20. oktobar
ИМ не ПЕРА | ЦИЕ Ра о ин
ОВАКО 1 ПРАУОЉАЈКО
историске споменике нашег народа
еоград је историски град.
Његову историску протлост срећемо на сваком кораку: у ископинама преисторискег, римског и раног словенског доба; у остацима из турског времена; у зградама и споменицима новијег доба, од 1804 до данас.
До сада су историски споменици прикупљани и обележавани прилично несистематски, а чували су се доста нехатно. Рат је неке од њих уништио: уништени су злочиначким бомбардовањем Етнографски музеј и Народна библиотека. Том приликом пропале су драгоцене књиге, рукописи и збирке, Утолико пре оно што је остало треба чу“ вати, ново прикупљати, обнављати. Народне власти чине много у том правцу, али то није довољно. Потребна је љубав грађана према историском Београду, љубав и смисао за чување драгоцених споменика наше прошлости и за прикупљање нових.
У том погледу било је доста нехата. Људи наилазе на старе штампане књиге и баца. ју их, пролазе поред историочских зграда и не знајући за њихову прошлост и, што је најгоре, на очиглед свих нас много што-шта пропада. Стара зграда Доситејеве Велике школе на Јовановој пијаци већ је дугом небрижљивошћу изгубила свој историски изглед. Унутра, станари су, ко зна кад, испреграђивали ходнике, стара врата турскога типа заменили новим, а у једној соби источњачке дрвене. таванице нема. Истина, једна дрвена таваница је остала, још која стара врата стоје, али ако ито ишчезне реконструкција ове исто риске зграде из времена Првог устанка тешко да ће бити могућа. Данас више нема погоршања у овоме правцу. Министарство просвете и Просветно одељење ИНО-а спречили су даље кварење ове зграде — али то није довољно. И овде, као. и у свима сличним случајевима, треба да по„могне Народни фронт, Културно-просветне секције при рејон ским одборима Фронта треба да попишу историске објекте у своме рејону, да их повремено погледају, да алармирају сваки квар или оштећење и, најзад, да пробуде интерес грађана, нарочито У суседству, за чување таквих историских с објеката док _ се они не претворе у музеје. Мо“ жлда не би било тешко пронаћи и људе који би из љубави према старини радо повели рачуна о историским објектима у своме рејону.
Затим, по кућама старих бе„сградских породица, на таванима, у подрумима има дроазгоцених старих књига, слика, можда и рукописа које би требало прикупити. Једна агитација, трајна и систематска, а не кампањска, могла би дати резултате да се много чега новог прикупи, иначе ће, немичовно, све то пропасти. .
Најзад, Београд има и свој луг према славној прошлости из народноослободилачке бор“ бе, Просветно одељење и дељење зл културу и уметност Извршног одбора прикупили су много драгоценог матеркјала, али има још много неприкупљеног. Београд је био ме: сто важзих припрема 33 1аредноослободилачку борбу и место, важних +кција У току борбе. Има зграда које су Силе места састанака високих руководилаца и доношења важвних одлука; има станова У којима су радиле илегалне штампарије; има рукописа, ле. така, брошура, оружја ко на: мештаја која потсећају на пожртвовани рад илегалаца и ак-
тивиста из времена окупације, Све то треба пронаћи, обележити, сачувати од заборава. Просветне власли то нису у стању саме да обаве у потпу. неости. Дужност је Народног фронта на првом месту ла ту помогне, да прикупља. Ми ће. мо несумњиво имати у ђБеограду богати музеј народносслободилачке борбе — али да би га имали онакав когав доликује Београду треба радни. ти, прикупљати,
Рејонски одбори Народног Фронта треба у првом реду ла прикупљају историски материјад ове восте у своме ре' сну. Лреба што» пре записати од живих учесника и очевалгца све оно штес се одигравало; треба, најзад, на зграде које имају историски значај за народноослободилачку – борбу ударити спомен плоче и саставетИ подробво њихов истогри“ јат. 2
О читавом овом раду на чувању и прикупљању наших исгориских споменика треба рејонски одбори Фронта, преко свсјих секција, да створе план рада за дужи период, срачукет и на просвећивање наших грађана у правцу интересовања за нашу историску про. шлост.
Само тако, залагањем свих, сачуваћемо драгоцени историски материјал. Само тако имаћемо музеје и објекте које можемо показати свакоме: нашим људима, омладини, странцима који долазе у Београд. Само тако пренећемо у потпуности славну прошлост на нове генерације. Миодраг ЈУГОВИЋ
ЈС
ТОМА РОСАНДИЋ: ХАРФИСТА
УМЕТНИЧКИ МУЗЕЈ ПОНОВО ЈЕ ОТВОРЕН
а Дан устанка, седмога
јула, поново је отворен Уметнички музеј у Београду Он. има сада пет. изложбених „просторија. у којима, су. сме_штене збирке. које „показују „развитак материјалне културе народа на нашем тлу. Из Археолошког одељења улази се У Средњевековно одељење, у коме су изложени примерци српског и један део "македонског сликарства. Целе зидове Средњевековног. одељења покривају огромне композиције фресака,
које се сада први пут јавно излажу и показују колико је наш народ од увек имао разви_ јен смисао за уметност. У по себном одељењу изложени су
· радови наших уметника од почетка ХМ века па надаље, За
сада ова збирка ликовних уметника није потпуна, пошто се преко 60 радова наших у“ метника налазе на изложби у Лењинграду. У Уметничком Музеју изложени су и графички радови наших уметника, ау Нумизматичко-етнографском о-
НА ГРАДИЛИШТУ ПОШТЕ БРОЈ 2
ЦРВЕНИ
КУТИЋ
грађевинских радника
ре кратког времена на' по-
. шти број 2, код Железнич ке станице, отворен је црвени кутић за грађевинске раднике овог _ радилишта. Залагањем синдикалне подружнице и Управе Грађевинског предузгћа Србије „Неимар“, које обавља радове, створена је могућност да се и грађевински радници могу. културно-просветно 'уздизати и стручно усавршавати.
Овај црвени кутић разликује се од осталих. Он се сели из просторије у просторију, пре“ ма обављеним грађевинским радовима. Када се заврши једна соба зачас се скидају сли-
ке, пароле, узимају клупе, сто, |
табла и сели се у другу про-
сторију. А после рада, у окви-'
ру ових просторија живо се ради уздизању радника. Ту се одржавају предавања, стручни кур севи, марксистички кружоци и аналфабетски течајеви. Наро-
Читалачка група у Др веном КУН, на градилишту поште “број · -
на културно-просветном |
читу је бригу Синдикална по" дружница овог градилишта посветила описмењавању _својих радника. Они су основали сами аналфабетски течај, којим руководи зидарска радница Даница Јанковић, која и сама ради као зидар на гради“ лишту.
На градилишту има око 80 Шиптара, који су такође неписмени, Радница Даница Јанковић и њих учи писмености. Било би пожељно да се за Шиптаре одреди неки други руководилац течаја који би их учио писмености на њиховом матерњем језику.
Радници би желели да имају и једну приручну библиотеку. Добили ау из Месног одбора грађевинараца неколико књига, али ове књиге не одговарају њиховом културном нивоу. Потребно је да се масовне организације заинтересују за културно-просветно уздизање грађевинских радника, да више поведу рачуна о томе и да прикупе књиге из популарне библиотеке, затим часописе, илустрације, а по могућству и стручне књиге из грађевинарства, и пошаљу их радницима.
ИСПРАВКА
У прошлом броју нашега листа, на страни 9, испод чланка >Пред отварање Уметничког музеја« омашком је стављен потпис В. Живанчевић, = треба да стоји Зорица Симић-Миловановић, Уредништво.
дељењу изложен је стари новац. Музеј ће отсад имати сталне игложбене просторије и биће отворен сваки дан сем понеде"оника' од 9 до 18'часова непрекидно, Музеј претставља збир историских докумената који носе обележје разних друштвених преображаја и људских односа кроз векове — то је утанова „која треба да послужи као ва“ спитни центар најширих народних мада: Због тога је потребно да све наше масовне организације организују колективне посете музеју, како би он постао близак народу.
Исто је тако потребно да се издају штампани каталози водичи, који би садржавали сва потребна саопштења о изложеним објектима. А при колективним посетама требало би такође поставити неколико музејских стручњака; који би да“ вали и усмена обавештења и водили групе по изложбеним просторијама,
пут А Ле
1
ПАР
у ии у
И РРА —-
ОТВАРАЊЕ Музеја града _ Београда
ана 7 јула 1947 године отворен
је Музеј града Београда, који је, због преуређења, _ извесно време био затворен за грађанство,
Дан отварања,.7 јул, намерно је изабран да би се и на тај начин Указало на оне задатке који су се нмали постићи тим преуређењем. На име, у бившој ненародној Југославији музеји су били или збирке више или мање интересантних реткости ин старина, или, још чешће, установе са задатком да пруже слику прошлости одређене _ друштвене – заједнице, али чији је материјал био тако прикупљен и тако изложен да је пру“ жао из основе погрешну претставу како о друштвеном животу тих заједница тако и о узроцима његовог развоја, Тако, музејске збирке су се без икаквих изузетака ограничавале на излагање »знаменитих« указа, пловеља и прокламација, а затим одела, оружја, па чак и предмета за сасвим личну употребу појединих »великих људи«,
Ван спора је да је тако прикупљена и изложена музејска грађа нуди ла из основе погрешну претставу 0 социјалним односима као низу случајних догађаја, као произвољном низу »истина« и »заблуда«, као личном животу појединих истакнутих људн, најчешће владара и њихове уже или шире околине,
Ван спора је исто тако, да ту ни. су биле посреди никакве погрешке, неразумевања, већ уобичајена примљена правила и методе за скупља“ ње ин излагање музејског материјала, правила и методе јавно брањене У име »чисте, нетенденциозне музеолошке науке«, а уствари скривена те» жња да се поред лица не покаже и наличје, јасна намера да се поред Указа, прокламација итд. не изложе ин они предмети који би очигледно и недвосмислено показали посетниоцу да су ови, непосредно или у крајњој линији, израз интереса владајуће друштвене класе,
Данас, када је у нашој народној држави сва власт усретсређена код народа, днас када се државом више не »управља« већ и друштво и др“ жава изграђују, проблем упознавања широких народних слојева са историдом свога народа; са историјом стварања државе, са постанком и развојем своје данашње државе, са друштвеном улогом ни значајем својих унстини великих људи, са основним поставкама и методолошким пробле. мима социјалних наука претставља не само прворазредну културно-прогветну потребу, већ и политичку неопходност. А то су они моментп који намећу принципијелно _ другојачије уређење музеја него што је оно било у бившој Југославији, него што је оно Уопште у буржоаским државама, поглавито у периоду отворених и заоштрених класних сукоба. То су мо. менти који намећу задатак н одређују методу музејским установама код нас, наиме да помоћу свих предмета који су припадали одређеној дру“ штвеној заједници пруже слику њеног целокупног друштвеног живота или једне његове стране и омогуће уочавање законитости његовог разво. ја. А то ће рећи да је задат. му-
| Филм |
„СТАРИНСКИ ВОАДВИЈЉ'
Овај филм у бојама снимљен је по мотивима старог позоришног вод виља »Аз и ферт«, Комад је лаписао Фјодоров.
Два длова — а и ф — основа су целог заплета. Стара тетка оставила је завештање, према коме кћи њеног синовца, девојка без мираза, треба да добије теткино имање, само под условом да се до осамнаест година уда за човека чије име и презим= има иницијале А и Ф. У старој, до револуционарној руској азбуци по. стојала су, међутим, два слова ф. Када се најзад појавио млади хусар, који је, чинило се, испуњавао потребне услове, испоставило се да његово друго слово није оно ф, које се тражило. Љубав младих ипак побеђује предрасуде и филм се завршава срећ. ном свадбом,
Радња се дешава 1814 године, У данима слављења победе руског на» рода у Отаџбинском рату против Наполеонове освајачке армије. Филм је прожет искреним родољубљем руских људи, великом радошћу и срзћом победилаца. Они у свакој песми вели. чају своје борце и земљу, а главни јунак пева: >Кроз смрт и ватру но: сили смо лик златоглаве _— Москве«. Боје су омогућиле _ творцима филма ода остваре много живописних момената руског фолклора,
>Старински водвиљ« обилује хумором, веселим заплетима, песмама и музиком, народним играма, занимљи. вим ликовима, У комичним типовама богате старе девојке Фирсикове и њених тетака оцртане су и исмејане ситне људске негативности, интриги+ рање, завист, предрасуде, док остале ликове, нарочито служавку Акуљку и посилног Фадеја, Карактеришу свежина, срдачност и животна радост,
Творци филма трудили су се да одговарадућим костимима и ликовима, декором, плесовима и играма, као м односима међу личностима, створе атмосферу средине и времена одзијања радње. Изузев појединих епизода затворенијих нијансираних типова, колор је широко коришћен, нарочито у масовним сопљашњим сценама, _ које се одликују обиљем отворених боја.
Сценарио и режију дао је Мгор Савченко, а музику Сергеј Потоцкиј. Главне улоге тумаче М. Штраух, Е. Швецова, А. Лисјанскаја и Н. Гри. ценко. Филм је следећи програм био. скопа >Београд».
Једна сцена из филма „Старински
зејских установа код нас да прику« пљају како производна средства од• носно документа о њима, тако и ма. теријалне и духовне производе одре= ђене друштвене заједнице и да их изложе на такав начин да се омогу“ ћи посетиоцу да тим путем упозна прошлост, развој те заједнице и да уочи друштвене законе развоја.
Збирка музејских докумената Музе« ја града Београда била је пре рате бројно сасвим незнатна, и то у толикој мери да се мста није могла по правилу уврстити у ред музеја,
За време окупације нестао је велики број предмета. Шта је то значи“ ло за бројно. тако незнатну збирку, мислимо да није потребно наролито наглашавати,
Због тога се морало приликом пре Уређења Музеја града Београда пр“ венствено полагати пажња на то да поједини издвојени предмети односно да поједине непотпуне скупине пред. мета не изазову, не пружају бар погрешну претставу 0 појединим догађајима, односно појединим пернодима историје Београда. Тако, на пример, у једној од просторија Музеја, која је намењена Х1Х веку, биле су изло-= жене, поред неколико примерака 60гато украшеног оружја које је припадало војводама из првог устанка, и две раскошне хаљине наших госпа,
Какву би претставу понео посети лац из те одаје, управо какву претставу објективно нуди само тај тако изложени музејски материјалр Из основе погрешну о неком — општем благостању ондашње Србије, 0 »ста= ром добром времену«,
Очигледно је, да би се са неко= лико још оних »обичних« и са још више оних »најскромнијих« женских хаљина из тог времена могле изразити на тако једноставан начин тада већ заоштрене имовинске разлике У Србији, а исто тако сигурно је да би се излагањем једноставног о= ружја, обичног оружја којим се борила »сиротиња раја« омогућио исправан закључак о стварним носиоцима нашег народног устанка из 1804 године, У немогућности да се тај матери“ јал за сада прикупи, по правилу се У “таквим случајевима прибегавало; | саним коментарима. |
У раду на уређењу одељења народноослободилачке с борбе учињено је највеће залагање, Увиђајући неоспор. ни и непосредни, културно-просветни и политички значај упознавања ши роких народних слојева са развојем народноослободилачког _ покрета и борби, прикупљена је у _релатизно кратком времену музејска грађа за историју тог покрета и борби у Београду, и то у том обиму да се по. моћу те грађе даје слика главнијих момената, _ како тог покрета и тих борби у Београду тако и развоја који је том покрету претходио и који га је условио ми омогућио,
Као што се види, несумњиг“ је извршен преображај у Музеју града Београда, иако у ограниченом обиму. У погледу на раније периоде Београда прибављено је доста нове музеј. ске грађе, извршене су коректуре у излагању материјала, те тако постав“ љена нова основа и утврђен правилан метод за даљи рад,
Одељење народноослободилачке борбе, може се рећи, изразило је у главним контурама ону величанствену улогу Београда у народном _ устанку 1941 год, и онај драгоцени допринос Београда народноослобдодилачком покрету и народноослободилачкој борби, Београда, који је први отпочсо са акцијама против окупатора и његових домаћих слугу, Београда у коме је донета одлука Централног комитета Комунистичке партије Југославије о подизању оружаног пародног устанка, у коме је било седиште руковод- | ства оружаног устанка, у коме је била илегална штампарија Централног комитета Комунистичке партије Југославије, Београда који је чувао друта Тита,
Јелена МИЛОШЕВИЋ, в. д. управника Музеја" града Београда
водвиљ“