 40 динара, која претставља вредност која се ствара за 4 сата рада, За 8 сати рада он је створио вредност од 80 дин. Значи створио је 40 динара вишка вредности, 40 према 40 је равно 100%. Према томе у овом случају је стопа вишка вредности 1007.
Стопа вишка вредности изражава: степен у – којем капиталист искоришћава радника, тј. колики део радног дана радник ради за
себе а колики део за свог капиталистичког послодавца. ж
МАСА ВИШКА ВРЕДНОСТИ то је количина вишка вредности коју радници произ воде, На пример један капиталистични послодавац има 100 радника. Ако сваки произведе, рецимо, 40 динаРа вишка вредности дневно, онда је маса вишка вредности, коју капиталист извлачи из радника за 1 дан јед“ нака 40%Х 100 = 4000, за годину дана, ако рачунамо 300 радних дана у години, 4000 Х 300 = 1,200.000.
ж
ПРОФИТ — то је капиталистова
добит, Профнит је главни циљ и суштина капиталистичке производње. Профит "је уствари вишак вредности који је напиталист успео да имсцеди из својих запослених радника. Али капиталисти не мере своју добит (вишак вредности) само према капиталу који су уломшили У нуповину радне снаге, него према целокупном уложеном капиталу, тј, према постојаном и променљивом узетим заједно.
На пример капиталист је свој капитал од 1 милион Уу„ложио у производњу и то 800.000 у средства за про: изводњу а 200.000 у набавку радне скаге, (рецимо 20 радника). Они ће за годину дана прерадити средства за производњу 'у производ који ће имати вредност
800,000 вредност средстава за производњу
200.000 вредност која надохнађује најамнину
200.000 вишан вредности
1,200.000 укупна вредност производа:
Кад капиталист производ по пуној вредно сти, он ће имати добит од 200.000, коју је зарадио улажући 1 милион. Изгледа да је та добит произишла из читавог капитала ин не види се да је њу створила жива радна снага својим вишком рада. Тако се вишак вредности претвара у про фит, и тако је профит предмећена и замаскирана експлоатација кад радником“,
СТОПА ПРОФИТА — то је У процентима изражен однос масе вишка вредности, која се произведе за годину да на, према укупном капиталу, који је био уломен У производњу за то време.
У нашем предњем примеоу имамо капитал од ! милион, који је био подељен на 800.000 постојаног и 200.000 променљивог капита“ ла, који је дао 100% зишка вредности, тј. 200,000. Ало тих 200.000 упоредимо 21 милион и размеру изразимо
процентима · добићемо
прода
Стопа профита зависи од стопе вишка вредности и ортанског с састава капитала. Поред тога мн од брзине о" брта капитала и његове
ОБРТ И БРЗИНА ОБРТА БАПИТАПА, Под обртом ин брзи ном обрта капитала подразумева се оно време ноје је потребно да хлапнтал прође кроз своје узастопне фазе, пл. да се из нозца претвори т средства за производњу и радну снагу, из ових у про извод; а из овог лоново У новац. Капитал може да прође нроз те своје фазе за краће или дуже времена.
"На пример може да их прође за четврт године да у години направи чети" ри обрта, а може да му треба зише од годину дана, мошља две године, Брзина обрта ће се нспољити лао разлика У количини профита постигнутог једном одређеном величином лапитала, а то значи и разлику у сто: ли На пример. Узмимо хапи-
џе-
капиталиста. |
тал од 1 милион који се де“ ли на 800.000 постојаног и 200,000 променљивог капитала и нека стопа вишка вредности износи. 100% „ Ако се тај капитал обрне само једанпут у години да на, он ће дати 200.000 вишка вредности, а то ће би“ ти 20% профита. Ако се обрне само једанпут у две године он ће дати исту суму профита за 2 године. То значи да на једну годину отпада само 100,000, дакле, да је стопа само 10%. Ако се обрне четири пута у го дини дана, онда ће маса вишка вредности бити 4 Х 200.000 = 800.000, што значи да ће исти капитал дати 80% профита. ,
Алпи, знамо да се капитал дели на куповину зграда, машина, сировина, помоћног материјала, радне сна“ те итд, Знамо да поједини саставни депови капитала трају различито _ време. Зграде. на пример, трају неколико десетака година; машинерије десет петнаест година, сировине одмах прелазе у производ и с прода“ јом производа враћа се новац уложен у њих. С тога становишта капитал се дели на сталан (фиксни) и опти: цајни (циркулишући),
СТАЛНИ (ФИКСНИ) је онај део капитала који је инвестиран у зграде и машинерије, које дуже времена трају, тј. у таква сред“ ства за производњу која више година, према томе У више. поновљених процеса производње, функционишу тано да се њихова вредност тен постепено преноси на производ, тек постепено враћа, „амортизира“,
ж
ОПТИЦАЈНИ (ТЕЧНИ ИЛИ ЦИРКУПАЦИОНИ) КАПИТАЛ то је онај део капитала ко“ ји се у тону сваког циклуса производње враћа, тј, прелази у вредност производа и с продајом производа се враћа у новчаном облику натраг, да поново уђе У процес производње. — На пример од капитала одт: милион 500.000 је уложено у зграде и машинерије; Њихова вредност се тек посте“ пено амортизира, То је стални (или фиксни) капитал. Других 500.000 је уложено у набавку сировина, разних помоћних материја, потрошног материјала и куповину радне снаге, Све се то троши на производ, Вредности уложене у њихову набавку враћају се у целини после сваке успеле продаје производа. (Вредност уложена у набавку радне снаге чак се враћа повећана!) Ова вредност дакле стално оптиче. Из новца се претвара У сировине, потрошни материјал и радну снагу, из ових У готов производ, из овог у новаф па поново из новца у сировине итд. итљ,
ИНДИВИДУАЛНА СТОПА ПРОФИТА — то је проценат профита који би давао _ сваки поједини капитал узет за себе, када би му код продаје, припао вишак вредности који је створен у његовој производњи. 5
Стопа профита, који се производи у појединим на“ питалистичким предузећима, зависи у првом реду од органског састава капитала и стопе вишка вредности,
На пример имамо два предузећа разних грана. Дакле, два капитала, Узмимо да су оба једнаке вели чине — 1 милион, Али, у једној се грани капитали деле тако да ће 500.000 бити постојани, а 500,000 променљиви, Ако је стопа ви“ шка вредности 100%, онде Ће маса зишка вредности бити 500.000. Ако је дутжина обрта равна години дана онда ће профит за ово предузеће бити 50%.
У другој грани нена се капитали деле, због вишег органског састава, на 800,000 постојаног и 200.000 променљивог. Нека и озде брзина обрта и стопа вишка вредности буде као горе, Ту ћемо имати масу профита од 200.000 на капитал од 1 милион, То је стопа профита од само 20%. Ове различите стопе профита, које зависе од кндивидуалног састава и успова за рад тих капи“ тала, претстављају индивидуалне стопе профита.
Али ни једно предузеће 7 напитализму не може постићи да добије несразмерно
' већи профит од друтих, чак ако ни производи већу масу вишка вредности. Конкуренција доводи до изједначења стопа профита на просечну стопу,
СТРАНА 3 _
КАПИТАЛ |.