20. oktobar

"вршила основну школу,

Др ен паи дре = ФР) И =

[| 5 школска година ло-

сле ослобођења прет-

ставља период заиста великих напора народних вла. сти, наставника и ученика у савлађивању свих тешкоћа, када се у учионицама често пута и (без клупа, без најпотребнијих учила и књига обављала настава. Међутим уУколико су се опште прилике града сређивале, основни услови за рад наших школа су се побољшали. Оправка 89% свих школских зграда, зашта је Утрошено 25,330.000 дин. обнова школског инвентара, изградња нових клупа, Катедри и табли, набавка учила и књи“ га претстављају велики успех народних власти у периоду 1945—1947 г. Оправљено је тад 960 старих клупа и 400 табли, а израђено нових: 2-050 клупа, 150 катедри и 100 табли. Сиромашним ученицима _ подељено је 7.500 књига и 22.400 свеза-

ка. Само за огрев школске 1946/47 године утрошено је 4,200.000 динара. Организаци-

ја школских кухиња је проши“ рила свој рад, јер је то захтевао све већи број деце чији су родитељи укључени у про изводњу, па је 1946 године радило 17 кухиња у којима се 2889 ученика хранило бесплат. но, док је 1945 год. било свега 4 кухиње. Под оваквим условима који су се прилично брзо поправљали и рад је у нашим школама могао да буде све садржајнији, бољи и успешнији.

Међутим, оно што није било могуће остварити у потпуно сти, због објективних тешкоћа а што је претстављало главни задатак народних власти, су штицу народне просвете јесте остваривање Закона о обаве'зном седмогодишњем школовању. То питање није било лако решити, нити се оно може одједном решити, Мали број школских зграда претстављао је, а н данас претставља главну сметњу у том погледу. Па ни сам распоред београдских школских зграда не може да задовољи ни најосновније по требе правилног извођења на-

_ ставе. У уском центру на при-

мер има 12 гимназиских згра" да, а на периферији свега две.

_Већ на почетку школске 1945/

46 год. Извршенн народни оде бор је приступио стварању рејонских гимназија, затим створно две нове гимназије, и то једну мушку на МТ рејону и једну женску на У рејону, а ове школске године отворена је и једна мешовита гимнази“ ја на МУ рејону Поред свега тога деца из иерифериских крајева Беотрада, која су зач нису могла наставити школовање због Удаљености гимназија, Стога је на почетку ове школске године отворено 10 одељења | разреда гимназија при перифериским основним шко“ лама (Карабурма, Душановац, Раковица, Вождовац, Титово

Хитнули прозори руке у грање зелена сада.

Лагано корача сунце, велико сунце врх града.

И ново пролеће ово букнуло бујније данас. Певају стројеви срећни први пут радећи за нас! % Владимир ПИЋОВИЋ

тј 5 ==

И небо топло и меко слило се из оквира, дланом га дотаћи можеш модрином чело ти дира.

А наши стројеви дивни трепере тешки и витки: сјајни се чекићи кују, свијају српови бритки,

Певају стројеви громко: лију се мисли нам, воља, под небом тихим и ведрим

надомак роднога поља,

Хитнуло срце се маше

до сунца — пламена дива,

с њим црном браздом полегло, с њим клија плодна нам њива.

Насеље). Међутим како се број ученика нагло повећава (ове године имамо 5000 ученика више у гимназијама, а 2150 у основним _ школама) – проблем школских зграда се још увек поставља; за данашње потребе -било би неопходно још 12 школских зграда, да би се настава могла полудневно изводити. 5

Од ослобођења до данас, У погледу унутрашњег живота школе (наставе, односа ученика и наставника, школе и дома) прилично је учињено. Озбиљно залагање наставника; велика помоћ омладинских организација у васпитним задацима наше нове школе, све веће разумевање и интересовање родитеља за школске пробле ме били су битни чиниоци преодолевања и савлађивања навика старе школе и остваривања нове, засноване на принци“ пима народне демократске државе. Од првог дана ишло се за тим да основа данашње наставе буде истина, да се нашој омладини пружи солидно знање засновано на науци. Преко организованих курсева, греда“ вања, стручних конферс:ција, стручних актива и других форми рада, наставници су У“ потпуњавали своја искуства и ревндирали своја раније стечена знања, Од некадашњег рада свакот наставника за себе, који је љубоморно чувао сваку новину у настави да би се пред школским | надзорни“ ком једанпут годишње похвалио, данас кроз разне форме рада иде се ка колективном решавању свих школских проблема. Успех појединих наставника у проналажењу бо“ љих и савршенијих облика рада дискутује се на заједниким конференцијама, после чега се усваја као заједничка ствар. И

Новом духу наших школа У многоме су допринеље _ омла“ динске организације. »Организација Народне омладине Ју“ гославије, која је израсла У народноослободилачкој борби и прекалила се у њоћ, претставља један од наџачих ва спитних и образовних _фактора наше младе генерапције«, рекао је маршал Тито. Кроз период од две године рада,

"после извесног лутања п нера-

зумевања наставника и учени“ ка у погледу њихове плунеи стварне сарадње, као и глав-

"ног задатка омладине, данас се

већ не може говорити о успе" ху једне школе у сваком по гледу а да се не узме при том У обзир велики удео баш 0 младинске организације,

Да би се стање школа у Бебтраду што брже средило, да би се школски живот што 60" ље организовао, најзад да би

се у свему мотла правилно,

колских о зграда предв

| стварање омпадине у Београду и пре ра~

та било је везано за напредна стремљења У нашој средини. Литерарне дружине биле су места на којима су, и поред све стете и онемогућавањо, млади људи покушавали да дапцу књижевности правилније туманење од онота које је давано са | званичних катедри. Уочи рата, У доба ширег омасовљавања Омпадинског покрета, литерарне друмине биле су установе око којих се формира покрет. Велики део нњижевних радова читаних у том времену на састанцима литерсрних дружина одражавао је стварност уочи рата. Броз те радове је најављивана ратна онасност а истовремено позива-

. на је и припремана омладина

за борбу која јој претстоји. Ослањајући се на ове лозитивне традиције, омладина је после оспобоћења понова отпочела да обнавља свој рац на нњиневности. Скоро у свим гим. казијама прорациле су литератрне секције. Организација Народне омладине дала је иницијативу за развијање књижевног

живота средњошколаца. Опет су на састанцима ђаци почели да читају своје песме и приповетже, своје чланке о књижевним

петогодишњим планом, дотрадња и оправка већ постојећих зграда умногоме ће олакшати рад наших школа. Већ отпоче“ ти радови на изградњи нових школских зграда: једне гимназије на М] рејону, основних школа на М рејону и у Раковици, довршавање радова на П мушкој гимназији у Стаљинградској улици и на [У му шкој гимназији у ул. Генерала Жданова, као и оправке многих основних школа које ће се овог лета обавити, омогућиће боље услове за рад већу шкољ ској 1947/48 години. За правилно спровођење Закона о обавезном седмогодишњем шко ловању, тог важпог задатка народних власти, потребни су још и многи други услови, а с њима у вези постављају се и нови задаци народних власти. Један од првих и основних радова по том питању јесте у“ стројавање Картотеке пописа све деце од 7 до 15 година старости, што претставља врло важан корак ка остваривању потпуне евиденције деце о којој се наша народна власт стара да добију солидно основно знање,

проблемима и осврте на поједине писце. Овога пута нико их није ометао у раду. Напротив, њихов рад је свестрано помог.нут и од школских власти оцењен као позитиван. Осврти на поједине писце, који су рађени на основу чланака по кашим часописима, показали су се као одлично средство за допуну школског градива. Често су ти осврти, с обзиром на недостатак уџбеника и често ненаучно предавање књижевности давали 60љу и потпунију оцену о писцима него што се то радило на часовима. Читањем пан оригинапвих радова на састанцима није се само развијао интерес за писање вод младих, већ су кроз дискусију исправљана ин извесна погрешна гледишта на књиневност и књижевно ствара. ње, која су се као канва авет прошлости још увек задрнала у схватању неких омладинаца и предавача. '

Један од пробпема који је дотицан у дискусијама, а коме треба и убудуће посветити ве. лику пажњу, јесте питање песимизма у радовима неких средњошколаца. Овакав песимизам је с правом осуђиван на састанцима као накалемљен и туђ нашој стварности. Код нас нема разлога да се књижевности даје

Данас када наша земља улази у период индустријализације и електрификације, не могу се ни наше школе замислити без довољног броја учила, наставних средстава и кабинета. Вербалистичка предавања при родних наука без употребе о чигледних средстава претстављају сада основни недостатак наших школа, Повезивање теорије с праксом, увођење политехнизације у школе, стварање малих радионица у којима

ће сами ученици увежбавати стечено _ знање, . постављају пред народне власти велики

задатак снабдевања школа свим потребним средствима за експериментисање _ наставе, а пред наставнике њихову пуну и свакодневну употребу и примену у самом извођењу наставе. Стварање услова за подизање младог нараштаја, за из" грађивање културних н свесних грађана, несебично оданих својој отаџбини — то су велики и значајни задаци који стоје пред нама и нашим властима. Јелка КОСТИЋ

мрачан тон, да се кроз њу очајава. Против књижевних радова који изражавају таква расположења треба убудуће водити још оштрију борбу, јер су они најпре неистинити — пишу о стварима које нису битне и главне У нашем нивоту — а затим својим песимизмом ломе одушевљење које данас наша омладина уноси у живот.

Пре рата књиневна делатност омладине била је везана у главном за литерарне дружине (изузетак је чинила Литерарна сенција при катедри за књижевност на Београдском универзитету). Данас је књижевни нивот омладике далеко шири. На свим фанултетима постоје с литерарне секције. Оне У онвиру својих факултета развијају књижевну активност. С једне стране ове секције омогућују писцима-сту“ дентима да у њима опробају своје снате и кроз дискусију и стапни међусобни контакт дођу до јасних погледа на књижевно стварање, а с друге стране, настоје да организовањем предаљвања и изласком пред ширу публику развију већи интерес за ињишевност код студената. Њиховим радом књижевност, наво класична тако. и савремена, почиње да игра све већу улоту у културном подизању и идејвом васпитању студентске 0омладине. Централна о секцијф која је око себе окупила приличан број младих писаца, јесте Литерарна секција при Културном друштву „Иво Лола Рибар“. Сенција је отпочела са својим радом још нрајем 1945 године. Њеним радним састанцима често присуствују и старији нњи. жевници, узимају учешћа у дискусијама или држе предавања о разним књижевним питањима. Од недавна су на радне састанће ове секције почели долазити руководиоци нњиневног живота по средњим школама и факул.тетима. Тиме се остварује пове= заност свих младих који се баве књижевношћу, а истовремено се омогућује друговима из средњих школа и са Универзитета да даље пренесу знања која стичу на радним састанцима.

Гостовање чланова ове секције по средњим школама које је отпочело недавним књижевним часом у Петој женској гимнази. ји, још више ће помоћи збли: жавању младих писаца.

Питерарна сенција културног друштва „Иво Лола Рибар“ ортанизовале је у сарадњи са реданцијом „Младости“ три књижевне вечери. На њима су млади писци излазили пред ширу омладинску публику. У сарадњи са редакцијом „Младости“ ортанизована је и посета млацих

писаца Ваљеву, тде су одртшане две успеле књиневне вечери,

Ове вечери показале су бти скост млацих писаца с омладинсним масама. Песме и приче чи_ тане на вечерима биле су одраз оних расположења и схвата. ња, кроз које данас живи наша

омладина. Карантеристично је за све младе писце окупљене око

Питерсрне секције | Културног друштва „Иво Лола Рибар“ да су њихова књижевна остварења везана за нашу стварност, да вод њих у вези са тематиком у потребом идејности У књижев,

ном стварању нема непречи, шћених схватања. Уместо тутам

ња и транењс, каква се моту претпостављати нод младих пи саца, целој овој групи јекно је

"да је њихово књижевно стваран

ње најуже повезано са тежњан ма нашет народа, да ланас и, сати значи борити се за оства рење онога зашто се бори читав наш народ, Проблем нлоји се пред њима поставња јесте шроч блем учења и изналажења ОДЕО,, зарајућих _ нњишжевних – Форик кроз које ће њихови тапешти најбоље доћи до изратжајс, .

Вепику употу у књижевном животу омладине у Београду жоч си часопис „Младост. Поред тога што објављивањем "радова младих помане њихов развој, „Младост“ масом принципијен, них чланака и осврта омо тућује младим писцима и свим омладинцима па стекну прф вилне _ погледе на књимевио стварање. _Објављивањем хњижевно вредних и идејно. здравих _ прилога младих _ ЕЊИжевника „Младост“ даје пет. стрена а истовремено и упутства почетницима како и о чему да пишу. ЛПитерарне секције по средњим школама и факултети. ма оспањајући се на „Младост“, не запостављајући никако оста. ле наше књишевне часописе, моћи ће да спроведу убудуће још ефикаснију (борбу против остатака погрешних погледа на ињишевност, који се у' разним формама јављају ту и тамо. У томе је данас пре свега њихов задатак. Од остварења тог за. датка зависи развој и. избијање младих "талената, од усвајања напредних потледа на нњинев. ност од стране свих младих који се интересују књиневношћу, у многоме зависи у копиној мери ће код нас књиневност играти позитивну улогу у правилном васпитању омлацине.

Миодраг ПОПОВИЋ

ОСТВАРЕЊЕ ДНЕВНИХ ПРОИЗВОДНИХ ЗАДАТА. КА — ОСТВАРЕЊЕ ПЕТОГОДИШЊЕГ, ПЛАНА!

~ ош Ре