20. oktobar
СТРАНА 4
СА ПРАВЉЕЊЕМ ТАКМИЧАР СКИХ ПЛАНОВА ЗА НО. ТАКМИЧАРСКУ ЕТАПУ ТРЕБА ПОЖУРИТИ ЗУ:
ТАКМИЧЕЊЕ ЈЕ ДОБИЛО СВОЈ КОНАЧНИ ОБЛИК
акмичарски систем у раду,
који је денас усвојен од целокупног радништва наше земље, прошао је до свог данашњег облика кроз више фаза. Одушевљење радништва Београда, настало одмах после ослобођења, умногоме је помогло да то такмичење допринесе брзој обнови порушене земље. Та прва такмичарска етапа носила је обележје тежње да се обнови и поправи по сва ку цену све што је порушенд и што се да обновити, Природно је да У овој етапи такмичење није имало неки нарочити плански облик и да је радно време било последње на шта су пуни самопрегора радници обраћали пажњу.
Првомајско такмичење 1946 године настало је као резултат оне огромне тежње ослобођеног човека наше отаџбине да се што пре побољша животни стандард, да се на тржиште што пре избаци довољна _ количина _ потребних производа. У овоме другом делу такмичења такође се није обраћала пажња на радно време и један добар део послова обављен је прековременим ра дом. Овај убрзани темпо рада У току првомајског такмичења (1946 године имао је као обележје почетак састављања такмичарских планова, при чему је посвећена недовољна пажња квалитету производа, Тлавно је било производити и пребацити до тада утврђене могућности производње.
Новембарски део такмичења у 1946 години одликује се већом пажњом, која је посвећеНа састављању такмичарских планова, и евиденцијом, која је добила оно место у пронзводном процесу које јој припада. Обележје новембарског дела такмичења године 1946 је поред побољшања производ ње и смањења трошкова то, што су такмичарски – планови, углавном, били ислуњавани У оквиру радног времена, У о вом делу такмичења планови су постојали, али су често били нереални и неконкретни. Значај новембарског такмичења У 1946 у погледу искустава која су добијена у току такмичарских напора, био је велики за нов период, за такмичење у првој години планске привреде.
Са преласком на плански рад такмичење је усавршено током ранијих етапа, добило нови облик и нове, конкретне циљеве. Такмичење је коначно постало систем у раду, а првомајска етапа такмичења у 1947 години послужила је добро рал ништву да научи да ради по плану, да спонтано замени пла«нирањем и да у плану нађе оваплоћење својих тежњи ка коначном преласку на социјалистички начин рада, ка приближењу свеопштем идезлу рад ног народа: социјализму.
Новембарски део социјалистичког такмичења у 1947 години неће се много разликовати од мајскога дела по радном елану, јер тај елан може само да буде појачан, већ по усавршавањима која ће доћи из
тежње да се рад учини што рационслнијим и што ефика.снијим. Нико није са таквим жаром желео план као наше радништво. И као резултат свеопштих тежњи и нове друштвене структуре наше земље ство рен је Петогодишњи план, чији су главни циљеви индустријализација. и електрификација наше земље, главни предуслови за оств рење бољег и имућ нијег живота. План је готов. Нови задатак који се поставља пред радништво, сељаштво, радну интелигенцију и радни занатски сектор наше земље је његово проучавање и испу-
њавање, Застој у плану није предвићен нити је смео бити предвиђен. Такмичарски елан
радника такође не познаје застоја. Међутим, такмичарски планови за нову етапу, за новембарски део такмичарске године, још. увек, после свршетка првомајског дела такмичења, не постоје по свим предузећима Београда. Свега неколико синдикалних подружница Београда преузело је нове обавезе и саставило планове према којима ће да се одвијају и управљају такмичарски напори,
Месни одбори и Месно синдикално веће приступили су хитној организацији и пружању помоћи синдикалним подружницама, које ни до данас немају своје планове за нову такмичарску етапу. Такмичарски планови морају због тога бити правовремено, односно што пре састављени, како би се избегао онај застој, који је постао скоро обележје сваке
завршене _ такмичарске етапе. .
колектив
Овај застој уследио је као резултат спорости рада такмичарских комисија, а још више као резултат неагилности упра ва предузећа, које ни досада немају потпуно разрађене производне планове по одељењима. С друге стране, многе управе предугећа онемогућиле су састављање такмичарских планова тиме, што производне планове одељења нису чек ни у главним цртама доставиле радницима упознавши их са задацима које они треба да преузму у првој години планске производње. Тако, управа Градског саобраћајног предузећа оправдава неупознавање радника са производним плановима тиме што се изговара да је производни план тајна.
Они који треба да испуне производне планове морају да буду упознати са оним што треба да ураде, да би и сами могли да помогну састављање такмичарских планова и да би из производног плана могли да извуку конкретне задатке по којима ће дати своје личне обавезе за такмичарски план. Непознавање плана је кочница за узимање нових радних обавеза ,а када се говори о Упознавању са планом, у првом реду се мисли на упознавање са планом рада у сопственом предузећу, а затим са планом рада у целој земљи.
Такмичарски планови морају да буду у складу са производним плановима и само тако ће моћи појединци да дају своје личне обавезе (у пребацивању плана, норме, побољшању квалитета, смањењу трошкова, обуци нових кадрова „итд.), а групе и одељења своје заједничке (заједничко пребацивање норме које је важније од појединачног пребацивања) обавезе из којих ће се саставити и оформити скупни такмичарски планови за цело предузеће, који ће бити допуњени обавегама свих управљеним на то да се хигијена у предузећу побољша, да се уклоне недостаци и побољшају радни услови, да се организују стручни курсеви, да се оспособи што ве-
ћи број ученика за: стручне ра--
дове и да се појача културнопросветна делатност.
У погледу појединачних 0бавеза, поред пребацивања нор ми, веома велику пажњу треба посветити обавезама за стручно усавршавање ученика, како су то урадили радници предузећа „Југоштампа“: Влада Марић, Стеван Фолкман и Петар Хмељак.
Омладина је досад по предузећима Београда показала највише агилности при састављању такмичарских планова, тако да је редак омладински неког _ београдског предузећа који до данас нема састављене такмичарске планове и дате обавезе.
Пред управне одборе синдикалних подружница, односно
пред њихове такмичарске комисије, поставља се хитан за»
датак састављања _ такмичарских планова 3а нову етапу такмичења, Управе предузећа
дужне су да при овоме потпомогну своје радништво, _упознајући га са производним пла новима. Преузимање нових так мичарских обавеза је хитан и најважнији гадатак, јер од так мичарских Планова, од њиховог испуњавања зависи и испуњење производних планова, испуњење планова за прву годину рада Петогодишњег плана. Синдикално чланство чека на такмичарске планове, на њих чека иПетогодишњи план, чије је остварење залога 60. љег живота свих радних људи наше · земље. Б, В.
Индустријализација земље,
-
— Замисли, молим те, да има света који се и овом кија-
мету радује.
проналасци роционолизатоа и новотора општа су својини
елики број реционализтора и новатора Београда дао је до сада многе новине чијим коришћењем је производни процес, унутар предузећа у којима ти поједини рационализатори и новатори раде, усавршен и унапређен, Међутим, није довољно да се порналасцима новатора и рационализатора користе само поједина пре дузећа у којима су ти проналасци остварени. Све ово што усавршава производни процес својина је свих радних људи наше земље, и због тога је потребно да се проналасци примене не само у оном предузећу у коме су реализовани, већ у свим предузећима исте врсте. Конференције ударника, на којима су наши – најбољи радници мењали своја искуства, корисна су новина, али за примену проналазака по свим предузећима до сада није скоро учињено ништа, Честа је појава да поједине управе предузећа не дозвољавају да резултати рада њихових ударника изиђу ван круга прелузећа, изговарајући се да „чувају тајну“. Међутим, руководиоци предузећауовим случајевима заборављају да су сви проналасци и све тековине на усавршавању производног процеса данас државна, друштвена, општа својина и да уском схватању инетереса појединог предузећа нема места у земљи у којој су средства за производњу заједничка својина и у
којој усавршавање производње _ повлачи и побољшање животног стандерда целокупног _ радног станов-
ништва, Чест је случај да ако неко од радника једног преду“ зећа потражи финансиске могућности за остварење и градњу машине коју је неки новатор другог предугећа пронашао, управа предузећа одговара да таква машина већ посто“ ји. Дешава се и да радник, који је отпочео посао на усавршавању неке машине, одустаје од даљег рада због тога, што је сличну машину већ про нашао радник неког другог предузећа, Не треба заборавити да проналасци служе у опште сврхе, да је корист од њих општа и да новаторство постоји због корисности, а никако због самих проналазака. Постигнућа _ наших рационализатора и новатора друштвена су својина и због: тога је потребно, поред измене искустава, приступити што пре коришћењу _ проналазака — по свим радионицама где се проналасци могу да примене, без обизра да ли је то у другом предузећу, у другом граду или у другој народној републици. Примена проналазака мора, да се појача и разграна, што је дужност не само земаљских Управа синдикалних подружница и месних одбора синиката,
увођење планске
привреде уопће у новој Југославији значи сигурно и непосредно побољшање животног стандарда на-
ших народа; наших радника,
наших сељака, на-
ших грађана уопште. Док је у капиталистичким земљама национализација у индустрији и повећавање продуктивности рада права несрећа за рад-
ничку класу, јер хиперпродукција зараде,
велики дио радника
лишава један јер производи за
профит — отуда бацање у воду или паљење о- | громних количина животних намирница, док у и- | сто вријеме радне масе гладују, — код нас ће го бити обратно, то ће само убрзати благостање на-
ших народа.
|
већ у првом реду руководстава предузећа. Са променом наше друштвене стварности најучне тековине постале су својина друштва и њихова примена мора да служи зато да се кроз усавршење производње побољша живот грађана.
ЉУДИ КОЈИ УНАПРЕЂУЈУ ПРОИЗВОДЊУ
Влада Николић, тапетгр Бро: доградилишта сна Чукарици, израдио је венац за спасавање од ситне плуте уместо од целих комада, како су се они досад радили, Уштеда у времену постигнута је за 50%, а пронзводња је повећана за 100%. Такође је огромна уштеда У материјалу, јер се ради од от-
падака, њ
Шабан Панђић,
мотористаелектричар _ Бродоградилишта на Чукарици, израдио је уре: Бај за прикључење агрегата код електричног варења. Агрегати за електрично варење на хилингу били су раније укопчавани са једним укључивањем и једним осигурачем. Код квара на мотору или електричном спроводнику било је потребно прекидати струју за све укопчане агрегате за варење. Да би се то спречило, уређен је ор" марић од шест прекидача, сваки са припадајућим осигурачем, тако да се код квара, односно код радова на поједином огранку, не прекида струја у осталим агрегатима. Овим Пан: ђићевим уређајем повећана је уштеда у радној снази за 11,7%
или, изражено у новцу, за 198
динара дневно,,
ЈЕДАН ПРЕДЛОГ ЗА ИСЕЉЕЊЕ НЕПРОДУКТИВНИХ СТАНОВНИКА
КОГА ТРЕБА ИСЕЛИТИ из БЕОГРАДА
итање исељавања непро-
дуктивних становника Београда покренуто је већ преко дневних листова и „20 октобра“. Овакве мере народ них власти поздрављају сви грађани који живе у пренатрпаним становима и који месецима немају пристојног стана. Данас је Београд преоптерећен _ становништвом. Овакво стање уместо да се поправља, иако се зидају нове и поправ“ љају старе зграде, сваким даном је све теже. Београд се свакодневно пуни и станбено питање постаје све компликованије. Због тога мислим да је потребно да нашим властима овим путем пруже грађани своја мишљења и сугестије, како би се ово питање бар ублажило ако се не може У потпуности решити. Ја ћу изнети своје мишљење и пред“ лог по овом питању.
Станбено питање у Београду ће врло тешко бити решено и поред оправљања старих и подизања нових зграда све док се не забрани усељавање оних лица која без икакве потребе долазе у Београд на стално становање и не иселе сва лица која ништа не везује за Београд сем њихова лична жеља да баш у овоме граду живе.
Станбена криза почела се у већој мери појављивати од месеца јуна 1946 године и сваким даном је све гора, тако да је дошла до неиздржљивости. Државни _ службеници, стручни радници и други који због службе и рада за План долазе у Београд немају стана, док они којима није место у Београду поседују удобне станове. Наше власти су ово у“ виделе и хтеле помоћи да се добром вољом закупаца искористи свако одељење, да многи и многи не станују по вагонима и ходницима итд. Извршни народни одбор Београда својом одлуком број 3730 од 31 маја 1946 године одобрио је да сваки закупац стана може да прими у свој стан лице које хоће. Потребно је само да попуни бланкет код свог рејона. и то да потпише закупац стана, а власт је дужна да таквом лицу изда дозволу за становање у Београду. У. овој одлуци дато је право потстанару да после шест месеца постане и он стални станар, то јест закупац стана. Ову одлуку народних власти многи закупци, сем мањег броја, изиграли су и злоупотребили. Примали су лица која нису дошла по неопходној потреби у Београд позивали су из унутрашњости
рођаке, стрину, тетку, познанике — да попуне стан „да не би ништа реквирирали“. На овај начин доселили су се У
Београд многи непродуктивни становници. Кад би власти У шле детаљно у испитивање зашто су поједина лица дошла у Београд, тек би онда схватиле шта је у пракси учињено са њиховом одлуком која је имала за циљ да ублажи станбено питање. Ја мислим да би ову одлуку требало народне власти да измене.
Основ за правилно и правично решење станбеног питања у Београду требало би поста“ вити на следећој основи:
1) Надлежне народне власти да издаду наређење, да се ниједно лице не може примити на стално становање у Београд док за то не добије уредну дозволу. Увести систем дозволе боравка с тим да органи власти оцењују оправданост боравка. Не дозвољити усељавање – пензионера, трговаца и сличних непродуктивних елемената.
Установити да само лице које добије: стални боравак може бити уписано у стални списак станара. Према броју лица (самац или са породицом) мора се завести у књиге да има право на стан у Београду и на које просторије (каб потстанар или му се додељује посебан стан).
2) Сва друга лица имају бити уписивана у списак пролазних станара и на њиховој пријави мора да буде означено колико им се дана одобрава да остану у Београду с тим да не заузимају ничији стан и да се не воде као потстанари.
Ово би биле прве основне мере.
Друге мере би биле следеће; да би се Београд ослободио оних непродуктивних становника који су У граду, и то на потпуно праведној основи, требало би у свакој улици уз помоћ организација Народног фронта образовати комисију од најмање шест лица, (старијих особа), Ова комисија имала би за дужност да у свакој кући изврши преглед: ко станује, за-
Х
кафеџија, ·
види из многобројних
- 23 МАЈ 1947
што станује, веже ли га за Београд нешто итд. За које лице установи да се може њ селити из Београда треба да предложи своме рејону а рејон _ главној комисији – при ИНО-у на коначно решење.
При предлагању за исељење из Београда уличне комисије и остале власти требало би да се придржавају следећих _ принципа: 1) Иселити све избеглице ко. је су дошле за време окулације, јер је земља ослобођена и могу да се без икаквог изговора врате кућама. Међу избеглицама у Београду има ба. гатих људи, многи од њих још за време окупације отворили су радње, ступили У службе, неки купили куће, а сирома“ шне избеглице биле су растурене по селима у Србији и ра« диле на пољским _ радовима, Кад је дошло ослобођење из: беглице са села вратиле су се кућама, док се из _ Београда вратио веома мали број. Бога тији су се на разне начине пласирали у Београду и нећа да иду кућама, иако тамо и мају своју имовину. Ови људа су заузели највеће и најбоље станове, те их треба – првен« ствено иселити.
2) Иселити у родна места или друге мање вароши све пензионере који су пензионисани од 1941 године до данас, а ништа их не везује за Београд. Овде изузети оне који имају децу у школама какве не постоје У унутрашњости, запо« слену У државној служби морају са њима живети. ђ
3) Иселити породице државних службеника који су пре« мештени из Београда, и ника-= ко неће са собом да одведу и своју породицу.
4) Иселити из Београда гве самце и самице, брачне парове без деце, за које се утврди да нису нигде запослени и да их ништа не веже за Београд.
5) Има известан број лица оба пола која живе у фиктивном браку као „муж и жена“, заузели су станове као брачни пар а само једно од њих је запослено. Овакве парове не треба признати за породицу јер" по нашим законима породица се ствара „регистровањем“ коду народних власти“. Таквима треба одузети стан и запосленом лицу које мора остати у Београду дати собу као потстанару. '
6) У Београду има највећи број самаца, а нарочито мн'. го самица, који су дошли У Београд пре рата, за време рт“ та, па неки и по ослобођењу. Заузели су модерније и веће, станове не за своју личну У потребу већ за шпекулацију. Издају једну собу од 500 до 1.000 динара, па и више, и тако пљачкају оне који не могу до ћи до стана. Не плаћају вла стима ни динара, а штете зграду многобројним самцима. Сопственике зграда оштећују тиме што се за њих мора плаћати вода, осветљење и други трошкови. Ове особе су већи“ ном без икаквог занимања, 4 многи су пензионери,
У случају да се овакве сами“. це које издају собе из изве“. сних разлога не би могле исе_ љити, онда их треба покупити и сместити више њих у један стан, а њихове станове доде лити породицама. ћ
7). Извршити строгу ревизију свих потстанара и за кога се утврди да му није место у Бео“ граду одузети му дозволу иселити из Београда.
8) Има велики број жена ко“ је су готово увек биле без 3% нимања и које су постале 8% стојнице _ зграда. Добиле су бесплатно стан, осветљење "У огрев и пристојну плату и По што су често самице, додеље не станове су издавале – ПОЛ закуп. Од оваквих особа није било много користи. што <' жалби народним властима од стране станара и власника зграда ове особе без обзира кад (У дошле у Београд требало 0" иселити а на њихова места уселити породице, првенствено инвалиде, који морају станова“ ти у Београду.
Сматрам да ако се поступи по овом мом предлогу да ће се станбено питање у Београду донекле побољшати, На 089 начин многи људи који месе“ цима немају стана доћи ће 19 ·
стана. 8 Јеврем РИСТИЋ > Мачванска 5 =: