20. oktobar
~
БРОЈ 132 ГОД. ЈУ
СМРТ ФАШИЗМУ "СЛОБОДА НАРОДУ!
НЕДЕЉНИ ЛИСТ НАРОЛНОГ СРРОНТА БЕОГРАДА ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443
БН СВАКОГ ПЕТКА
п. П. ЊЕГОШ
(Вад Јевте
Па Његошеви стихови ) задрмшали су се у њивоту народа као народне пословице, У њима је садртшано велико нивотно искуство, зрелост и дубина __--"Миспи, полетност инвенција маште. Но оно што их чини трајним, то је да је њихова садржи. на уско везана са осећајним и мисаоним животом народа, да црпе своју снагу и сугестију из језгра народног духа.
Ти стихови који су постали изреке, начела, девизе, украшава. јући најлепша дела и подвиге народа, исписујући се на заставама у борби за слободу и неза_ висност народа испевани су од великог песника који историју свога народа није упознао кроз књиге и библиотеке. већ кроз усмена предања која мшиве у на. роду и која народ обнавља но. вим јуначким делима и подвизима. Сви ови стихови који су постали народно благо исковани су на муци и у борби, саливени су:не само од чврстине и племените металности миспи већ и од оружја којим се народ бра: нио од инвазије. Ти стихови су легати, завети. аманети будућим поколењима да храбре на. род у опасним данима његове егзистенције, да кују срце и карантер младог човека, да утисну своју дубоку увек њиву мисао у печат историје.
Ови стихови носе у себи исторриски смисао и улогу човека не само у животу народа већи у животу човечанства. Они глорификују слободу као најлепшу и највећу тековину част народа као најскупоценији украс њего. ве историје, достојанство човека као највишу врлину у којој се има живети и умрети, У ,овим стиховима је реч да је ропство срам, унижење човека, да су окови гнусна материја која уништава све што је људско у човеку, да људски нмивот има онда лепоте и вредности када се ослободи насиља, тираније н угњетавања.
Због тога су се ови Његошеви стихови увек јављали као светионици у тешким часовима историје борбе народа, Еада је требало устајати против теро. ра, диктатурс) сурове експлоатације, они су са чаробном снатом оживели у срцу народних маса, Имало је не само мисаоности, већ и ватрености, пламенитости у њиховим речима. Толико је сањшета њихова дубока мисао и толико је огњена њихова вера да су могли — заменити оне говоре воји са с" великом сугестивноћу мобилишу народне мссеу борбу. Имало је гордости, само. уверења и самопоуздања у тим стиховима, Мисао која је унета у њих ослањста се на најлепше траћиције народа, Она је црпла своју епску снату и из најснавнијах описа херојских подвита
Перића, по орнгиналној
. уметнични израз у
фотографији)
ЖИВОТВОРНА СНАГА ЊЕГОШЕВИХ СТИХОВА
у народној поезији. Мисао У
тим стиховима сковала је неј.
само генијалност великог песни. ха, већ и ум и дар народа,
Они стихови који су највеће дејство имали у историји ра.
звитка народа, а напосе.у на-|.
родноослободилачној | "борби; то о стихови из „Горског вијен; Његош се у том великом КЕ сјединио са духом, ми_ шљу и осећањима с највећим традицијама народа и са његовом стварношћу, и то стварношћу када народ бије бој за би. ти или не бити, када је угрожен у својој егзистенцији, у ономе што му је најдрагоценије. Његош је дубоко осетио пожр_ твованост народа у судбоносним моментима своје историје, Он је видео пораст енергије народа, пораст онога што је најчеститије у народу када настану дани искушењсф када се загрози с његовој самосталности, Он је осетио врење народа пред устанком, ону. пламену
_ грозничавост пред оружјем ка.
да се на хоризонту народне историје помоле силе инвазије, Тада се из груди народа отме бојни усинлик који позива на борбу до последњега, ма колико надмоћнији непријатељ био, тада се заставе духа извезене витешким традицијама развију
' свом силином, Том устанку наро_
да, тој живој сили историје Његош је дао сугестивни и дубоки стиховима
„Горског вијенца“. И због тога што су њихова мудрост и пое-
7 ~
ГОРСЕШ ВЕНА ШЉ
ИСТОГИЧЕСКО СОББтЕ
СВРШЕТКУ ХУП О ВТЕКА.
" сочинене
ПН. ВЛАДБКЕ ЦРНОГОСКОГА
У БЕЧУ,
словних ч 0 • мититетнсиа
1.817.
НАСЛОВНА СТРАНА ПРВОГ ИЗДАЊА
тика дубоко срасли са оним што је најлепше у животу на. ших народс, због тога су они нашли своје мивотно осведочење у делима и подвизима нароћноослободилачке борбе. Велибор ГЛИГОРИЋ
БЕОГРАД, 6 ЈУНА 1947
Па Џ
Та
РГ
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
а
НЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
___ Шта по нашим месним одборима кочи правилан развој такмичења
А» погледамо развој но= " вембарског такмичења и упоредимо га са развојем првомајског, видимо битне ра.злике. Можемо видети, да и поред многих техничких тешкоћа (недостатак — сировина, па и местимичног отпора стручних руководилаца) наше синдикалне · организације — користећи стечено _иокуство 'Успевају да у такмичење унесу нове и практичније форме ра- да.
Интересовање наших радника може се огледати у маси примера: Наши другови у про. изводњи, узимајући појединачне обавезе, повишавају – себи „норме, а по њиховом примеру _ читаве групе, одељења и колективи обавезују се да раније за. врше посао, дају бољи квалитет производа и подижу нови кадар стручних радника. Лепих примера може се видети у Индустрији мотора, металском предузећу „Дитип“, Београдској текстилној, „Југоштампи“ . „Филип Кљајић“ итд., где су другови узимајући појединачне обавезе у производњи дали себи појединачне обавезе у оспособљавању _ стручних — кадрова, Па и поред успеха у опровођењу нових мера у такмичењу, када их боље размотримо, морамо признати, да имамо не. достатака у нашем раду. Ови
недостаци коче да би такми-'
чење било још шире и боље него што је сада.
Пленум Месног синдикалног већа, одржан почетком маја ове године, коме су присуствовали секретари и по такмичеЊУ о говорни другови из свих "производних месних“ позабавио овим питањима и јасно истакао грешке и недостатке запажене у дотадашњем раду. Затим, пленуми месних одбора, изузев Месног одбо-. ра хемичара који је прилично закаснио, правилно су поставили и разрадили ствари ид дотели добре закључке. То се на. рочито може рећи за металце, кожарце и текстилце. Ако 64 се гледало само на закључке, рекло би се да су пленуми успели, док на терену посао не иде како треба. Наши месни одбори још не владају такмичењем на терену. Закључци " пленума месних одбора на мно. гим местима баш у важнијим предузећима нису у живот спроведени. Врло споро се спроводе, а у неким случајевима ради се на стари начин. Тим подружницама потребна је брза и ефикасна помоћ, коју месни одбори често не стигну и нису у стању пружити. На таква питања другови из месних одбора обично одговара. Ју: „Мало нас има, не можемо стићи, треба нам помоћ“ итд. Тачно: је да њима треба помоћ, али од кудар Једном месном одбору, па и свима, може се повремено указати помоћ на извесним _ пословима, али сталну помоћ већини месних одбора немогуће је пружати. То значи, да питање помоћи треба решити у својим властитим редовима, а зато има довољно услова и могућности.
Када се добро ствари размотре, јасно се види: да главни узроци _ грешака и пропуста, које највећим делом коче развој такмичења, леже у неспровођењу или лабавом спровођењу одлука Четвртог пленума по организационим пита. њима. Одлукама Четвртог пленума предвиђено је стварање пододбора и синдикалних група У подружницама. Затим, стварање комисија по разним секторима, почев од пододбора па до највишег синдикалног форума. Ми смо се већ у пракси уверели, да тамо где су те мере дослелно спроведене, такмичење па и читав синдикални рад боље се и органи. зованије одвија, док тамо где ма и једна ол ових мера није спроведена, послови су У заостатку. Имамо прилично места где ове мере нису доследно или
никако спроведене. У већини.
наших грађевинских предузећа, па чак и тамо где имамо плаћеног , срекретара, није ловољно по томе учињено. Пример: секретар „Комграпа“ (подру-
одббра. а
жнице), не зна колико има сињ« дикалних пододбора, а поготово колико синдикалних група у предузећу, зато што их није ни имао — нити су правилчао организоване. Што се тиче комисија по секторима, оне обично постоје само на папиру или никако, док сав њихов рад обавља једно лице и то најчешће друг који није члан те комисије, већ обично секретар или претседник.
Када погледамо како мисијама стоје месни од6 Ор, онда јасно видимо шта кочи такмичење. На Пленуму Меснот синдикалног већа, нарочито је наглашено да се комисије морају оспособити, јер је без њих немогуће остварити задатке. Када се говорило о комисијама у месним одборима, констатовало се да комисије постоје, само их треба боље активирати, али када се хтело видети како су те комисије ор. ганизоване, дошло се до сазнања: да изузев месних одбора комуналаца и донекле металаца други месни одбори го. тово немају или уопште немају такмичарске комисије.
Месни одбор Индустрије и: схране нема такмичарске комисије. Секретар месног одбора каже: „Имали смо, па се, ето, разишли“, „два су отишла у Централну управу“ итд.
Месни одбор текстилаца има 7 људи, али та комисија ништа не ради. Месни одбор грађевинара уопште нема комисију. Седам другова, које су
· они сматрали за комисију су
другови одговорни по такмичењу у својим предузећима, те нису ни могли пружити Ме. сном одбору неку помоћ, Та-
_ко је стање углавном и код о-
сталих месних одбора. Од неколико људи, које сматрају
_ комисијом, обично су два до
три друга задужена За потсекторе, док остали немају одговарајуће задужење, тј. комиси-
"је нису организоване.
Јасно, да са оваквим стањем ствари сав рад месних одбора пада на секретара и другог плаћеног друга, а да она фи-
"зички не могу одговорити по-
стављеним задацима, нити би се то од њих лично могло тражити, али је исто тако јасно, да су за овакво стање у првом реду одговорни баш ти другови који су стално у месном одбору.
Ми морамо бити начисто с тим да без доследног спровођења одлука Четвртог пле. нума у организационим, паи свим другим погледима, нема и не може бити повољних услова за развој и остварење такмичења у производњи, па ни свих друтих синдикалних и привредних задатака. Ако немамо добре и јаке комисије, ми нисмо у стању сами обави. ти послове, Ако немамо организоване и јаке пододборе и синдикалне групе, ми нећемо имати могућности да руководимо и обухватимо шире масе у производњи.
Комисија мора бити ортгани-
зована од довољног броја људи, и то добрих др.гова, а та. квих ми довољно имамо. Организација комисије мора бити“ таква, да сваки члан у њој може видети свој задатак и развити пуну иницијативу. Ради тога, унутар саме комисије треба створити поткомисије, према потреби самог месног одбора. : Чланове комисија треба ослободити свих осталих синдикалних дужности и створити им могућност да се посвете са. мо томе раду. Члан комисије месног одбора не може одговарати или бити руководилац комисије у своме предузећу. Одређени другови у комисији треба свој посао свакодневно да обављају. Треба прекинути са праксом да се долази од састанка до састанка. Правилним задужењем сваког друга, тако да он има и види свој посао, и правилним _ схватањем задатака, отклониће се појава напуштања комисије. Задаци који стоје пред нама опомињу нас, да хитно и без одлагања приђемо спресвођењу још не спроведених мера према одлукама Четвртсг пленума, јер без спровођења | тих мера нема успешнот спровођења такмичења, па ни осталог синдикалног рада, Љубивоје ЛАЗАРЕВИЋ руководилац тарифно„ такмичарске комисије
Месног синдикалног већа
„На који начин | ће грађевински | радници
| а свим крајевима Београ-
да подижу се нове грађевине, нови станови за трудбенике, Око 12.000 радника запослено је на овим радовима. Они су дошли из свих крајева земље: из Лике, Далмације, Македоније, Босне, Црне Траве, из Баната, са ЕБосова.. Многи су стари стручњаци који су де ценијама радили на грађевинама, али је много више оних који су први пут у Београду и који први пут раде на овим пословима. То су људи који су навикли да раде на обнови својих села и градова, који воле своју земљу, који су вредни и предани послу. Али они још нису научили да раде организовано, често не знају скоро ништа о Плану, о синдикатима, о такмичењу. Многи нису ни писмени. Али, сви желе да се оспособе у свом позиву, да постану добри мајстори и вешти градитељи, Њима је потребна свакодневна помоћ, и у послу, и у културно-политичком уздизању.
Старе навике на новим пословима
Такмичење је за већину од ових људи нов појам, чију суштину треба да схвате тек током рада и развитка. Има добрих стручњака, вољних да се такмиче, али који су спутани старим схватањем. У професорској колонији ради на копању темеља група Воје Витаса и Тодора Бонића, Ова два стара радника који су вични своме послу, поделили су своје другове у две групе, Уче их и бодре на такмичиње између себе. ИМ један и други пазе на резултате и с времена на време мере учинак рада Али ни такмичиње и постигнути резултати остају унутар групе и не објављују се. Они то раде као у спорту. Још увек сматрају да би објављивање бољег резултата ишло на уштрб слабије групе и не схватају да добар пример појединца повлачи веће залагање и осталих радника, Зато они на питање која је група боља, одговарају:
— Сви смо једнаки, сви смо компанија!
Није на свим градилиштима исто. Тамо где се ради дуже времена људи су већ прихватили групна такмичења. Такав је случај са радилиштем на Се верном булевару, где се так-
"снага сваког појединца.
мичи 16 група, Све бригаде, извршују, а многе и премашују производни план. Зна се нај боља бригада, бригада Боже Милтеновића званог „Црнотравца“, која је већ у прошлој години дала 10 ударника. Међутим, иако групно такмичење значи корак напред у подизању продуктивности рада, оно сада већ није довољно за даље развијање такмичења и даље подизање продуктивних Зато се данас, када за извршење Плана треба до максимума развити способност сваког човека, поставља Као главни задатак:' усвајање система појединачних обавеза у такмичењу. Било се учврстило мишљење да се у грађевинским радови. ма не могу преузимати личне обавезе, Али, то схватање је већ разбијено, Разбијали су га сами радници, управо, група зидара Марка Марјановића.
Бригада Марка Марјановића " даје личне обавезе
Марко Марјановић ради на радилишту у Професорској колонији. Већ издалека види се црвена заставица која лепрша на његовој машини. Ту ради најбоља бригада у Београду, бригада која је дала обавезу
"да ће у идућем месецу за 26
дана избацити 600 кубика зида и бетона, иако најновија одређена норма износи 420 ку. бика.
Марко је-стари зидар, одличан стручњак. Али он није само то. Он је од оних трудбеника који покрећу на ствара-
„ лачки рад бригаде и појединце,
и који својим залагањем доприносе да се остварује и оно што је у њиховој струци до скора изгледало немогуће, У Марковој групи ради шест зидара и осам помоћних радника. Зидари су Далматинци, а помоћни радници Словаци, Марко своје знање преноси и на своје мање искусне другове. Он сваком објашњава шта данас значи рад по норми и шта у испуњењу Петогодишњег пла на, значи остварење и премашење постављених задатака.
— Сви моји другови су писмени — каже он, — и лако им је објаснити. Ја сваког дана разрадим план и поделим 3адатке, а они ме слушају као оца.
У почетку бригада је избацивала дневно по 30 кубика бетона, Марко је бележио своја искуства и водио евиденцију учинка рада. Тражио је боље форме у раду и другови су их усвајали, На тај начин постигнути су нови резултати и сада се израђује 40 кубика бетона и 30 — 85 просторних ме тара шаловања. Норма се премашује за 15 — 20%.
— Али и то ћемо премашити! — каже Марко. — Главно је да организација буде као машина и да људи раде тачно по распореду.
Добри резултати и стечена искуства у групном такмичењу дали су Марку основ за даље усавршавање такмичења. Маркова група постала је позната и по томе што је прва
(Наставак на другој страни)
На ата булевару неке зграде се већ. поронвају