20. oktobar
|
23 МАЉ-4947 -
20 ОКТОБАР,
АНСАМБЛ ДРАМЕ ЗАГРЕБАЧКОГ КАЗАЛИШТА НА ГОСТО ВАЊУ У БЕОГРАДУ
ЈУАЈАМНА. ПОСЕТА. ЗАГРЕЋАЧКЕ 1 БЕОГРАДСКЕ. ДРМНЕ
агребачка и београдска драма узајамно се посеЋујУ ових дана. Измењују своја искуства у раду, показују своје уметничке домете, Њихове узајамне посете имају карактер уметничко-стваралачког рада, показивања основних линија досадашњег рада, потстицаја на нова стварања, Позориште је после ослобођења стављено пред крупне задатке. Оно је имало да изнесе репертоар који је одговарао проблематици дубоких промена извршених у држави и друштву. Оно је имало да створи нов начин уметничког _ рада да би могло уметнички остварити такав репертоар, У ре пертоар су ушла дела из класике која су по својим високим књижевним вредностима и по својој идејности постала трајна, а из савремености она дела која говоре о актуелним проблемима. Такав репертоар морао је вршити дубок прелом у раду уметничког кадра, деловати на стварање новог процеса уметничког рада.
Узајамне посете београдске и загребачке драме имају да покажу којим путевима су пошла њихова позоришта. Обе драме могу за сада да покажу идејне и уметничке основе свог даљег развитка, На овим основама се показују перспективе уметничког стварања, смернице, метод рада који се примењује, показују се и успеси, као и недостаци достигнућа и слабо. сти које треба кориговати, Ове посете нису, дакле, формалне природе, већ и на уметничком плану дубоко садржајне. ИМ једна и друга драма имају 38 циљ да ове посете буду ступањ даљег њиховог уметничког резвитка, да свој досадашњи рад покажу као једну етапу у процесу свог уметничког стваралаштва., Узајамне посете позоришта су од несумњиво велике користи, Позоришта излаге пред нову публику, с једне стране; с друге стране — показују једно другом оне елементе у којима су више успела, упућују једно друго у успех стварања. Позивају једно друго на утакмицу која није на бази конкуренције, већ узајамног допуњавања У стваралачко-уметничком раду. Упознају једно друго са својим искуствима у раду, делују једно на друго У ономе што је позитивно и корисно, Имају могућности да о резултатима свога рада чују мишљења која им могу дати значајна упутства у оријентацији свога рада на путу уметничког развитка, као и на путу оспособљавања да одговоре 38 лацима које им данашњица. поставља, Загребачка драма доводи и свој глумачки подмладак и показује га у претстави „Ујка Вања“ од Чехова. Тиме показује своју драмску школу, метод радг у њој, резултате тог метода. На тај начин сазнајемо о развитку нових уметничких снага, о формирању нових У метничких кадрова, То ће помоћи и другим глумачким школама јер ће се чути мишљења видети који метод рада треог применити за стручно уздизање глумачког подмлатка.
Узајамне посете загребачке и београдске драме показују културни живот народних република Хрватске и Србије у области позоришне уметности. Братство југословенских народа добило је чврсте темеље У народно-ослободилачкој борби, Оно има свој снажан израз и
==
Подздон Продзнок
сад
— Хајдемо брже кући,
ће киша! — Откуд знаш>!
= Па видиш: почиње поли-
вање улица,
· кула,
јр папи инстант тим липе тен
у оваквим културним манифестацијама. Заједнички рад на културном уздизању наших народа, јединство и солидарност у том раду са својим посебним индивидуалностима _ испољева се У једнодушној жељи да позориште буде значајан фактор у формирању новог човека. Велика је и чаробна снага позоришне уметности, Жива реч
која долази са позорнице преображава дух, делује на све, оплемењава човека, Позоришна уметност "руши предрасуде, отвара нове видике, уводи широке народне масе у културни живот. Због тога та реч мора бити уметнички снажна, идејно богата, стваралачка и садржај.
на. Велибор ГЛИГОРИЋ
разговор са Ивом Тијардовићем
(О дана у Београдском народном позоришту гостоваће ансамбл драме Загребачког народног казалишта. У исто време чланови драме Бео. градског народног позоришта даће неколико претстава у Загребу. Ово прво послератно узајамно гостовање позоришта Загреба и Београда послужиће као оонов за даљу размену уметника и културну сарадњу између Београда и Загреба, као и између других главних традова наших народних република. У Београду се већ неколико дана налазе, поред управника Загребачког о казалишта Ива Тијардовића, првакиња драме Божина Краљева, редитељ и глумац Тито Строци, технички шеф Антун Поточњак, шеф протокола Ђука Беркеш и целокупно техничко особље, У
среду увече стигао је и цело купан ансамбл драме казали. шта у Загребу.
У разговору са сарадником „20 октобра“ управник Народног казалишта у Загребу Иво Тијардовић говорио је о значају посете Загребачког казалишта Београду и Београдског позоришта Загребу. На питање: ко је дао иницијативу за ово узајамно гостовање позоришта, Иво Тијардовић је рекао; | –
— Иницијативу за узајамно гостовање дала је конференција казалишних стручњака, која је одржана прошле године У Београду. Међутим, жеља особља и једног и другог казалишта за узајамну посјету, по+ стојала је још од ослобођења. Услијед објективних потешко= ћа она се, наравно, раније низ је могла остварити.
— Какав је циљ ове узајамне посете»
— У првом реду — рекао је Иво Тијардовић — посјета Загребачког казалишта Београду и Београдског позоришта 3агребу послужиће продубљивању братских _ односа Срба и Хрвата, затим _ успостављању што тјешњих културних веза између два наша народа и, на крају, упознавању метода рада једног и другог казалишта, њи. хових настојања и постигну“ тих резултата.
За наступ наших умјетника на београдску позорницу МИ смо изабрали нашу најбољу драму „Господа Глембајеви“ од Крлеже и класичну трагедију „Отело“ од Шекспира. У, намјери да покажемо како тражимо пут и да ли смо на пра» вом путу да постигнемо ону умјетничку истину на сцени социјалистички _ реализам најглавнији наш проблем који нас је занимао и прије рата, а који нас је од ослобођења потпуно заокупио. 1
Ми Загрепчани смо необично задовољни што већ видимо ка ко ће нас срдачно овдје у Беотраду примити, не само управа и чланови позоришта, него и, надамо се, београдска публика. Још више нас весели то што смо прије нашег одласка из Загреба констатирали да де интерес за тостовање Београдског позоришта у Загребу био врло велики.
Успостављање веза између
Иво Тијардовић
казалишта У Загребу и позо“ ришта у Београду није ништа друго него наставак наших веза кроз читаво једно стољеће, које су биле прекидане само онда када се непријатељ наших народа знао окомити на нашу земљу и културу, а што је, У овом посљедњем ослободилачком и побједоносном рату фашистичког агресора грдно ко“ штало,
Наше народне власти, на ставио је даље Тијардовић, примиле су предлог наших гостовања са највећим разумијевањем и дале обимну моралну и материјалну помоћ да се оно оствари, Увјерени смо да ће послије овог првог гостовања, услиједити даљња драмска 2 и оперска гостовања.
(то десети плон предузећа „Пролетер
»Годиашњи и петогодишњи план оствариће се ако буду остварени дневни производни задаци у одре. ђеним гранама привреде, а у неким чак и производни задаци за сваки сат«, (Др Благоје Нешковић).
(276 десети план предузећа »Пролетер«> Зар то преду зеће има преко сто планова. Постоји Петогодишњи план и годишњи планови, о тим пла новима знају сви грађани, А. ли, овде је реч о дневним пла.
новима производње, који се по _ предузећима _ састављају Кад се годишњи разложи, на
дневне задатке.
Борба за испуњење дневног плана је свакодневна, огорчена и упорна борба радног колектива »Пролетера« и сва-
ког појединог радника, јер пропуштено време не — може нико надокнадити,
И дневни план састоји _ се
од много мањих планова. Он је разбијен на стотине ралних руку које са много сит“ них операција остварују пи фре дневног плана, у »Пролетеру« — толики и толики број сандала, плитких ципела, цодечјих ципела, Дневни план је разбијен на норме.
Плански биро у фабрици обуће »Пролетер« разложио је годишњи производни план на тромесечне, месечне, недељне и дневне. Од 1 јануара ради се по плану.
Али да се вратимо на сто десети план, Сваког дана У шест сати ујутро одлазе рад“ ници У плански биро и доби“ дају мале зеленкасте листе. То су дневни планови који носе број радног · дана У години. Тако је, например, једног дана и отпочела битка за сто десети план.
Мајстори одељења кројачнице и штанцераја _ добијају калкулационе листе, Та је новина уведена пре извесног времена, Те листе су написане за сваког радника тих одељења. На основу дневног плана распоређује се, према рад“ ној _ способности _ појединог радника, тачно колико има ла. произведе и колико му за то следује материјала. Мајстор раздели листе и изда материјал. У калкулационој листи и: ма једна важна мала рубрика »враћено«. Из ње се види колико је који радник уштедео материјала. Од ова два оде љења зависи да ли ће бити постигнута уштеда У материјалу. План се не може према шити ако се само више про. изведе, већ и ко рубрика
>враћено« буде Увек имала «неку цифру. Ако радник раније _ сврши
посао, предвиђен у калкула ционој листи (а то су добри радници), добија следећу, сСУтрашњу. У осталим одељењима Мај стори, Исто тако, имају дневне планове и с тим шким дневним планом воде
страте",
У одељењу цвикераја фабрике обуће „Пролетер“
уведен је
ланчани систем
битку која траје -осам. сати сваког дана. 4
И у тим одељењима води · се битка за дневни план _по-
јединог радника — норме.
А шта се дешава ако оде љење сврши дневни план У 13 часоват Ако се данашњи план сврши у 13 сати, а не у 14 и 15 како је предвиђено,
сутрашњи се може свршити У 19,30 или 12 сати, па следећи још раније у 11 итд, и на тај начин план за осам дана може да се сврши за седам дана. Тако се скраћује време. Ето пута. за премашење пла» на!
Замишља се да само чинов“
ници и мајстори пишу цифре им
Остварење овог пет огодишњег плана потпуно ће преобразити нашу земљу. То значи да ће наша земља постати не само много богатија мате-
ријалним добрима,
омогућити брзи културни развитак.
него ће та материјална добра
Имати ћемо
не само више разних фаб рика, рудника, жељезница, разних машина, добрих комуникација, разне
стоке и животних намирница,
већ ћемо имати
много више разних школа, средњих и високих, разних научних установа и обновљених села и
градова и тако дгље.
ви за лакши даљни свестрани развитак.
Створити ће се уједно усло-
Силно ће
"порасти благостање народа. Већ при крају пете године оствареног плана општи народни доходак
силно ће се повећати.
тито
испуњен је и премашен
и испуњавају рубрике у неким формуларима. Али, и рад. ници имају своје листе. То су платне листе, које се деле сваком раднику у почетку месеца. У њих сваки убележи сваког дана колико је по неком дневном плану — Урадио, тарифу, колико је часова Уутрошио итд: Мајстор прегле“ да и провери тачност и парафира., На крају месеца, на 0 снову ових листа, плаћа — се свакоме по акорду.
Кад мајстори неког одељења установе да је дневни план испуњен, обично је радно време при крају. Произведен материјал однесу у сле деће одељење. Зеленкасту ЛИсту сто десетог плана мајстор који прими материјал потпи> сује: примио тај и тај. То је доказ да је одељење дневни план испунило. МИ ово је новина, Сувишно писање дневног производног извештаја је отпало, посао је поједностављен. У 14.15 часова машине у фа брици заћуте. Завршава се дневна битка за план. Мајсто. ри, _ руководиоци _ одељења, подносе листе дневних планова и калкулационе листе статистичару _ планског бироа. Понекад се деси да се дневни план не оствари. Али, то је само услед квара на маши. нама, које су старе и дотраја“ ле. Радни колектив увек _надокнади пропуштено. Било је тога и у првом тромесечју, али је план пребачен за-8,64%.
Многобројне су цифре У тим дневним плановима. То су цифре у којима је труд, залагање, норма и зној радног човека. Плански биро, после сумирања дневних — испу. њавања _ планова, _ закључује после дугог рачунања и саби рањаг;
Сто десети план испуњен је и премашен за 1777%..
Радни Колектив фабрике 0буће »Пролетер« учинио Је корак ка остварењу . Петого, дишњег плана. Тако се он 60ри за дневни план,
Биће још много измена, још много побољшања ције посла. У цвикерају је У веден ланчани систем. УЂуди у прво време нису схватили да је то боље, говорили су ла од тога ништа неће бити. На слеђа анархије У производњи — старе радне навике — људи тешко мењају. Кад је тај систем уведен, радници су У' видели да је тако много лакше радити. Производња – је много убрзана. Сад сви признају предност оваквог начина рада. Спрема се увођење ланчаног система у сва оде љења, а то је обиман посао. И то је све саставни део бор-
бе за план.
и Ф. АЋИМОВИЋ _
; | с |
организа- |
ГРАЂЕВИНСКЕ РАДНИКЕ.
жватајући правилно веле
ку потребу за стручним грађевинским кадровима у пр" вој години планске привреде У којој ће бити одређен велики број објеката, Грађевинско 0" дељење ИНО-а и Месни од= бор грађевинаца организовали су још у јануару месецу ове године курсеве за стручно 04 бучавање грађевинских радника. Досада су завршила рад два курса за зидарске радни: ке које је посећивало 83 курз систа. На завршним испитима курсисти су показали задово= љавајући успех, тако да су одмах могли да буду упослем ни на грађевинама као полуз квалификовани радници“ Калдрмџиски Курс завршило је 11 курсиста, а ускоро ће бити завршен и курс за тесаче са кога ће изаћи 18 полуквали> фикованих радника; «
Захваљујући великом инте„ ресовању које постоји за ове курсеве, било је могуће орга= низовање даљих курсева, та" ко да данас два курса за зил дарске раднике организоване од стране градских грађевинских предузећа посећује ока 150 слушалаца. Теоретска пре“ давања одржавају се за курси сте свакодневно у Авалској у“ лици број 8, док се предавач ња из практичних радова с државају на грађевини новога Универзитета, њи
Нови калдрмџиски им асфал“= тедски курс посећује _ данас 33 слушалаца, који имају мол гућности да се свакодневно практично обучавају; Већина 'курсиста запослена је на грач ђевинама и посећује предавања после свог радног времена. Тесачки курс биће завршен ускоро, чим буде омогућена да курсисти добију практична знања при градњи дрвених кровних конструкција на но" вотрадњама Београда _ Нови тесачки курс отпочеће рад по четком јуна са досада уписа= них 29 посетилаца. )
У теоретском делу курсева; курсисти слушају _ предавања из познавања _ грађевинско“ материјала, грађевинских кон“ струкција и основних
тичких знања, док на прак-
усавршавају. 1 "
Један од значајних централ= њих курсева градских грађе“ винских предузећа биће куре за нормирце, који _ отпочиње рад 26 маја при грађевинском одељењу ИНО-а.
За све курсеве, којп су У току, пријављен је довољан број слушалаца, али поред њих грађевинско одељење омотућиће и свим омладинцима који се врате са Омладинске пруге да посећују предавања на курсевима за грађевинске раднике и да знања — стечена на Прузи усаврше.
Курсеви за грађевинске раднике знатна су помоћ на» шој привреди којој је потребно све више и више стручних грађевинских кадрова.
Шестомесечни план производње предузећа „Освит“ испуњен је 45 дана раније
адни колектив предузећа
„Освит“ одржао је 15 ја» нуара заједничку конференцију, на којој је претресано питање извршења годишњег плана производње. Радници су се том приликом обавезали да шестомесечни план производње кашика и' виљушака заврше месец дана пре утврђеног рока. Управа синдикалне подру= жнице дала је упутства за рад, Радни елан, који је захватио сваког члана предузећа у пр“ вомајском делу такмичења, дао је као резултат шест удартпика и 12 похваљених и награђених, У току последња три месеца месечни план био је пребациван за 40 до 60 процената. У исто време стално је побољ« шаван квалитет производа.
И поред знатних тешкоћа план је испуњен већ 15 маја, када је и последњи свежањ ка шика и виљушака, предвиђен шестомесечним планом, ушао У магацин, Осим редовне, планом предвиђене производње, произведено је и 68 пакета малих кашика за децу, У испу“ њење _ Петогодишњег _— плана радни колектив предузећа „Освит“ спреман је да уложи пуж не напоре, схватајући сав значај који има план за радниш тво. рај "~ "Александар. 'АРСЕНОВИЋ 41
РАД КУРСЕВА ЗА |
полт~
тичним радовима та своја те“, оретска знања, примењују, М,