20. oktobar

Важни археолошки

налази но циглони у Панчеву

4" циглани у Панчеву пре кратког времена пронађени су трагови неког насеља т гробља. О овим налазима јављено је Централном музеју Војводине, који је потражио помоћ у археолошком особљу од Уметничког музеја у Беотраду. Једна екипа од неколико чланова археолошког одељења Уметничког музеја одлази сваке суботе на циглану и „испитује, откопава драгоцене: налазе. Тако је у прошлу суботу ова екипа наишла и на једно старо словенско насеље, које може да буде најстарије словенско насеље које је до сада нађено на територији Народне. Републике Србије,

За сад су пронађени и откопани трагови половине једне зграде, у кдјој је била скоро сачувана пећ од печене црвене земље. Утврђено је да су зидови били грађени од коља побијеног у земљу, оплетеног прућем па затим облепљеног земљом. Ово је у исто време и прва, најстарија словенска кућа која је до сада откопана на Балкану.

Испод слојева у којима су пронађени трагови овог старог словенског насеља нађено је и гробље, које није словенско. Оно, како је утврђено, потиче из доба сеобе народа, а при: пада Јазиготима (уралско племе које је У веку наше ере живило између Дунава и Тисе).

Ово би било досад познато друго насеље Јазигота пронађено код нас,

Досада је пронађено осам гробова, и у њима драгоцен материјал. У једном гробу пронађен је костур човека на коњу (коњаника), затим ко. стур једне жене са огрлицом од стакла у чијој се руци на: лазе кости неке птице. У другом гробу је пронађен римски новац и римска копча. једном од тих гробова пронађени су остаци делимично спаљених костију и једна копча, део на. кита који може да буде словенски. Ако се утврди да је ово словенски гроб, онда би се могао по томе извести закључак да су Словени у својој првој фази живота на данашњој нашој територији спаљивали своје мртве. '

Рад на ископавању се наставља, материјал се испитује и сређује Кад материјал буде потпуно сређен и обрађен биће предат Градском музеју У Панчеву.

Јован Кукић;:

Заробљеник крај прозора

|| мл Уметничком павиљону на

Калемегдану недавно је отворена четврта, од ослобођења Београда, изложба уметничких радова чланова Удружења ликовних уметника Србије. Ова изложба несумњиво претставља значајан догађај у културном животу не само Београда и Србије, него и целе земље, Интересовање _'наших народних власти и масовних организација за изложбу тако је велико, да је за ово неколико дана откупљено радова за око пола милиона динара. Шта је то што овај културној манифестацији даје изузетан значајг У чему је њена стварна колективна вредностр

У сва времена, све до краја деветнаестог века, У ликовним уметностима, вајарству и сликарству, главна тема одувек

Значај четв

наших ликовних уметника

је био човек са својом живот• ном проблематиком. Са импресионизмом, при крају деветнаестог века, отпочиње про» цес истискивања човека као централног мотива на сликар. ским платнима. Уметност, постепено, све мање и мање одражава стварност, све мање се интересује човеком и његовом психологијом, његовом проблематиком. Уметнике ч0• век интересује још само као мотив, као колористичка мрља, значајна исто толико колико и мрља на зиду, јабука, драперија или цвеће на столу, Таква уметност, по темама које је обрађивала, није претстављала документацију свога времена: Тај процес истискивања човека из уметности и разбијања стварности на безначајне ситне делиће трајао је и код нас све до почетка рата.

Данас, У новоствореним друштвеним односима, када се "радне масе појављују као цен“ трални фактор у животу земље, нова стварност битно супротно старој ставила' је. пред уметнике нове, тешке и врло сложене задатке, које они са расположивим _ снагама нису могли одмах да савладају.

Мучна и озбиљна криза трајала је скоро три године. У-

у 3 Н ћ по а

аде

метницима је ваљало ухватити корак са стварношћу, с временом, са народом; им је да надокнаде техничку спремност _ која је просечно била слаба. Због тога се прошле три изложбе нису у многоме разликовале ни по квалитету ни по тематици, нарочито по тематици, од предрат. них радова ликовних уметника. На сликама су преовлађивале „мртве природе“ и пејзажи, док је човечији лик био веома ретка појава.

Историски значај ове, четвр“ те УЛУС-ове изложбе баш и јесте у томе што она значи прекретницу. Од три стотине изложених слика и скулптура, више од половине третирају човечији лик као централни проблем, или га бар дају У компонованог у пејзаж. Тако је ова изложба очигледан до“ каз преболеле кризе и оздрављења наше ликовне, уемтности. Она је озбиљан почетак настојања да човечји лик поста не главна садржина уметничких платана, Поред тога, ова изложба је несумњиво и на доброј уметничкој висини.

Наши уметници кренули су правилним и једино могућним путем. Они су нашли, и све ће више налазити, свој став лре-

ИЗ КОНЦЕРТНЕ ДВОРАНЕ

зложбе

требало |

М, Николајевић;. Радник у ливници

ма друштву и животу уопште.

родне уметности, блиске и схватљиве радном човеку, чији почетак означава и ова изложба. Због тога њој треба да посвете највећу пажњу све наше антифашистичке организације, синдикати, омладина, а нарочито претставници културно . просветне делатности наше земље, Масовним интересовањем, посетама и откупом што већег броја радова помоћи ћемо и подржати исправно стремљење наших уметника, нарочито најмлаћих, који су се овога пута појавили у већем броју него икада раније а својим изложеним радовима претстављају сигурну гаранцију да ће одговорити захтевима које пред своје уметнике постављају наш народ, наша стварност.

ИГРЕ СЛОВЕНСНИХ НАРОДА.

у извођењу фолклорне групе „Абрашевић“

Ф олклорна секција културно-уметничког _ друштва „Абрашевић“ приредила је 17 овог месеца у сали Коларчевог Народног универзитета концертно вече посвећено играма словенских народа.

Фолклорна група Абрашевић изводила је поред југословен-

ског још и руски, пољски, че- |

шки и бугарски стилизовани фолклор. Кроз извођење ових игара дошле су до пуног из“ ражаја све позитивне особине овог одличног увежбанот ансамбла, који се свакако може сматрати најбољим фолклорним ансамблом не само међу културно-уметничким друштвима Београда него и земље. Вече је отворено оплетом југословенских народних игара. Одлично увежбан и одигран, овај сплет не задовољава утолико, што су српске, хрватске, словеначке, босанске, црногор“ ске и македонске игре извође. не са истим костимима, Сваки народ ствара своје игре и ношње према обичајима, пределима и условима под којима живи. Друкчије су игре ство“ рене у питомој и плодној равници од игара које су стваране по брдским крајевима или У приморју. ИМ зато, поред све лепоте игре, овај, сплет, овако претстављен, оставља непотпун утисак“ о карактеристичности „појединих игара. За сваку националну игру У сплету било било би пожељно да је изводи посебна фолклорна група са одговарајућим националним ношњама, како би у свакој и-

У Државној инвестиционој · банци основан је „Црвени кутић“,. Он има две просторије које су врло лепо и прикладно уређене. У првом одељењу налази се велика ви“

трина са књигама, које стоје на расположење свим члановима. У том одељењу има

много совјетских и наших часописа, новина и илустрација.

• Намештај је врло укусно и прикладно распоређен а на зидовима су постављене уметничке слике, Ту се још налази и један радио апарат.

У другом, мањем одељењу, смештена је једна витрина са сликама палих бораца. Изнад витрине стоји: „Тито то смо ми.“

„Црвени кутић“ је дело како банчине управе тако и свих свесних чланова синдикалне подружнице.

Синдикална подружница ДР"

жавне инвестиционе банке да-

нас има разне секције, а сва“

ка секција има своје просто“

рије за састанке и конференСве те секције активно.

ције. К и стално учествују у свим так«

„Дрвени кутић“ у Ннвестиционо! бовци

мичењима и постижу завидне успехе,

За време „Дечје недеље“ У „Црвеном кутићу“ приређена је за децу И породице, приредба са одабраним _програмом, у коме су наступали само пионири, | ,

Рад „Црвеног кутића“ Др: жавне инвестиционе банке У потпуности _ одговара "својој намени и може да послужи као

пример осталим синдикалним подружницама. ===

НОВЕКЊИГЕ

Е. Локшин: БОЉШЕВИЧКА ПАРТИЈА У БОРБИ ЗА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈУ СССР, издање Културе, ћирилицом и латиницом, стр. 179, пева 17 динара.

· ВБ. И. Лењин: КАРЛ МАРКС — ФРИ-

Културе,

ДРИХ ЕНГЕЛС, издање слр. 62,

ћирилицом и латиницом, цена 6 динара.

мМ. Орлов: ТИЦИЈАН, издање Култу» ре, ћирилицом и латиницом, стр. 31, цена 7 динара.

гри дошло до пуног изражаја национално обележје.

Врхунац руских игара био је испуњен у „Буљби“, украјинској народној игри, у обради Игора Мојсејева, а кореографији „Анице Прелић, коју изводи женски ансамбл. У. извођењу ове игре истиче. се искрено и дуобоко ритмичко преживљавање. У овој игри осећа се потпуни склад између костима, музике и игре, што

се у извођењу осталих руских

игара није у тој мери испољило. У „Руској пљаски“ Јелена Михајловић је дала техничко добро увежбану игру. У „Тре. паку“, који је поставила Даница Живковић, дошао је до израза таленат младог Ненада Прице. .

"При. извођењу пољских ·игара У кореографији Нине Кирсанове фалклорни ансамбл показао је пуну спремност и играчку вештину у савлађивању тешких, богато стилизова-

Фолклорна група „Абрашевић“

Пуштено је у продају друго издање седме свеске

„ПОЛИТИЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ“

одијализан 1 НОМјнизаМ

од П. Ф, ЈУДИНА Пена свесци је снижена на динара 6— по комаду. Ревизорима и књижарима 20 од сто попуст. Поруџбине слати на поштански фах бр. 53 Београд

ж

Истовремено је пуштена у продају деветнаеста свеска „Поли) тичке библиотеке“

од сто попуст. Поруџбине слати на поштански фах бр. 53 у Београд | 1 јула излази из штампе дваде~

сета свеска „Политичке библиотеке“ од П. ПОЉАКА

оба у Лабуристичкој портији питоњими Спољне Политике

од П. ПОЉАКА

МШена свести је динара 5,—, Ревизори и књижари уживају 20

Спољна политика САД

и раднички покрет

них игара, пуних замаха и лепоте. Код бугарских игара, а „особито у „Реченици“, ритмички врло тешкој, испољила се убедљива живост и ритмичка сигурност ансамбла. Само овде треба још више ускладити играчки занос са узвицима, којима није циљ ефекат, него израз чистог народног расположења. Нарочито је „Шопско коло“, извођено у својој пунсј чистоти, било врло лепо. При извођењу ове игре такође треба избегавати сувишне ефекте са стране, који умањују снажну садржину тог искључиво мушког кола.

Лепе и ведре су биле чешке игре добро и прецизно увежбане и извођене.

Српским сплетом игара завршено је ово успело вече у коме је било показано животно и изражајно богатство словен. ских народа у бојама, музици, ношњи и игри,

Поред фолклора учествовас је и хор „Абрашевића“, са успелом интерпретацијом и извођењем Мокрањчеве „Десете руковети“. Женски хор истакао се солидним и добрим пе: вањем бугарских народних пе. сама.

У овој вечери као и у вечери од 13 овог месеца посвећено је словенској песми у извођењу хора, Културно-уметничког дру штва „Абрашевић“ је показало да се правилним и истрајним радом и аматерска група може уздићи до уметничке висине.

" Такав однос несумњиво ће довести до стварања праве на-

дељене

за културу и уметност Извршног Одбори

нашој земљи се просвећивању и културном уз-

дизању широких народних маса посвећује велика пажња. То настојање народних власти огледа се у масовном отварању _ аналфабетских — течајева, подизању школа свију врста, домова културе, у великој издавачкој делатности, итд.

Захваљујући овом старању народних власти, културни живот у Београду се силно разбуктао, и сваким даном све је разноврснији и интензивнији. Тако се осетила потреба за оснивањем _ посебног одељења ИО НО града Београда као органа власти, које ће се бавити старањем за што пунији развој културе и уметности.

Ново Одељење за културу и уметност имаће задатак да остварује организованији рад на културно . уметничком пољу, да постигне потребан Увид у рад на тој делатности, као и да систематски и ефикасно указује помоћ културним установама и културним и Ууметничким радницима.

Одељење за културу и уметност има два отсека: отсек за културне установе и отсек за штампу. Отсек за културне Уустанове, порел осталих, обухвата и ове реферате: Реферат за културно . уметничка друштва и домове културе, реферат за библиотеке, реферат за летње позорнице и парк културе и реферат за народне игре. Отсек за штампу има за задатак да обавештава штампу о проблематици и делатности народних власти у Београду. Поред тога, Отсек има реферат за ликовну пропаганду. Као посебан реферат постоји у Одељењу рефепат за историске споменике. Светла прошлост нашег града оставила је за собом трагове историскот _ значаја на сваком кораку. Широм града постоје сведочанства У разним виловима која говоре о вековној борби наших нарола за слободу, о херојству и слави најбољих синова наших народа. Реферат има за залатак да се стара о њима. Одељење такође води бригу и о Гралском музеју.

Образовањем овог одељења, омогућава се Просветном одељењу да сва своја настојања усмери на унапређивање основних, средњих и средњих стручних школа, на ширење просвете међу најширим народним масама.

|Филм |

Моше домоћо филмско производња.

осле великих филмова »>Трагом

ТУ и У офанзиве« и >Олавице« наша домаћа филмска производња спрема неколико нових филмова, ко. ји су се већ почели израђивати, или су око њих завршене предрадње „Уметнички филм «Живеће овај народ« по тексту Бранка Ћопића, у режији Николе Поповића, снимао се ове зиме на терену у Босни, око Крупе затим у Словенији, па у Загре“ бу на улицама и у атељсима почетКом маја. Сада се снимања врше повово у Босни. Рад је у пуном јеку и филм ће бити завршен на јесен.

Врше се претприпреме за уметнички филм »Заставаг по сценарију и у ре жији Јоже Хорвата и Бранка новића.

бе филм »Као плима« у инбдевацији и режији Војислава Нано“ вића, која ће приказивати илегалан рад у борби омладине Београда 1941 године. | .

Уметнички фили »Софках по роману Боре Станковића >Нечиста крв« тако“ ђе се спрема. Режија је поверена Радошу Новаковићу. па

Један уметнички филм о омладини на прузн Шамап — Сарајево режира ће Густав Гаврвш.

У раду је документарни филу »Бео. град, престоница ФНРЈа, . · Филм »Титова деца«, по тексту Лен ке Рајнер, у режији Николе Рајића, приказаће бригу народне власти ва

арја. |

збрињавање и одгој деце. Филм Армија — школа живота« о животу у нашој Армији режира Живо-

__ јин Митровић који је написао и текст,

Филм »Македонија« приказаће исто“ рију наше земље од старих времена, обухвативши и народноослободилачкуо борбу, културу, привреду итд. Спе“ нарно је од књижевника Чашулова. и Ђурђевића, режија Жоржа Скри“ гина-

Филм _ »Музички живот Загреба« у току је снимања. Сценарио и режија Иво Томулић. к

Филм »Једна породица на селу« при. казаће велике друштвене промене у малом селу: Дучини под Космајем У

· Шумадији. Текст је написала Ксенија

Рајевска.

+ у

Серија „Партизански споменици у Словенији« у Словенији у више филмова, Спрема се филм »Партизанска техника и штам | парија«, ћ 1,“

Филм »0 културним ни историским споменицима Љубљане« приказује Љу. бљану у средњем веку, за време Пре шерна и данас. ве ИТ

Научни филм о Његошу снима се у. Црној. Гори под воћством Михаила Лалића. -

Већ се налази у промету документарни филм о нашој цементној инду. стрији »Цемент« у режији Ива Толудића, приказаће борбу нарола

4 и