20. oktobar
____СТРАНА 2
ваш |
рећи проширени _ пленум Главног Јединствених синдиката Орби је, који је заседавао два, дана у Београду, посветио је читав свој рад задацима, које је Петогодишњи _ план _ поставио пред све трудбенике наше земље, а нарочито пред нашу радничку класу, организовану У један јединствени и моћни синдикат
Иако је од доношења, Петогодишњег плана, савезног и републиканског, прошло крат ко време, из реферата и дискусије на овоме пленуму, видело се да је радничка класа, Србије у потпуности схватила, огроман и историски значај петогодишњег програма привредност развитка. Радничка класа, Србије схватила је да остварењу _ овога _ програма. треба лпотчинити сваку акцију сваког радног колектива, и фваког _ појединца. »Мерило вредности сваког нашег среског већа, сваке подружнице, сваког организованог радника, јесте у томе са каквим се успехом У њиховом срезу, траду, предузећу, испуњава-
ју задаци постављени Петогодишњим планом и са каквом се они Упорношћу боре за, извршење истих« — рекао је У своме реферату _ претседник Главног одбора Душан Петро вић Шане.
Синдикални покрет Србије кренуо је у борбу за, остварење плана индустријализације и електрификација вемље, У борбу за даљи развитак с0пијалистичке _ проиводње, У борбу за стварање благостања свих трудбеника. Ради се о нашој садашњици, о нашој сутрашњици, 0 сигурној и бољој будућности наше државе и наших народа. Радничка, класа Орбије је свесна. да је у овој борби њено место У првим редовима, исто онако зле, и У борби за ослобођење „својих народа, . у. Преко својих претставника на, овоме пленуму, радници Србије нису се задржали само на формулисању своје воље и ре шености за испуњење онога што се од њих очекује. Рад пленума био је далеко шири. По томе како су свестрано И темељно проучена, и поставље на сва питања, која се по стављају пред радничку класу у вези са Петогодишњим планом, види се да је синдикални покрет Србије организовано већ предузео иницијативу за савлађивање свих тешкоће које би могле успорити или отежати _ остварење Плана. При томе, синдикални покрет се користио иксуствима и запажањима радника, до сада. Већ и сам овакав начин приступања. задацима Плана од стране синдикалног покрета улива у све раднике Орбије најчвршћу веру да ћеи ова њихова борба. бити круни сана пуним успехом.
Пленум је размотрио читав низ питања и мера које син-
дикални покрет треба да реши и осигура за правилан и
брз ток извршења Плана од стране својих радних колектива и појединаца. Између осталих задатака, пленум је разматрао задатке синдикалних организација у повећању продуктивности рада, у ширем равмаху социјалистичког такмичења, у бољој и јачој помоћи новаторима, рациона/ лизаторима и ударницима, у раду на доношењу нове уредбе о платама и надницама, у побољшању система и плана, за изграђивање стручних кадрова. Пленум се нарочито
· задржао на побољшању живот
них и радних услова радника, посвећујући посебну пажњу питања изградње радничких станова и проширењу мреже домова и опоравилишта.
Потпретседник _ Централног одбора Јединствених синдика та Југославије Воја Лековић нагласио је на пленуму да је прва и најважнија брига, синдикалних организација да ре-
тавају правилно и на време сва радничка питања, која, се
постављају. Да би св то нпо-
стигло, највећа, брига, треба да . шљиво преносити ми слагата, а
· задатке за брнгаде и
"не
св посвети основним синдикалним организацијама, — то јест подружницама, Потребно је да сву раду подружница осети већа оперативност, јача покретљивост и брже реагирање па све проблеме који се на терену појављују, Пленум су посетили и прет
ШТА ОМЕТА НАПРЕДАК ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА
поршционилно трошење И Носовосно утанолииштивање Гршповинсног Митеријели
развитка нашег грађевинарство претставља с најважнију грану. 3а грађевинске радове инвестиране су огромне суме и нема готово ниједног краја у Београду где се нешто не гради, Много се радни, посао сваљ ког дана одмиче. ЈЉуди се залажу свим снатама, Али, у досадашњим радовима уочавају се и извесне појаве ноје наносе штету нашој привреди а исто.
плану града,
времено коче правилно напредовање послова на градилиштима. На последњем пленуму Месног одбора грађевинских радника Београда истакнуто је да управе предузећа још нису разрадиле оперативне планове на месечне, недељне и дневне појецинце на градилиштима, Нема на свима местима коорд:лације У раду између управа предузећа и синдикалних подружница, И рад синдикалних група је слаб, тако да велики – број радника није схватио своје дужности У односу на производњу ин синди. кат,
Између руководстава појединих предузећа не постоји скоро никаква повезаност. Свако ради ограничено гледајући са. мо на извршење својих задатака, Не само да те повезаности нема између градских и републиканских предузећа, него ни између стручних руководстава појединих градилишта истог предузећа. Неки поручиоци ра. дова (инвеститори) имају нагомилан материјал, иако У овој години неће радити, или ће можда радити тек последњих ме. сеца у години, а на другим пак, местима грађевинска предузећа успоравају рад услед недостатна материјала, Док се осећа несташица гвожђа, оно можда лежи разбацано нод разних установа као на пример код »Отпада« где лежи 15 тона ситних профила.
На многим местима не „само да се не штеди материјал, нето се чак и расипа, На гради лиштима у Професорској коло. нији, на Северном булевару, на градилишту Интерне клинике и на углу Проте Матеје улице и Булевара Црвене армије, лежи нагомилана цигла од које је 30—40% неупотребљиво. Један од разлога упропашћава. ња цигле је у њеном слабом квалитету, Поједини произвођачи, не остварујући довољну кон. тролу на месту производње, поспали су у Београд велике количине рђаве цигле. Предузећа такође нису довољно будна пре. ма ованвим појавама, Уместо да одмах обуставе поруне и да упозоре органе власти на штеточински рад У производњи цигле, многа предузећа примала су и даље рђазу робу. То је, на пример, случај код предузећа »Дело«. коме 1е проинзвођач Ст, Бирдић из Старог Футога и после упозорења упутио још 10,000 комада рђаве дигле. уз обећање да ће бити боља«. А када се већ радилоо произвођачу који није био савестан у испорукама, требало је упутити некога службеника ла присуствује утовару нових ко. личина робе и да на лицу места обустави рђаве испоруке, Тако се по разним београдским радилиштима гомилала Бирдићева цигла која Уопште не са. држи потребне састојке и мрви се у прашину. Рђава цигла је приспела ми из парне дцигла»Сечање _ из Зрењанина, Овде је случај утолико теми, што је за производњу употребљек добар материјал, сали је израда аљкаво обављена „ако да је цигла испуцала.
Еривицу 32 упропашћивање цигле сносе и транспортни рад. ници о Железничног отпремног предузећа, нао и надлежни ортани управе овог предузећа који не воде довољну контролу над рчдом својих радника који се ни мало не брину у каквом стању цигла стиже на радилишта. Радници раде У скорд и само им је стало да превезу што више материјала, без 06. зирс у каквом ће га стању предати, Цигла се мора па-
ставници појединих иностраних синдикалних делегација, које ових дана бораве у нашој земљи, То су виндикалне делегације Совјетског Савеза, Албаније, Индије, слободне Кине и Северне Родезије. Прет ставници ових делегација, који су говорили на пленуму
пр
они је међутим не слажу у намионе већ само убацују. А приликом истовара цигла се баца преко ограде камиона у гомиле без реда, Неки радници постављају даске са стране за њен истовар, али се цигле ба. цају изван дасана — одједном. по неколико комада. Тако истоварена цигла оставља се на спатање радницима са градилишта, који се плаћају у режи. ји и који се много не журе, Овакав рад при транспортовању цигле онемогућава правилну евиденцију пријема робе, јер и кад би се ингла истоварила у исправном стању, тешко би било у таквим условима Уутврдити њену копичину. Тако се ствара могућност и за разне злоупотребе, Због непажшње транспортних радника ломи се и цигла бољег квалитета. На тај начин наноси се велика штета нашој привреди, пошто се за узиђивање разбијених комада мора да троши више радних часова и више материјала у горем стању него што је произведен. Штете наносе фери који неће материјап тамо где је потреб. но, него где је то њима најподесније. Услед тога. мора се
и поједини шо.да истоварују
посебно плаћати пренос цигле до места где се гради, Поред тога, има спучајева
да се и машине правилно не користе. Успед недовољног броја стручних радника и због непознавања механизма машине, често долази до застоја у њеном раду, Застоји се обично дешавају услед неког малог квара, али који мема ко да отнлони, тако да машина дуго стоји. На свим местима се такође не води евиденција о учинну машина, Сва предузећа неће да схвате колико је важно да достављају на · време извештаје о броју и врсти машина с којима раде. Од градских грађевинских предузећа једино »Номграп« шаље такве извештаје, Брига о машинама и њиховој правилној употреби ни-
ПН ВВ мр а ПеНа ' 1“
20 ОКТОБАР
·" Трећи пленум Главног одбора Јединствених синдиката Србије
а Пи
3
срдачно су и топло поздрављени од свих учесника, на, пленуму. Том приликом се ма нифестовало осећање наших радника за међународно дружељубље и солидарност са, напредном радничком класом читавога света. Рад. ЈАЊУШЕВИЋ
је довољна. На градилиште »Октобарске слободе« из магацина предузећа »Дело« послате су два пута мешалице без мотора за њихов погон, иско је потре. ба за мешалицом (била врло хитна.
Некада се троши много времена за набавие. Не зна се тачно које је Одељење Извршног одбора надлежно за дис. трибуцију извесних предмета, а исто танко ова одељења немају тачног увида са чим располажу поједина трговачка предузећа, Тако у евиденцији мате. ријала по одељењима није било залиха гумених црева, а уствари их је имало Београдско твотђарско предузеће.
Ни камиони мису свуда пра.вилно коришћени, Један од разлога лежи у томе што извесни радници на камионима нису плаћени у акорд. Предузеће »Авала« на пример, плаћало је транспортне раднике у режији, што је довело до подбацивања у раду. Исто тако не води се увек рачуна да они не губе време у чекању. Тако је 21 о, м, 5 камиона предузећа »Авала« стајало у Улици 7 јула читава 3 часа. зато што су шофери чекали ма исплату зараде, Има и других појава које коче рад у грађевинарству. Мноте грешке су могуће због сла-
бе евиденције и због тога што)
, предузећа ни извршила раз-
раду оперативних планова ра-|
дипишта на задатке бригада и појединаца, Евиденција материјала се води само при пријему н издавању робе, али нема по. датака колико ко троши на појединим радовима и да ли се материјал расипа или штеди, А до тога ће долазити све дотле док се не уведе добра систематска евиденција, док сваки појединац не буде тачно упо. знат са својим задатком и док не буде уведено награђивање према томе како ко свој задатак извршава,
Даница ПЕРИЋ
смочасовно радно време У
фабрикама у првој години Петогодишњег плана има нови смисао. За то време и:луни се најмањи део тог великог задатка,
дневни план производње.
И у текстилној индустрији Стаљинград“ је исти случај.
„Стаљинград“ има четири велика фабричка одељења — велика као засебне фабрике — предионицу, припремно одељење ткачнице, ткачницу и одељење за оплемењивање тканина. Кроз ова одељења од безобличне масе предива ства. рају се тканине. Сва четири оде: љења имају своје годишње планове, Тачно је предвиђено колико се има произвести тканина за рубље, за постељину, памучних тканина, штофова, тканина за мушка одела, женске памучне тканине, предива за све те производе. _ Али, то још није – довољно да би се плански производило. Планско одељење разложило је месечни план сва четири одељења на дневне производне _ заљатке. Технички _ руководиоци одељења
· добијају сваког првог у месецу
тако разрађене планове, Дневни план не састоји се само од цифара, колико чега треба да се произведе, већ је конкретизован на машине. Колико машина, колико. времена има да раде одређени артикал. «
“Међутим, ни то није довољно да би се задаци испунили. Људи који стварају својим рукама и трудом све предвиђене количине мо. гу да се разболе, да оду на отсу: ство и тада нема доста људи за машине. А машина не сме да стоји, јер треба произвести што више тканина.
У случају изостанка неких радника ујутро се у 6 сати, пре почетка рада, састану радници са својим руководиоцима и мајсторима у појединим одељењима. На том скупу захтева се брза одлу« ка, без одуговлачења и оклевања. Предлаже се да поједини узму
Шта у извесним предузећима омета остварење плана такмичења
Рени колективи _ многих предузећа и фабрика у Београду створили су планове такмичења за новембарско такмиче. ње прве године Петогодишњег плана, Радни колективи дали су како појединачне тако и групне и одељењске обавезе за испуњење плазна и заказују између себе такмичење. Међутим, синдикалне подружнице у извесним предузећима много закашњавају и одуговлаче са давањем обавеза у овом такмичењу, а такође постоје и многи пр». пусти и недостаци у стварању планова такмичења.
У извесним предузећима мисго омета правилну организа цију што управе предузећа планове производње нису разрадиле на појединачна радна места. Приликом заказивања групног такмичења појединци у групама не дају обавезе, т2ко да се унутар група не води појединачна евиденција о раду сваког радника, Синдикалне подружнице извесних предузећа уопште“нису до сада створиле план такмичења. Ово је озбиљан пропуст, којим би оне требало да се што пре позабаве и да га отклоне, Такав 1 случај, на пример, са металним предузећем „Пролетер“ у Жаркову. У ранијим такмичењима
„Пролетер“ је било једно од најбољих предузећа, а у овогодишњем првомајском ниј е
дошло у обзир ни да буде по. хваљено, Управа предузећа, за новембарско такмичење није разрадила план производње на појединачна радна места, а у“ правни одбор синдикалне подружнице“ Није ништа предузео да се по томе нешто учини и уопште се према томе па-
сивно односио. Исти је случај и са предузећем „Шумадија“ (бивши Гођевац), у коме ни управа предузећа ни синдикална подружница нису ништа учиниле да би се разрадио плаз производње и створно план такмичења.
Синдикалне подружнице у сзим предузећима биле су ду“ жне да позову управе предузећа да што пре разраде производни план, а не да пасивно очекују од управе да га добију. Управе. ових предузећа су опет морале да се побриву да се план производње разради на појединачна места, што до сада нису учиниле, и што претгставља велики пропуст који се мера одмах ксправити,
У стругари „Ђуро Стругар“ одвија се такмичење, али услед извесних тешкоћа и сметњи производни план се не извршује. Главна тешкоћа у производњи је потреба избацивања земље из канала који сг скоро исушио, 2 који треба да служи за довоз дрвене грађе, Како Управа предузећа тако и синди. кална подружница нису се до вољно заложиле да се ово ПИтање реши, изговарајући се на „објективне тешкоће“. Потреб. но је било са више људи уз широку помоћ масовних организација, брже извршити радове на каналу. На каналу је радило неколико добровољних радних екипа, али је требало затражити још више и позвати и неке омладинске бригаде и набавити више техничких сред става _ нарочито булдозера и багера да би се тај посао брже свршио, Као што се види, пред оваквим тешкоћама предузеће је требало да покаже више. и ницијативе да би се оне отклониле. Нестварање плана такмичења, као и други недостаци у раду појединих синдикалних подружница показују да оне нису довољно схватиле своју дужност да утичу на управе својих предузећа да се план производње разради на појединачна радна места да би се план такмичења могао остварити. На грађевинским радовима карактеристичан је скептичан став извесних техничких струч
њака према увођењу норми, такмичењу и давању обавеза. Поједине _ гидарске — бригаде предузећа „Комграп“ и „Неи-
мај“ показале су баш супротно. Позната је бригада Марка Марјановића, која је узела бавезе у такмичењу према нормама и доказала да је могућно такмичити се и давати обзвезе и на оним радовима, где је заиста тешко спровести такмичење, показала је шта може маса радника сопственим силама и сналажењем да уради, без обзира на извесна „стручна“ мишљења неких стручњака са 32" старелим појмовима о раду. Давање обавеза бригаде Мар. ка Марјановића. може да служи за углед многим предузе-
· ћима у којима постоје тешко-
ће око увођења норми, стварања плана такмичења и давафа обзвеза.
Синдикалне подружнице ко“ је закашњавају и одуговлаче са давањем обавеза и које се пасивно односе "према томе, изговарајући се на тешкоће, требало би да ове недостатке што пре отклоне и да створе своје планове такмичења са конкретним појединачним радним обавезама. |
Сала са разбојима у текстилној индустрији „Стаљинград“;
Иницијатива радника |
ин енЕЕ 27 ЈУНИ 1947
Остваривање дневних планова текстилној индустрији „Стаљинград“
"а
више машина него што је предвиђено. Добри радници, који одлично познају и рукују машином, одмах се јављају м узимају једну или две машине преко норме, Занимљиво је, да у том случају квалитет рада не опада.
Технички руководиоци са ним мајстором распоређује људе, Није то ни мало једноставна ствар, Мора се сваки човек добро по знавати, мора се пазити на прљ вилну и праведну расподелу посла, Не сме се допустити да се једном раднику даје свакодневно израда тежих артикала а другим лакши већ да се то мења. |
Планска _ производња _— Зактееа тачну и прецизну евиденцију о ра ду сваког појединца. У „Стаљинх граду“ је овај посао веома једно“ ставан. Код сваке машине постоји сат, који аутоматски бележи број удараца машине. На тај начин радник у свако доба може да зна колико је урадио. Код сваке ма« шине постоји и мала радна лисза, на којој је записано име радмика и колика му је норма. – Помоћу сата и радне листе сваки радник ' може у току дана да контролише колико је урадио.
После осам сати рада, прва смена завршава посао. Чиновници сваког одељења иду од машине до машине, сакупљају — радне листе и у њих бележе стања ко је показује сат. После завршетка рада друге смене, ради се исто, Прикупљене радне листе су те: Мељ, на основу кога се установљава да ли је план извршен. Према њима се врши и исплата редника. После сумирања резултата рада обе смене, после сабирања дневних резултата сваког радног човека, сва четири одељења састављају дневне производне извештаје. У извештајима се налази и колико је издато материјала и колико је било отпадака. Тако се води речуна и о важном задатку који ставља Петогодишњи план — 0 Утрошку и штедњи материјала.
Поред борбе за што већу продуктивност рада, важна је и борба за добар квалитет. У дневни из вештај се уноси и квалитет произведене робе. Одељења за преглед произведених комада мере робу, прегледају је и према квалитету разврставају у. четири клесе. На тај начин планско одељење може да води контролу и над квглитетом произведене робе.
Упоредо са овим радом, у ка целаријама _ одељења састављају се и исплатне листе са именимг свих радника. На њима пише ко лико је сваког дана поједини рза“ ник урадио и зарадио. Оне стављају на табле које су исг4е нуте по свим одељењима. На та! начин сваки радник може да пре“ ти да ли испуњава или пребацује норму и колико зарађује. "
Поред свега овога, радна листе служе и за попуњавање нарочите картотеке. _ Текстилна индустр 8 „Стаљинград“ је можда _ !еДИЋО предузеће у Београду, 8 И У це“ лој Србији, које је установило то“ вакву картотеку. Радна картотека попуњава се у канеларијама св/% одељења сваког дана. За свако! радника постоји картон, на коме се убележава његово име, норма и колико је произвео. На тај #2 чин, прати се рад сваког човека кроз месец и више дана, И кад прође тромесечје — ударника је лако пронаћи. Картотека одмах показује како је ко радио И при машивао норму. Ова је картотека драгоцена за евиденцију 7448 чења, 3 Сутрадан, до 8 часова ујутр2 „з канцеларија четири велика ОАо ња предају се планском одогем дневни _ извештаји о испуњава плана претходног дана. У планско одељењу фабрике обрађују се “
ставља даци, и до 10 часова се са у извештај _ за – Главну дирекцић текстилне индустрије. У 10 часог Дирекција добија извештаћ и. тај начин, она може да контра ше испуњење _ или неиспуње“
тер плана, да помогне и да Ун нише, Текстилна индустрија " љинград“, за првих пет меса
> „планф
прве године Петогодишње! пребацила је производни план 10,680/0, 7