20. oktobar
СМРТ ФАШИЗМУ —' СЛОБОДА НАРОДУ!
>“
БРОЈ 135 ГОД 1У
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
БЕОГРАД, 27 ЈУНА 1947
ЕЛЕЛГБНИ ЛИСТ. НАРОДНОГ ССРОНТА БЕОГРА ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 н 20-443
(и
ПЕТОГОДИШЊИ ПЛАН НАРОДНЕ РЕПУБЛИНЕ СРБИЈЕ
ПОШТАРИНА ИЛАЋЕНА У ГОТОВУ
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
_ РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ, ПРЕОБРАЖАЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ У САВРЕМЕНУ
ИЗГРАДЊА КАДР
ре недељу дан. „ародна скупштина НР Србије изгласала је. Закон о Петогоди-
зањем плану развитка народ-
не привреде НР' Србије 'у годинама. 1947 — 1951. После оп„штедржавног Петогодишњег плана, план НР Србије је дошао као први од републикан-
.ских. планова, Сад је у току
доношење закона о петогоди-
_шњем плану и код осталих на-
родних република. Оттштедржавни. план и пла-
нови народних република са-
чињавају јединствену и складну целину, која ће даље бити употпуњена петотодишњим плановтма аутономних јединица, градских, среских и народних одбора. Јединство оптчптедржавног и републиканског плана огледа се не само у пла-
" нвовима као целини, нето и у
сваком њиховом детаљу. Било би уопште врло неправилно посматрати план НР Србије одвојено од | општедржавног
" јер су они једна целина и У-
· траво оно што се на први по-
глед чини да их разликује, то их нарочито везује у једно. Наиме, извесно је да план народне републике због особености привреде републиканског и локалног. значаја, због специфичних услова наше републике, има и своја тежишта и особености, који се разликују од савезног, а који проинзилазе из линије и задатака из савезног плана.
Међутим, нарочито је важно да се укаже на чињеницу да ово јединство плана није само израз технике планирања и јединства планске привреде, него да је то првенствено одраз јединства и братства наших на рода, које је створено у народноослободилачкој борби, даље продубљено и појачано у ослобођењу и стварању праве народне власти, У спровођењу обнове земље после рата, у стварању услова који су омогућили (да се пређе — на планску привреду => истовремено учинили да планска привреда постане нужност и неопходност нашег даљег – развитка, изградње социјализма.
У чему се даље огледа јединство Петогодишњег плана Федеративне Народне Републике Југославије и Народне Републике Србије»
Пре свега у генералној линији и основном задатку који је дат у општедржавном плану — да се ликвидира привредна и техничка заосталост, да се учврсти економска и одбранбена _ снага земље, да се учврсти и даље развије социјалистички сектор народне привреде и нови односи производње који из њега прои-' стичу, и да се подигне опште „благостање трудбеника из сва три привредна сектора.
Даље је општедржавни план у чл. 22 поставио НР Србији одређене и конкретне задатке на пољу индустриске и пољопривредне _ производње. Ови задаци се појављују као Главни у _ Петогодишњем _ плану НР Србије,
Коначно, општедржавни план
потстрекава иницијативу републике и даје могућност да народна република, у складу са основним задатком иу 92квиру својих снага, прошири и премаши задатке. постављене општедржавним планом, Тако видимо да-Петогодишњи план НР Србије поставља и известан број нових задатака, међу којима се нарочито истиче изградња велике пловне _ магистрале Дунав-Тиса-Дунав. » Приликом разматпања Петоголишњег _ плана НР Србије, мора се имати у виду да У њему нису исказане инвестиције савезног значаја и уопште делатност предузећа и установа савезног значаја. Републикански Петогодишњи план салржи само привреду републиканског и локалног значаја.
Следствено У оба плана се указују различита »тежишта« плана. У савезном плану јасно "долази до изражаја главно тежиште нашег отпштег плана, а то је индустријализација и е-
· даље,
лектрификација земље, А на-, ша индустријализација је со-. цијалистичка, што значи — да
„се у првом реду изграђује те-
шка индустрија, као – темељ индустријализације и развитка целе народне привре-
де. Међутим, једна од осо-
· бености нашег општедржавног
плана · јесте да развој наше
· тешке индустрије не само да
не изазива успор у развитку лаких индустрија, него да Управо индустрија које раде „за широку потрошњу, знали исто. времени развитак и преображај наше пољопривреде.
Ова особеност општедржавног плана у склопу јединственог плана, изражава се управо и нарочито у Петогодишњем плану НР Србије, Једно — од битних тежишта плана НР Србије јесте развитак и изградња индустрије републиканског и локалног значаја, што 'значи првенствено _ индустрије која ради за снабдевање пољопривреде и широке потрошње. Тако се: вредност индустриске производње (републиканског, и локалног значаја) повећава од 5,6 милијарди динара у 1946 години на 25,6 милијарди динара у 1951 години, т.ј. преко, 4 и по пута. То, другим речима, значи да се вредност индустриске производње по станавнику повећава од око 860
ВА КА
на 3.710 динара. Ово повећање индустриске ·производње може најбоље да посведочи у којој се мери обезбеђује снабдевање потрошача _ индустриским производима широке потрошње, у мојој мери се осигурава несметано снабдевање наше пољопривреде свим потребним индустриским предметима.
Пољопривреда
претставља
" битно тежиште Петогодишњет
плана наше републике. У нашој републици налазе се нај"плоднији и најважнији пољопривредни рејони, Њихов значај је такав да је управо. одлучујући за целу нашу пољопривреду. бившој капиталистичкој Југославији наша по љопривреда била је изразито заостала. Наш општедржавни план предвиђа да се цела наша пољопривреда преобрази у савремену и напредну. То значи да се пред нашу = републику постављају најозбиљнији задаци и ти задаци се решавају Петогодишњим планом. Спроводи се механизација и само пољопривреда у НР Србија до бија· 4000 нових трактора, затим 92.000 спрежних и тракторских. плугова, 19.000 сејалица итд. Број машинских станица се подиже: на близу сто. Спроводи се обимна хемизација (са 216.000 тона. само минералних
. ,
али
ГЛАВ
„ћа.. Али из
ђубрива, 5.000 тона плавог ка-
-мена, итд.). Примењују се са-
времене агротехничке и организационе мере, Уводе се и у пракси примењују“ последње тековине науке. Повећавају се обрађене површине, подижу се приноби по хектару. Спроводи се рејонизација. Побољшава се квалитет и продуктивност сто-
"ке уз врло знатно повећање „броја стоке. Подиже се број,
квалитет и продуктивност воплана НР Србије јасно произилази да је борба за преображај наше пољопривреде постављена темељито и далекосежно. Остварење на-
· шег плана значи и одлучан у. спех у борби против ·-стихије
· природе. _ Изградња велике пловне магистрале _ Дунав-Тиса-Дунав значи, пре — свега,
извођење не само највећег рада нашег Петогодишњег плана уопште, него такође иџ извођење највећег рада људском руком на територији коју покрива наша држава. То је један од највећих радова данашњице. У тај рад се улаже 4.500 милиона динара. Изградња магистрале значи да се пловни дунавски пут кроз нашу земљу скраћује за 90 км. Даље, значи да цео систем мелиорација у Војводини добија нову основу, која ће омотгу-
7
ћити савремено, научно и план ско усклађивање _ целог — система одбране од поплава и одводњавања Војводине. – Канал Дунав-Тиса-Дунав — значи даље подизање савременог система наводњавања, са применом вештачке кише, који ће у овом Петогодишњем плану обухватити око 180.000 ха, а доцније ће се знатно проширити, док цела Војводина не буде била претворена у један врт, који ће бити потпуно независан од стихије суше, Даље, изградња магистрале значи стварање мреже нових вештачких рибњака _ који _ ће покривати површину од 55.000 хектара, што ће се изразити У огромном повећању улова рибе. ,
Широм наше републике по-
"дижу се нове фабрике, изгра-
ђују канали и велике магистра ле, стварају плодна поља и уводе нове културе и нови начини рада.Све се то ради за људе и за све то су потребни стручњаци, потребни су борци за остварење плана, који ће умети да искористе знања и који ће последње тековине науке да преносе у народ. Потребно је створити кадрове.
То је такође јелно од главних ·
тежишта _ плана НР Србије. Неписменост се ликвидира, сва
ОЧИНАЧКИХ ПРОВОКАЦИЈА НА НАШОЈ ЈУЖНОЈ ГРАНИЦИ
Огорчен протест Београда и целе наше земље
Н роз меморандум Савету безбедности, поводом монархофашистичких провокација извршених 12 и 13 јуна, наша Влада је још једном упозорила свај међународни форум, коме је задатак да чува мир, на систематска настојања грчких _ монархофашиста да на нашој јужној граници изазову оружане конфликте. _ Пред новом провокацијом која је стала живота једног југословенског официра, док је тешко рањен један југословенски војник, Влада Југославије указала је да убудуће ове провокације могу добити такав карактер и постати тако тешке да би претстављале озбиљно угрожавање мира и међународне сигурности, 6 Наша Влада је и овом приликом подвукла да су сви напади монархофашистичких злочинаца на нашу. територију _ провокаторског карактера и резултат смишљене акције. Влада је констатовала да, посматрани у целом склопу. напете ситуације изазване оружаном и политичком интервенцијом страних сила у Грчкој после рата, као и
с обзиром на потпуно неосноване импутације грчке владе да одговорност за отворено стање грађанског рата пребаци са правих криваца на суседне земље, ови напади претстављају опасан покушај
распиривања _ међународних — трвења. Овај званични меморандум
прожет је дубоким настојањем једног правог народног руководства да се; интервенцијом форума позваног за старање о безбедности, спрече бандити који вршењем све нових злочина покушавају да потпале међународни рат. Велики протестни митинзи одржани у Београду, Скопљу, Ваљеву и другим местима крај посмртних остатака официра Милоша Јанковића, палог чувара наше слободе, жртве монархофашистичког '' злочина, глас огорченог револта који се чуо широм наше земље — то је други, незванични део меморандума, проистекао из самог народног срца
испуњеног гневом.
"Много је крви. просуто у нашој земљи у борби за слободу. Зато је драгоцена, тим драгоценија сва-
Маса грађана Београда прекрила је Трг братства и јединства пред Железничком станицом
ка нова кап крви коју морамо да пролијемо чувајући своје тешким жртвама задобијене тексвине. Земља која је на жртвеник слободе положила Милион и седам стотина хиљада синова и кћери не може
· да дубоко и најдубље не жали
једног _ свог јунака који је пао као стражар њеног граничног белега. Али нису плач и сузе оно што се видело на лицима многобројних хиљада приликом великог митинга у Београду му разним другим _ приликама у којима су наши људи изразили своја осећања у вези са погибијом храброг официра Јанковића. Оза земља своје синове који падну у чувању тековина борбе за слободу не жали сузама исто као што ридањем нису биле праћене ни оне многобројне жртве које су у току рата пале по нашим пољима и планинама, по толиким поприштима наших
· мушких бојева. Мржња против у- бица, све већа и пунија, била је на-
чин на који су код нас за време рата ожаљени пали борци. У том карактеру народа Југославије, који је створен кроз борбу, карактеру о
" подвукао _ да
коме зна свет, и пријатељи и непријатељи, није се ништа изменило. Генерал-мајор Павле Јакшић, који се на многољудном протестном митингу у Београду у име Југословенске армије опрсстио са палим официром Јанковићем, прочитао је то са лица свих оних хиљада им хиљада грађана који су
се искупили да жртви злочиначког
монархофашистичког напада на нашу границу и њене чувзре одају последњу пошту. „Ми смо испуњени осећањем жалости за изгубљеним другом... али јача је у нама мржња према онима који су угасили његов млади живот", — рекао је Јакшић.
Говор претставника Југословен-
ске армије на београдском митин- |
гу био је тренутак још једног народног заветовања да се све снаге, знање и енергија уложе на изградњу наших оружаних гаранцију нашег мира, слободе и
независности наших народа и за- ;
штитника њиховог стваралачког рада; да се појача будност на нашим границама, како бисмо спремни дочекали оне који би се дрзнули да је прекораче.
Огорчено протестујући _ против непосредних извршилаца последњег и' низа других злочина које су према нашој земљи извршили грчки монархофашисти, највећи душмани и самог грчког слободољубивог народа, наш народ је истовремено најогорченије осудио политику иностраних _ империјалиста који помажу провокаотре. У Бео-
" граду та осуда нарочито је дошла ' до пуног изражаја за време гово-
ра министра финансија _ Савезне владе Сретена Жујсвића, који је ' се монархофашистички авантуристи у Грчкој не би усудили да буду тако дрски и не би дејствовали тако изазивачки да не уживају помоћ са стране. „Међународни форум Организадије Уједињених нација“ -— рекао је министар Жујовић уз једнодушно одобравање грађана престо-
_нице — „дужан је да свим својим
ауторитетом стане у заштиту мира и онемогући како монархофашистичке изазиваче рага тако и стране империјалисте који их помажу. Ми ћемо, пак, сами знати да избијемо зубе фашистичком псу ако загризе у нашу земљу."
У нападу на нашу границу граћани. престонице и читаве земље
снага, :
НИ ЗАДАЦИ ПЛАНА СРБИЈЕ
деца обавезна за школовање биће обухваћена у основним школама, а 60% деце чак и седмогодишњим _ школовањем. Број квалификованих радника се у току пет година повећава за 125.000, број стручњака са средњошколском _ спремом за 45.000, а, број универзитетских високо квалификованих стручњака за преко 14.000 све то само у НР Србији. Петогодишњим планом се не мења само лице наше земље, него се мењају и душе људи. Већ данас у борби за остварење плана која се води на сваком месту,-у свакој фабрици, "на сваком пољу, у свакој установи, У свакој школи — и сваког тренутка, у тој борби се „стварају, челиче и прекаљују нови људи. У овим новим великим данима наше историје, данима _ борбе за остварење првог Петогодишњег плана сви народи наше земље, сви трудбеници и сваки радни 'човек, „под мудрим руководством маршала Тита, усклађују и концентришу своје снаге и У порно се боре у | изградњи бољег и лепшег живота. у, изградњи социјализма, Петого-
дишњи план НР Србије јесте јасан и конкретан задатак који је постављен пред —_ све трудбенике наше републике.
На митингу је говорио Сретен Жујовић, министар финансија Савезне владе
видели су опомену да будемо још буднији у чувању своје независно"сти и да још организованије прионемо на рад, испуњавајући задатке Петогодишњег плана. _„Изграћујући нашу земљу" — рекао је на митингу претседник Месног синдикалног већа Београда — Грга Јанкез — „створићемо снагу за чување наше независности и слободе." Шаљући Савету безбедности огорчене протесте против међународних убица и ратних хушкача, грађани Београда, а с њима и сви наши народи, придружили су се у тотпуности _ меморандуму — своје Владе. У име милиона палих у великом антифашистичком рату наши народи траже да Савет безбепности стане на пут даљем проливању крви од стране фашистичких потпаљивача рата и да нас нико не омета у нашој мирној обнови и изградњи. Наши набоди траже да кривци буду изведени пред међународни суд, како би ово послужило као последња _ опомена свим изазивачима нових сукоба,