20. oktobar
СТРАНА 8
КОКО ШПеКолИнти нобовљоју воће Н поврће
И поред тога што свесни
грађани и народна власт стају на пут пословању шпекуланата, они и даље налазе
_ начине да дођу до лаке зараде на рачун сељака и радних људи. 2
Један од уносних „послова“ ове врсте „трговаца“ је и о купљивање воћа и поврћа од сељака, још на самом улазу у Београд.
Већ рано изјутра, кад се пред трошаринским станицама, а нарочито на Смедеревском путу, отегну велики редови кола са воћем, поврћем и живином, појављују се ови „трговци“, Користећи журбу сељака да се што пре врате на пољске послове, који су сад у јеку, они откупљују пристиглу робу ту, на лицу места, и одвозе је у град. Али ту робу не виде београдске пијаце. Она се разнесе пиљарима по граду, Као и по гостионицама и ресторанима, Тим каналима 0оду мање количине поврћа и воћа које тек пристиже, и на тај начин се оно појављује У приватним кафанама по скупим ценама, као деликатес. Због тога што се један део тако изгуби, на пијаце стигну недовољне количине, што неминовно изазива стварање редова. И високе цене, нарочито код живине, последица су рада ових шпекуланата. Они откупљују пилиће на трошаринским станицама и диктирају цену.
Поред њиховог разорног рада, који кочи правилно снабдевање Београда, такво пословање омета и трошаринске службенике, Они се погађају и међусобно препиру, што 34држава кола пред трошарином, где је и иначе велики посао У ово доба године,
Било би неопходно да се стане на пут оваквом раду шпекуланата, да се спречи, с једне стране, њихово бесправно богаћење, а да се, с друге стране, ослободи снабдевање Београда ових паразита.
| Стеван В, МИЛИЋ Ђакона Авакума 100
Запуштено купатило на Дунаву
обновљено је
бивше Ђачко купатило. С обзиром да има леп положаји залеђе у зеленилу, ово купатило је могло да постане и остане узорно и да грађанима пружа прави одмор и освежење.
Међутим, шта је оно данас! У данима жега, кад Београђани изиЊу у великом броју, оно се претвара у вашариште. Нико не води рачуна о реду и хигијени.
Иако стотину метара низводно постоје велике наслаге најбољег песка, плажа је закоровљена, пуна камења и утабане, неравне земље, прекривена отпацима, хартијама, трулим воћем и нанесеним грањем. Око туша, где би треба. ло да је најчистије, да би купач после туширања могао да се обуче, образују се локве воде и блатиште. Испод кабина, где треба да су столови и столице, влада прави хаос. Како нико не води рачуна, несавесни купачи развуку столице и столове. Остају само разбацане клупе. Што се бифеа тиче, у данима велчке посете (недељом) точи се само пиво, на које се мора чекати по сат, сат и по.
Зар Угоститељско предузеће, које зна капацитет овога купатила и његову велику посету, нема начина да, у свом интересу, а иу интересу купача, снабде бифе и другим пићем и јелом,
Требало би најхитније предузети мере да се побољша стање овог великог дунавског купатила, Треба насути чист песак, отклонити коров, истаћи табле које опомињу «да се отпаци не бацају по месту за сунчање, а на више места поставити корпе за отпатке. Поред тога, бетонирати већи део про-
рошлога лета
стора око туша, а од „бифеа" заиста начинити бифе, где ће купач моћи да добију здраву ужину.
У ИНТЕРЕСУ ОДРЖАВАЊА СТАРИХ И НОВИХ ГРАДСКИХ ОБЈЕКАТА
Цопокитовање 1 Упповашливање· Зајоднично. АМОВИНО
треба кажњавати
да у интересу чувања кому- | ђ налних и свих градских објеката набавља таблице са оломенама. Сви смо имали прилике да видимо мале беле табли-
вакодневни напори да се
Београд обнови, да се уреди, да одговара у хигијенском, урбанистичком и естетском смислу потребама његових грађана и потребама великог града уопште, дају све но: ве и нове прилоге у том смислу и стварају од Београда у“ реднији град,
Међутим, сви се грађани не односе према обновљеним и новим објектима, према новим уређењима и тековинама, са довољно пажње и смисла за чување — заједничке
имовине. |
= · 20 ОКТОБАР.
Свакодневно се дешава да се оштећују телефонске говорнице, прозори на трамвајским ко. лима, новопосејани травњаци по парковима и скверовима, ограде, табле за плакате и други објекти. О кварењу новоуређених фасада, и да се не говори. Све те прекршаје чине несавесни грађани и лоше упућена деца, са недостатком смисла за заједничку имовину, са недостатком осећања за уредно и лепо, ·
Народна власт је принуђена
Нове тролејбуске чекаонице изложене су непажњи несавесних грађана
Неуређен сквер, сметлиште и извађена калдрма окружују репрезентативни ресторан
едавно је код Бајлонове
пијаце отворен лепо уре“ ђен и репрезентативан ресторан „Скадарлија“. Овај ресторан има и делимично покривену башту са столовима. испод богтења. окружену новоподигнутим уредним зидом.
Да је Београд одавно осећао потребу за оваквим рестораном показује обилна посета. Она је доказ и за жељу Београђана да проведу сат-два У лепо уређеном амбијенту у данима жега. Градско угоститељско предузеће постигло је овим рестораном стваран успех.
Али „није све решено и све учињено. Ресторан је окружен нередом, прљавштином и прашином. Иако је прекопута ре“ сторана лепа „Гранапова“ про давница, а десно од њега продавница радничко-намештенич“ ке задруге, иако би тај простор имао и разлога и потребе да буде уређен, ту се налази неуређен сквер, поломљене ограде: извориште праши.
ВИШЕ КООРДИНАЦИЈЕ У РАДУ
Ресторан „Скадарлија“
и његова башта окружени су нередом
це са натписима „Не газите траву“, забодене у београдске травњаке. Тој новини, за разлику од других, не треба се радовати. Она је доказ да су грађанима потребне опомене да чувају своје заједничко добро. Недавно је Београд добио тролејбусе и две веома укусне тролејбуске чекаонице, комбиноване са трафикама и телефонским говорницама. Сваки прави Београђанин, човек који овај град сматра за свој И који га воли, обрадбвао се 0вим укусним павиљонима од стакла. Али несавесни се нису обуздали да и ту наносе квар. Стакла су већ у више махова разбијана и поново стављана. Врше се и друга оштећења.
Ти и такви поступци за 0штру су осуду. Заједница је дужна да не дозволи да несавесни појединци штете оно што је начињено из народних средстава за зајељничко коришћење. Зато би требало наћи начина да се такво нехатно, а можда и злонамерно, држање кажњава, јер се граничи са саботажом. =
и сметлиштем
не. Осим тога, уз саму ограду ресторана стовариште је извађене калдрме и ђубрета. Посебни разлог сталном нереду
Потреба максимирања цена намештених соба •
Ју след станбене кризе све сувишне _ станбене просторије у већим и мањим становима издају се потстанарима. Власници већих станова издају собе, наплаћујући притом закупнину према своме ·нахођењу, Они су се нашли на тај начин у повољном положају и гледају да свакако што скупље продају своју „комоцију“.
Потстанари су већином чиновници, радници и запослени студенти, који немају стана и приморани су најчешће да пла. ћају превисоке дене за намештене собе. Цене намештеним
Чудна клима
__ Јесте ли видели какву јединствену климу ми У Београ-
ду имамо2 Пљусак из
ведра неба!
собама крећу се од 500 до 1.200 динара, па и више, Најчешће се уз ову закупнину вода и осветљење засебно плаћају, исто као и прање рубља. Овакве папрене кирије свакако смањују реалну надницу радника и намештеника.
Станодавци су најчешће пензионерке или пензионери, незапослена лица или људи који су имали срећу те су се раније уселили у већи стан него што им је _ потребан. Радници и намештеници приморани су да плаћају високе цене за собе, јер не постоје прописи који би ограничили _апетите станодаваца, Шта значи за једног чиновника или радника кад плати 500 или више динара за једну собу, није потребно наглашавати, Многи од тих људи постали су прави рентијери: примају закупнину, наплаћују колико им се свиђа и ником не морају да полажу рачуна о висини цена.
Многи од оваквих власника станова живе од издавања соба, тако да су од тога створили професију. Посао није нарочито тежак, а уносан је.
Често се дешава да се у јелној соби издају два и три кревета и наплаћује за сваки кревет као за засебну собу.
Није потребно наглашавати да би ово требало што пре променити. на годишњој
скупштини Месног синдикалног већа предложено је народним властима да одреде мање цене
за намештене собе. Пера МИКИЋ
на овом простору је и близина пијаце. Али, баш зато је нужно постарати се да се ту одржава чистоћа и ред стално.
Оно што треба подвући као главну потребу у раду на уређењу града и обнављању објеката јесте неопходност координације у раду. Није се смело дозволити да се приликом уређења једног репрезентативног угоститељског објекта превиди потреба двођења у ред и околине: простора око њега као и сам приступ. Не треба ни подвлачити да би уређење било неопходно како због „Гранапове“ тако и задружне продавнице.
Питање лисица у Кошутњаку и Раковици
илити пити
К дође у Кошутњаку, као и грађани Раковице, туже се да се у околини појавио велики број лисица. У току последњих месеца оне су се тако намножиле да су начиниле пустош по двориштима за живину. Појављују се усред дана и односе кокошке и пилиће,
Иако читава насеља говоре о овој појави, београдски ловци још ништа нису предузели да се тамањењу живине стане на пуг и да се на тој територији, на којој је дозвољено држање живине, обезбеде живинарници,
Намеће се питање да ли се “дружење београдских ловаца бави ловом искључиво као спортом за забаву, или оно има задатке, па према томе и одговорност, да у оваквим случајевима интервенише у корист целих угрожених насеља.
Било на који начин, било каквим средствима, београдски ловци су дужни да ослободе Кошутњак и Раковицу ових опасних штеточина. Освежавајуће пић
Х
—_ Па зашто дајете кисео јогурт“
То је намерно, јер код овакве
41 ЈУЛ 1947
- '
запаре боље освежава,.
животи РАДУ ССЕР МО
РИСЕНА
САНИТЕТСМА
а време рата Лењинград је, услед опсаде, био остао без воде, Непријатељ је порушио ханализациона постро. јења. Није се располагало превозним средствима за чишћење града и изгледало је да се под танвим околностима не могу избећи страшне епидемије, још опасније и свирепије него сам рат. Али то се није догодило, Тоном ратних година у Лењинграду није забележен ниједан слу-
чај заразног обољења. Лењинградски лекари самопрегорно су чували животе и здравље
трудбеника и бранилаца херојског града, Нарочито велика заслуга при-
пада у том погледу скромним и, по самој природи њиховог радс, неприметним трудбени. цима Лењинградске државне
санитетске инспекције, Специјалном владином одлужом Санитетској инспекцији поверена је целокупна превентивна контрола свих средстава и објеката снабдевања града водом, као и свих средстава за
скупљање и отнлањање отпадака и нечистоће, У годинама рата с лекари-
стручњаци Лењинградске санитетске инспекције били су прави борци, Они су самопрегорно и одано вршили своју дужност према Лењинграду. Од раног јутра до касно у ноћ обилазили су лењинградске установе и предузећа, Често су радили изложени дејству непријатељске артилерије и ваздухопловства“ Организовали су становништво града за чишћење дворишта, улица, рејона, за добављање воде. Може се без икаквог претеривања рећи да је Санитет_ ска инслекција одиграла одлу.чујућу улогу У успешној борби
становнина Лењинграда против епидемије,
Државна санитетска инспекција Лењинграда није велика
организацијс али гипкост и оперативност претстављају њене значајне _ карактеристике, Ра. дом инспекције руководи искусан стручњан, одличан организатор, Он има два заменика, Инспекција је подељена у че тири секторс: станбено-комунап. ни, санитетско -> прехранбени, индустриско-санитетсни и школскогсанитетски. У сваком секто. ру раде пет до шест лекара стручњана за проблеме санитета или, како се то обично каже, санитетских _ инспектора,
НИСТЕЋЦИЈА
Они спроводе санитетску · пОвџ тролу у целом Лењинграду, Поред Градске санитетоана инспекције у Лењинграду поч стоје и две рејонске санитетске инспенције. У свакој од њих ра» ди 12 до 16 стручњака, Целокуњ
пан рад Градске инспенције, а.
исто тако рејонсних инспекци“ ја, развија се према унав пред _ израђеним плановима, Инспекције обављају и велини санитетско „ просветни рад ме“ ђу становништвом.
При сваној кући у Фрунзео. вом рејону; као и у целом граду, раде комисије састављене од грађана, Тим комисијама за" датак је да доприносе обнови
и што бољем искоришћењу ву.
ћа у интересу лењинградских трудбеника. Антивност и хомисија поману приликом органи: зације оправке кућа и баве се хулурно . масовним радом међу станарима, У кућама Фрунзеовог рејона често се ·одржавају предавања и конференције санитетских инспектора о најважнијим питањима здравствене културе, Приназују се специјапни филмови и журнали.
Државна санитетска инспекција Лењинграда има своју 60гату материјално-техничку с базу. Инспекцији стоје на расположењу _ специјалне – лабораторије, у којима се стално врше разне санитетске анализе. По ред тога, у Лењинграду посто. је Научно-истранивачки инсти тут за санитетску службу и хи. гијену, Институт за хигијену рада и професонална обољења, Градски дом санитетске техни ке итд. Те установе претстављају научно-практичну базу Др жавне санитетске инспекције,
Она има велина права и овлашћења, Може, на пример, да забрани заузимање станова
у новој кући ако приликом подизања те куће нису спроведе“ ни сви битни санитетски пропи. си. Исто тако, може да привремено обустави рад У предузе“ ћу које се не придрмава сани. тетског режима, Без знања Санитетске инспекције у граду <е не може приступити ниједној новоградњи, Оне установе, она предузећа или приватна лица која не извршују упутства др жавне Санитетске инспекције позивају се на административну а у изузетним случајевима — и на судску одговорност.
Упутства Дрмавне санитетске инспекције смотрепм | се _ ако«
ном, Н. ЗАГОРОДНИЈ
Ноби пабиљони за продају У боћа и побрћа
На многим погодним местим та Е: е и а у Београду постављени су Је упоофравин павиљони за продају воћа и поврћа, Путем ових а градско предузеће ће снабдевати грађане Београда,
у току лета воћем и поврћем и регулисати цене
пиљара У
„ТВаДУ.. · . ' у. ЕН