20. oktobar

| ћ о ом

____СТРАНА 2

(Наставак са прве стране)

не, а већина грађевинских радника није окупљена на течајевима за неписмене, Организације Народног фронта треба више да се активирају и да преко својих екипа, које обидазе радилишта, убере и окупе све раднике на течајеве. Су. више се много организује. планира, предвиђа, а веома мало има стварног рада и успеха У описмењавању грађевинских "радника.

Један од облика помоћи у културном уздизању грађевинских радника треба да буду приредбе културно . уметничких друштава и разних Културних група на радилиштима. Те приредбе би требало да буду чешће, Предвиђено је да се на сваком градилишту припреми једна приредба недељ. но, али се то не испуњава.

Филмско предузеће требало би такође да чешће даје претставе по радилиштима, Понегде се претставе за раднике из целог рејона приказују на једном месту, а познато је да радници често неће да иду далеко од својих радилишта. Због тога је потребно чешће приказивати филмове на самим радилиштима, како на већим тако и на мањим.

Леп пример другарске пажње према грађевинским, радницима показали су радници ко• лектива »Анђа Ранковић«, Они су грађевинским радницима на Дунаву поклонили радио-апарат, који су радници одушевљено примили, На већим градилиштима, као што је на ЈУжном Булевару, у Професорској колонији итд, могле би и друге организације да се угледају на овај пример и да чине сличне поклоне грађевинским радницима.

И поред тога што се прикупљају књиге и брошуре у изве. сним рејонима и дају грађевинским радницима. тај рад још није довољан, Требало би да организације Народнога фронта прикупљају књиге и брошуре за грађевинске раднике, али да пау да њихов садржај (буде приступачан и разумљив радницима.

Што се тиче бриге за материјалне услове живота грађевинских радника, она се често своди на одлажење фронтовских екипа на Радилишта и разговоре с радницима. Организација АФЖ-а могле би по становима грађевинских радника да сваке недеље скупљају рубље и да га перу, као што се. већ ради у извесним рејони.

а. јр "тај начин грађевински радници ће осетити. стварну помоћ организација Народног фронта,

Требало би такође да организације Народног фронта Укажу помоћ и домовима за Ученике У грађевинарству, У ломовима се троши сваке недеље око 3000 динара на прање рубља ученика. Организације _АФЖ-а могле би узети обавезу да перу рубље ученицима сваке недеље, а сума предвиђена за ту сврху могла би се употребити за побољша. ње исхране у домовима.

Као што се види, помоћ грађевинским радницима треба да буде конкпетнија и треба да се појача. То је важан задатак организације Наподног фронта и саставни део борбе за остварење Плана.

ПОВОДОМ ВЕЛИКЕ ИЗГРАДЊЕ СТАНОВА 45

руне ин

= 20 ОКТОБАР

. јњ“ 4г ке ПАН

– Проблем рационалног стана

У Петогодишњем плану јед-

но од најважнијих места заузима _ изградња _ станова, Програм конкурса за идејну скицу станбених зграда предвиђао је три врсте станова: са једном, две и три собе, Главни проблем, по нашем мишљењу, био је проблем кујне. По про-

граму, површина кујне износи.

ла би шест метара квадратних, за двособне и трособне станове, а за једнособне била је предвиђена тзв, кујна-решо, то јест један минимални простор. Кујна од 6 м2 може се јоши допустити за станове од три собе, јер је у њима предвиђена трпезарија (1 дневна соба), али за станове од две собе, и још више за оне од једне собе, требало би правити веће кујне, то јест толике да се у њима може обедовати и обитавати, Таква кујна, коју смо назвали трпезарија — кујна, служила би У исто време и као дневна соба и износила преко 10 мг. У двособним становима предвидети

једну собу као »дневну собу«.

сматрамо за луксуз, јер би много рационалније било сматрати обе собе као спаваће (једну за родитеље, другу за децу), а од кујне правити »дневну собу« односно трпезарију — КУЈну. На слици 1 ми смо показали решење, које сматрамо за рационално. Да би кујна имала још више карактер трпезарије и дневне собе, ми смо ставили штедњак и чесмену шољу У нишу, која их помоћу једне завесе заклања од осталог про. стора. У исто време ставили смо и један кауч који може да послужи као једна постеља више, На овај начин добили смо седам постеља У једном двособном стану, а на површини од свега 54.92 м2! На-слици 2 показали смо решење стана са

три собе. Оно што, „сматрамо; као новаторство у овим реше-

њима то. је решење оставе.

Она није више као досад вертикална, већ хоризонтална са висином од 90 сантиметара као и висина парапета. Ова диспозиција не смета више простору кухиње и служи у исто време као кухињски сто (слика 1 и 2). Затим, ова остава се може комбиновати са кухињским орманом, Затим још се ту може узидати ледењак и, најзад, један део површине стола изнад оставе може се употребити као чесмена шоља. Ето, колико користи имамо од — ове нове диспозиције оставе, која

је раније стварала толико тешкоћа архитектама при ре"шавању основа станбених зграда, Остава је, додајемо, осветљена _ специјалним прозором (50х50 цм), а изнад оставе налази се велики прозор (150Х160 цм) као да оставе и нема. Остаје нам још један проблем

Меше миље МИ МГуЦИраиј.

спав:соБа (Родит)

има = а.

да решимо, То је проблем кон. струкције, На ковкурсу — смо видели два решења, По једном од њих, спољних конструктивних зидова нема, већ само унутрашњих, управних на спољне

УЧЕНИЦИ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

имају услова за свестрано образовање

стварење инвестиционог планз

Извршног одбора у 1947 изискује, поред осталог, и много већи кадар грађевинских радника. Грађевинска предузећа, као и сам Извршни одбор, стављени су пред задатак да што пре оспособе нове стручне кадрове, који ће бити у стању да реализују постављени план.

Поред курсева за оспособљавање полуквалификованих радника, који су одржани у овој сезони, први пут се пришло и систематском _ уздизању квалификованих зидара, тесача, молера и осталих радника. Извршни одбор је основао дом ученика у грађевинарству. Први ученици доведени су из прве групе смене са Омладинске пруге Шамац — Сарајево. На тај начин створена је могућност да се под стручним надзором _ издиже кадар нових грађевинских _радника, Да би се над ученицима имао бољи надзор и да би им се пружила већа помоћ у њиховом стручном уздизању, централни дом уУченика у грађевинарству прикључен је предузећима. Тако данас имамо један дом при _ предузећу „Комграп“ у радничкој колонији на Дунаву и један дом при пре“,

дузећу „Дом" у радничкој колоније на Јужном булевару. У овим становима преправља се један павиљон за рад, учење, трпезарију и остало, а други ће служити за спавање. Овим преправкама створена је могућност ученицима да се свестрано развијају, да развијају свој културми живот са васпитачима у оквиру актива Народне омладине који су већ формирани, Поред ових просторија, ученицима стоје на расположењу и тушеви са умиваоницима. У самом пак кругу изградиће се добровољним радом игралишта за кошарку и одбојку, чиме ће се створити могућност за упражњавање фискултуре.

Ученици су запослени у градским грађевинским предузећима и раде осам часова дневно, где под надзором мајстора добијају основна знања путем практичног рада. Поред тога, ученици ће имати и

теоретске часове, на којима ће се

упознавати са грађевинским материјалом _и њиховим особинама, грађевинском конструкцијом итд. Чим школа отпочне са радом, Ученици ће радити у грађевинским предузећима само шест часова,

У исхрани ученика досад је било

_ извесних пропуста услед неснала-

жљивости особља, али се они већ сада отклањају. Ученици добијају доручак и вечеру у самом дому,

а ручак на градилишту, При ступању у дом сваки од ученика је добио два пара рубља, обућу и радно одело. Ускоро ће им се доделити и по једно празнично одело. Актив Народне омладине од првог дана свог формирања показао је доста иницијативе на културнопросветном Раду. Основана је библиотека која већ сада располаже већим бројем брошура и књига, добијених од разних орга“ низација. Радници предузећа „Анђа Ранковић“. поклонили су ученицима један _ радио-апарат, На фискултурној паради учествовало је 80 омладинаца, а већи број се уписао у фискултурно друштво „Градитељ“. Сваке среде –— омладинци скопске претставе,

Отварањем ова два дома ученика у грађевинарству, неће бити решено питање нових зидарских, тесачких, молерских, фасадерских и других стручњака, толико потребних нашем грађевинарству, Ова два дома нису ни близу у стању да задовоље потребе које се

предвиђају у наредним грађевинским сезонама, Да би се задово-

љиле потребе, у идућим грађевинским сезонама, било би потреб-

но да свако грађевинско предузе. ће пође путем ова два предузећа

и да преко отварања дома учени"ка припреми себи нове кадрове.

П. ЈОВАНОВИЋ

посећују бесплатно био-

и у једнаком размаку (4—5 ме. тара). По другом решењу, које смо и ми усвојили, зграда се по дужини дели спољним 3ЗИдовима и једним унутрашњим, то јест хоризонталама. Ми сматрамо да је ово друго решење боље, јер 1) даје већу слободу архитекти у комбиновању

Ро

8 · Е Е и |

и одмеравању простора; 2)

даје могућност и прекидања тих хоризонтала ако је то потребно ради бољег решења пла ва (види слику 2); 3) осигурава собе од топлоте и хладноће дебелим зидовима и прави уштеду у средњем зиду у погледу материјала; 4) своди ширину степеништа на најмању меру. Оно прво решење, које је на конкурсу однело победу, одузима слободу једном архитекти у решавању плана, јер су размаци зидова фиксирани, Затим степениште постаје веома раскошно итд. Али све то настрану, за нас је главно не спутавати себи руке и решити што је могуће рационалнији план, јер то је важније од извесне конструктивне преваге диспозиције.

Што се тиче самих станова, сматрамо да би требало напустити станове од три собе, (тј. две собе и дневна соба) и оставити их за доцнија времена. Ово је потребно тим пре, јер наше решење двособног стана са трпезаријомкујном скоро исто вреди као и трособни стан са малом кујном (од 6 кв. метара), а ра.злика је у коштању огромна. (Преко 12 кв. метара по стану!) Такође, требало би фаворизирати једнособне станове у којима комотно могу да живе три лица (кауч и две постеље) и који успешно замењују двособни стан са Малом кујном у којој се може обедовати. Сматрамо да је ново решење оставе умногоме помо. гло да се добије више у простору и да се пође новим путе. вима у решавању станбеног питања. Др. М. Б.

(бе у циркулацији итд у | 559 559 " УК У кој дистрибуцији Не. |

"је велике количине

·_ неправилних

Бе +. и 7Ш о ИНЕ У ПОДИЗАЊУ ЖИВОТНОГ, ;

СТАНДАРДА

ЗАДАЦИ ТРГОВ

11 ЈУЛ 1947

—

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ТРГОВАЧКЕ МРЕЖЕ И ДИСТРИБУЦИЈЕ

тешке _ инду“

трије, како је то подвукао ет седник Савезне план ске комисије А. Хебранг, створиће се продукционо-техничка база. за преображај свих грана. народне привреде, Али то не значи да _се истовремено неће водити брига 0 потребама широких народних слојева. Најважнији наш задатак У Петогодишњем плану је стварање . довољно јаке и технич“ ки савремено опремљене индустрије јер се тиме омогућава и решење свих осталих задатака у привредном и култур“ ном преображају наше земље.

и зградњом

Упоредо с тим, с порастом производње у индустрији и пољопривреди, _ повишава се

ниво

материјални и култури, народа. У плану материјалног и културног подизања народа трговина добија посебне задатке; она треба да се приближи народу, потрошачу; да 0могући непрекидну циркулацију робе од произвођача до потрошача; да се несметано и непрекидно апроводи план роб. ног промета. Наша дистрибу“ ција показала је _ несумњиво, велике успехе, али је, исто тако, неоспорно да У њој посто“ ји прилично бирократизма и стихијности.

„Радном народу који се залаже за испуњење плана морамо по сваку цену обезбедити оно што му припада и што

му наша земља може дати. Бирократизам, који проузрокује · застој робе, објективно је уперен не само против најнепосреднијих животних интереса наших радних маса, него и против самог плана.“ (Б. Ки-

дрич).

Наша трговачка мрежа налази се пред новим крупним задацима. Уводи се планска дистрибуција на основу про“ дукционих и годишњих при вредних планова. Тиме ће бити уклоњени многи досадашњи недостаци као бирократизам, слаба оперативност, застој ро“,

може се догодити да, мер, у Санџаку и неким другим сиромашним крајевима сто“ обуће док се у обући оскудева, како је то навео у свом реферату помоћник Министра трговине и снабдевања Народне Републи~

вереника за трговину, која је недавно одржана. То је могло да се деси само због тога што је подела вршена сразмерно према броју становника, механички, по кључу, а не према потребама сваког. локалног тржишта и куповној моћи потрошача. Ових дана спроводи се реорганизација трговачке мреже у Народној Републици Србији, како би могла брзо и оперативно да одговори својим планским _ задацима, Основна разлика између досадашњег и новог начина дистрибуције састоји се у томе да се сада предвиђају глобални, оквирни планови, Дистрибутер, трговац неће више добијати одређену количину робе по врсти и квалитету. План предвиђа групу артикала, и у границама одређеног контингента дистрибутер, трговац може да изабере ону врсту робе која одговара укусу и потребама потрошача. Важна разлика је и у томе што су планови израђени 3а дужи временски период.

Реорганизација даље предвиђа укидање трговачких базе, гросистичких радњи, (без 06зира да ли је у питању приватник, државно предузеће или – задружна организација. Предузећа овакве врсте постала су непотребна, сувишна и гломазна; у данашњим условима она могу само успоравати циркулацију робе, Детаљиста треба да се непосредно повеже са фабриком и да се на тај начин искључи непотребан посредник, који успорава циркулацију, изазива застој, непотребно задржавање робе. Укидањем гросистичких – трговачких радњи-стоваришта створиће се ближа веза између произвођача и потрошача. Поред тога, нова организација тртовачке мреже обезбеђује пуну независност сва три трговачка сектора. У досадашњем раду често је постојао несклад између њих; долазило је и до односа који су ишли директно на штету потрошача. Све се то сада уклања. Срески и градски магацини снабдеваће своје продавни-

"це, на исти начин срески и за-

дружни пословни савези снаб-

ке Србије на конференцији по- ·

деваће своје месне задруге, На територији Народне Репу. блике Србије остаће само 6 др. жавних трговачких стоваришта која ће снабдевати приватни сектор, а државни и задружни само изузетно и то робом специјалног асортимента, Према новом начину пословања за. дружних организација, задруге ће снабдевати само своје уписане _ чланове. Све остале потрошаче _ снабдеваче – продавнице ореског магацина и приватни _ сектор. Приватни сектор неће бити у зависности од среског или задружног стоваришта; он ће се, као што је речено, снабдевати директно из специјалних државних сто. варишта, У

Новом организацијом трго. вина се укључује у план; У на.

пој земљи целокупна привре-.

да се спроводи плански и природно је да таква мора бити и трговина која има и велике у одговорне задатке У Пето. годишњем плану.

Општедржавни план налаже да се снабдевању широких по. трошачких народних слојева посвети највећа пажња и ла се, у вези са задацима повишења животног стандарда у току спровођења Петогодишњег плана, повећа вредност цело. купног промета робе за 18 пу та према 1946 години, Петогодишњи план Народне Републике Србије, који је конкретиза. ција општедржавног плана и његова даља разрада у складу са могућностима НР. Србије, предвиђа да се убрза промет робе и да се отклони њено непотребно натомилавање по тргтовачким предузећима. План захтева да се најрационалније

организују услови и начин продаје. Новом организацијом – трто-

вачке мреже и дистрибуције то ће се постићи; створиће“ се правилнији однос између ева три сектора, који су, у новој организацији трговачке мреже потпуно“ независни. Према ре. чима помоћника Министра тр-

„говине „и онабдевања Народче

Републике Србије, наши руководиоци трговине у локалним народним властима морају зосе ослободити неправилног схватања у односима према задружном и приватном сектору. Задружни сектор се ослања на државни сектер, помаже др. жавном сектору и као такав има широке могућности да развије пуну иницијативу и »да води борбу против свих е:сплоататорских и шпекулантских елемената. Приватни еектор не претставља хомогену целину; наша народна власт води борбу против шпекулантских и експлоататорских елемената у подручју приватног сектора, али радни део при. ватног сектора треба укључи ти и више ангажовати у промету робе, “

Државни и задружни сектор досад су се, углавном, бавили расподелом планиране и рационисане робе. Међутим, њихо. ва је дужност да организују шире пословање, да поред планираних контингената разви ју што више свој промет, обухватајући робу у — слободном промету, робу локалне инду“ стрије, занатства и кућне радиности. 4

У новој организацији трго: вачке мреже „сви су сектори равноправни и не сме бити ни каквих ограничења ни у л>“ гледу рејона ниу погледу предмета којим се тргује“ У нашим новим друштвеним „" економско . политичким усло“ вима трговина треба да служи широким потрошачким масама и да буде стална веза између произвођача и потрошача. 18 веза може се одржавати било преко државног и задружног

сектора или преко приватног сектора, наиме радног дела приватног сектора, Сва 108

сектора у трговини морају се руководити једним циљем: 4 развију здраву утакмицу Оржег, бољег и – благовременог услуживања потрошача, Наши радни људи улажу напоре 38 извршење задатака које пред њих поставља _Петогодишњи план. Трговина, као део плапа има своје задатке који су 1062 виђени у плану материјалног и културног подизања народе Извршујући своје задатке, 918 извршује део плана, чини св0] допринос у повећању живот“

ног _ стандарда народа. 6

план захтева, и тако мора |:

ти, да се правилном услужив““ , Р гвећа

њу потрошача посвети Н#4) пажња.

тај а

ј