20. oktobar

ЈОХАН ОСОТ

на обавезе београдских фискултурних друштава у првомајском такмичењу

Сва фискултурна друштва београд ске организације, узела су 1 марта првомајске _ обавезе. Већ по други пут, наше фискултурне организације узимају обавезе, јер су оне нов стил у раду, проверен кроз све наше 0стале организације, стил који даје могућњости нашим организацијама да, кроз примљене обавезе, буду УПОрније у спровођењу одлука на омасовљењу и новим постигнућима на пољу фискултуре.

Обавезе, које су до сада узимане нису имале онај ефекат и садржај 38 које су намсњене, јер су оне у по. јединим друштвима узете на пеправилан начин, тј. узимане су на ужој конференцији друштава и разумљиво је да су такве обавезе биле само ради извршавања дужности, Оне нису биле реалне, па се нису могле ни 0остварити а н сама друштва нису била спретна у њиховом спровођењу. . Оснозна грешка управа друштава је

била: што скоро ниједна управа Дру.

штва није постављала ту тачку на дневни ред, нису имали једно посебво тело, које ће директно радити 10 томе питању, н зато досадашња такмичења нису продрла међу фискул. турнике, тако да м они сами нису били _ заинтересовани, Кад погледамо да су у обавезама биле о бухваћене а специјално такмичење за значку фискултурника, која претставља свестраност, видимо из до сада извршених обавеза, л. ниједно друштво није испунило дате обавезе, И друге тачке нам говоре, да су до сада примљене обавезе на овакав начин узнмане само радн 0-

бавеза,

многе тачке,

Првомајске обавезе, узете из иску-

ства досадашњих обавеза, узете су у вези са

одоздо, то јест друштво, савезом на који се ослања, почело је већим _ подру“

да узима обавезе по жниицама и огранцима. друштва м овог пуга схватила _ узимање _ обавеза, – негде због неангажовања целе управе, која је требало тај посао да обави, негде није било могуће због припрема годишњих скупшткиа подружница, а негде због неразумевања ин недостат. ка координације рада са синдикалним подружницама.

Али поједина нису правилно

Обавезе, узете овога пута, углавном су више продрле, како међу раднике и радничку омладину, тако

и међу фискултурнике, али се иста грешка и овога пута понавља да секретаријати _ појединих друштава не контролишу извршење узетих обаве за, нити имају јасну слику како се доле по подружницама обавезе спроводе. Са досадгшњом праксом, у погле. ду примљених обавеза, треба учинити прекретницу и урадити следеће: секретаријат на својим првим седницама треба да стави на дневни ред: питање спровођења обавеза. Тамо где не постоји _ одбор, треба га одмах формирати н учврстити. Он треба да створи читаву мрежу по огранцима, како би се дао потстрек за испуњавање примљених _ обавеза и имала стална евиденција о току испуњавања обавеза,

Оно што је карактеристично за сва наша друштва, што је главни разлог ненспуњеља обавеза и разних других задатака јесте — што су акти. ви и фискултурници први ти који не испуњавају своје обавезе, што сматрају да учествовањем у једној грани спорта испуњавају и све дужности једног фискултурника. Тако су на пример, многа друштва, између 0. сталих узела и обавезу: које ће друштво више увежбати фискултурника за Савезни слет. Обиласком терена на којима се врши увежбавање на појединим местима нашли смо само нинструкторе које смо добили из Др-. жавног института за фискултуру, 8 око 30 другова на терену »Соко пе. кара« играју футбал. То није био случај само на том месту. На мнотим пољанама се играо футбал а остале вежбе се нису изводиле,

Недостатак _ агитације и васпитног рада међу пашим — фискултурницима проузрокују такво схватање, Управе друштава нису посветиле довољну пажњу томе питању.

Ако је у пигању таква акција и манифестација, као што је пи_ тање Савезног слета фискултурника, где сами фискултурници треба да приме обавезе, те обавезе треба да контролише управа секције, јер ће на тај начин наши фискултурници одговорити својим обавезама,

Првомајске обавезе, на начин како се сада спроводе, остаће само на папиру. Што хитније морамо исправити наше пропусте, јер спровођењем у живот обавеза, ми ћемо у Београду учинити један крупан ·корак на спровођењу одлука [ конгреса фискултурног савеза Југославије, |

Светозар БАСЛАЋ

организациони секретар

Градског одбора ФИСАС-а за Београд

Уредништво-и администрација. Влајковићева 8, телефони: 23-008и 20.443. Штампарско предузеће Народног фронта Србије. О

– 1" ај“ –

СТРАНА 10 >

Закључци после успелог

БРОЈ 124 ГОДИНА У

| 20 аеракоћиа.

„Пролећног кроса“ у Београду

Једна од највећих досадашњих масовних фискултурних приред_ би, „Пролећни крос“, већ је иза нас. „Пролећни крос“ одрман је прошле недеље у целој НР Србији и Београду. Успех, после вишенедељног припремања, тренирања и окупљања, није изостао. Он је позитиван. Бољи него прошплогодишњи Пролећни крос. Овај крос показао је три најважније особине. Показао је да су наше фиснултурне организације већ стале организационо на чврсте и добре основе. Да је фискултура омасовљена. И као треће, да је овог пута, нарочито у Београду, на крос изишао већ увежбан кадар, хиљаде и хиљаде фискултурника, чланова друштава и актива. Пре. ма томе, овај „Пролећни крос“ пружио је доказа о доброј организацији, много бољој масовности и добром квалитету танмичара. То је било оно основ-

но, што је требало из кроса да.

проистекне. У НР Србији узело

је учешћа неколико десетина хиљада такмичара. У · Београду нешто испод

15.000 Београд би дао и више, да претходног дана није било прохладно, да није падала киша, те су они несигурни „додаци“ уз праве фискултурнике, одустапи од кроса. Београд се припремао да на крос изведе преко 20.000 такмичара.

Један критички осврт на поједина београдска друштва и активе

Рекли смо да је крос прунжио добре резултате. Но, са тим не треба да се одушевљени, успавамо на лаворикама. Не. Напротив, сада треба тај кадар, који је изишао на крос и показао добре резултате, окупљати, увежбавати, помоћи му да се развија. С друге, пак, стране, треба да бацимо један осврт на то, да није монда било ка. квих пропуста, који су могли да изостану. Било их је. И то неколико. Прво у погледу масовности. Поједина београдска фискултур на друштва су учинила крупне пропусте. Нису извела на крос ни приблинан број такмичара, за ноји су биле дате обавезе.

Нарочито овде треба поменути фФискултурно друштво „Бео. град“, ноје је извело свега 119 такмичара! Међутим, ово друштво могло је да изведе бар три пута толико!

Иза њега. по сличном пропусту, долази фФискултурно дру. штво „Поштар“, На крос је извело свега 161 такмичара, а уписало је 2900! Поред ова два друштва треба поменути н фис. културно друштво „Раднички“ ноје је извело 608 такмичарсф а дало је обавезу да ће извести 1236! „Јединство“ из Земуна извело је 922, а обавезало се на 2000, „Градитељ“ се обавезао на 570 а извео свега 216 такмичара. Када се узме у обзир да су ова друштва београдска, са ве. линим бројем чланства ин када их упоредимо са бројем такми-

чара, које су извела поједина друштва из унутрашњости, онда овакве пропусте београд-

ских друштава треба тим јаче подвући и окарактерисати их као просту неактивност и недо. вољно зрело схватање задатака и обавеза друштва.

Поред друштава, учинили су пропусте и неки антиви, нарочито средњошколски. Учешће

њихових чланова било је минимално, Најбољу оргапизацију — спровело је »Јединство« из Земуна, масовност »Црвена звезда« а од | синдикалних _ друштава »Металац« извео највише снндикали- Е ста. — Поједина друштва и активи везе,

нису испунили дате оба.

· Поједини рејони су, такође,

подбацили Рејони су изишли са неколико хиљада · такмичара. Међутим,

када се погледа табела о учешћу рејона нонстатује се да су поједини рејони учинили исте пропусте, као и друштва, која смо горе поменули. Трећи рејон је на дан кроса имао још једну масовну приредбу, што је знатно утицало на број танмичара који су узели учешћа у кросу. Рејон је извео свега 592 такмичарф а најмасовнији је рејон у Београду. Шести рејон је, такође, подбацио. Пријавио је да ће узети учешћа 1600 так_ мичарс, а извео је свега 341! Пети рејон је нешто бољи, премда је могао да буде још бољи.

совним организацијамсљ да се за показане успехе на кросу доделе награде.

За „Пролећни крос“ предвиђено је пет награда. Градски одбор доделиће награду друштву, које је показало највише успеха и на крос извело највећи број танмичара. Месно синдикално веће дало је награду Фискултурном друштву које је извело на крос највећи број синдикалиста, а Извршни одбор Народног фронта Београда на. граду друштву, које је имало најбољу _ организацију. Поред ове три награде, Градски одбор Народне омладине донело је

награду средњошколском антиву и автиву ученика у привреди за масовност а АФЖ друштву, које је извело највећи број радница. —

Награде ће се састојати у ре. нвизитама и значиће знатно помагање друштва и анвтива, које буде награду добило.

Подела награда

Београд је пружио такмичарима у кросу погодне стазе: такмичари прелазе Топ чидерски венац

Једино су Четврти, Други и Пр.

' ви: рејон дали преко 1000 танми-

чара. Најбољу организацију дало је Фискултурно друштво „Једин-

ство“ из Земуна, масовност »Цр. вена звезда“ а од синдикалних друштава, највише синдикалиста извео је на врос „Метапац“,

Установљење награда за Успех на кросу Грацски одбор Фиснултурног савеза Србије за Београд донео је одлуку, У споразуму са ма.

ХОРИЗОНТАЛНО:

1 Град у Белгији, део хица, пет“ наесто слово азбуке, обрађују њиву, пољопривредна _ алатка; 2) шиљаст стуб који служи као споменни; број, једна република у С. А. Д.; 3) воћни продукт, раздобље, врста футбалског шута, страно женско ме, круг особа; 4) два самогласника, узвишена

анрска песма, наш популарни радио квартет, смрзнута рока, два сугласника; 5) град на Аљасци, печат (ларод-“ ви израз), страна света, котурић; 6) скраћена показна о заменица, логор, мера за драги камен, свеза; 7) бра. ту, уска н као зид стрма речна долина, предлог, урез; 8) јуначки спев, површинска мера у множини, неста-

"мља; 5) руско женско име, · заменица; 6) инсект,

на свечаној академији, која ће се у ову сврху одршати на Во-

"парчевом универзитету 2165 априла. Истовремено поделиће се и

низ награда најбољим огранцима и активима из крос такмичења, одршаног 23 марта. Поред тога доделиће се и осам награ-

· да екипама и појединцима, који

су се као најбољи пласирали на хрос такмичењу за првенство Београда скоје је одржано 30 марта.

шко, њих два; 9) острво у Јадрану; број, косидба, стара мера за тежину, „прашина од дима; 10) комплекси кућа, риља,; припадници једног великог народа; 11) једна популарна опера, поседује, предлог, скуп више река са једним ушћем, спокој,

ВЕРТИКАЛНО: ју Конструктор руске пушке (вит-

.товке), брање воћа у јесен; 2) дувач-

„ки .инструменат, узвик, излетиште _код Сарајева; 3) прилог, – спречава, .тоен; 4) прате; једна европска зе.

показла двадесет друго слово: азбуке, показна заменица; 7) два иста сугласника, индустриска биљка, њима; 8) предлог, совјетска

ка област, свеза; 9) град У

УРУ: СССР; 10) јабука (француски), јунак

једне Шекспирове драме; 11) според-

_ни продукт код продукције шећера,

хемиски израз; 12) река на Кавказу, облик глагола рвати; 13) име легендарне француске јунакиње; 14) самогласник, 'пењао, предлог; 15) египатско · божанство, труд, скраћеница за пословно; 16 узвик при јурипу, су.

"гласник, јели (дијалект); 7) друга, гвожђе; 18) највеће село у Србији, леп (народни израз); 19) друг (ал-

бански), део авиона, тениски израз; 20) показна заменица, кључ (францу-

ОГРАД, ПЕТАК,

обавиће се !

дговорни_ уредник

• 41 АПРИЛ 1947

„БЕОГРАД

—_— А матерско првенство

Београда

клопу утакмица за пр“ Ма ФИРЈ 1947 почиње У недељу 13 априла знетер а првенство Београда у ш 4 Учестоваће низ најбољих престничких аматера од којих осморица првопласираних до: бијају право учествовања Н првенству Србије, које ће се касније држати У Чачку.

Предвиђено је да се аматерско првенство Београда одигра у две групе од по 2 играча, Прва двојица из сва ке групе између себе ће одиграти кратак турнир, а у циљу да би се добио аматерски првак Београда.

Првенство ће се играти редовно по кслима пет пута недељно. Уторак је слободан дан, а петак је предвиђен за завршавање недовршених партија. Такмичења ће се држати у Централном шаховском

дому (Теразије 41). #

Кандидати за светског првака

На прошлогодишњем конгресу Светског шаховског савеза одређени су шесторица великих мајстора за кандида“ те за титулу новог _ светског првака, То су совјетски велики мајстори Ботвиник, Керес и Смислов, Холанђанин Еве и амерички велики мајстори Решевски и Фајн. Међутим у последње доба појавили су се још неки мајстори са пре“ тензијама на ту титулу _ као Најдорф _ (Аргентина), Сабо (Мађарска), затим Швеђанин Шталберг.

Мајстори Најдорф и Сабо делили су прошле године на великом међународном турниру у Гронингену четврту и пету награду, а иза Ботвиника, Евеа и Смислова. После тога је Најдорф добио прву награду на међународном тур" ниру у Прагу, а затим и на неким мањим турнирима. Лепе успехе последњих година имао је и Сабо, док аспирације Шталберга немају реалне подлоге.

Још се не зна како ће се решити питање светског шам“ пионата, То све зависи, од преговора који се воде између заинтересованих мајстораи шаховских организација,

ж

Теориски новитети на совјетском шампионату

Пре неких десет година. Михаил Иванович Калињин је рекао: »Код нас је фискултура народни спорт, а У ТОМ покрету учествују милиони, Разумљиво је да, ће се међу ми“ лионима пре наћи таленти него међу хиљадама, а међу хиљадама пре него међу стотинамај« И у такмичењима, за совјетски шаховски шампионат учествују многе стотине хиљада, од којих најбољи улазе у финале. Фато у финалном турниру нема, »аутсајдера« већ и последњи може да добије игру са првим, како је то недавно на шампионату у Лењинграду показала победа последњег у табели Кламама са | новим прваком великим мајстором Кересом.

Заиста је тешко између ви. ше стотина хиљада играча, на, претходним такмичењима, пробити се у филале совјетског шампионата, Потребно је сем талента имати много искуства, и знања. Мора се много радити на теорији, а евентуално и сам припремити неке теори_ ске новитете и са њима, изне-

винове ливене ваљевске

ски); 21) бугарско пристаниште, гласкик. РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА ХОРИЗОНТАЛНО:

ђ Кубам, слика; 2) Говоров, торнадо; 3) с, сер, пат, теј, два, в; 4) тим, так, лоз, бос, дуе, пет; 5) амам, Це. зар, л, талас, нула; 6) Кимон, пас, бек, кеј, Карел; 7) телал, р, бокор, л, Бахус; 8) обод, сос, мат, баби; 9) Котов, нулат, ф, румен; 10) сабор, био, тад, кеп, лопов; 11) усев, поета, с, Судан, воли; 12) ред, портрет, напоран, сир; 13) д, тал, нар, тур, кас, т; 14) подесан, солидан; 15) ратом, ветар,

ВЕРТИКАЛНО;

Ту Так, сур; 2) симит, Касел; 3) г, маме, обед, п; 4) кос, Молотов, тор; 5) увет, набор, пада; 6) борац, лов, полет; 7) ар, кеп, д, бор, со; БН. О. П, зар, Вигтнам; 9) Валас, 6, отран; 109) тор, бон, азр; 11) з, Босут, 1; 19) лек, гас; 13) 6, комад, н; 14) Тот,

рат, сат; 15) тесак, т, купус; 16). сој

леп, Федоров; 17) Л. Р, бар), дај, 6, пар, ле; 18) и р

, ; ндус, бар накит; 19) каве, Кабул, пала: 25 ал, ј Нахимов, Сар; 21) о, пуру, епоб, и:! 22) Велес, Нолит; 23) тал, вир, "ај |

(Лола Ри.

наднти конкуренте. Отуда, совјетски шампионати редовно обогаћују шаховеку теори, ју новим тековинама,

Већ у УП шампионату ОССР 1981 год. мајстор Раузер је дао једну новост у краљичи. ном гамбиту, а мајстор Панов у Каро - Калу. Ботвиник је 1988 год, дао значајне ново. сти у змајевој варијанти сицилијанке и француској пар. тији. На шампионату 1994 год. Белевенец је у партији са. Вересовим дао драгоцен прилог словенској одбрани, У партији Панов _ Јудовић 1987 год. уздрмане су анализе светског првака _Аљехина у Шатаровом нападу у француској партији. Даљи шампионати дали су још више тео. рнеких новитета,

И _ последњи _ шампионат СССР, одигран у Лењинграду, допринео је знатно развитку шаховске теорије. Материјал се сређује п биће објављен,

%

Да ли је црни смео узети пешака

#Ж 7

ИМА # 7 у / Ж УМ

#

7827,

РРА 22222

ИЛ А,

А „У,

7,

ИРА

7

Често се и на највећим тур" нирима дешавају случајеви да се мајстор мора да мисли да ли да узме понуђеног пешака или не. Несумњиво да је при“ мамљиво узети, јер се на тај начин долази у материјално пренмућство. Међутим на узимање пешака мора да сеу троши темпо. Тај темпо, тојест јединица утрошка време« на на шаховској партији, неки пут може да буде врло значајан, и зато је важно израчунати да ли га вреди дати за пешака. Пример имамо У следећој позицији из тур: нирске праксе,

Црни је последњим потезом краљицом тукао белог пе-така, Израчунао је да му про: гивник може дати један шах, после чега ће се склонити краљем. Остаће му после тога слободан пешак више који ће одлучити. Значи ла је црни био уверен да узети пешак није био »отрован«, како то обично кажу шахисти,

Показало се у даљем току игре да је бели даље рачунао од свога противника. Пешака је дао због тога да би извео комбинацију, у којој ће жртва топа бити сдлучујућа. Парти: ја је завршена ефектним ма

том У пет потеза: 1) раг—а8+, Кев_47; 2) Теб:25 +!, ћб:еб; 3) 55—16+,

Кат:љћб; 4) рав—ћ8-, ТЕ7—17; р.8:17 'мат,

=

+

ИЗ ЖИВОТА ШАХОВСКИХ МАЈСТОРА

Због маркантне појаве, темперамента и бујне косе више пута се нашем великом мајстору Бори Костићу ле шавало да су га сматрали музичарем. Додуше било је већ више случајева у прошлости да су неки чувени мај стори били одлични музичари, Тако, на пример, некада најбољи шахиста света Француз Андре Даникан Фила. дор (1726—1795) био је познат колико као шахиста, толико н као музичар. Његове опере и данас се још дају У Паризу.

Када је једном приликом Костић држао шаховске продукције у пари ским клубовима, Костић се изненадио што га неки музичари називају КО" легом, Још више се зачудио када |! позвав да диригује неким оркестром, Нашем мајстору муке је требало Ла одбије понуду и да докаже да 08 није музичар,

%

Пре неких десет година низ учнонеце једне школе зачула се велика гра“ ја. Наставник је упао у разред, 83" грдио. немирне ђаке и на крају рекао: »Зар ја, разредни старешина, морам да вас се стидимга — Настао је Та“ јац, а тада је један од ђака одгово“ рно: »Друже разредниче, немате ШТА да нас се стидите! Међу нашим ДРУ" гарнма има их који пишу приче и се“ стављају песме, има добрих музича“ ра, цртача н спортиста, Али опаћ „којим се ми највише поносимо, то ЈЕ „ваш шахиста Васја Смислов! Већ 98 Један је довољан да се не стидите својим разредом, већ да се њиме по" носитеја — И заиста, Васја Смислов је оправдао наде које су у њега до" гови полагали, Данас је он чувен совјетски велики мајстор и један ФД шесторице кандидата за титулу свете ског првака,

о М. Павић-Сурец -Чек, рач, 10-313-212, Пошт, фах „58