20. oktobar
Протенла недеља билаје у знану великог нестрпљења за исход сусрета. „Партизан“ „Црвена звезда“. Београд је, разумљиво, био најнестрпљивији. У питању су два тима из Београда, који играју добар футбал, који мају да реше прво место на табели државног првенства У футбапу. Треба да се одреди први првак државе после рата,
Није било могуће одредити овог или оног за победника. Због тога је на стадиону ЦДЈА било 30.000. гледалаца, који су желели да присуствују доношењу одлуке.
И одлука је пала. „Партизан“ је смишљенијом, боље повезаном и технички јачом игром, савладаф свог конкурента са 1:0., Иако хзма да се игра још пет кола, да би се завршило такмичење за првенство државе у футбашу, ипан је „Мартизан“ себи осигурао прво место. Даље борбе оплучиће — хоће пи други по реду бити из Београда, мили из Загреба. Борба се од сада води за друго место. „Црвена звезда“ или „Динамо“. Утакмица између ова два претендента итраће се у Загребу, као завршна утакмица државног првенства, 8
јуна,
Нови пливачки успеси
||
| светског значаја
Опет спорт на води. Последњи тренинг наших најбољих пливача, који се спремају за европско првенство и Бапкански тамо пионат, одршан у базену Дрмавног института за фискултуру У Беотраду, донео је нова изненађења и велике успехе.
Милославић је на стази 400 метара леђно, поставио ренорд светског значаја, који је бољи од јапанског. енглеског и мађарског. Бољи резултат од овог имају само пет дршава на свету. Церер је поставио други рекорд "на 400 метара прено.
Иесниеавов рбнорда ·има осам ' држава у свету, због велике кон.
куђенције су овођ дисциштини. Међутим, овађ успех је бољи од
успеха финског пливача, воји је био првак Европе.
На излучном такмичењу за најбоље боксере у Србији — судија гроги
У Беотраду су бонсовали најбољи боксери из Србије. Излучно танмичење за састав најбоље екипе Србије, која би ушла у састав државне репрезентације У претстојећим борбама за шам_ пионст Балнана. Организација; добра. Технички резултати добри. Међутим, меч се завршио једним инцидентом. У другој рунди пара тешке категорије Мићовић —Боршош, Боршош је снаншно, дирентом, ударио Мићовића. О. вај, изгубивши разнотену, кроз хонопаш, пада са ринга. Најближи рингу, спречавају његов пад и Мићовић се стабилизује на
“ ! ! у у о 5. |: пићу и ПОГЛЕД НА АВАЛУ ИЗ СЕЛА РУШЊА
рингу. Међутим, судија прогпашује Боршошс победником.
Публика незадовољна овом одпуном судије, употребила је руке и судија је био — гроги, добизши низ удараца,
Номентари нису потребни.
Футбалске репрезентације Београда и Загре- | | ба играју у Београду
У свлопу прославе Првог маја, на стадиону ЦИЦЈА, сусрећу се Футбалске репрезентације Београда и Загреба. Загребачки футбалери, који су у гостовању београдске репрезентације У Загребу, извојевали победу, долазе у Београд.
За овај сусрет у Београду влада вепино интересовање, с06зиром на то да Београд и Загреб имају по два друштва У Савезној лиги која су на велиној висини.
Околина Београда пружа огромне услове 0 за излетништво и туризам
Са наступањем пепог времена даје се могућност радном свет“ Београда да упражњава једну од најлепших и најздрави_, јих спортсних дисииплана. Иле нинарство је и у класификацији спортских дисциплинас, заузело једно од првих места. Могућности које се за излете у даљу и блину околину пружају Београћанима, заиста су велике. Међу. тим, не значи да се планинарством могу бавити само спортисти воји су на то већ навикли. За радни свет, који има само један дан у недељи слободан, мното важнији вид планинарства су излети у блину околину. Истовремено, ови излети стварају подлогу и за право планинар. ство. Никада се планинарење не почиње излетима У високе планине.
Нористи од ових изпета у блињу и даљу околину Београда су
за радни свет од 3зелике кори“ |
сти. Људи се на излетима ме. ђусобно упознају им готово је
правило да се најбољи пријате~ | њи стичу на изпетима у плани- |
не. Сем тога, одмор који је људима неопходно потребан по, сле напорног шестодневног рада значи несумњиво мкого. Излети у природу јачају људима радну снагу и њихово здравље. Еада се овоме дода и упознавање разних крајева наше земље, природних лепота, куптурних и историских споменика, онда СУ користи од излета и планинарења заиста огромне.
Налоредо са излетима у бли- |
ж“ онопину Београде, развијаће: се и туризам. Туризам ће упрањњавсти њуди за време свог кодишњег одмора.
„Изпете треба спроводити пре, |
во синдиналвих подружница. Апи, најбоље је повезивати излете
са такмичењима за значку фи-
скуптурниха, утакмицама и спич но. На. тај начин постићи ће се
двоструња норист.
Пре ненолико недеља фиснуп. |
турне; организације у Београду мане ннииврадарир ари НИ
КОРУШКА ЈУГОСЛАВИЈИ! "
5
повушале су да изведу један та. кав масовни излет. Међутим, недовољним запатањем и слабим повезивањем са синдикалним организацијама овајпонушај није успео.
Да би се излети плански развијали, потребно би било осно. вати при Градском одбору Фисвултурног савеза Србије један центар за излете, у коме би се могла добити сва обавештења и неји би био главни организатор свих излета; Овај центар регу-
ћу Иницијали великог руског писца сатиричара, иницијали вашег познатог њовинара; 2) Име сликара Караматијевића, добијају се једињењем база и киселина; 3) Драмско приказивање уз пратњу музике (пети падеж), латинско слово азбуке, два различита слова, надгледник радова на грађевиви; 4) Бог рата (из грчке митоло“ гије), творац великих дела, мера. за површину, шљам људског друштва; 5) Часописи, чувено Шекспирово дело; 6) Пузи, грчка омладинска организација чији чланови учествују на #зградњи _ пруге Шамац—Сарајево; 7) Творац нашег правописа, показна, заменица, овамо, коњ, римски војсковођа из 1Х века; 8) Ода, величанствењи празник трудбеника широм света, наш највећи пријатељ и савезник У рату и миру; ду Превозно средство, прво слово азбуке, сугласник, главни град Италије (трећи падеж); 10) Про рицати судбину, генијални композитор опере >Тоскас; 11) Језеро у Италији, мера за електричну енергију, уво (француски), није редак; 12) Морска риба, скуп географских карата; 13) Цвет, ишта (народни израз); М) Иницијали нашег књижевника, треће слово азбуке и самогласник.
Вертикално:
1) Река у Ломбардији: 2) лична за» меница, два сугласника; 3) морска животиња, заштитница уметности, Е дан од проналазача атомске енерги“ је; 4) претседник Президијума Врховног совјета СССР, омиљени руководилац наше омладине; Б) светао круг око главе светаца, козачки вођа; 6) свитање, острво; 7) свеза. узвик при смакању, предлог; 8) наш познати сликар, наше мушко име; 9) облик глагола умети, опоматопеја псећег гласа, заменица; 10) лична заменица; 11) врло омиљен спорт, човек (француски), предлог; 12) врста, папагаја, река У
лисао би и излете у разним прав цима, да се не би догађало да се на једно место пошаље већи број људи него што би било потребно.
Уопште овај задатан треба да буде заједничка ствар синдиката и фФискултурних организација. Правилним радом у том правцу омогућиће се радном свету Београда ла свој недељни одмор проведе у природи и да се освењи 3: напоре који га оченују током недеље.
Манџурији; 13) сугласник, узвик бола,
двадесет осмо слово азбуке; а) е лан, главни град Летонске ССР, 15) турско пиће, бљеснути; 16) министар спољних послова СССР, чувени совјетски шахиста; 17) сомот, облик
глагола _масути, дичност из народне.
песме; 18) иницијали великог руског сликара, два нета слова, себе.
РЕШЕЊЕ ИЗ-ПРОШЛОГ БРОЈА
1) Гончаров, стр, ударници; 2) 064, сим, ореол, ору, сер; 3) јо, фес, Шверник, Жак, са; 4) аршин, зао, ом, ил, маџак; 5) Нил, Бил, ар, тром, Лир; 6) зид, понире, Бајкал, Пек; 7) ок, п, акта, ла, аве, 6, це; 8) 8, хор,
ПСОР Од недеље ДО АЕ ИОХ 3 пороке прорете и догађаје 1 бота > РОН
Бо: има данас низ одличних | мајстора, мајсторских кандидата као. и аматера, који ће пре или после постати мајстори. У Београду живи државни првак др Трифуновић. Бео-~
грађанин је интернационални мајстор ,
Светозар Глигорић, чије се име ових дана после сјајних успеха ва међународном турниру у Баршави промуло кроз читав свет. Укупно у нашем главном граду има девет мајстора и четири мајеторска кандидата. Београд би сада могво саставити снажну екипу, која би тукла и маоге стране др жавне репрезентације.
Несумњиво да ће се понеко запитати оакуда се шах у Београду тако нагло уздитао. За две м по године од ослобођења до данас, благодарећи помоћи народне власли за развитак шаха је много учињено. Дже се утакмице у фискузтурмим друштвима, _ снидикале ним актизвима, домовима културе, школама, међу пионирима итд. Тешко је наћи предузеће које нема своју ша ховеку екипу. Значи, да се шах заиста омасовио, што се планским радом могло постићи за то сразмерно кратко време. Међутим, да се квалитет шаха издигне, треба један дуги период рада. Значи да треба ићи далеко уназад, ако желимо да испитамо основе овако великог напретка; треба изнаћи прве шаховске трудбенике и пионире. Зато ћемо морати заћи у прошли век.
У прошлом веку шах је био ограничен на интелектуалце
средином прошлога века било је шахиста у Београду. Углавном играли ови који су учили школе у иностранству. Међу њима било је и таквих, који су као студенти у страним варошима посећивали тамо. шње клубове, учествовали на утакмицама, па донекле били упознати и са теоријом. По повратку у земљу етупали су на разне дужности, фли ниау престајали да негују шах. Обично су се увече скупљали у неком локалу, који би из својих средстава снабдела са неколико шаховских гарнитура. Тај круг шахиста се ширио, па су накоји од Зе
Већ доста су га
учили да играју м они муна или Новог Сада никуда даље . нису ишли у ни остранство. Званич-
них утакмица није било, али ау често сусрети између најјачих имали карактер првенства. Долазиле су нтрачи и из других места да се огледају са београдским шахистима, као. на пример из Ваљева чика Љуба Ненадовић и професор. Калман.
Не зна: се: тачно кад је основан први шаховски клуб, у Београду. Једна књижица из 1886 године показује да је већ тада постојао клуб. На корицама стоји: Правила за играње шаха, издао Београдски шаховски клуб. Београд 1586, штампарија Мат. Јовановића, Кр. Милана ул. бр. 5. Значи да је шах у Београду раније био организован него у Загребу, где је 1888 обравован шаховски клуб и отштампан први правилник.
Крајем прошлога века Београдски шаховски клуб у више махова је про“ падао и опет обнављан. Тако је забележено да је поново успостављен 1898 године, али се већ после три месеца услед неких размирица распао. Дуго после тога шахисти су се задовољавали каквом каваницом. Ту би се свако вече скупљали и играли 623 икакве организације.
О шахистима Београда прошлога века сачувано је врло мало података, 'Леп материјал имао је у својој аржи» ви шаховски пропагатор адвокат Ј. М. Овадија. Међутим он је 1941 год. пао као жртва окупатора, а са њиме
ар, ре, шње, вод, | 9) карма, зла“ бама, алкар; 10) шаље, те, обала, ам, “анам; 11) уми, кале, ено, плот, сци; 12) Тинторето, •е, Покришкин; 1) о никс, моло, Лада, моаре, ,
Вертикално: : ;
1) Гоја, вов, шуто; 2) 6 ка: мин; 3) на, Шид, хаљини; 4) ч, фил, поре, тк; 5) Асен, п, рм, кос; 6) рис, боа, атар; 7) ом, Зинка, елем; 8) 5, шалитра, ето; 9) ово, ра, зло, ол; 10) ере, ае, рабе, о; 11) терор, Лебане; 12) рони, ба; ало, л; 13) Ли, та, има, па; | 14 у, Кирјања, под; 15) до, локве, алка; 16) арж, маг, амор; 1) Руањ л, вл, тим; 18) н, кал, Бока, шо; ту ис, џип, Данска; 20) Цесарец,. рапир; 21) Ирак, кеј, мине.
ВИДМАР—ОВАДИЈА— КОСТИЋ. СУСРЕТ У БЕОГРАДУ 1922 год. коса об о коло сеоска Оре Ооо ОКО Сао)
је ишчезла његова велика шаховска библиотека и архива, којима трага нема. Пред рат је обећао да ће о тим шахистима дати занимљиве _ податке »Стара Београђанин«, али „је његова магла: смрт и то омела. Сада је већ тешко прикупити неке детаљније податке, али ће се можда ипак штошта наћи.
Кавана „Париз“ као средиште шахиста
Почетком овога века шахисти су се скупљали _ код Боторића — кавана »Париз«, где је било шест шаховских гарнитура. Најјачи играчи су били професор Светислав улићевић, адвокат Блажа Барловац и адвокат Овадија. Вулићевић је био некад претседник једног шах-клуба у Паризу, где је имао прилике да се огледа са најбољим француским шахистима. Његове дв= сачуване партије показују ла је био добро упознат м са тадашњом шаховском теоријом. По повратку у Србију он је популарисао шах у сваком месту у коме би боравио са службом, Он није ишао на међународне турнире, али је био ипак понос српеког шаха. Када би неки јак шахиста дошао у Београд, за. партнера'бијму бис редовно ћестављен Ву-
лићевић. Зна се да је већ крајем про-,
шлога века с успехом играо. против интерчационалног мајстора др Ное, који је неко време живео у Војводини. Побеђивао је и одличног шабачког шахисту лекара др Винавера, синовца некад чувеног интернационалног мајстора. Најјачи конкуренти Вулићевићу У Београду били су Блажа Барловац и Овадија. Али било је и других шахиста, који су за оно време сразмерао доста добро играли. Међу редовним посетиоцима шаховског круга каване >Париз« били су директор гимназије Срета Стојковић, професор Универ зитета Милан Андоновић, књижевник
Драгиша Станојевић, војвода _ Блажа Петровић-Његош, Сава Карамарковић, саветник _ Јован _ Несторовић, _ Илија
Ђукановић и други. Турнира није би
_ ло, али се водило рачуна ко кога побеђује н постојала је нека врста ранг-листе.
Било је такође шале и задиркивања. Много аду љутили Барловца када би губио партије са Вулићевићем, који му је био далско надмоћан. А Барловац је желео да буде први у ша. ху. Једно вече шахисти су наговорили Илију Ђукановића да престане да игра чим прву партију добије са Барловцем, И заиста, Ђукановић је запео но успео већ прву игру са Барловцем да реши у своју корист. Када је партију добио, Ђукановић је победоносно рекао: »Е, даље вечерас не играм! Хоћу за данас ја да останем мајсторј«е Узалуд је Барловац кукао и кумио да играју даље. Када је видео да од даље игре нема ништа, Барловац се подигао и мрко добацио свом победнику: >Да знаш, никад више ес тобом нећу играти шахај« Ђукановић се сосмехнуо и поновио омиљене Барловчеве речи када би до бијао: >Пошетала Јана до Калемегдана!« Међутим, Барловац се озбиљно наљутио ми поред свег наговарања више није хтео да игра са Ђукано вићем.
«Уз шах су често вођени научни и други разговори, а неки пут и поли тички, Једном приликом неки од партнера узео је краљицу у руку да је стави: на извесно. поље, али је одмах видео да то не би било добро. Млатарао је збуњено њоме над шахов ском таблом не знајући где да јој нађе повољно место. Његов партнер, који је као противник Обреновића био стављен у пензију, добацио је: »Шта је крећеш као да је у благо. слошеном стањује — То је била алузија на тобожње благословено стање "краљице Драге Машин. Присутни су се готово сви разбегли, јер је за суседним ' столом, претварајући се да
||. чита новине, седео полициски агент.
Овадијин рад на подизању · шаха |
Пред балкански рат својом шаховско-публицистичком делатношћу почео
је све више да се истиче Ј. М. Ова. дија. Најтеже му је било да оствари једну редовну шаховску рубрику У дневном листу. Редакдије тадашњих листова пристајале су да. уведу РУбрику, али су тражиле да им Овадија то плаћа по цени огласа! Узалуд је истицао као пример мног= чувене европске листове који имају сталне ру: брике. На једвите јаде успео је да у једном дневном листу успостави шах-рубрику, али наравно бесплатно, То је од њега била велика жртва јер се он, оптерећен породицом, стално борио. са. материјалним тешкоћама.
Овадија је у оно доба много радио и на оргаризацији шаха. У договору
са др 8 „ који је у Шапцу основао. шаховски клуб, започета. ЈЕ 1905 год. дошетена партија Београд. Шабац, а де у знатној мери заинтересовала оздашњу шаховску јавност, Приређивао је такође нш друге. равне утакмице и често посећивао. шаховске
кругове у унутрашњости. Његова ша.
ховска рубрика лоносила је иецрине вести о талолињем светском прваку 'Ласкеру, о ветиким иностраним утакмицама, а објављивао је и проблеме Одлазио је у итостранство када су државе
иазовским | претстав“ + 5 поља У готове СВИМ. тадашњим | шаховским адресарима, Србија је заступљена именом Овадије.
Као пагтнер Овадије је био врло пријатан и сав су се отимали се; њи ме да играју. Волео је отворене члр= у којима брзо долазњ део заплета, 8 нарочито је уважавао лепе комбинације. Ценио је духовитост ни уметност у шаховској игри. Међу његовим не“ кад популарним и разноврсним шаховским књижицама истичу се »Мајдуховитије комбинације #3 _ партије. М. Морфија«, _ >Бриљантне _ комбинације знаменитих шаховских мајстора«, >Шаховски проблеми у два потева« итдљ, Све те књижице отштампао је Овадија после првог светског рата, јер је та:
да нмао читалачку публику не само Србије, већ читаве Југославије, 1 Значајно. је и учешће Овадије у
оснивању Светског шаховског савеза »ФИДЕ«, који је остварен. на конгресу у Паризу 723 јула 1924 год, Протокол су потписали претставници петнаест земаља, међу којима Овадија за Југо славију.
Да би што више дао потстрека развоју шаха у Београду, као и чита“ вој земљи. Овадија је у току од 1920 до 1980 доводио читав низ страних мајстора. Тако је. 1921 гостовао, Маро» ци, 1922 Мизес, 1925 бивши светски првак „Ласкер, 1926 Кмох, а крајем 1930 светски првак Аљехин. На, симултанкама и другим приредбама наши шахисти су имали тада прилике да се огледају са најбољим светским мај сторима. Када је Ласкер боравио у Београду, Овадија је са њиме у ша ховској сали некадашњег Гранд-хоте» ла одиграс једну слободну партију. На огромно одушевљење посматрача Овадија је постигао добивен положај. Нажалост, у последњем тренутку Овадија је учннио грубу грешку и тако му је лепа победа исклизнула из шака. Партија је била веома занимљива и објавили ау је у оно доба многи страни шаховски часописи.
Вредни пажње су били и Овадијини покушаји да се оствари меч Ласкер Видмар, као и турнир четворице: Аљехин — Капабланка — Ласкер — Видмар. Мако је имао начедни пристанак ових мајстора Овадија је морао да одустане од те замисли, јер се није могло наћи материјалних средстава.
Данас Овадије нема међу живима. Ускраћено му је да види плодове свога дугогодишњег рада. Није му дано да ужива у великом развоју навугр шаха као м у успесима београд“ ских мајстора, нити да дочека доба када ће власти указивати пуну паж• њу и помоћ шаховском покрету. Истрајним радом на унапређењу ша ховске вештине наши данашњи труд“ беници најбољу пошту ће одати како Овадији, који је такорећи живот свој посветио шаху, тако и његовим прет~
ходницима, чија су имена знатним де лом отишла у заборав.
Озрен НЕДЕЉКОВИЋ |
ЖИВЕО НАРОДНИ ФРОНТ — СНАГА, МОЋ И НЕЗАВИСНОСТ НАШЕ ДОМОВИНЕ!
, 4 . . - = ји те» 0. . Мати у ф . . р 1 5 = ~ К | 1: ( у . 4