20. oktobar
Једна страна
суђења шпијунској банаи
"((уђење бандици издајника и шпијуна на челу с Гвозденом Алексићем и Боривојем Пантелићем, које је у среду отпочело у Окружном суду за град Београд, баца светлост на још једну шачицу _ отпатка од наше радне си стваралачке целине. Али то је само једна страна процеса. Дру"та приказује саучеснике и покретаче овог олоша са оптуженичке - клупе. -- Говори се обично о лицу и на_ личју једне ствари. Међутим, уколико је реч о чињеницама које "св показују на овом процесу, о двема странама тих чињеница, може се говорити само о наличју. Те чињенице су, дакле, медаља са два наличја, подједнако тамна, гадна, прљава. Прво наличје су . домаћи изроди с њиховим неде_лима упереним против обнове и изградње наше' земље, управљеним на то да угрозе слободу и независност наше отаџбине. Друго наличје су наши инострани непријатељи, чијем грабљивом оку такође сметају наше истинска слобода и независност и наши напори да радом и стварањем учврстимо скупо плаћене тековине.
У послератном периоду подизања земље из рушевина ми смо се покаткад сретали с Алексићима и Пантелићима. Гвозден Алексић и Боривоје Пантелић се, по дубини "понора у који су пали, по гађењу које код народа изазивају издајничка дела, ниуколико не разликују од те своје бедне и малобројне сабраће која су већ добила што су заслужила. Ништа ново ве претстављају ни њихови инострани покретачи и саучесници,
"јер ово свакако није прва прилика да се осведочавамо о дивљој мржњи империјалиста. Али начин на који се у овом случају испољила та мржња необичан је и
изузетно гнусан и гадан чак и у
поређењу са оним низом гнусоба > и гадостм које смо доживели од "њих.
Прича о вуку у јагњећој кожи
изгледа некако невина пред чиње-
· ницама које се, у вези с делатно· шћу америчког војника Флорека и америчког официра, откривају на процесу. Да би прича о вуку · могла да се примени на овај слу„=чај, вук би морао да има не јагсењећу кожу већ анђеоска крила, а још и босиљак у шапици. Јер овај - "шпијунски _накот са разјапљеном » крвожедном _ чељусти обављао је "своју вучју работу парадирајући с нечим што је толико велико и · свето да је доликовало само љу'дима доиста чистим и светлим. =» Наши народи неће заборавити «оне јуначке синове америчког на:трода који су у рату против фа.- шизма, потпомажући нашу борзу : за слободу, као авијатичари нашли емрт по нашим пољима и пла-тнинама. Они који су нам после о-»услобођења дошли и рекли да, по жељи родитеља палих јунака, тра"же ове светле гробове наишли су "на наше гостопримство и пуну =-предусретљивост. Мако су недра ""наше земље с истом пажњом и --љубављу чувала кости америчких - јунака као и синове нашег рођеЗног тла који су пали за слободу, ми смо имали пуно разумевања за жеље родитеља, браће и се» стара наших америчких ратних другова.
Међутим, империјалистички вук · не зна за светиње, већ само за : свој апетит. Чланови Уреда за про»налазак гробова палих америчких „авијатичара — Флорек и компанија — су се светињом само пз-
служили да би остваривали своје
гадне, злочиначке циљеве, са којима не само да не би могли да се уброје у свеце већ превазилазе _ све паклено што може да се за “ мисли, __ Под изговором да трагају за гробовима палих авијатичара, империјалистички агенти су тражили . Могућност да се повежу с бедним __ остацима домаћих изрода. У мр| жњи према нашем народу, према . његовој слободи и независности, | они су давали оружје и одлазили _ на састанке с четничким бандити- ма, убицама америчких _авијати· чара, који су најчешће губили жи. вот баш од зликовачке четничке каме. Распитивали су се и о аеродромима на које би могли да " спуштају помоћ убицама, __ Недела империјалистичких грабљиваца не запрепашћују наше на„роде. Али декор који су у овој прилици били изабрали за свој пр_ Љави посао изузетно повећава на_ше гнушање.
Истина о гробарима који су, заклањајући се за гробове јуна· ка, ковали планове о стварању но„вих гробља, због монопола штампе који је у рукама послодаваца „ових гробара, тешко ће допрети до америчких маса. Али добро би било да допре, јер је ово изразит пример који показује како нас велике и свете ствари везују за амерички народ и како' нас од: вратни криминал раздваја од носилаца _ империјалистичке, поробљивачке политике,
" предност курса је у томе,
11 ЈУЛ 1947 |
20 ОКТОБАР,
" Како живе и раде радници
из Јулиске Крајине
У многим београдским предузећима раде радници из зоне А Јулиске Крајине. Има Словенаца, а више Италијана. Они су због свог антифашистичког става пребијани, затварани и злостављани у. фашистичкој Италији, а исто тако и по доласку окупационих власти од стране цивилне полиције. Због тога су морали да напусте родни крај и дошли су да живе у окриљу Југославије, за чију изградњу раде и чији напредак треба да и њима обезбеди бољи живот. Народне власти у Београду чине много за њихово збри. њавање и прихватање, али још увек није им се могао обезбедити. онакав живот какав. се жели и какав ће им се пружати у будућности. Многе породице станују У радничком склоништу где немају никаквих услова за добар живот и велики део прихода односи им само плаћање станарине, Али, њих то. не деморалише, Они знају да станбени проблем постоји и за домаће раднике, осећају да су на свим пољима равноправни са. грађанима Југославије и зато све тренутне незгоде подносе са стрпљивошћу и истрајношћу. . — Чини нам се да се за нас још и више чини него за домаће раднике — каже Лунгини Туљо, радник. Бродоградилишта. То нарочито изненађује Италијане, јер у Зони А новине пишу свашта о Југославији.. , Али, Лунгини је био партизан у Словенији, знао је.он за све лажи реакције. Зато је с поуздањем дошао у Југослави. ју. Био је на прузи БрчкоБановићи, радио у предузећу »20 октобар“ и на Бродоградилишту у Београду. — „И свуда сам нашао исти систем у раду и понашању. Слобода је одувек била њи-
А бутуријентски курсеви стекли су у нашој земљи велику популарност. Ови курсеви за једну школску годину дају слушаоцима солидну стручну спрему на основу које они У предузећима могу да постану руководиоци комерцијалне службе. ' Од ослобођења у Београду су организована два течаја, на којима је 110 кандидата положило завршне испите. Поред овога у Ваљеву и Зајечару завршило је 30 кандидата овај курс. У школској годи“ ни 1946-47 јавило се око 120 кандидата. Од тога броја на завршни испит изишло је 68. Материјал је доста тежак и преполовљен број слушалаца јасно показује сву тежину курса и сву његову вредност. На курсу се предају следећи предмети: _ једнообразно рачуноводство, примењена _ математика, политичка економија, основи права, технологија са познавањем робе. кореспонденција, организација администрације предузећа, основи привредног послов:'-а м привредна историја са историјом народноослободилачког рата. · Главни предмети су примењена математика, једнообразно рачуноводство, познавање робе и политичка економија. Настава је организована као на факултету. Школска година подељена је на два семестра, На крају свакога семестра полажу се колоквијуми из _ свих предмета. Ако слушалац положи обадва колоквијума, тек тада иде на завршни испит. Досад су се на абитуријентски курс примали свршени _матуранти, понекад и студенти, чиновници, а услед не-
достатка стручњака и. ученици са
шест разреда гимназије. Нарочита што при упису нема. ограничења у погледу старости кандидата. Многи чиновници долазе на ове курсеве.
Прошле еодине три адвоката свр:.
шила су с успехом курс и:корисно
хов идеал. А слободу цени највише онај који се за њу борио. Заваривач и вођа посла у Бролоградилишту _ Ернест Зупан Словенац из Горице такође не може да добије стан за своју породицу која је 0стала на Ријеци. Али, о томе тек на крају прича. Он је срећан и задовољан, иако је далеко од свога краја и своје породице. Двадесет пет година није смео да говори матерњим језиком. Никада није имао сталног намештења. Живео је
"увек под присмотром. По до-
ласку окупационих власти два пута је био хапшен и, на крају, морао је да бежи.
— За нас је сада рај, — каже он. Радимо са својим дру“ говима у предузећу, са истим циљем да подигнемо Југославију. Радимо посао који волимо, а кад засвира сирена за престанак рада, идемо на ру“ чак и знамо да ћемо га сигурно имати.
— Сви су они врло добри и вредни стручњаци и засјужују сваку пажњу — прича претседник синдикалне подружнице Бродоградилишта. '
Али и управа Бродоградилишта и синдикат створили су им услове за рад. У управу подружнице ушао је и њихов претставник, који износи на решавање све проблеме у вези са животом радника из Јулиске Крајине На Бановом Брду станују сви заједно у посебној, лепој вили, где имају сав потребан конфор. Ово је за сада решило проблем њиховог омештаја, аљи још им треба обезбедити станове за породице. На томе морају настојати и управе предузећа и синдикалне _ подружнице, јер иначе управе предузећа морају да исплаћују посебне додатке 3а породице, који се крећу између 1000—1500 динара месечно. Сами радници да-
Станбене зграде за грађевинске раднике на Јужном Булевару
ДБИТУРИЈЕНТСКИ КУРСЕВИ нови извори стручњако
се укључили у привредни план. За многе службенике било би корисно да кроз абитуријентски курс повећају своја стручна знања,
За нову школску 1947—48 годину, школске _ власти мисле да отворе нове течаје у Новом Саду и Нишу. У Ваљеву и Зајечару неће се курсеви даље одржавати ради недостатка предавача. У Београду је све спремно за почетак рада. Међутим, има један важан проблем коме _ народне власти морају прићи што пре. На“ име, слушаоци су досад плаћали доста високу школарину од 2100 динара. Далеко већи број посетилаца био би када би настава била бесплатна, или бар јевтинија. Када се узме у обзир да свршени слушаоци абитуријентског курса са својом спремом не изостају ништа иза најбољих ђака трговачких акедемија, нормално је да се овим курсевима мора посветити пуна пажња,
Потреба за стручним кадровима је велика. Омладинске организације много ће учинити ако што више својих чланова са свршеном матуром упуте на ове курсеве. Многи се студенти жене и аутоматски напуштају студије. Они се обично тада запосљавају, али на послу не користе много, јер немају стручне спреме. За ове случајеве абитуријентски курс треба да им да спрему « којом ће моћи више да користе својој земљи,
За наше будуће руководиоце предузећа, према речима _ министра Кидрича, тражиће се људи који технику свога посла познају у прсте. Једнообразно књиговодство, познавање робе и организација и пословање предузећа не у чи се у гимназији. Абитуријентски курсеви дају ту спрему и у нашим данашњим условима њих треба да заврше наши будући руководиоци
Младен ГАВРИЋ
предузећа,
ли би радо добровољне часове за оспособљавање неке порушене зграде на Чукарици, У којој би се оместиле њихове жене и деца.
Станбено питање је нај“ болније
Случај Бродоградилишта МОже се истаћи за пример, али друга предузећа нису се до“ вољно старала о збрињавању радника из Јулиске Крајине и њихових породица. У Земуну, на пример, две породице. са децом станују по подрумима, а три у радничком склоништу, док им ствари стоје у Дому културе. Није такав случај само кад су у питању породице. Те су тешкоће у неку РУКУ оправдане лошим станбеним приликама уопште, али има и пропуста због аљкавог рада управа и синдиката. У столарском предузећу „На-Ма“ један од радника избеглица није добио стан, иако је самац. Читавих 5 месеци морао је да спава у берзи рада и на крају је напустио рад и прешао у пре“ дузеће које му је обезбедило стан. Још је гори случај са Бертоња Лућаном који је седам дана радио у обућарској радионици „Филип Кљајић“ и три дана у Фискултурној 34друзи, а још није добио НИ стан, ни карте за снабдевање. Они су већином дошли без ичега и не познају још живот у Југославији, нити су упозна“ ти са својим дужностима. Потребна им је свакодневна морална и материјална помоћ да то схвате. Уз то, посебни њихови проблеми одвајају их од рада синдикалних подружни“ ца по предузећима. Они се о купљају по својим кружоцима и у Црвеном кутићу у Месном синдикалном већу. Али, то није довољно. Синдикалне подружнице би морале да их окупљају у својим просторијама, да им пруже могућности да уче наш језик и да их уводе у све проблеме предузећа и синдиката. Било је случајева да се и на самим радилиштима није водило рачуна о њиховим уеловима за рад. Тако је на градилишту у Професорској колонији, ревизијом норми, утврђено да њихова зарада. на. зидању треба. да буде за: 40% већа. Ра
Марћело Русан. је ударник
Тамо где су се подружнице више заложиле, радници из Јулиске Крајине лакше су «хватили и тешкоће на које су наилазили. Тамо где је с њима успостављен бољи контакт, по. казали су и боље резултате у раду. А на неким местима они су се осетили усамљени, само мисле на своје личне проблеме и деморалишу се. Али, много је већи број оних који правилно схватају данашње услове живота у Југославији. У столарском предузећу „20 октобар“ радник Марћело Русан постао је ударник у првомајском такмичењу. Он каже:
— У Јулиској Крајини били смо компактни, Сви смо били угњетавани и јединствени У борби. Али по доласку овамо било је малодушних, које су тренутне незгоде збуниле, Неки су очекивали да у Југославији више нема' никакве борбе, пошто је власт у рукама народа. Очекивали су сувише лак живот. Не схватају да се баш сада треба још чвршће 6орити и да је.борба сада суровија. Народну власт треба учврстити још више, и ми Југославију морамо подизати и изграђивати. Сад је. најтежа борба, али баш она ће и донети праве плодове,
Марћело се својски бори с недаћама. Он живи у малом тескобном стану од два одељења. С њим ту живе још две породице, Немају никаквог намештаја, чак ни стола ни столице, .
Слушајући разговоре са радницима из Јулиске Крајине, радник Бродоградилишта Тома Лоренцин, који је 1919 године морао да бежи из Јулиске Крајине у Југославију, упоређивао је пријем садашњих избеглица са оним на који је он наишао у бившој Југославији. Фашисти су му запалили кућу као антифашисти, У Југославији називали су га. Италијаном и није могао да се запосли, — Мене су на сваком кораку питали: „Зашто си дошао», — каже он, а данашње избеглице браћа дочекују са: „Добро дошао!“ А у овом рату сам дао сина.
Лоренцин је дао сина у борби против фашизма, 2 данашње _ избеглице из Јулиске Крајине даће своје знање и свој рад за срећан живот сво.
„је браће и синова у слободној
Југославији,
СТРАНА 3
а МА“
ПЕТОГОЛНШЊЕТ ПЛАНА
4951
· Усавршеним гајењем живине повећаће се број пернате живине од 22,450:000 из 1939 године на 31,300.000 комада у
1951, што претставља повећање за 1400/;. "Овако велики број пернате живине утицаће знатно на даље побољшавање исхране становништва,
1951
Петогодишњи план предвиђа проширивање суптропских култура, првенствено дувана и памука. У 1939 години памуком је било засејано у нашој земљи свега 6.000 хектара земљашта. У 1951 години под памуком ће се налазити 25.000 хектара земљишта, чиме ће производња овог важног индустриског артикла бити повећана за 4150/;. Повећање производње памука омогућиће знатно повишење производње текстилне-памучне индустрије а с тиме у вези и побољшано снабдевање грађанства,
49359 4054
Петогодишњи план предвиђа повећање производње шећера у. односу на 1939 годину за 208%. Док је 1939 године произведено укупно 11.033 тоне шећера, у 1951 години биће произведено 80.000 тона шећера. Повећана производња шећера омогућиће и повећање следовања шећера на сваког становника. У 1939 години производило се на сваког становника 6,9 килограма шећера а у 1951 години на сваког становника производиће се 14,4 килограма за годину дана.
4951
Пре рата се аутомобили у нашој земљи производили, Подизањем аутомобилске индустрије у 1951 години постићи ће се годишња производња од 6.000 камиона.
нису уопште
Е
Мннц Д